Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Sertiću, danas su na dnevnom redu tri predloga zakona, ne jedan. Dakle, govorilo se samo o jednom zakonu i ja ću gledati makar na kraju izlaganja da nešto kažem o još jednom zakonu. Prvo, o zakonu o ulaganju.
Gospodine Sertiću, da je neko iz Pokret za preokret na vašem mestu učinio bi sledeće. Ja ću vam dati prijateljski savet. Uzeo bih četiri broja telefona i pozvao bih na sastanak te ljude iz Vlade. Prvo bih pozvao ministra Vujovića, rekao bih, dobro veče, pošto bih to radio mimo aktivnosti dnevnih, gospodine Vujoviću da li ste slobodni, da niste slučajno u pošti, malo se šalim, hteo bih nešto da vas zamolim.
Molim vas, gospodine Vujoviću, smanjite teret sa leđa Privrede Srbije. Privrednici mali, privrednici kukaju da ne mogu da uposle svoje kapacitete, zato što im država guli kožu. Čime? Porezima, nametima lokalne samouprave, nametima, taksama, skupim komunalnim uslugama.
Da li gospodine Sertiću, da bi možda pre ovog zakona trebalo to da učinite, da li će neko od domaćih privrednika ili stranih ulagača doći u zemlju gde se guli koža privrednicima i malim privrednicima?
Drugi telefon, gospodine Sertiću koji bi pozvao, tražio sastanak je gospodin Selaković. Rekao bih mu sledeće, gospodine Selakoviću, ovi privrednici se žale, dolaze mi na sastanak, potvrdite mi gospodine Sertiću, da je to tako. Kažu da je pravda spora, da je nemoguće doći do nje, da sudski sporovi traju godinama, da ne mogu da utvrde ko duguje, a ko potražuje. Nema bez pravne države privrede, gospodine Selakoviću, pomognite, inače ja neću ostati na tom mestu.