Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, podržavam amandman AP Vojvodine i sama sam na ovaj član 6. podnela amandman, posebno u onom delu koji se odnosi na transfer lokalnim samoupravama.
Iz ovog amandmana u stvari se može jasno videti da gro sredstava koja su namenjena za budžet AP su u stvari transferna sredstva. Ministar je rekao da se radi o 55%. Po računicama u pokrajini, kada su seli da bilansiraju pozicije koje su mogle iz ovog budžeta, Predloga zakona o budžetu evidentirati, radi se o 66% transfernih sredstava što je evidentno da je još jedno kršenje Ustava Republike Srbije. Mi sada imamo minimum mesečno da se donese zakon kojim se direktno krši jedna od odredbi Ustava Republike Srbije.
Posebno je moje ukazivanje amandmanom išlo na lokalne samouprave, a jeste i odluka Ustavnog suda u kome jedna od osporenih nadležnosti u Zakonu o prenosu nadležnosti jeste bila ta nadležnost iz dela lokalnih samouprava. Znači, ne odriče se pokrajina Vojvodina svojih opština, daleko od toga, jer zapravo opštine i ništa ne dobijaju na taj način što se sredstva transferišu. To je određen iznos i realno za sve one koji ne znaju šta znači transfer u ovom slučaju, to znači da u masi Republika prebacuje u budžet AP Vojvodine sredstva za određenu lokalnu samoupravu ili za obrazovanje itd, za plate u obrazovanju, a zatim se sa više naloga najdalje sutradan dalje transferiše lokalnim samoupravama, odnosno školama na teritoriji AP Vojvodine.
Iz tog razloga se ovde često i spominje da je budžet AP zapravo protočni bojler kroz koji sredstva samo protiču, gde zapravo u AP Vojvodini se rade uslužno nalozi i dele se po školama, odnosno po opštinama ista sredstva.
Ono što se desilo kod donošenja zakona o budžetskom sistemu kada je neustavno smanjena osnovica, sada imamo još jedan pritisak na Pokrajinu, da ne može u skladu sa članom 184. Ustava da svoj budžet planira, jer budžet AP Vojvodine mora biti tako raspoređen da tri sedmine od budžeta bude usmeren u kapitalne investicije. Ovde je očigledno intencija da u stvari iz tih kapitalnih investicija koje se rade preko NIP, se nešto direktno gradi u Vojvodini, a to je jasno iz člana 23. Predloga zakona, da se pripiše naknadno budžetu Vojvodine kao izvršeno kapitalno ulaganje u Vojvodini. To nije intencija člana 184. Ustava.
Na taj način zapravo Skupština AP Vojvodine se obesmišljava. Dobiće budžet o kome ne može da odlučuje, dobiće budžet koji treba da prepiše i da dalje usmerava, a ne može da kreira. Znači, te kapitalne investicije bi trebalo da budu usmerene direktno i odlučivano u Skupštini AP Vojvodine.
Ono što zabrinjava, a što pokušava da se implicira nama poslanicima koji govorimo o ovim transferima jeste što istovremeno se implicira i nama da ne brinemo o lokalnoj samoupravi, a u ovom predlogu zakona o budžetu, ono što je najgore, amandmanima Vlade, mnogo više nego Predlogom zakona o budžetu, na one amandmane gde poslanici nisu mogli više da stave amandmane, uvedene su rigorozne, i to prema lokalnim samoupravama.
Te mere se odnose na obustavljanje kompletnih transfera, dela poreza za određeno vreme, veoma neprecizan termin, neprecizno određeno na koji način. Zaboravlja se da noge male opštine iz raznih nepredviđenih situacija neće biti u stanju da ispune neke svoje obaveze i da one nemaju dovoljno svojih sopstvenih prihoda, da mogu da se izvuku iz nekih situacija što znači da će opština biti blokirana. Ako se misli da će se na taj način kazniti pokrajinski lokalni funkcioneri, to je manji problem, a najveći problem što će u tim opštinama a i u Pokrajini koja je isključivo vezana za sredstva koja dobija, jer nema sopstvenih izvornih prihoda, može da se desi kolaps, a taj finansijski kolaps prevashodno će se odraziti na život građana u AP Vojvodini i lokalnim samoupravama, ne samo u Vojvodini, nego u celoj Srbiji. Hvala.

U ovom delu amandman smo podneli iz istih razloga, kao što su naše kolege podnele u drugom delu, gde je primećeno da su otvarane pozicije sa po hiljadu dinara. Pored onih pozicija od 37, koje je nabrojao kolega Miković, ovde je izdvojeno još 12 pozicija. Verovatno da bi našli još pozicija. Sa takvim malim iznosom se ne može ništa uraditi.
Ono što je ovde interesantno, u ovom delu su pozicije sa 1000 dinara opredeljene u delu gde su mašine i oprema, gde je zemljište, gde su zgrade, objekti itd.
Ono što smo predložili je upravo da se usmeri na budžetsku rezervu, s obzirom da iz tih rezervi ta sredstva kada se objedine na jednom mestu nešto se može i uraditi. Sa ovakvim praznim pozicijama svakako se ne može ništa uraditi.
Odgovor smo dobili praktično i od ministra da su zapravo i u ovom slučaju otvorene pozicije da bi se iskoristila mogućnost iz člana 61. Zakona o budžetskom sistemu, odnosno da se sredstva naknadno preusmere sa drugih pozicija u okviru istog razdela, odnosno glave.
Smatramo da je trebala pozicija ili bolje planirati ili ne ostaviti ih na ovakav način da se mogu dodatno preusmeriti sredstva, jer inače Vlada mimo Skupštine ima mogućnost da sa više od 12% budžeta, po posebnim programima, samostalno raspolaže.

Hvala lepo.
Poštovani potpredsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, moram na početku da podelim zadovoljstvo što danas imamo prilike da razmatramo jedan predlog zakona, odnosno predlog za izmenu i dopunu zakona koji dolazi iz Skupštine Vojvodine. Samo jačanjem institucija i radom kroz institucije u našoj državi možemo stvarno da dođemo do pravne države. Ovo je pravi način i u svakom slučaju ovakav način komunikacije treba pozdraviti.
Ono što je evidentno iz današnje rasprave jeste da je Predlog izmena Zakona o budžetskom sistemu, koji je došao iz Skupštine AP Vojvodine, kao prvo, i legitiman i u skladu sa Ustavom. To uopšte nije sporno. Ono što je danas pred nama jeste gest pokrajinske skupštine u interesu građana Vojvodine, a ni u čemu ne ide na štetu ostalih građana u Republici Srbiji.
Konkretno bih rekla nekoliko stvari i podsetila bih da sam, kada su u septembru bile na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, imala amandman upravo na sporni član na koji nam je danas stigao predlog iz Skupštine AP Vojvodine da se promeni. Jasno je i tada bilo većini narodnih poslanika, bez obzira na ishod glasanja, da se u ovom slučaju direktno, izmenom Zakona u budžetskom sistemu na prošloj sednici pre dva meseca, kršila ustavna odredba kojom AP Vojvodini pripada 7% od budžeta Republike Srbije.
Pitanje da li je sporno šta je budžet Republike Srbije uopšte se ne postavlja, s obzirom da isti Zakon o budžetskom sistemu konkretno u svom članu 2. definiše šta je zapravo budžet, tako da mi tu dilemu više nemamo.
Ono gde se pojavljuje dilema jeste činjenica da li ono što je Ustavom određeno i što je istim zakonom rečeno da je budžet, hoćemo da primenimo dosledno ili ćemo praviti razlike prema određenim institucijama i nivoima vlasti. Ovde je više volja da se umanji osnovica, nego što zapravo ima osnov u Ustavu i u zakonu.
Sva obrazloženja da je promenom koju je Vlada predložila Zakona o budžetskom sistemu jasnije i preciznije određena osnovica za ostvarivanje prihoda za AP Vojvodinu je u stvari netačna. Prosto, ne govori se istina kada se u Skupštini kaže da je osnovica poreski prihod, jer osnovica nije bila postavljena kao poreski prihod, nego kao rashodi koji se čine iz poreskih prihoda. Ako znamo da u budžetu imamo i rashode i izdatke, a da rashodi i izdaci u budžetu su složeni u nizu jedan iza drugog, bez da se označe iz kojih vrsta prihoda se ti rashodi finansiraju, onda možemo jasno da vidimo da mi zapravo samo možemo da verujemo na reč Ministarstvu finansija kolika je zapravo osnovica za utvrđivanje budžeta AP Vojvodine.
Ono što je veoma bitno jeste da se pitanje AP Vojvodine reši na najadekvatniji način, a to jeste i da se donese zakon o finansiranju AP Vojvodine. Njega očekujemo u najskorijem vremenu. Ako je AP odredila, po onome što nas je predsednik Skupštine gospodin Pastor obavestio, svoj deo radne grupe, jer je dogovor bio takav, onda očekujemo što pre, to ne zahteva veliko vreme i nije pitanje prioriteta, jer onda stvarno građani Vojvodine mogu da postave pitanje – zar su toliko oni van svakog prioriteta u ovoj vladi, ako nema vremena da odredi nekoliko članova radne grupe koji bi mogli kompetentno da rade na zakonu koji treba da reši finansiranje AP Vojvodine. Zahvaljujem.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvažena gospođo guverner, ja ću sasvim kratko, s obzirom da su moje kolege iz poslaničke grupe DS rekli dosta toga o onome što se imalo reći o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Kao prvo bih izrazila svoje zadovoljstvo što je tri meseca posle, ali nikad nije kasno, uvažena ona primedba na koju sam najviše insistirala ispred svoje poslaničke grupe u tom delu i ukazivala na značaj da Narodna skupština ne treba da da saglasnost na Statut Narodne banke i ukazivala da postoji velika razlika između institucija koje treba da su nezavisne i javno-komunalnih preduzeća i drugih javnih preduzeća, na koje Skupština treba da da saglasnost na Statut.
Istovremeno, u ovom predloženom novom tekstu ima nešto i s obzirom da je gospođa guverner tu, skrenula bih pažnju na ovo.
U ovom tekstu postoji u prvom članu izmena, ima usaglašavanje sa drugim zakonima, što je veoma dobro i pozitivno, da bi se napravio jedan konzistentan pravni sistem. Tu je uvedeno da Narodna banka obavlja i poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga, koje pružaju banke, davaoci finansijskih lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima. Znači, sve je u skladu sa zakonom. Znam sa kojim zakonima je to usklađeno.
Ono na šta nemam primedbu, ali ono na šta hoću da ukažem i što molim jeste da ova zaštita prava i interesa korisnika usluga ovih institucija ne bude od strane Narodne banke usmerena samo na ove institucije kada krše prava njihovih korisnika, nego da bude usmerena i na one druge koji zloupotrebljavaju i krše prava ovih korisnika.
Ovih dana smo svedoci velikog kršenja prava korisnika tako što se zloupotrebljavaju službeni podaci iz ovih koji imaju službene tajne i licitira se u javnosti. Spominju se podaci koje su i po Zakonu o bankama zaštićeni i ne bi smelo da se u javnosti koriste. Na taj način je privrednim subjektima naneta velika šteta.
Drugo što ću kazati jeste da uz ovo usaglašavanje koje je urađeno i koje je za svaku pohvalu, po meni, ostaje moje i dalje nezadovoljstvo nekim, možda ja grešim, po meni, još uvek, ne na sasvim dobro i sistemski pozicioniran direktor Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Ne zbog svojih poslova u kontroli prema institucijama, nego u okviru kolektiva Narodne banke.
Onim izmenama koje smo imali i po onome kako ja shvatam kolektivni rad u jednoj instituciji, gde je normalno da je guverner prvi u tom timu, prosto, uloga direktora u tome i dalje po meni nije dovoljno definisana. Personalna rešenja mogu biti idealna, ali ona su personalna rešenja kojih danas ima, sutra nema. Najbolje je kada su sistemski ova pitanja postavljena, jer onda manje zavisimo od personalnih rešenja.
Kao poslednje, bez velike elaboracije, hoću da podržim sve svoje kolege narodne poslanike koji su ukazali na član 10. Član 10. Predloga zakona pravi praktično izuzetke od člana 170. Ustava. To je ta ustavna žalba ovde toliko puta spomenuta. Prosto, izuzeci od ustavne žalbe mogu se samo u Ustavu napraviti. Po meni, ne mogu se napraviti izuzeci od Ustava zakonom. Hvala lepo.

Znači, kada govorimo upravo o ovom delu ugovora u kome se preuzima deo imovine ili ukupnog dela obaveza između banke prenosioca i banke preuzimaoca, ne može se a ne pitati čijom se to imovinom raspolaže. To jeste materija ovog amandmana ne zamenjujemo te teze.
Zašto je bitno reći? Pa zar nismo pre neki dan pročitali u novinama da je najzad pokrajina uspela da uknjiži zgradu u kojoj drži svoje sedište. Znači, da uknjiži u vlasništvo pokrajine. Zar danas ovakvim jednim zakonom treba ono što smo delimično počeli da vraćamo pokrajini, lokalnoj samoupravi, da sada sa drugim zakonom opet uzimamo. To je raspolaganje tuđom imovinom, jer to sada više nije imovina Republike Srbije. Ne može se u sistemske zakone ući na mala vrata, pa makar i skupštinskom većinom i zakonom.
Znači, ono što je za neverovati zašto svi mi izlazimo iz okvira amandmana, jeste što u raspravi u načelu po amandmanima nismo imali ovo što nam je učinjeno izmenom amandmana. Izvinite, amandmanom koji je Vlada predložila, a Odbor prihvatio, jeste promenjen obim banaka, ono je bilo samo u diskusiji, danas je to jasno precizirano u zakonu.
Kada se to radi, onda je bolje da se ponovo otvori rasprava. Zakon se promeni preko noći i to je nešto što treba videti. Da li neko brine o nečijim interesima, normalno da svi treba da smo odgovorni i svi brinemo o interesima naših građana. Ono što je ovde neodgovorno, što je dozvoljeno, da se napravi podela poslanika i građana iz Vojvodine i ostalog dela Srbije. Znači, svi građani odvajaju za budžet i tu nema razlike. Svi promašaji, bilo gde, košta građane cele Srbije. Nemojte da vodimo takve govore, takve debate koje nas dalje dele i cepaju.
Koji je interes današnje rasprave da uperimo prst na građane iz jednog i drugog, i da im kažemo – da, vi ste siromašni jer vam oni drugi uzimaju. Ne znam koji je to interes, to je politička neodgovornost. Izvinjavam se predsedavajućem, jesam izašla iz okvira amandmana, ali ja prosto ovo, sedeći ovde, ne mogu da ne kažem. To se ne sme dozvoliti i vi imate odgovornost kao predsedavajući da skrenete pažnju, da takve stvari, jer to nije rasprava o zakonu, to nije ekonomsko pitanje, to nije kvantifikacija, to je direktno, zato treba da se snosi politička odgovornost.
Znači, ono što je totalno nejasno iz svih ovih diskusija, a radi se konkretno o "Razvojnoj banci Vojvodine". Da li će se "Razvojnoj banci Vojvodine" dozvoliti da ono što je planirala, ono što je Skupština Vojvodine, ne radi se o jednom čoveku. Juče je zasedala Skupština Vojvodine, donete su odgovarajuće odluke. Da li će se dozvoliti da odluke Skupštine AP Vojvodine se primenjuju, a ne na ovako predložen način se to reši, da li će se to dozvoliti? Znam, lopta je prebačena na "Narodnu banku" i odgovornost na "Narodnu banku", to ste rekli, da, ali istovremeno dugo pamtim, neka imena znam, videla sam da sledeće nedelje u nastavku sednice, koga nam predlažete, bez obzira što normalno, guverner "Narodne banke" slavi.
Znači, znamo, nismo mirni dok ne vidimo da je omogućeno da Pokrajina ovo što je donela legitimne, legalne odluke, joj se da šansa da sprovede. A ono ko kome, da li građani kome, verujte, malo gledajte razapetog Lalu na Koraksovoj karikaturi, pa ćete videti kome građani Vojvodine veruju. Prosto je neprincipijelno da na ovakav način vodimo političku debatu, napadamo legitimno i legalno izabrane ograne, pitam se da li je to osveta i da li treba da dobijemo zbog osvete jedan ovakav zakon?

Mada je malo postalo konfuzno, mislim da smo i dalje na amandmanu na član 4, koji je podnela poslanička grupa DSS. Podržaću ovakav amandman s obzirom da smatram da sve treba dovesti u pravni sistem, tako da se sistemski zakoni u svakoj oblasti poštuju, a ne nepromišljenim zakonima koji preko noći dolaze narušiti jedan kompletan pravni sistem.
Ono sa čime se neću složiti svakako je obrazloženje koje je tu dato. Takođe bih podsetila kolega da moramo biti dosledni. Ne možemo, ako znamo da smo sami podneli inicijativu za ocenu ustavnosti i doveli do toga da je Vojvodini oduzeta nadležnost za brigu o socijalno ugroženim, da sada tražimo da ove novce preusmerimo tamo gde nažalost ne možemo.

Podržavam ovaj amandman iz razloga obrazloženja koje je dato, da ovde nisu precizirani na koji način će se utvrditi potreban iznos za bespovratna finansijska sredstva, kada će se dati, ima ograničenja u kom periodu.
Šta je moje pitanje? Ovde ima novca za bespovratna sredstva. Zašto onda ako postoje sredstva može da se jedna banka dokapitalizuje, zašto to nije urađeno u "Novoj Agrobanci"? Vraćamo se na pitanja. Na ovakav način se uspostavlja i dobija se veoma nesiguran bankarski sistem. Dve godine se neće znati šta će se dešavati sa bankarskim sistemom koji je u domenu Republike a eventualno i pokrajine. Za dve godine mnoge se banke mogu otvoriti i opet potpasti pod ovaj zakon. To je dug period u kome se neće znati i neće biti sigurnosti u bankarskom sistemu koji ima kontrolni uticaj države i pokrajine u ovom slučaju ako se prihvati i onaj amandman koji je predložio Odbor.
Sredstva su postojala. Ovde se radi o svežem novcu, o likvidnom novcu. Ono što je rađeno u prethodnoj pomoći za tri banke nije bio likvidan novac. To je bio pokušaj da se hartijama od vrednosti pomogne i na taj način sačuva budžet u smislu da se ne potroši sav likvidan novac. Normalno je da je bolje kada dobijete likvidan novac, a istovremeno – da li smo tamo proverili da tamo nema političkih ujdurma ili političkih odluka u banci pre nego što dajemo taj likvidan novac? Trebalo bi kada donesemo zakon, kada smo jednaki prema svima, odnosno da uvek vodimo računa da se podjednako ponašamo prema svima.
Znači, provera u jednim bankama podrazumeva redovnu proveru u drugim bankama. Iznošenje podataka o poslovanju kod jednih banaka zahteva iznošenje podataka kod drugih banaka. Mi ulazimo na sajt Narodne banke i gledamo koje banke iskazuju gubitak. Nisu to jedine dve banke. Znamo i mi da računamo likvidnost banaka, znamo da gledamo procenat nenaplativosti, da na trideset i nešto banaka, koliko su donete u ovoj Srbiji, znamo da to podelimo i izvučemo. I to ne po broju banaka, nego onako kako se stvarno računa.
Prema tome, ako novca ima, ako novac za koji ne znamo količinu obećavamo zakonom, onda zašto nije odmah po kratkom postupku spašena banka koja je u pitanju. Ona banka koja je u pokrajini, dozvoliti pokrajini da ona odgovara za način na koji ona rešava problem sa Razvojnom bankom pokrajine. Uostalom, ispoštovaću odluku svoje skupštine.

Na član 7. sam podnela amandman u blažoj formi od mojih kolega jer mi se činilo da bi takav amandman bio ne samo umesan nego i prihvatljiv, zato što sam svojim amandmanom predložila da se i u slučaju banke koja će biti preuzimana, ako se ne radi o većinskom vlasništvu Republike Srbije, izjasni Skupština akcionara, upravo poštujući pravni sistem, Zakon o bankama i načinu na koji se jedna banka pripaja drugoj banci. Predložila sam da se stav 3. iz ovog člana briše iz prostog razloga što se na ovakav način vršeći upad u pravni sistem onemogućava pravni lek, jer se kaže da se izuzima mogućnost pobijanja kao jedan od pravnih lekova. Predložila sam da se taj deo briše jer smatra da je naš sistem tako napravljen da u svim slučajevima svako ima pravo na određene pravne lekove da zaštiti svoje interese.

Htela bih s obzirom da je bila pauza da kažem nešto pošto sam na čudan način pokušana da budem diskreditovana. Unazad 30 godina poznajem svakog sekretara pokrajinskog za finansije i sadašnjeg i bivšeg i znam sve ministre za finansije. Nisam u porodičnoj i ni u kakvoj ličnoj vezi ni sa jednim sekretarom finansija, ni sa jednim ministrom u našoj zemlji i van naše zemlje, pošto je bila veoma čudna aluzija za moje poznavanje sa sekretarom finansija. Normalno je da poznajem bivšeg sekretara za finansije jer sam radila u pokrajinskoj instituciji, tako da je aluzija nepotrebna.

PREDSEDAVAJUĆA: Hvala.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili ovaj amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Jako ste brzo nastavili dalje. Znači, kratko.
S obzirom da su intencije kao kod člana 7, znači, intencija jeste da se svim skupštinama gde država nema većinsku kontrolu nad bankama, da mogućnost da odlučuju o preuzimanju, i ono što mi ostaje, pitanje – ako nema odluke Skupštine, na osnovu čega će se zaključiti ti ugovori o preuzimanju, ko će ovlastiti, kakva su onda i čija ovlašćenja u tom smislu? Ko koga tu onda ovlašćuje?
Jasno je po Zakonu o Narodnoj banci - nije i po Zakonu o bankama, nisu isključene sve odredbe. Ostaju u dilemi mnoge odredbe koje su ostale na snazi. Kako neko može u ime banke koja se preuzima da potpisuje, ako nema o preuzimanju odluka Skupštine?

Danas ministar optužuje prethodne ministre. Nakon njega doći će novi ministar i optužiće njega. Ono što je bitno i zašto se javljam po ovom amandmanu, ne treba mi više vremena za ovaj zakon, jeste što je ovde u ovom članu stavljeno nešto bitno, a to je institut državne pomoći. Znači, treba sačuvati institut i institucije. Kada sačuvamo institute i institucije, onda ćemo mnogo lakše raditi i mnogo manje pojedinačnih problema ćemo imati. Ne treba zakonom isključivati iz sistema, odnosno odmah utvrditi šta je dozvoljena državna pomoć, jer od silnih izuzetaka, na kraju će se kontrola državne pomoći svesti samo na izuzetke. Ona više neće biti pravilo. Zato nije dobro da isključimo drugim zakonima.

Prijavila sam se za reč, ali mislim da stvarno nema uslova da se govori o ovakvim situacijama kada nema ministra. Ne znam koga da pitam, a i neke stvari bih želela da saopštim. Mislim da nema uslova za rad.

Poštovana potpredsednice, potpredsedniče, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, kada danas govorimo o Predlogu zakona o preuzimanju imovine i obaveza određenih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije, ovaj zakon će ući u Ginisovu knjigu rekorda sa stanovišta dužine naziva i teško ga je stvarno zapamtiti.
Ono što moram da tvrdim jeste da razlozi za donošenje zakona, kao i ciljevi koji su postavljeni ovim zakonom, teško da bi poslanička grupa DS mogla da odbije da podrži tako nešto. Znači, stabilnost finansijskog sistema, radi se o čuvanju depozita građana, o očuvanju ili o poboljšanju likvidnosti i adekvatnosti kapitala banaka, posebno u ovom slučaju nas zanimaju one banke koje imaju javni kapital u svom vlasništvu.
Normalno, uz to, što je i u obrazloženju rečeno, a i što svi mi znamo, i u okruženju su mnoge države pomogle različitim merama da se bankarski sistem lakše nosi sa izazovima koje je ovo teško vreme svetske ekonomske krize stavilo pred privredu i pred banke.
Dokapitalizacija banaka se dešavala svuda oko nas, a činjenica je da nije samo država dokapitalizovala na neki način banke u našoj zemlji, da su to radile i druge banke čiji su akcionari privatni vlasnici, odnosno inostrane banke ili fondovi i druge institucije. Svima u ovom trenutku, ali i u načinu prikazivanja adekvatnosti kapitala u rangiranju likvidnosti klijenata itd, primena određenih novih metoda rada u banci je pokazala i na drugačiji način solventnost određenih klijenata i sve to zajedno je činilo da je bilo potrebno dokapitalizovati banke. Normalno, tamo gde država želi da sačuva većinski udeo, da ostane većinski akcionar, to država mora i da čini. Sa tog stanovišta bitno je reći da to ne može biti sporno pomoći bankarskom sektoru u teškom vremenu, posebno banke ne nose, pa ni organi banke jedini ne nose, krivicu za teško stanje u bankama.
Mnogi problemi u privredi, znači ovde direktno komuniciram sa resornim ministrom u oblasti, takođe, pored finansija i privrede, znamo koliko preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju su upravo na teretu ovih banaka koje imaju probleme. Rešavanje pitanja restrukturiranja, znači firmi, preduzeća, društava u restrukturiranju bi rešilo i neke probleme ovih banaka i mnogo bi bolja adekvatnost kapitala bila.
Upravo sa stanovišta da su mnoge banke obezbeđene odgovarajućom kolateralom, to znači poljoprivrednim zemljištem koje se sada ne može dirati ni sa ispred stanovišta zato što su društva u restrukturiranju, a posebno banke ne bi mogle da traže stranog investitora, jer imamo zakon koji sprečava da do 2014. godine se strancima prodaje zemlja.
Ono što država izgleda sebi može da dozvoli, neki privatni subjekti su onemogućeni i u nekim drugim svojim pravima. Osnovno je i prirodno je da Vlada, pa i Narodna skupština, preduzima sve mere za konsolidaciju bankarskog sistema i na taj način preduzima mere za jačanje našeg finansijskog sistema.
Otvara se pitanje – da li je ovo tako visoko i dobro postavljeni ciljevi, da li se na ovakav način i sa ovim zakonom može to rešiti? Da li možemo pod geslom da ćemo pomoći jednoj banci na ovaj način najbrže moguće, preko noći, da li je moguće da ne sagledamo sve posledice koje ovakvo rešenje može da donese? Ovo govori sa stanovišta pravnog sistema, sa stanovišta pravne sigurnosti.
Ovim predlogom isključujemo što direktno, što indirektno minimum osam odredbi. Ove odredbe u zakonu su veoma bitne u našem pravnom sistemu – Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečaju, tri ili četiri zakona iz oblasti iz bankarstva, dva zakona iz oblasti poreza, Zakon o obligacionim odnosima, što je za sve nas krovni zakon i zakon koji je najtrajniji u našoj zemlji.
Šta ono donosi? Nije ovo samo čistunstvo pravnog sistema radi toga što mi pravnici želimo da to sve bude uklopljeno. To je jedan normalan upad u pravni sistem, pravi veliku nesigurnost. Ta nesigurnost će se ogledati prevashodno, a u tom delu se ne slažem sa delom obrazloženja da ovaj zakon nema destimulativni karakter. Po našem mišljenju je veoma destimulativan. Zašto je destimulativan? Iz prostog razloga što znamo koliko je bitno javno-privatno partnerstvo. Ako nam je to bitno za dalji razvoj i ako je to jedan od vidova privlačenja investicija, onda kako će neko uložiti i jedan dinar više ovde, ako zna da je dovoljno jedan posto učešća države u vlasništvu da bi se zakonom ukinula sva prava koja su na osnovu ugovora zaključena. Tu više niko neće smeti da ulaže iz prostog razloga što nema nikakvu sigurnost.
Rešavanje pitanja "Nove Agrobanke" u ovoj situaciji ne znam za koga je nova. Čula sam je i u kampanji koja je bila, čula sam je i ranije. To je stara priča, svi su obavešteni, a čula sam i vas, ministre, da ste govorili u kampanji, spominjali ste je. Pitanje "Nove Agrobanke" nije novo i nije od juče. Takođe dani štednje, odnosno nedelja štednje nije nešto što nam se dešava iznenada. To je isto nešto što je očekivano.
Pitanje je sada – da li se na drugačiji način moglo ovo rešiti, ako se misli rešiti samo "Nova Agrobanka"? Da li se moglo, s obzirom da u ovom slučaju većinski akcionari su Republika Srbija kod Poštanske štedionice, što direktno, što indirektno, kako bi rekao ovaj zakon, a to znači, cirka 96% po podacima NBS, a "Nova Agrobanka" je isključivo u vlasništvu agencije. Znači, odluka Skupštine i primena svih naših zakona koji to regulišu, ne sporne su i mogle su se doneti. Takođe, u ovom slučaju mi se čini da nije sporna ni odluka NBS. Samo malo ranije da se krenulo, mogli bismo po našim važećim zakonima rešiti pripajanje "Nove Agrobanke" Poštanske štedionice. Ovako, na ovaj način zakon otvara mnogo duži period mogućnost stalnog pripajanja, spajanja i stalne nesigurnosti šta će se sutra desiti bilo gde gde Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće.
Da se ne radi samo o bankama gde je kontrolni paket akcija u portfelju Republike Srbije, govori činjenica da se govori o tome da Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće, bez ikakvih procenata. Da ne karikiram, može biti i 1% i 0,1%, dovoljno je da se ovaj zakon može primeniti.
Ono što je veoma diskutabilno jeste i činjenica da u članu 5. nije diskutabilno da država daje bespovratnu finansijsku podršku za preuzimanje banci koja je u većinskom vlasništvu države. Veliko je pitanje kakvo će opravdanje imati upravo davanje novca kod preuzimanja privatnih banaka, ovde spominjanim – francuskim, italijanskim, itd.
Članovi 7. i 8. stavljaju totalnu nemogućnost skupštine akcionara banaka koje se preuzimaju. Ona prava koja se daju banci preuzimaocu, banka koja se preuzima, praktično se izbegava sasvim skupština akcionara.
Da, treba procedura i treba neko vreme da se skupština sastaje, ali ne vidim u čemu je interes skupštine akcionara u ovom slučaju bio različit od interesa države Republike Srbije? Svima je u interesu dobro poslovanje banke.
Sagledavajući sve ovo, ovaj zakon se donosi na neodređeno. Nema jednokratnu upotrebu, niti je to zakon, kao što smo ovde već imali primere u Skupštini, da se članovi donesu sa trajanjem od 40 dana. Ovaj zakon se donosi na neodređeno vreme. Znači, on će trajati sve dok ne bude osporen od strane Ustavnog suda ili nova parlamentarna većina ga ne promeni.
Prateći pažljivo diskusiju danas što predlagača zakona i nekih kolega koji podržavaju, više se stiče utisak da ovaj zakon nije donet zbog "Nove Agrobanke", nego da je upravo namenski, u nedelji štednje donet da bi se napravila reputaciona šteta drugim bankama.
Kada kolege ovde upućene dovoljno, neupućene, koji su zakon morali da čitaju na brzinu govore o nekim stvarima oko banaka su u pravu ili nisu, mogu reći da su nekorektni, ali ministar smatram da je odgovoran ne prema delu banaka, nego prema svim bankama. Znači, reputacioni rizik je veoma bitan za rad svake poslovne banke. Ponavljanjem nekih stvari, izražavanjem sumnje direktno se utiče na likvidnost banke koja nije poželjna. Moram reći da je to provereno. Nakon svake diskusije u kojoj se neke stvari iznose, forsiraju, sumnja, ljudi plaše svaki put se vide i finansijski nažalost negativni efekti. Ono što bi u ovom kontekstu htela još da kažem je da ne mogu sve naše diskusije da budu jednokratne, ni ministra, ni poslanika. Moramo da imamo neki kontinuitet.
Ovde se spominjala mogućnost da "Razvojnu banku Vojvodine" zameni odgovarajući fond za razvoj ili drugi odgovarajući fond u Vojvodini. Znamo zasigurno da član 5. Zakona o bankama kaže da niko, a znamo ko je kreator tog zakona, ko nije je osnovan zakona ne može davati kredite. Na koji način fondovi na načinu nekog našeg dogovora ... Zašto iz oblasti privrede niko nije našao jedan zakon o mikrokreditiranju, možemo ga zvati kako god? Što bi Pokrajini omogućavali da fondovi za razvoj neometano rade bez stalnih pritisaka, da li su u skladu sa zakonom, da li su u skladu sa Statutom, itd?
Ono što je veoma bitno je da kada govorimo o nečemu što treba da pomogne bankama moramo da imamo odgovornost i da pomognemo svim bankama. Neminovno se nameće utisak da su jedne banke poželjnije, a druge manje poželjne. U obrazloženju se govori da neće narušiti konkurenciju. Kako neće narušiti konkurenciju kada se direktno sa govornice napadaju određene banke? Seje se sumnja. Čak i u buduća rešenja seje se sumnja. Da ne govorim o podacima koji su kod NBS kao službena tajna, o podacima koji još nisu dostavljeni onima kojima treba, koji ovde iznose. Prvom prilikom ću pitati gospođu Jorgovanku Tabaković, guvernerku koja se žalila pred narodnim poslanicima da ima indicija da iz NBS izlaze neke informacije koje ne bi trebale, da li i preko toga su izašle neke informacije koje su ovde saopštene ili je možda ministar zloupotrebio njeno poverenje? Hvala.

Posle ovakve diskusije ne bih iskoristila pravo na repliku, ali smatram da moramo ukazati na to da smo dužni da svi sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine. Ovde su narodni poslanici sa svojim obavezama i zadacima, a ne tužilaštvo ni privredni kriminal. Znači, licitiranje imena narodnih poslanika je problematičan ovde. Da li ćemo mi sad očekivati da neka gospoda koja sede u ovoj sali prave svoje spiskove želja koga treba optuživati ili ćemo dozvoliti da državni organi obave svoj posao?
Ono što je bitno je da sačuvamo institucije u ovoj državi i onda kada smo na vlasti i onda kada smo u opoziciji. Ovakav način razgovora bez opomene u Narodnoj skupštini degradira sve institucije u ovoj državi.

Narodni poslanici iz poslaničke grupe DS, podneli su amandman na član 3. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu i to je u stvari član ili stav koji reguliše osnovicu za utvrđivanje obima budžeta AP Vojvodine.
Znači, postoji izmena u ovom zakonu, odnosno Predlogu zakona koji se menja, osnovica za utvrđivanje obima budžeta AP Vojvodine.
Podsetila bih da je po važećem zakonu, odnosno, i sada to važi, dok se ne usvoji ova izmena, obim za utvrđivanje osnovice za AP Vojvodine, jeste bilo predviđeno da osnovica bude, znači ukupni prihodi i primanja ostvarene po osnovu prodaje nefinansijske imovine. Predložena izmena se odnosi samo na deo prihoda i to samo na poreske prihode. Reda veličine, iako ne želim da puno govorim o brojkama, jer ovde ne želim da govorim o brojkama, želim da govorim o pravnom sistemu, o konzistentnom pravnom sistemu i o poštovanju Ustava, ali da bi se i shvatilo da ta promena u stvari ima i materijalnog efekta, razlika između osnovice jeste cirka 130 milijardi dinara, što nije beznačajno.
Suština našeg amandmana je prevashodno bila uperena na to da je Ustavom predviđeno da se budžet AP Vojvodine utvrđuje u procentu od najmanje 7% od budžeta Republike Srbije. Ova ustavna odredba je veoma decidna. Uopšte nema potrebe da se dodatno tumači.
Zakonom o budžetskom sistemu u članu 2. se i definiše šta se sve podrazumeva pod budžetom Republike Srbije. Tu su i prihodi i rashodi, a praktično važeće rešenje nije uvažilo u potpunosti, ali mi i nismo tražili mimo važećeg rešenja, odnosno tražili smo da se zadrži postojeće rešenje, iz prostog razloga što onako, kada bi realno gledali kako je definisano u Ustavu, trebalo bi obuhvatiti i deficit. Znači, naš amandman ne podrazumeva i nismo išli na taj iznos, već da se zadrži postojeća rešenje.
Odgovor Vlade smo pažljivo pročitali. Istovremeno smo imali prilike da vidimo da je na ovaj stav člana 3. i odbor podneo amandman. Može se reći da je odbor podneo jezički ispravniji amandman, ali da se ne dotiče suština. Znači, ostaje i dalje neusklađenost ovog stava sa Ustavom Republike Srbije i postoji mogućnost pokretanja ustavne žalbe. U tom pogledu ukazujemo da bi trebalo usvojiti jedan od amandmana koji su predloženi na ovaj član, a na drugi stav. Vlada pri tome takođe koristi u svom obrazloženju da su poreski prihodi jasno definisani, precizniji, da su redovniji i da će se na taj način obezbediti kontinuirano finansiranje na odgovarajući način AP Vojvodine.
Znači, i dosadašnje rešenje u svom sastavu je imalo taj deo poreskih prihoda, a finansiranje AP Vojvodine nije bilo na adekvatan način realizovano, posebno ne stabilnom dinamikom i u onom procentu, onom učešću koje Ustav precizira.
Kako će se realizovati sve ovo što je Vlada dala u obrazloženju? O tome ćemo razgovarati više kada dođe na dnevni red izveštaj o realizaciji budžeta za 2012. godinu.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, podneli smo amandman na član 7. koji predviđa da se razlika u obračunatim zaradama u prethodnom mesecu, pre stupanja novog zakona na snagu, u odnosu na zaradu koja se može obračunati u skladu sa ovim zakonom, do kraja godine uplaćuje u budžet Republike Srbije.
Mi smo predložili da se ta razlika u zaradama vrati zapravo na nivo ili Republike ili pokrajine ili lokalne samouprave, u zavisnosti iz čijeg budžeta su praktično osnovani ti pravni subjekti i to bi bilo pravičnije. Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da nedostaju sredstva u budžetu. Ova sredstva, s obzirom na izuzetke koji se predviđaju, ne samo na ove institucije, nezavisne, nego i na one izuzetke koji će biti na osnovu naknadno utvrđenih merila i kriterijuma Vlade Republike Srbije, u odnosu na šta se smatra konkurentno, znači biće praktično izvučeni iz ovoga, zapravo i oni poslodavci koji isplaćuju najveće zarade. Znači, ostaje mnogo manje sredstava nego što se očekuje, a za budžet Srbije to će biti neznatan doprinos, a za budžet lokalne samouprave, pokrajine može da ima značaj u rešavanju drugih problema koje imaju u ovom domenu. Zahvaljujem se.