Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Bogosavljević Bošković, da li mislite da je životna sredina u tim šablonima koje pokazujete danas? Nije. Ili posao znamo da radimo, ili rešavamo probleme ili ih ne rešavamo. Da li možete da kažete da ste zadovoljni stanjem životne sredine u Srbiji? Sumnjam. To nije samo vaš problem. Problem nastaje mnogo pre vas, ali se tu sa realnim stanjem završava svaki šablon koji danas pokazujete.
Vi ste dve godine ministarka poljoprivrede i životne sredine. Dominantno se bavite poljoprivredom. Životnu sredinu radite, rekao bih, više na jednom tehničkom nivou i nije vam tu puno zameriti. Taj posao radite prilično dobro. Donosite zakone, o njima razgovaramo ili slabije razgovaramo, to je jedna od mojih kritika. Ali, zapravo, prva kritika koju ću vam uputiti je da je stanje životne sredine, odnosno sama životna sredina isuviše velika tema da bismo o njoj mogli da ćutimo, da bismo o njoj smeli da ćutimo. O njoj moramo da razgovaramo i ovde u parlamentu i van parlamenta, jer životna sredina i očuvanje životne sredine samo počinje sa zakonima. Očuvanje životne sredine se nastavlja u porodici, na ulici, u školi. Da bi se to desilo, o tome moramo da razgovaramo, o životnoj sredini ne smemo da ćutimo. To je prva kritika koju vam upućujem.
Druga kritika koju vam upućujem, mislim da je kolega Živković o tome pričao, 2000 strana za 48 sati. Trebalo je pripremiti amandmane, pripremiti se za zakon. Učestvovali smo u javnim raspravama, pratili smo tokove. Međutim, uvek kao poslanik budite obazrivi šta je nacrt, šta je zakon i šta stigne u parlament.
Znam da životna sredina jedan vrlo obiman proces, zaštita životne sredine. Poglavlje 27, najveće poglavlje u pregovorima sa EU. To je razumljivo, dve trećine regulativa EU je iz oblasti životne sredine. Ali, svakako morate da date više vremena poslanicima da se pripreme za ovako vrlo važne zakone. Ovo su krovni zakoni, za koje inače mislim da se ozbiljno kasni. Ovo su izmene i dopune zakona. Krovni zakoni su doneti 2011. godine. U ozbiljnim zemljama, u Nemačkoj, zakoni iz oblasti životne sredine, prirode, na šest meseci se menjaju. Ta sfera je jako dinamična, ali mi imamo jedan paradoks u ovim zakonima, da se u prelaznim odredbama kaže da ćete podzakonska akta doneti godinu dana od dana stupanja na snagu ovih zakona, pa ćemo imati zakon iz 2015. godine i podzakonska akta iz 2011. godine, koji će važiti narednih godinu dana.
Govorim vam da je ovo toliko dinamična oblast, da se recimo u Nemačkoj na šest meseci menjaju ovi zakoni. O njima se vodi ozbiljna debata. Mi, bojim se, ćutimo o životnoj sredini, a imamo mnogo toga da kažemo i ovde u parlamentu.
Mogu da podržim taj tehnički deo ovih zakona, usklađivanje sa evropskim direktivama, ratifikacijama, odnosno ugovorima. To je prilično dobro urađeno. Moja glavna zamerka je ono što su kolege apostrofirale već pre mene, ali nije zgoreg reći i nekoliko puta. Taj Zeleni fond Republike Srbije postaje budžetski. Svi su to izneli kao primedbu. Pokušaću iz jednog drugog ugla da o njemu govorim. Ne sme da bude budžetski. Svaki dinar koji se ostvari po principu – zagađivač plaća, mora da se vraća u životnu sredinu kroz očuvanje i unapređenje životne sredine, svaki dinar.
Šta se dešava sa ovim zakonom? Vi Zeleni fond definišete kao budžetski. Vlada će određivati sredstva koja će ići u ovaj Zeleni fond i automatski potiremo osnovni princip zaštiti životne sredine, evropski princip, da zagađivač plaća, korisnik plaća, ekološke takse, u smislu, 2011. godine u Fondu za zaštitu životne sredine je bilo 5,1 milijarda. Gašenjem tog fonda, te pare su povučene u budžet i verovatno ubačene u potrošnju.
Ukoliko se, recimo, sedam milijardi ubere ove godine, koliko je planirano, čini mi se, i Vlada odredi tri milijarde, šta je sa ostalih četiri? To su pare koje su platili zagađivači, a one se ubacuju u potrošnju, a samo deo se vraća kroz očuvanje životne sredine. To je glavna zamerka.
Tu je Fond za zaštitu životne sredine bio mnogo bolji. To je jedna od boljih stvari Vlade Vojislava Koštunice iz 2006. godine. Onim setom zakona iz 2009. godine je ostvaren prvi put, rekao bih, taj princip da zagađivač plaća. Iz tog Fonda, ministarka, vi imate te podatke, 10.000 zelenih radnih mesta je nastalo. Planirano je za pet godina da dođe do 60.000 zelenih poslova, novih 60.000 zelenih poslova i sve je stalo 2012. godine.
Ja sam poslanik Sokobanje, poznate kao zeleno srce Srbije. Za to smo morali da se izborimo. Za godinu dana smo 60 deponija očistili. Nastaju nove, ali se borimo. Imamo problem sa glavnom deponijom koju nije moguće rešiti, jer je teško rešivo bez regionalne deponije koja stoji evo već sedma godina.
Ponavljam, životna sredina, ili znamo da rešimo probleme, ili ne znamo da rešimo probleme, ili radimo posao, ili ne radimo posao. Nije životna sredina u tim šablonima.
Setom zakona iz 2009. godine uspostavljen je sistem upravljanja otpadom. Osnovani su operateri, formirane su firme, pribavljene su dozvole. Na hiljade sakupljača je angažovano, upošljeno, kažem, preko 10.000 radnih mesta. Odjednom je 2012. godine, ukidanjem Fonda iz političkih razloga, povlačenjem para u budžet, pet milijardi, nije bilo nule, rekli ste – nula, 5,1 milijarda, 2012. godine sve apsolutno staje.
Šta vi radite 2016. godine? Rekao bih, uz ozbiljne opaske EU, jer kada smo se mi pitali, mi smo taj Fond ugasili 2012. godine i uz ozbiljne kritike EU 2016. godine ponovo osnivamo, ali sada budžetski. Gde u zakonu piše da će svaki dinar koji se ostvari po principu – zagađivač plaća, ići u očuvanje životne sredine? Nigde. Podneo sam amandman upravo na ovaj član. U petak ćemo razgovarati o tome, ali razmislite već unapred da usvojite taj amandman. Definisao sam da svaki dinar koji se ostvari po ovom principu se vrati u životnu sredinu, se vrati kroz očuvanje i unapređenje životne sredine i na taj način, kroz takav dijalog, kroz takvu razmenu argumentacije učinimo ovaj zakon jako boljim.
Zakon o upravljanju otpadom ima dosta dobro definisanih stvari, bolje definisano upravljanje opasnim i neopasnim materijalom, dobro definisano upravljanje medicinskim otpadom, gde se proizvođač obaveže da usvoji plan odlaganja i upravljanja medicinskim materijalom.
Onda sam došao do dela koji se tiče lokalne samouprave i moja misao je tada bila da lokalnu samoupravu moramo da osnažimo upravo kroz ovakav Zeleni fond, i na šta sam naišao u Zakonu o upravljanju otpadom. Obrisali ste Fond za zaštitu životne sredine iz 2011. godine i nigde nema Zelenog fonda. Upravo su problemi u opštinama. Upravljanje otpadom – to je najskuplji deo zaštite životne sredine. Vi zapravo onemogućujete opštine da koriste sredstva iz Zelenog fonda Republike Srbije za upravljanje otpadom. Najskuplji deo opštine ostavljate na cedilu, kada se tiče ovog dela. I tu smo podneli amandmane, možemo da razgovaramo na tu temu.
Bojim se da je životna sredina, kada pođete auto-putem, vidite svu devastaciju ovog resora. Mislim da se gušimo, ministarka, u otpadu. Ne rešavamo te probleme. Tehnički deo posla sjajno radimo – pripremamo državu za pregovore o Poglavlju 27. Taj posao ćemo dobro da uradimo. Ali, šta ćemo sa problemima na terenu? Sa ovakvim fondom i sa ovakvim delom Zakona o upravljanju otpadom, taj problem nećemo da rešimo, on će biti još veći. Hvala.