Poštovano radno predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, kada govorimo o tri zakon koja su objedinjena ovom tačkom dnevnog reda, prvo bih izdvojila izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. O njima govorimo u jednom delu, kao o jednom paketu, iz prostog razloga što smatram da je ovo bio pokušaj Vlade da se na neki način uspostavi finansijska disciplina u javni sektor.
S tim u vezi bih rekla, kada se radi o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, da je pozitivno što se pokušava da se sopstveni prihodi uvode u budžet. U svakom slučaju, to je samo početak, s obzirom da nam ostaju indirektni korisnici i ostaje nam pitanje zašto indirektni korisnici tek od 2014? Zašto se to ne rešava za dva meseca, sa najavljenim novim zakonom o budžetu i drugim paketom mera fiskalne konsolidacije i konsolidacije u javnom sektoru?
Kada govorimo o pokušaju finansijske discipline u javnom sektoru u oblasti zarada, moram reći da praktično kada se uđe u neki segment parcijalno, sa jednim detaljem, da on ne može…
(Predsednik: Molim vas, primaknite malo mikrofon, da se bolje čujete.)
Ne mogu da vičem toliko kao ministarka, prosto, tiše pričam.
Prosto, kada radite segment jedan, to ne može biti ni pravičan zakon, a niti je on ovako predložen dovoljno transparentan.
Zašto ne može da bude pravičan? Zato što je to velika i ozbiljna oblast koja mora da se analizira i da se naprave precizni platni razredi i samo na takav način se ova oblast može regulisati. Zašto isto nije pravično? Zato što je selektivna. Određene institucije su izvučene svojim nazivom, ali ono što najviše brine i što ostavlja pitanje je ko je sve ovde sklonjen? Zato je on netransparentan, jer ima veliki broj institucija za koje će Vlada, ne zna se kada pošto nije utvrđen rok, odrediti da li imaju konkurenciju na tržištu ili nemaju. To je nešto što ostavlja pitanje ko se iz ovog zakona sklanja i da li je ovo zakon koji će rešiti neki problem ili je samo bacanje prašine? Kada gledate na šta se sve zakon ne primenjuje, ostaje veoma mali broj subjekata u javnom sektoru na koje će se primenjivati, s jedne strane, i efekti će biti zanemarujući, jer oni koji imaju najveće zarade ni ne potpadaju pod ovaj zakon.
Ukazala bih i na to da je zakon veoma neprecizan i da u kratkim rokovima u kojima treba da rešimo mnoge stvari, nećemo uspeti. Očigledno je da ćemo morati samo pomoću odgovarajuće uredbe rešiti neke nepreciznosti ili mišljenjima Ministarstva finansija, jer drugačije mnogi neće moći iz ovoga da razumeju šta sve treba da rade.
Ono što je takođe velika nepravda i zašto ovaj zakon nije pravičan, zato što na određenom nivou, na lokalu, u pokrajini, pa i u Republici su odvojena sredstva da bi se formirale ove institucije, a sada kada treba vratiti ta sredstva, ta sredstva se ne vraćaju u odgovarajuće budžete, nego treba da se vrati sve u budžet Republike Srbije. Iz tog razloga taj zakon takođe je nepravičan.
Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, tu ću se najviše zadržati na onaj deo koji, praktično, smatram da nije u skladu sa Ustavom, a to je taj član 3. stav 2. u kome se deo sredstava namenjenih za AP Vojvodinu sasvim na drugačiji način precizira nego u Ustavu Republike Srbije. Jasno je da Ustav kaže da AP Vojvodini pripada 7% od ukupnog budžeta, a ne samo od dela budžeta, a to je u ovom slučaju predloženo samo od onog dela budžeta koji se prikuplja od poreza.
Ono šta je zapravo budžet, jasno je u istom Zakonu. Znači, u članu 2. je tačno definisano šta je budžet. Prema tome, ovaj deo je bio skoro i nepotreban, jer se jasno definiše šta je budžet. Prema tome, zna se, i to je već matematika, šta je 7% od tako definisanog budžeta. Iz prostog razloga, ovaj član mora da se menja, jer on će biti dat za preispitivanje u Ustavnom sudu.
Jedan od zakona za koji se svakako ne može glasati jeste i Zakon o izmenama i dopunama budžeta, iz prostog razloga što, kao prvo, nisu to samo ocene poslanika, to su ocene i Fiskalnog saveta, ima veći deficit. I bez obzira na sva obrazloženja šta se još moralo u tom budžetu kalkulisati, ono što je evidentno evidentno je, Fiskalni savet je na to ukazao da ima veliko povećanje zarada, čak za 15%, u odnosu na prethodnu godinu, što nije u skladu sa memorandumom o budžetu, a i ne sa drugim zakonima, što je nejasno iz kojih razloga, i to ostaje otvoreno pitanje.
S druge strane, u veliko najavljivan Zakon o javnim nabavkama, kome bi se veoma radovali da smo ga među prvima dobili u skupštinskoj proceduri, od njega smo očekivali velike uštede koje će se odraziti odmah i na budžet. Njega još u skupštinskoj proceduri nema i zbog toga, rashodna strana koja se odnosi na nabavku i usluga i robe, uopšte nije smanjena. Rekla bih da je u ovom slučaju Vlada pre svega gledala da štedi po tuđim leđima, a najmanje je gledala da uštedi na sebi. Hvala.

Uvaženi narodni poslanici, još jednom potvrđujem ono što su kolege iz poslaničke grupe DS već rekle, da ne sumnjamo u kvalitete gospođe Jorgovanke Tabaković. Ne sumnjamo da će ona pedantno i najbolje što ume da obavi posao guvernerke.

Ono što se postavlja ovde kao principijelno pitanje je – zar stvarno u Srbiji, odnosno među državljanima Republike Srbije, nije bilo drugog kandidata koji ima isto takve kompetencije kao gospođa Jorgovanka, a nije visoki partijski funkcioner, da bude predložen za guvernera NBS?

Tu ne možemo da zaboravimo i ono što smo radili pre dva dana - Predlog za do juče najbližu partijsku saradnicu za guvernerku s jedne strane i s druge strane, izmene i dopune Zakona o NBS, koje su direktno išle u smanjenje nezavisnosti institucije kao što je NBS.  Sve je to nešto na šta moramo ukazati.

U prkos tome što nećemo glasati za predloženu kandidatkinju za guvernera, moram reći da smo se svojski trudili, sa 30 amandmana, pre dva dana da popravimo Zakon o NBS, upravo iz razloga što smo hteli da sačuvamo nezavisnost institucije i integritet institucije, ali istovremeno, da sačuvamo jasno definisanu ulogu guvernera i da na taj način sačuvamo autoritet te funkcije.

Na žalost, bez razumevanja za naše predloge, bez spremnosti da se čuje na šta ukazuju međunarodne finansijske institucije i monetarne institucije, usvojen je zakon kakav je usvojen.

Šta nas očekuje ovih dana? Očekuje nas kompletna smena kompletnog rukovodstva NBS, bez ikakvog kontinuiteta u radu.

Nisam pristalica onoga da, ako je neko otišao, bez njega će biti potop ili propast sveta. Verujte, nisam ni pristalica onoga, ako baš ta osoba ne dođe, da će isto biti potop sveta. Smatram da ćemo umesto nezavisnih stručnjaka u narednom periodu dobiti partijske kandidate i za viceguvernere, bojim se i za članove Saveta, a posebno je veoma interesantna uloga direktora Uprave za nadzor nad bankama, koju veoma radoznalo očekujemo, da bi videli koji je smisao onoga što se napravilo, a to je dvovlašće u NBS.

Gospođi Jorgovanki Tabaković želimo svu sreću u njenom radu, jer će joj ona stvarno, sa ovakvim definisanjem i pozicioniranjem i sa ovim izmenama Zakona o NBS, ona trebati. Jer, pored jednog veoma odgovornog posla, moraće da vodi računa i o usaglašavanju koalicionih interesa koji će biti predstavljeni preko njenih viceguvernera, a istovremeno, da vodi bitku sa još jednim guvernerom, odnosno sa direktorom Uprave za nadzor.

To dvovlašće u NBS je dovedeno do apsurda. Nekarikiram uopšte ako kažem da će guvernerka razgovarati sa svojim kolegom iz susedstva i ako bude bilo dovedeno u pitanje nadzor nad bankama, moraće da se ogradi i da završi razgovor. Ova većina je u zakonu onemogućila da o tome vodi razgovore i da razmenjuje iskustva, jer se to može samo preko i na ovakav način novoformirane uprave, Uprave za nadzor.

Pored toga što imamo sve veće prisustvo partijskih kadrova niko ovde ne degradira, a na kraju krajeva, svi polazimo i od sebe i treba da smo dostojni na ovoj javnoj sceni i svako od nas ima svoj integritet, i ako ne cenimo sebe, ne možemo da cenimo ni druge, ali ono što brine jeste da neke funkcije ne trpe, da se partijske funkcije obavljaju i jedna od tih su sve nezavisne institucije i to bi trebalo da bude, ne samo zaštitnici građana, nego i guverner NBS.

Pored toga što će se poslovi podeliti na partije, desiće nam se i koncentracija u nekim oblastima, recimo, u oblasti monetarne politike, u oblasti finansijskih tokova i bojimo se da će o svemu odlučiti isključivo jedan čovek ili jedna stranka. Narodnoj skupštini na sve to, normalno, na sva usta obeća nadzor, a ostaće joj samo formalno da da saglasnost na status, što isto utiče na samostalnost NBS, a ne doprinosi ključnom vršenju kontrole.

Nas iz opozicije je manje, normalno i lako nas je nadglasati, ali ironija u obraćanju opoziciji i nadglašavanje koje se ovde nama dešava, to svakako neće biti manir koji će prihvatiti Svetska banka i MMF u daljim pregovorima. Prema tome zbog građana Srbije, zbog dobrobiti Srbije neke stvari u daljem radu bi trebalo da se promene. Hvala.

Predložili smo kao poslanička grupa DS da se član 7. briše iz razloga  što se vrše određene promene člana 15. i to zapravo ide u kontinuitetu razrade Uprave za nadzor, koja treba da dobije na čelu direktora koji će imati paralelna ovlašćenja sa guvernerom.

Smatramo da se na taj način uvodi u Narodnoj banci dvovlašće. Smatramo da se znatno smanjuju ovlašćenja guvernera, da praktično drugim potpisom, odnosno sa dva potpisa kod davanja i oduzimanja dozvole za rad banaka, guverner samo potvrđuje a ne nosi punu odgovornost za svoj rad.

Ovaj predložen način može da bude, ili da uspe, samo u idealnim situacijama. U bilo kojim drugim situacijama kada dolazi do spora oko davanja dozvole ili oduzimanja dozvole, može da dovede do znatnog razvoja u radu Narodne banke. Zato je bolje kada se uvedu institucije da se procedura do kraja razradi. Prosto, ne možemo uvek očekivati da svi ljudi isto misle, a nije ni prirodno. Ovde će biti takvo dvovlašće koje će uveliko onemogućiti takvu značajnu instituciju u radu.

Poslanička grupa DS podnela je amandman na ovaj član Predloga zakona iz razloga što smatramo, i povezano normalno, sa celinom predloga u zakonu da bi bilo najbolje da se ovaj član briše.

Sam predlog je sastavljen iz dva dela koja su ovde nama bitna. Jedno je da viceguverneri neće više birati Savet, nego Narodna skupština, što se mogu složiti da jeste u praksi zemalja u okruženju i drugih zemalja rešenje. Ono zašta mi smatramo da je bolje rešenje u važećem zakonu, a to je da viceguvernere bira Savet na predlog guvernera, iz prostog razloga što na taj način ostaje Izvršni odbor.

Guverner i viceguverneri su bili tim koji su imali bolje uslove za rad u momentu kada to prenosimo na Narodnu skupštinu uz sve naše sumnje, a nažalost sve naše sumnje koje smo iskazali ovih dana su se i ispunile. Ni u čemu nas niste ostavili da bar jedna sumnja ne bude ispunjena. U kratkom vremenu sve su ispunjene.

Naš je strah da će prelaskom izbora i viceguvernera na Narodnu skupštinu ličiti na jednu podelu da svaki viceguverner treba da bude iz druge stranke koja je na vlasti i onda više neće biti dobrog rada Narodne banke.

U drugom delu ovog člana za nas pravnike to jeste tehničko pitanje, s obzirom da se statut spominje u članu 2, pa ovde se samo usklađuje, međutim, koristim priliku da još jednom podsetim na taj problematičan član, gde se Skupštini daje ta nadležnost da daje saglasnost na statut. To davanje saglasnosti na statut je u obrazloženju, kada je bila rasprava u načelu rečeno je da se to radi iza institucije kulture itd, direktno utiče na ono osnovno pozicioniranje Narodne banke kao nezavisne institucije, a to stoji u ovom zakonu i to se ne briše.

Ono što možemo očekivati kada bude došao statut na saglasnost, da u tom statutu stoji da i na poslovnike o radu određenih organa Narodne banke, Narodna skupština daje saglasnost i to sve pod predtekstom vršenja kontrole. Kontrola Narodne skupštine se ne vrši na taj način, već se urušava nezavisnost Narodne banke.

Nismo sporili da to nema u zemljama u okruženju, različita rešenja. To nije sporno. Prvo, najbliža nam je Hrvatska, gde takođe Sabor bira guvernera. Govorila sam samo o strahovima da će biti partijski podeljeni, a ne o načinu izbora.

Ovde se radi o zameni teze. Nećemo mi u opoziciji biti ovlašćeniji da kontrolišemo rad Narodne banke i da imamo neki uticaj i uvid u radu Narodne banke ako ovde imamo pravo da stisnemo taster da li smo za ili nismo za određenog viceguvernera.

Mnogo veća kontrola se vrši u raspravi o radu Narodne banke i to je ono gde opozicija može da učestvuje. Ako je neko u većini, normalno je da ima više glasova i da će uvek izabrati guvernera. Naše pravo ovde, verujte, i nije tako uticajno i lako ostvariti, da možemo tu vašu odluku promeniti.

Ono gde možemo javnost bolje informisati jeste kada govorimo o radu tih institucija konkretno, a ne davanjem saglasnosti na statut. Onda će biti zamagljivanje šta opozicija hoće, pa čak i na statut su dali saglasnost. To nije objektivno i realno vršenje kontrole nad radom jedne institucije. Hvala.

Ovaj Predlog zakona, na taj način što se dodaje taj član 21a, razrađuje dalje upravu za nadzor koja ne bi bila sporna, jer ta vrsta nadzora nad bankama u Narodnoj banci postoji i danas je sektor, da li će se zvati sektor ili uprava. Znamo svi koji pratimo rad Narodne banke i malo sa stručne strane, ne samo sa političke, da je to do sada bilo uvek pod kontrolom jednog od viceguvernera.

Ono što je ovde novina i što će u velikom otežati rad Narodne banke Srbije, jeste na koji način je pozicionirana ta uprava, a posebno na koji način se uvodi direktor uprave koji neće više biti viceguverner. Podsećam na izbor koji je ovde spomenut. Guverner se bira u Narodnoj skupštini na predlog predsednika Republike. Zatim, viceguverneri se biraju u Narodnoj skupštini na predlog guvernera. Direktor će se birati u Narodnoj skupštini na predlog Odbora za finansije.

Na taj način, do kraja je jasno da direktor uprave neće biti u timu, on će biti paralelni organ ili nadzor nad radom guvernera i viceguvernera, jer guverner praktično, ako nema uticaja ni na predlog za izbor, neće imati ni uticaja ni za predlog za njegovo smenjivanje. To dvovlašće koje se uvodi nikako nije umanjeno, ili samo formalno umanjeno izmenom, što se ne potpisuje dvojako, nego samo će potpisati rešenja za rad banaka, samo guverner. To je samo formalno. Suštinski će to dvovlašće na ovaj način i sa ostajanjem ovog člana Predloga zakona, ostati.

Gospođo Čomić, gospodine ministre, uvaženi narodni poslanici i kolege, u članu 7. Predloga  zakona o Narodnoj banci Srbije predviđa se obrazovanje filijala Narodne banke Srbije. Predložila sam u ime Reformista Vojvodine da se  zakonom predvidi obavezno obrazovanje filijala u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, a da se daje mogućnost obrazovanja i drugih filijala, pošto trenutno znamo da ima još tri filijale.
Po našem predlogu, ove tri filijale nemaju nikakvog uticaja na kreiranje monetarne politike i potrebne su isključivo iz operativnih razloga, kako bi bile bliže privredi i kako bi se obavljali što efikasnije poslovi vezani za banke i privredu. Znamo da već postoje i druge filijale koje su na osnovu statuta obrazovane, a to je u Nišu, Kragujevcu i Užicu. Ovim amandmanom daje se mogućnost da se i te nadalje, kao druge, gde se smatra da je potrebno, obrazuju. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici, htela sam samo nekoliko reči da kažem povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnim preduzetnicima.
Smatram da bi bilo dobro u narednom periodu ići na jedan zakon koji bi regulisao registraciju i organizovanje svih privrednih subjekata, pa bismo u jednom zakonu regulisali i obavljanje delatnosti ličnim radom, odnosno obavljanje delatnosti privatnih preduzetnika, kao i obavljanje delatnosti ostalih preduzeća, posebno malih i srednjih preduzeća, jer se najvećim delom ne razlikuje obavljanje ove privredne delatnosti.
Kada bi se jednim zakonom to regulisalo, bilo bi mnogo bolje postavljeno i u praksi i u drugim zakonima obavljanje delatnosti samostalnim radom, kao što to popularno nazivamo. Ovako, u praksi još uvek ima nekih razlika koje dovode do apsurda. Recimo, privatni preduzetnici, da bi upisali svoj staž, moraju da nose dokaz da su platili i porez ili, da bi registrovali svoje putničko vozilo, moraju pre toga da izmire i doprinose za socijalno osiguranje, jer se vodi jedinstvena kartica u upravi prihoda. Takođe, privatni preduzetnici se ne mogu kod određenih državnih institucija pojaviti kao korisnici kredita, jer se još uvek pravi razlika kod nekih institucija između privatnih preduzetnika i malih preduzeća. Te razlike ne proizilaze iz prirode delatnosti, tako da te razlike treba vremenom prevazići.
Kada se radi o konkretnom predlogu zakona, koliko god da izmene izgledaju male, one nisu beznačajne. One umnogome pojednostavljuju i uprošćuju pre svega registraciju, a uostalom i život malih radnji. Skrenula bih samo pažnju da je najveća procedura registrovanja radnji upravo bila kod onih delatnosti za koje je u članu 3. stav 2. zadržano da je i dalje postupak otvaranja isti. To su upravo one delatnosti koje ugrožavaju zdravlje i život ljudi, gde je nesporno da i prostor treba da ispunjava određene uslove.
Šta ja u ovom delu hoću da predložim - da se odvoji ona dokumentacija koju preduzetnik za sebe lično podnosi nadležnom organu uprave kada se registruje (ona, normalno, za svakog preduzetnika, pošto je delatnost vezana isključivo za lični rad, mora biti individualna) od onih dozvola i odobrenja koja objekat treba da dobije. Znači, jedan objekat koji je upodobljen i jednom kontrolisan za odgovarajuću delatnost ne mora svaki put, kada se menja vlasnik koji će koristiti taj objekat, da se iznova dokazuje. To je jako važno, posebno za porodični biznis.
Sve češće se kod nas vraća praksa da deca nastavljaju da se bave poslom kojim se bave njihovi roditelji. Sada imate jedan apsurd kada otac ili mati prestanu da rade umesto da sin ili kći nastave bez ikakvih problema, osim dokazivanja ličnog statusa, oni moraju da utroše za ove delatnosti koje su sada navedene nekoliko meseci da bi dokazivali da isti prostor u kome je ista delatnost obavljana ponovo ispunjava uslove. Razlika treba da postoji samo u momentu kada su minimalni uslovi promenjeni zakonom.
Inače, upravo ove delatnosti zahtevaju najveći broj inspekcijskih rešenja i to najduže u tom postupku traje. To bi bio moj predlog, da se odvoji taj deo, da svaki put vi dokazujete da taj objekat ispunjava uslove, ali da ga ne vezujete za ličnost vlasnika, nego da ga vezujete za prostor i da, vi sa istim dozvolama nekoga ko je pre vas to isto radio možete da dokazujete da prostor ispunjava sve potrebne uslove.
Inače, pozdravila bih sve promene vezane za poslovodstvo, odnosno za vođenje radnje preko poslovođe, jer ako je po zakonu bilo omogućeno članu porodičnog domaćinstva, da radi a da ne bude prijavljen, onda je normalno da je sada omogućeno da može i da vodi radnju. Neki rokovi koji su bili dovedeni do apsurda promenjeni su, vezano za mirovanje radnje godinu dana, da nema potrebe da se svaki put pojavite; zatim, da u slučaju smrti vi u roku od tri dana morate da odredite naslednika, što je bilo čak i neljudski, rekla bih. Mnoge stvari su uočene veoma dobro i promenjene.
Na kraju bih iskoristila prisustvo ministra i rekla bih još dve stvari. Prvo, kada smo pripremali okrugli sto u Beogradu i u Novom Sadu ženskom preduzetništvu, obećano nam je da će se učiniti jedan napor i obratiti organima uprave gde se vodi registar za radnje, da se statistika vodi uredno kako bi mogli da pratimo koliko ima žena preduzetnica. To je jedna stvar. Drugo, vezano kako za privatne preduzetnice, tako i za vlasnice malih i srednjih preduzeća. Imali smo obećanje da ćemo uskoro ugledati jedan program za žensko preduzetništvo i nadamo se da će to skoro i biti.

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, uvažene kolege narodni poslanici, cenim da bi valjalo podržati Predlog zakona o lokalnim izborima zbog činjenice da uvodi prevashodno proporcionalni sistem, koji je mnogo pravičniji i doslednije izražava volju birača.
Takođe bih rekla da ovaj zakon mnogo više uvažava izborno pravo, kako pasivno, tako i aktivno biračko pravo, jer nema ni jednog ograničenja koje bi to pravo jednom delu birača isključilo.
Kada se radi o pasivnom biračkom pravu, dosadašnje rešenje je imalo odredbu, praktično protivustavnu, koja se direktno kosila sa odredbom o slobodi kretanja i nastanjivanja građana. Znamo da postoji odredba da onaj birač koji se kandiduje, a u stvari, svaki birač koji se kandiduje, mora da je nastanjen i da ima prebivalište u određenoj lokalnoj zajednici najmanje šest meseci.
Takođe, u poslednje vreme, u izbornoj praksi i u izbornim zakonima su uvedene i nove odredbe koje su direktno kršile ustavna prava. Tako je uskraćeno aktivno biračko pravo, jer nije data mogućnost građanima da uopšte glasaju ukoliko su sprečeni da dođu na biračko mesto. To je slučaj sa republičkim Zakonom o izboru narodnih poslanika: ko ne može da pristupi glasanju na izbornom mestu, taj ne može da glasa; to je direktno suprotno slobodi i izbornom pravu koje Ustav garantuje.
Cenim da je ovaj zakon, pored toga što se prišlo tome da se dosledno sprovodi biračko pravo koje propisuje Ustav, dobar i stoga što je odredio niži cenzus. Cenzus od 3% je mnogo bolji, nego onaj u našim izbornim zakonima koji predviđaju proporcionalni sistem.
Smatram da je ovo mnogo bolje za predlagače kao što su grupe građana, a da se isto tako uvažavaju specifičnosti i potrebe višenacionalnih sredina.
Nedostatak u ovom predlogu Vlada je otklonila svojim amandmanom na član 20 - uvodi mehanizam kojim ispravlja dugogodišnju nepravdu, a to je ravnomernija zastupljenost pripadnika oba pola na listama.
Za ovom govornicom je bilo reči da Vladin amandman, kao i amandmani narodnih poslanika koji se odnose na ovu materiju, nisu pravno mogući zato što su navodno protivustavni. Da se zajedno malo podsetimo šta Ustav o tome govori. Ne sporim diskusije svojih kolega, narodnih poslanika, koji su tvrdili da Ustav garantuje jednaka prava, bez obzira na pol. To je tačno. Ali, isto tako, gledajući isti Ustav, Republike Srbije, ne možemo sporiti da se daje upravo mogućnost da se zakonom mogu propisati načini ostvarivanja pojedinih sloboda i prava, kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje.
Šta je drugo Vladin amandman, ili šta su drugo amandmani narodnih poslanika, koji su predložili da se uvedu tzv. popularne kvote, odnosno da se omogući ravnopravnija zastupljenost polova na izbornim listama. To je upravo način ili mehanizam da se bolje ostvare Ustavom zagarantovana prava, bez obzira na pol.
To je prvi deo o kome sam govorila - propisati način.
Drugi deo je - kada je to neophodno za njihovo ostvarivanje? A da je neophodno upravo na taj način propisati mehanizam za njihovo ostvarivanje, govori naša sadašnja praksa: najbolju polnu zastupljenost, od svih skupština u Srbiji upravo ima ovaj dom, a nas, žena u ovom parlamentu, ni izbliza nema 15% . Još smo daleko od te brojke.
Kada gledamo skupštine lokalnih zajednica, jedna jedina ima 10% žena, a sve druge su ispod tog postotka.
Istovremeno bi trebalo dobro pogledati i šta ispitivanja javnog mnjenja kažu o tome - ispitanici oba pola tvrde da je malo žena na javnim funkcijama, posebno u parlamentu, a smatraju i da su žene neravnopravne kada se radi o izboru na ove funkcije. Ima mišljenja da se i u drugim oblastima ne ostvaruje u potpunosti Ustavom zagarantovana ravnopravnost prema polu, ali najveći postotak ispitanika smatra da su najmanje žene ravnopravne kada se radi o takvoj vrsti političke slobode.
Znači, ako smo otklonili dilemu i videli da to nije pravno pitanje, onda ostaje da je to stvar lične predrasude ili političko pitanje. Partija koja ne može da obezbedi na svojoj listi minimum 30% žena, nema pravni nego politički problem.
I još bih nešto rekla svojim uvaženim kolegama, uvažavajući ovaj dom i sve svoje kolege, u najmanju ruku je nekorektno reći da žena nema na izbornim listama zato što žene to ne žele.