Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7562">Janko Veselinović</a>

Janko Veselinović

Stranka slobode i pravde

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin, članu najneefikasnije Vlade na svetu, odnosno jedne od najneefikasnijih Vlada na svetu, podneo sam amandman na član 13. zakona u ime Pokreta za preokret i predložio sam da se reči „što je moguće pre“ zamene sa reči „odmah“.
U pravnoj terminologiji i običajima poslovnog prava zna se šta znači reč „odmah“, a reč „što je moguće pre“ nije uobičajena u toj terminologiji. Zbog toga je bio predlog da se ove reči zamene sa rečju „odmah“.
Zašto niste prihvatili ovaj amandman? Obrazloženje nije jasno i nisam zadovoljan sa obrazloženjem. Smatram da će ovo dovesti do problema u primeni. Recite mi, molim vas, gospodine Vulin, šta vam znače reči „šta je moguće pre“? Reči „odmah“ znače bez odlaganja. Zna se tačno u običajnom poslovnom pravu da je to odmah nakon nastupanja uslova za to. „Šta je moguće pre“ su žargonske reči koje pravna terminologija ne prepoznaje. Zbog toga predlažem da prihvatite ovaj amandman i nadam se da ste uvideli grešku.
Ministre, vi ste demantovali sami sebe, što nije prvi put. Citirali ste uporedno zakonodavstvo, slovenački zakon u kojem stoji reč „odmah“ sa pojašnjenjem „što je moguće pre“. Zašto stoji „odmah“? Zato što je to termin iz pravne terminologije, a ovo pojašnjenje „što je moguće pre“ nije suvišno. „Što je moguće pre“ bez pravnog termina „odmah“ stvara mogućnost da ta odredba ne može da se primeni zato što u poslovnom pravu, u običnoj poslovnom pravu, koje je izvor prava kao i zakon, ne postoji taj termin „što je moguće pre“, već se koristi termin „odmah“.
Gospodine Vulin, nije ni čudo što su vaši rezultati takvi kakvi jesu i što ste među 10 najnesposobnijih vlada na svetu, najneefikasnijih vlada na svetu, i to ne po vašoj oceni, nego po zvaničnim podacima. Dakle, ovde se radi o zvaničnim podacima. Vi imate ovde neku vašu autoprojekciju da ste sposobni, pa građani Srbije jako dobro znaju… (Isključen mikrofon.)
Poštovana predsednice, poštovana potpredsednice Vlade, Pokret za PREOKRET je podneo pet amandmana na ovaj Zakon o železnicama.
Vlada nije ovog puta prihvatila ni jedan amandman iako su naši amandmani išli ka tome da poprave ovaj, kako je neko malopre rekao, loš zakon, ili zakon koji je do sada pokazao nedostatke ne zbog toga što je on bio nedovoljno dobar, nego zato što nemate način da ga sprovedete, odnosno imate lošu neefikasnu Vladu i loše neefikasno ministarstvo, što pokazuje i podatak da ste vi jedna od 10 najneefikasnijih Vlada na svetu.
Zbog toga u amandmanu na član 36. Pokret za preokret je tražio sledeće. Vi ste, naime, izbrisali odredbu da način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa propisuje Vlada na predlog Direkcije za železnice. Dakle, brisali ste ovo na predlog Direkcije za železnice.
Sada, pošto niste prihvatili ovaj amandman, ako ga ne prihvatite sada u raspravi, ne zna se ko daje predlog, a u članu 88. postojećeg Zakona o železnici kaže se – Ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti na osnovu odluke nadležnog organa; trošiću svojih pet minuta dodatnih - Na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza, na osnovu konkursa; itd.
Kaže se, odnosno do sada je pisalo da predlog Vladi daje Direkcija za železnice. Dobro, možda to nije bio dobar predlog, Direkcija za železnice to više ne radi.
Naš predlog je bio da način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa propisuje Vlada na predlog resornog ministarstva. Dakle, dali smo nadležnost vašem ministarstvu da odredi način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkrusa. Šta je tu sporno, potpredsednice Mihajlović? Šta je tu sporno u predlogu Pokreta za PREOKRET?
Zašto dajte odredbu koja čini zakon još netransparentnijim, jer se ne zna ko taj predlog daje? A, kada se ne zna ko predlog daje, doći ćemo u situaciju da jednog dana ćemo imati ugovor koji nije u skladu sa interesom Republike Srbije, „Železnica Srbije“, građana Srbije, itd. i neće se znati ko je dao taj predlog na Vladi. Ovde sada ostaje da konkurs, da uslove propisuje Vlada. Po čijem predlogu? Ovde više ne stoji. Zašto ovaj deo koji se ticao na predlog Direkcije za železnice niste zamenili da to čini vaše resorno ministarstvo ili da to čini neko treći? Bilo bi važno da se zna ko je taj treći koji će dati taj predlog.
Gledajući ostale zakone, normativno, posmatrajući druge propise, uvek se zna ko je predlagač, ne samo zakona već i podzakonskih akata. Zašto ovde nemamo takvu odredbu?
To će značiti potpredsednice, nezavisna potpredsednice Vlade, zato što ste vi prošli put u komunikaciji sa mnom koristili izraz koji ne postoji u Poslovniku, ali evo da kažem, vi zaista pokazujete vašu nezavisnost u odnosu na ostalu Vladu, pa čak ponekad to može izgledati da je u odnosu na premijera. Ja mislim da vaša nezavisnost je prilično sporna, ali da kažem, trudite se.
Dakle poštovan poptedsednice, Vlade zašto ste odbili da prihvatite ovaj amandman? Da li ćete na taj način prepustiti nekome drugome iz Vlade da uređuje i predlaže neki drugi segment koji nije iz njegove nadležnosti, da predlaže nešto što bi trebali da činite vi i na taj način vas sa jedne strane razvlašćuju, a sa druge strane stvaraju mogućnost za odsustvo transparentnosti, pa bih želeo zaista da dobijem odgovor na ova pitanja?
Naravno, prošli put nisam dobio odgovor ko je odgovoran za stanje u „Železnici“, ko je odgovoran za postavljanje nekompetentnih direktora, koji je odgovoran za pojedine stvari koje se dešavaju u „Železnici“, ko je odgovoran za ne transparentno otpuštanje i primanje radnika na „Železnici“?
Dakle, te odgovore pretpostavljam danas pošto nije tema, nećemo dobiti, kao što nisam dobio ni odgovor od predsednice Narodne skupštine zašto ne zakaže sednicu na temu Briselskih pregovora. Zakazujete modnu reviju, a nemamo odgovore šta se dešava u Briselu.
Da lis te zakazali sednicu na temu Briselskih pregovora?
Izvinjavam se ukoliko ste zakazali sednicu…
Ne, neću spominjati ništa što je vezano mimo amandmana.
Dakle, tražim od potpredsednice Vlade da da odgovor. Dakle, šest minuta i 30 sekundi sam govorio apsolutno o amandmanu i ono što sam pitao predsednicu iskoristio sam priliku, ali molim vas potpredsednice da nam date odgovor zbog čega niste prihvatili da se zna predlagač ovog akta, zbog čega ste to odbili? Daću vam čak 30 sekundi mojih koji su ostali?
Dakle, pričaću o amandmanu. Odgovoriću na nekompetentne izjave prethodnog kolege. On je rekao da u obrazloženju piše kako se donose akti na nivou Vlade. Da, piše, to je pisalo i pre brisanja ove odredbe člana 88. Iste norme, ista pravila važila su i pre toga. Sada, bez promenjenih tih normi, Vlada briše, odnosno gubi se iz zakona predlagač ovog akta. Ništa se nije promenilo u normiranju, nema nikakvih promena u načinu donošenja podzakonskih akata. Međutim, Vlada, kroz predlog ovog zakona, gubi, odnosno briše ko je predlagač podzakonskog akta. Zašto? To je samo ministarki, potpredsednici Vlade, a možda i nekom drugom poznato šta je namera zakonopisca.
Ja smatram da je to loše. Smatram da u ovom članu sada postoji pravna praznina i da će u narednom periodu biti problem, gospođo potpredsednice Vlade, definicija šta je to Vlada. Vladu čine ministarstva i ministarstva daju predlog akata. Šta je to Vlada mimo ministarstava? Kako to Vlada predlaže? Uvek to radi neko ministarstvo ili neki organ. Do sada je to pisalo, osim kada je u pitanju odnos prema Skupštini.
Predsedavajući, hoćete mi reći, ministra nema u sali, da li je možda otišao da pusti negde lift, ili nešto slično i da li ćemo raditi …
Počeću, počeću.
Iskreno da vam kažem, ne očekujem od njega bilo kakav odgovor, tako da ću se fokusirati na zakon i posledice koje ovaj zakon donosi, a činjenica je da je on ministar u Vladi i da je predložio zakon kao ministar u Vladi najneefikasnijoj Vladi u svetu, i činjenica je da se ovaj zakon odnosi na radnike u Srbiji koji su, prema statističkim podacima u 2014. godini, bili radnici sa najnižom nadnicom na svetu.
Prema podacima iz 2015. godine, do kraja šestog meseca, radnici u Srbiji su među 145 zemalja koje su bile predmet analize, koje uopšte mere visinu nadnice, radnici sa najnižom nadnicom u svetu. Dakle, ne radi se samo o tome da su srpski radnici najniže plaćeni u Evropi, nego na svetu. Dakle, na njih treba da se primeni ovaj zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.
Postavlja se osnovno pitanje bezbednosti ljudi koji rade za 145 dinara na sat, i ljudi koji za tih 145 dinara na sat treba da prehrane svoju porodicu. U ovom zakonu nema ni jedne odredbe koja bi uzela u obzir njihovo fizičko i psihičko stanje ljudi koji moraju raditi prekovremeno, ljudi koji u bankama, marketima, supermarketima, mislim na megamarkete, rade i subotom i nedeljom i kakvo je njihovo uopšte fizičko i psihičko stanje, kako oni mogu da se koncentrišu na posao i da li, je što je neko govorio malo pre, da li se vrše redovni sistematski pregledi kojim bi se napravio neki pomak preventivi tih radnika koji su kao nigde u Srbiji ugroženi.
Pokret za PREOKRET je podneo tri amandmana na ovaj zakon. Pokušali smo da ispravimo neke, u jednom delu formalne, u drugom delu suštinske greške po nama, ali nije suština u ovom delu koji je dat kao predlog izmena zakona.
Problem je u onome što ovde nema, a to je da se radnici zaštite od eksploatacije koja bi se mogla nazvati prvobitnom akumulacijom kapitala sa neviđenom eksploatacijom radnika.
Dakle, naši radnici, radnici u Srbiji nemaju mogućnost niti da bude ovaj zakon primenjen na njih, niti poslodavci primenjuju dosad usvojene zakone. Zašto? Zato što veliki, značajan broj ljudi radi na crno. Kaže se ovde da će se vršiti kontrola i nad tim poslodavcima. Kako? Gde su evidencije tih ljudi koji zapošljavaju u oblasti građevinarstva, u oblasti trgovine, u oblasti ugostiteljstva, ljude na crno?
Kakva sredstva za rad, odnosno zaštitu na radu će ti ljudi koji rade na crno dobiti? Kako? Pa, oni nisu uopšte u evidenciji, nisu u sistemu, nema ih. Oni ne postoje. Oni primaju plate na ruku, na crno, nemaju zdravstveno osiguranje, a ako se razbole, ne daj Bože, nemaju mogućnost da se leče zato što danas naše zdravstvo izgleda tako kako izgleda. I najveći strah građana Srbije jeste da se razbole, jer ako se razbole neće imati mogućnost da se leče.
Predlažemo umesto ovog zakona koji je podneo ministar koji je u međuvremenu otišao da obavlja neke važnije poslove, iako je vrlo retko u Skupštini i koji se zahvaljivao poslanicima na usvojenom Zakonu o radu, predlažem da se pozabavi položajem radnika u Srbiji, položaju radnika koji su u poziciji da za ono malo plate rade u uslovima koji nisu za čoveka u Evropi kakva je sada u 21. veku. Oni su sigurno pored toga što primaju najnižu platu u najgorem položaju kada su u pitanju zaštite mere na radu.
Član 107. Poslovnika.
Javljam se kao individua, kako me je nazvao gospodin Đukanović. Ja sam narodni poslanik, ne pripadam nijednoj poslaničkoj grupi, nisam nezavisni poslanik, odnosno samostalni poslanik kako me gore potpisujete.
Takva odredba ne postoji ovde u Poslovniku. Ne postoji samostalni poslanik u ovom Poslovniku. Nekoliko meseci ste me potpisivali sa poslanik Pokreta za PREOKRET. Kada vam je Pokret za PREOKRET počeo da smeta skinuli ste to i stavili ste na Poslovniku neosnovani potpis.
I sada me ovde pred vama vređa gospodin Đukanović. Ja sam izašao na izbore sa svojim imenom i prezimenom i bio sam na listi jedne stranke, nisam više, kao što ni njegova stranka cela je bila u Srpskoj radikalnoj stranci, pa nije više, a potpisivali su se u tom momentu sa Srpska napredna stranka, odnosno poslanički krug Napred Srbijo.
Meni to nije omogućeno baš zbog toga što imate nejednak odnos prema opoziciji i prema vlasti i što dozvoljavate ovde u Skupštini vređanje.
Dakle, povređen je član 107. i molim vas da upozorite gospodina Đukanovića, ne postoji samostalni poslanik, ja nisam individua, ja sam poslanik Pokreta za PREOKRET.
Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, pred vama je  zakon o konverziji kredita u Švajcarskim francima u evro, koji je podneo Pokret za preokret u ime oštećenih bankarskih klijenata.
Poštovane kolege, ovo nije običan zakon, ovde se odlučuje o sudbini 100.000 ljudi, među njima 50.000 dece, koji će ovih dana, danas, sutra ili prekosutra ostati bez krova nad glavom zbog bankarske nezaježljivosti, zbog bankarskih monopola, zbog svega onoga što u Srbiji postoji jer ne postoji nigde u svetu. Ovde je peticija 17.372 potpisa koji su prikupljeni samo za vikend protiv bankarskih monopola za usvajanje zakona o konverziji kredita iz Švajcarskih franaka u euro.
Pred vama je danas oduka, da li ćete podržati bankarske monopole ili ćete podržati vaše građane.
Predlažemo da danas dobro razmislite pre nego što donesete odluku. Evo pisma jedne majke - Pre dva dana, dobila sam opomenu da u roku od sedam dana izmirim celokupan dug i da ukoliko ne uplatim 32.000 Švajcarskih franaka, stan će banka pustiti u prodaju. Šaljem vam ovu peticiju u nadi da će nekome pomoći jer za mene je izgleda kasno. Uzela sam kredit od 35.000 vratila 30.000, a dužna sam banci 32.000.
Takva je sudbina preko 30.000 ljudi koji su uzeli kredit u Švajcarskim francima. Najvažnije, poslednjih mesec ili dva dana, ove zakone su usvojili i Hrvatska i Bosna i Hercegovina u proceduri, Crna Gora, pre toga Mađarska, Poljska. Srbija je ostala jedina zemlja koja štiti bankarske monopole nasuprot svojih građana.
Budite danas na strani građana, donesite odluku da se ovaj zakon uvrsti u dnevni red, da narednih dana raspravljamo. Moguće da će Vlada imati i svoje predloge, ali donesite odluku da ovaj zakon bude uvršten u dnevni red, da ne budemo poslednje mesto u Evropi gde banke gule kožu građana. Građana koji će ovih dana, podsećam, ostati na ulici, 50.000 dece će ostati bez krova nad glavom.
Ovo je drugi zakon koji se ne odnosi samo na korisnike kredita koji su kredit uzeli u švajcarcima. Ovaj zakon se odnosi na sve korisnike finansijskih usluga. U peticiji koji su za vikend potpisivali građani Srbije, pisalo je i pitali se građani da li ste protiv zelenaških ugovora? Da li ste protiv nemoralnih banaka? Da li ste protiv valutnih klauzula koje građani ne mogu da izdrže? Da li ste protiv nesrazmernog davanja banka-klijent? Da li ste protiv enormnih kamata, najvećih u Evropi, a verovatno i u svetu? Da li ste protiv toga da klijent banke ne može da zaštiti svoj položaj i da klijent banke nema nikakva prava zbog toga što NBS drži monopol i drži stranu stranim bankama.
Na žalost, pre jedan trenutak videli smo da poslanici vladajuće koalicije nemaju sluha, da poslanici SNS, SPS i drugih stranaka iz te koalicije nemaju sluha, da su oni jedini u Evropi, verovatno i u svetu gde drže stranu bankama, a ne svojim građanima. Jedini parlament koji u Evropi nije doneo zakon da zaštiti svoje građane.
Pokret za preokret, zajedno sa građanima Srbije, zajedno sa svim ljudima koji žele da zaštite svoje građane, a ne bankarske monopole, boriće se narednih dana, svim zakonskim sredstvima da se izbori protiv bankarskih monopola, protiv guljenja kože banaka svojim građanima. Nigde na svetu ovo nema, da date u nekoj banci 1.000 dinara, ostavite na računu, a za nekoliko dana nemate tih 1.000 dinara, nego 10% ili znatno manje.
Znači, umesto da se vaš kapital oplođava, banka glocka, glođe vaš novac koji ste ostavili u banci. Enormne kamate postoje u Srbiji koje se zaračunavaju građanima, enormni troškovi o kojima ne znamo kako su i za šta služe, osim što znamo da služe za visoke plate bankarskih menadžera.
Pitamo se da li neko u NBS pod pritiskom banaka, bankarskog monopola štiti ove banke? Predlažem vam i dajem vam predlog da zaštitite građane, da glasate za ovaj zakon.
Hvala, poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici. Ja putujem srpskim železnicama, gospođo ministarka. Za razliku od vas, plaćam i putarinu na naplatnim rampama na autoputevima, iako ste vi obećali da ćete vi plaćati putarinu, a to ne radite.
Čisto radi kontinuiteta, gospodine Bečiću.
Želim da ukažem da je usaglašavanje Zakona o železnici sa evropskim standardima važno. Pokret za preokret se zalaže svaki put za to da se normativno uskladi naše zakonodavstvo sa evropskim. Međutim, ono što Preokret traži od vas i za čega ima podršku građana Srbije, jeste da se u stvarnom životu desi preokret i promene. Nažalost, gospođo Mihajlović, toga nema. Dešava se suprotno. Dešava se suprotno.
Gospođo Mihajlović, pričamo o Zakonu o železnici, znate li da su pre neki dan obustavljeni radovi na Žeželjevom mostu? Znate li da ljudi štrajkuju? Dakle, ja prolazim pored tog mosta. Možete da kažete šta god hoćete, ali ima ovde koleginice koja stanuje pored tog mosta. Dakle, nema više tamo radnika. Ima po koji radnik. Ljudi štrajkuju zato što od maja meseca nisu primili plate. Tri godine praktično tamo, odnosno dve godine i nešto, stoje radovi, bez obzira na to što je, kao i grad, i Pokrajina i Republika izmirila svoju obavezu.
O čemu se radi, gospođo Mihajlović? Ko vas opstruiše? Ko vas opstruiše? Zašto tako jedan važan koridor ne funkcioniše? Znate šta vidim u vozu od Novog Sada do Beograda ili, recimo, u šinobusu od Novog Sada do Sombora, kojim sam putovao pre mesec dana? Kolega je pričao o tome. Šinobus od Novog Sada do Sombora, hteo sam sa sinom da vidim, on putuje često, da vidim kako izgleda vožnja na relaciji od sto kilometara sa srpskom železnicom. Znate šta sam video, gospođo Mihajlović? Ovo što piše u članu 37, turističko-muzejsku železnicu, odnosno bez ovoga - turističko. Dakle, to je muzejska železnica. To su vagoni koji nigde više ne voze u svetu, ne samo što su stari, nego su i zapušteni i prljavi. A, znate šta vidim pored pruge? Evo, krenite, sedite jednom, vi ste mene pozivali na otvaranje radova na Žeželjevom mostu, evo ja vas pozivam da sednemo u voz od Beograda do Novog Sada. Znate šta vas čeka na Novom Beogradu? Čeka vas od korova podignut asfalt, betonske ploče, nepokošena trava, zapuštene železničke pruge, zapuštene stanice. Tim vozovima se ne voze samo siromašni građani, kako je praksa postala za srpske železnice, voze se i profesori i studenti i ljudi koji se inače voze evropskim železnicama, čitaju knjigu, itd. Međutim, ovde, nažalost, sa tim železnicama se voze tri, četiri ili pet puta duže.
Pitam vas, gospođo Mihajlović, kada je u pitanju ovaj zakon – da li će on promeniti ovo stanje od sutra? Bio bih spreman da glasam, da ne znam da se dešava obrnuto. Pitam vas – šta ste učinili dovođenjem nestručnih kadrova, tri direktora u tri preduzeća koja ste postavili na v.d. direktorska mesta, koji su nestručni, nesposobni, nekompetentni? Sa pravom sindikat ukazuje na to da će oni dokrajčiti srpske železnice i ovaj zakon to neće promeniti, gospođo Mihajlović. Imam empatiju prema vama zato što nemate previše podrške u vašoj stranci. U tom smislu bih podržao sve ono što predlažete, međutim, nemamo pravosuđe i nemamo pravdu.
Povređen je član 27. poštovani predsedavajući.  Dakle, predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.
Poštovani predsedavajući, vi ste povredili i ovaj član i još neke druge članove. Vi ste dozvolili prethodnom govorniku da se on meni obraća, da dovodi u pitanje, prvo ne sme lično da mi se obraća, drugo da dovodi u pitanje moje pravo da dam izjavu novinarima jer kaže – oni mene ništa nisu pitali. Dakle, vi ovde ne dozvoljavate da kažem ono što mislim, a čak mi sada dovodite u pitanje pravo i da kažem u holu ono što mislim, jer zaboga, ništa mene novinari nisu pitali. Pa, nas pitaju građani gospodine predsedavajući, pitaju nas, šta je sa njihovim pravima, šta je sa njihovim penzijama, šta je sa njihovim platama, šta je sa njihovim standardom…