Hvala vam, gospodine predsedavajući. Htela bih malo da pomognem u vođenju sednice ovog parlamenta. Tako da vas navodim na član 27. koji je povređen upravo sada kada ste govorili. Navodim član 103.
Dakle, član 103. Poslovnika govori kako to izgleda kada narodni poslanik reklamira Poslovnik. Narodni poslanik je dužan da navede koji je član Poslovnika povređen postupanjem predsednika i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže do dva minuta. Vi ne možete u toku izlaganja narodnog poslanika da prekidate narodnog poslanika koji je reklamirao Poslovnik. Tek nakon toga kada čujete obrazloženje možete da se izjasnite o tome da li je došlo do povrede Poslovnika ili nije, ali nikako ne možete da smatrate da to obrazloženje ne stoji ili ne možete da ističete da je ta povreda Poslovnika već reklamirana. O tome možete da se izjasnite tek nakon što je završeno obrazloženo izlaganje narodnog poslanika.
Prema tome, molila bih vas da uvedemo neki red u toku rada ovog parlamenta i da se Poslovnik zaista poštuje, neselektivno, već tako kako piše i kako se u stvari treba primenjivati Poslovnik.

Javljam se po redosledu.

Poštovani gospodine potpredsedniče Skupštine, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam svesna toga da vladajuća koalicija ne voli da raspravlja o neprijatnim temama i potpuno sam svesna toga da ne voli da čuje kritike na sopstveni rad i na sopstveni račun koje dolaze iz opozicionih redova.
Potpuno mi je jasno da će vladajuća koalicija iskoristiti sve moguće načine da spreči opoziciju da kaže ono što bi trebalo da se kaže u političkom smislu, ovde u ovom domu. To su činjenice i to je naša realnost.
Međutim mi iz opozicije moramo da ukažemo šta je ono što ne valja u politici koja se trenutno vodi u ovoj državi i to ne može da nas spreči nijedan predsedavajući, nijedan predsednik Skupštine koji zloupotrebljava Poslovnik. Iz tog razloga sam bila spremna da vam pomognem i citirala sam vam određene članove Poslovnika, koji ukazuju na koji način treba da se primenjuje Poslovnik.
Tu se zaustavljam što se tiče Poslovnika i svega onog što se dešavalo u toku današnje rasprave, u prepodnevnom delu i u ovom popodnevnom. Tema je danas i plata onih ljudi koji su zaposleni u fondu i tema je kakvo je to zdravstveno osiguranje vojnih osiguranika. Prosto ne možemo da razgovaramo o ovom zakonu ukoliko pri tom taj zakon ne stavimo u kontekst jedne opšte politike koja se tiče i tog samog fonda i zaposlenih i vojnih osiguranika.
Ta politika se između ostalog tiče i ostalih ljudi koji su zaposleni u državnim organima. Koristim priliku, što je danas ovde ministar pravde pa bih ga pitala šta se to dešava tako ozbiljno u pravosuđu, da se smanjuju plate državnih službenika, odnosno sudskih službenika? Dakle, ukidaju se one neke naknade ili dodaci od tri hiljade dinara, iako ti sudski službenici već imaju male plate a raspon između službeničke plate i sudijske je jedan prema osam. Dozvolićete mi, to je ogroman raspon.
Prema tome, ukoliko mi jedan ovakav zakon koji je danas na dnevnom redu, donosimo o hitnom postupku, da se ne bi ugrozila egzistencija zaposlenih u fondu, mislim da bi trebalo da popričam i o tome šta se to dešava i koji je odnos ovog ministarstva prema sudskim službenicima, koji nose ogroman teret rada pravosudnih organa i uopšte reforme pravosuđa.
Da li zaista mislite da ćete tu reformu unaprediti tako što ćete definitivno dovesti u pitanje egzistenciju onih ljudi koji rade u sudovima? To je jedno pitanje koje je jako bitno da se danas raspravi.
Pitala bih vas još nešto gospodine Selakoviću, šta vi mislite, kako se osećaju vaše kolege ministri i gospodin Sulejman Ugljanin ili gospodin Rasim Ljajić, kada su vas videli sa kakvom ljubaznošću delite čokoladice haškim optuženicima? To je prosto za njih, pretpostavljam veoma uvredljivo, s obzirom na to šta su njihovi sunarodnici pretrpeli u Srebrenici, a gospodin Ratko Mladić je bio i te kako umešan u tu priču.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Nastaviću. Kada se u parlamentu nalazi ministar pravde, mi moramo da iskoristimo priliku i da zatražimo određena obaveštenja, pa čak i ukoliko se radi o nekoj temi koja možda nije od posebnog interesa za gospodina ministra, u smislu njegovih nadležnosti, ali ne možemo da propustimo tu priliku i ja bih ga pitala – kako to da nije adekvatno reagovao u emisiji "Utisak nedelje", kada je čovek pored njega, ekstremista … (isključen mikrofon.)

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Sada sam mogla da se javim i zbog povrede Poslovnika, i to člana 107, s obzirom da ste vi povredili dostojanstvo ove skupštine kada ste dozvolili, a da pri tom niste opomenuli određene poslanike koji ne samo što su tapšali, to je njihovo legitimno pravo da odobravaju vaše postupke, ali su oni pri tom stvarali buku, ispuštali neke zvukove koji ni u kom slučaju nisu mogli da doprinesu jednoj kvalitetnoj diskusiji i potvrdi da ste vi uradili onako kako treba, predsedavajući na ovoj sednici.
Opet bih morala da napomenem činjenicu, kada se pojavi u parlamentu ministar pravde, mi to moramo da iskoristimo i moramo da iskoristimo i da ga pitamo za više konkretnih činjenica koje se tiču rada tog Ministarstva. Čim je gospodin ministar pravde dobio priliku da predstavlja ovaj zakon koji je na dnevnom redu, pretpostavljamo da je i taj zakon u njegovoj nadležnosti i ne samo zakon, nego sve ono što iziskuje predstavljanje tog zakona, slušanje poslanika kada diskutuju, odgovaranje na pitanje poslanika i jednostavno, učestvovanje u diskusiji.
Dakle, svako od nas može na individualan način da pristupi političkoj diskusiji o jednom zakonu, a to je legitimno pravo i to vi nama ne možete da uskratite. Nismo mi krivi što predmet rada ovog parlamenta nisu konkretne i jasne političke teme, konkretni i jasni problemi, nego se radi o takvim zakonima koji predstavljaju predmet raspravljanja ove vanredne sednice.
Gde ćemo mi da raspravljamo o najozbiljnijim temama, o gorućim problemima, ako ne možemo prilikom raspravljanja o zakonima? Ovim završavam.
Hvala na pažnji.

Hvala vam, gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo bih htela da napomenem, iako nisam htela da se javim po povredi Poslovnika, a to je onaj famozni član 128. stav 1. Poslovnika, koji predviđa da su narodni poslanici u obavezi da prilikom napuštanja sale ponesu sa sobom evidencione kartice. Dakle, nije dovoljno da se te kartice samo izvuku iz elektronskog sistema, da se nakrive, nego moraju biti iznete iz sale i da narodni poslanici budu u posedu tih kartica, upravo zbog nekih mogućih zloupotreba koje mogu nastati na taj način ako one ostanu.
Ovo ne govorim iz razloga da želim nekoga na bilo koji način da omalovažavam, vas gospodine predsedniče ili poslanike vladajuće koalicije, ali prosto je nedopustivo da se još uvek nije savladao taj član 128, iako je gospodin Đurić pre sat, sat i po vremena govorio upravo o tom članu. To je povreda dostojanstva parlamenta, kada se poslanici toliko ne potrude da bar pročitaju jedan član Poslovnika i onda u skladu sa tim Poslovnikom i da postupaju. Dakle, ovo je bila samo jedna napomena, bez ikakve ambicije sa moje strane da očekujem od vas da poštujete ovaj član 128. stav 1. Poslovnika.
Naravno, kada govorimo o ovim zakonima i o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i zakonu koji se odnosi na zaštitu vazduha, i uopšte o svim zakonima koji su danas na dnevnom redu, prosto moramo da se izjasnimo da mi kao poslanička grupa nismo protiv investicija, nismo protiv toga da se na bilo koji način pozitivno unapredi zakonodavstvo i da se nešto uradi u smislu poštovanja zakona.
Međutim, ne možemo da damo blanko podršku ni ovim zakonskim predlozima ukoliko oni ostanu u ovakvoj formi sa ovakvom sadržinom koja je data na rad ovom parlamentu.
Mi smo podneli određene amandmane i zaista očekujemo da se u toku rasprave u načelu i rasprave u pojedinostima postigne određena politika od strane vladajuće koalicije u smislu da razmotri sve one dobre amandmane, dobra rešenja iz tih amandmana, koji će se uneti u zakone, dakle da poboljšaju zakone i onda u tom smislu možemo da razgovaramo, da damo podršku i zakonima koji su na dnevnom redu, a posebno se ovo odnosi na ova prva dva zakona: Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakona o vazduhu i zaštiti vazduha.
Niko normalan u ovoj Srbiji ne može biti protiv stranih investicija, ne može biti, gospodine ministre, protiv subvencija poljoprivrednicima i poljoprivredi. To je alfa i omega opstanka poljoprivrede, agrara, a i sami ste rekli koliko je agrar bitan, koliko taj agrobiznis procenata čini BDP i koliko ipak ovaj agrobiznis nosi taj suficit za razliku od industrije. Dakle, oko toga se slažemo.
Slažemo se i oko toga da su nam potrebne i strane investicije, normalno, pored domaćih. Međutim, ne možemo da se složimo oko toga na koji način vi mislite da vodite poljoprivrednu politiku, da je unapredite, ukoliko je ne upodobite sa zemljišnom politikom. Poljoprivredna politika je u suštini zemljišna politika, a na način na koji se u poslednje vreme pokazuje u kom smeru se kreće ta poljoprivredna politika ne možete da poentirate i ne možete da postignete dobre rezultate u korist ove države i svih građana Srbije. Zašto vam ovo govorim? Prvenstveno se ova moja tvrdnja odnosi na ovaj pravni posao koji je u toku, koji je započet očigledno još u toku prošle godine sa stranom privatnom kompanijom u vezi prodaje, davanja u zakup, sklapanja neke poslovno-tehničke saradnje, gde je predmet u stvari poljoprivredno zemljište.
Zaista sam pokušavala da na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pronađem tekst predugovora koji je zaključen. Nisam ga naša. Netačna je ta tvrdnja da tog predugovora ima na sajtu. Ukoliko nisam u pravu, gospodine ministre, unapred vam se izvinjavam. Zaista sam pokušavala i nisam našla. Dakle, ništa lično. Iz onoga što se u javnosti govori, iz onog što se prezentira kao sadržina tog ugovora proizilazi sledeće. Proizilazi činjenica da se krše odredbe Ustava, krše se odredbe nekoliko zakona, dakle, pozitivnih propisa, Zakona o poljoprivredi, Zakona o restituciji, Zakona o privatizaciji. Dakle, imamo tu već jedan problem jednog pravnog nesklada oko jednog pravnog posla koji se radi. Dakle, to je jedna od najbitnijih zamerki koje ja imam da vam kažem.
Zašto je potrebno da jedan zakon, odnosno jedan pravni posao da bude u skladu sa Ustavom, konkretno, kada se govori o prodaji poljoprivrednog zemljišta? Zato što je poljoprivredno zemljište definisano Ustavom kao prirodno bogatstvo. Kao prirodno bogatstvo ne može da se proda stranim investitorima, ne može da se na ovaj način na koji je započet ovaj pravni posao realizuje otuđenje ili davanje zakupa ili davanje na korišćenje, ma šta ono značilo, poljoprivrednog zemljišta. Dakle, to je neustavno. Ni Zakon o poljoprivredi ne dozvoljava prodaju poljoprivrednog bogatstva, odnosno prirodnog bogatstva stranom pravnom licu, kompaniji, fizičkom licu ili kome god. Dakle, to je nedopustivo. Prirodno bogatstvo, u ovom slučaju zemljište je neobnovljivo.
Dakle, tog momenta kada vi poljoprivredno zemljište prodate, vi ste se, na neki način, odlučili da to zemljište više ne bude u ingerenciji ove države. Na neki način, gubite suverenitet na zemljištu. O tome mogu dosta da vam kažu vlasti Mađarske, koje su u jednom momentu izgubile suverenitet na teritoriji zapadnog dela Mađarske, s obzirom da su tako ubrzano i u velikim površinama prodavali poljoprivredno zemljište. Kada su to shvatili, onda su krenuli sa otkupom istog tog zemljišta, normalno, po mnogo višim cenama od onih cena po kojima su prodavali.
Prosto, to je jedna boljka tranzicionih država – šta raditi sa poljoprivrednim zemljištem, šta raditi sa prirodnim bogatstvom koje je neobnovljivo, da li tu staviti u prvi plan investicije?
Reći ću vam nešto i u vezi tendera koji je i te kako potreban, ukoliko mislite kao ozbiljna država da na ozbiljan način zaključite jedan pravni posao i da dobijete najbolju ponudu i da na najbolji mogući način steknete sredstva iz investicija. Ovo je nedopustivo.
Prvo, postavlja se pitanje – na koji način ste došli do ovog investitora? Da li ste ga vi tražili? Da li je on došao do Vlade Srbije? Velika je razlika kada vi želite nešto da prodate ili kupite, da li vi nudite, jer u tom slučaju smanjujete manevarski prostor u postizanju najbolje cene, najboljeg rešenja u tom pravnom poslu. To je od izuzetnog značaja da se raščisti. Zato je potrebno da na transparentan način budemo informisani od početka tog pravnog posla, šta se dešava sa prodajom poljoprivrednog zemljišta - osam poljoprivrednih kombinata u restrukturiranju, dakle, propalih poljoprivrednih kombinata, od kojih se šest nalazi na teritoriji Vojvodine?
Znate, to su kombinati koji su prošli kroz jedan postupak privatizacije i očigledno je da ta privatizacija nešto i nije uspela, a jedno od tih poljoprivrednih kombinata je bilo čak kupljeno i od strane kompanije Karić, pa očigledno da ta privatizacije nije uspela, s obzirom da je poljoprivredni kombinat, jedno od ovih osam, dospeo u ovu situaciju, da više ne može da opstane na tržištu i u poslovnom svetu.
Dakle, šest ovih poljoprivrednih kombinata, sa svojim kapitalom, a diskutabilno je da li i poljoprivredno zemljište ulazi u kapital poljoprivrednih kombinata? Zato je to problem sa ovim poljoprivrednim kombinatima, kako je bilo moguće da se poljoprivredno zemljište pojavljuje kao osnovni predmet te privatizacije, neuspele privatizacije. Razumem da je tu bilo određenih pravnih tumačenja, da poljoprivredno zemljište predstavlja deo kapitala. U tom smislu, kada se prodaje kombinat, faktički se prodaje i zemljište.
Poenta je u tome da, dok je ova skupština donosila jedanaestu po redu Rezoluciju o Kosovu i dok su se najviši zvaničnici ove države zaklinjali oko toga da nikada neće priznati nezavisnost Kosova, da se bore za teritorijalni integritet, suverenitet države Srbije, a istovremeno u inostranstvu ministar finansija i privrede zaključuje jedan diskutabilan predugovor, gde nekih najmanje 16.000 hektara prvoklasnog poljoprivrednog zemljišta ustupa stranom pravnom licu, privatnoj kompaniji i šta sad, o čemu pričamo?
Postoji jedna profana činjenica da je Srbija, faktički, između ostalog, izgubila suverenitet na Kosovu i tog momenta kada su se prodala srpska imanja na Kosovu, a imanja podrazumevaju i poljoprivredno zemljište, vi iz vladajuće koalicije imate tolike zamerke i radite sve na tome da se ta autonomija Pokrajine Vojvodine na sve moguće načine dovede u pitanje, smanji, minimalizuje i slično, i istovremeno prodajete poljoprivredno zemljište, prodajući osam poljoprivrednih kombinata stranom pravnom licu.
Vi se lišavate prirodnog bogatstva, poljoprivrednog zemljišta, lišavate se, bukvalno, suvereniteta na jednoj, dozvolićete, ipak velikoj površini zemljišta. Očigledno je da ćete pronaći načina da uskladite te manjkavosti oko tendera, oko stranog pravnog lica kao kupca i slično, tako što ćete, u stvari, ovaj ugovor upakovati u jedan međudržavni sporazum, međunarodni ugovor koji ima prioritet u odnosu na ostale zakone u pravnom poretku Srbije, ali vas to ne može spasiti od odgovornosti, iako je očigledno da želite da odgovornost za prodaju poljoprivrednog zemljišta prebacite na ovu Skupštinu, koja će ratifikovati te međunarodne ugovore.
Gde vam je taj međunarodni element kada prodajete privatnoj kompaniji, stranoj kompaniji, odnosno gde vam je taj državni element kada prodajete privatnoj kompaniji poljoprivredno zemljište, da biste napravili taj međudržavni sporazum ili ugovor?
Dakle, vi državno zemljište, koje je apsolutno prema našem Ustavu van prometa, dajete u zakup na 30 godina po izuzetno niskim cenama od 250 evra po hektaru, što je tri puta manje od one prosečne cene. Vi poljoprivredno zemljište u društvenoj svojini prodajete po 10 do 12 hiljada evra po hektaru, iako cene tog zemljišta imaju neverovatan potencijal što se tiče cena za ubuduće. U Italiji se poljoprivredno zemljište prodaje za 50.000 evra po hektaru, u Holandiji za 70.000 evra po hektaru, a pri tom, vi ste u obavezi da sve te kompanije počistite od dugova kada ih budete prodavali stranoj privatnoj kompaniji.
Nemamo ništa protiv investicija i stranih investicija. Nemamo ništa protiv te privatne kompanije, ali moramo da poštujemo Ustav i zakone. Ironija sudbine je da mi koji smo bili protiv donošenja ovakvog Ustava, moramo da branimo taj Ustav jer smo pozvani da branimo ustavni poredak. Zato bismo vas zamolili da vi koji ste toliko bili za Ustav i toliko se kleli i u tu preambulu Ustava, malo razmislite o tome šta radite kada prodajete poljoprivredno zemljište, koje se čak kosi i sa SSP koji je predvideo da se poljoprivredno zemljište može prodavati strancima četiri godine nakon stupanja na snagu SSP. Iako su, recimo, Hrvatska, Slovenija i Mađarska postigle daleko bolje aranžmane oko toga kada će moći da se poljoprivredno zemljište prodaje strancima, a to je bilo od 10, 15 do 20 godina nakon ulaska u EU, a mi smo i pre ulaska u EU predvideli da možemo da prodamo poljoprivredna zemljišta.
Još nešto, gospodin predsednik parlamenta nije tu, pa ću predsedavajućem postaviti jedno pitanje – da li ste svesni toga da predsednik parlamenta kao visoki državni zvaničnik je u obavezi, a on je inače drugi po snazi, po funkciji u ovoj državi, da kada god primeti ugrožavanje ustavnog uređenja ove države na pravi način reaguje? Nisam primetila da je predsednik Skupštine RS uopšte komentarisao ovaj pravni posao u smislu ugrožavanja ustavnog uređenja, a kada jedan pravni posao je u neskladu sa Ustavom to jeste ugrožavanje ustavnog uređenja.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Znate šta, gospodine predsedavajući, i vi kršite dostojanstvo ovog parlamenta. To je član 107. Poslovnika, s obzirom da ste dužni da date narodnom poslaniku priliku da u slučaju da nije dobro shvaćen kada je diskutovao i nemate pravo da uskratite tu mogućnost da se odgovori. Kada se radi o gospodinu ministru koji je odgovorio na moju diskusiju, najnormalnije je da pružite šansu da i ja kažem nešto u kom smislu me je pogrešno razumeo.
Posebno bih istakla, gospodine ministre, da niste odgovorili na moju osnovnu dilemu – šta će Vlada uraditi kada zna da krši toliko zakona i Ustav…

Da li to znači da vi meni uskraćujete mogućnost da govorim u ovom parlamentu o jednoj osetljivoj temi koja je…

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Reklamiram članove 27. i 110. Poslovnika. Zaista mislim da zloupotrebljavate ovaj Poslovnik i mislim da oduzimate reč poslanicima.
Konkretno, oduzeli ste reč gospodinu Đuriću, iako za to niste imali uslova prema Poslovniku. Pročitajte dobro Poslovnik, između ostalog i član 10. koji kaže posle kojih postupaka jednog poslanika, odnosno reakcije na to, predsedavajućeg, odnosno predsednika može da se oduzme reč poslaniku.
Dakle, ne samo u tome da ste veoma subjektivni i neselektivni, vi pri tom veoma olako i elegantno prelazite preko određenih termina koji se ovde koriste i izriču. Veoma ste elegantno prešli preko termina "sumanuti amandman" o kojem je govorio gospodin Vučić. Niste ta opomenuli, pažljivo sam pratila.
Prilično ste elegantno prešli i preko švaleracije o kojoj se ovde pričalo, a pri tom ste kažnjavali određene poslanike za jednu reč, a to je laž ili lažno predstavljanje ili laganje.

Gospodine predsedniče, zaista vređate dostojanstvo ove Skupštine i vređate dostojanstvo poslanika, pogotovo opozicionih poslanika, kada selektivno primenjujete Poslovnik.
Bilo bi dobro da ubuduće imate malo drugačiji, mnogo objektivniji pristup kada govore opozicioni poslanici, a i oni koji pripadaju vladajućoj koaliciji. Obratite pažnju da Poslovnik treba da se primenjuje, ali treba da se primenjuje na sve.
Molila bih vas da kada oduzmete reč poslaniku, vodite računa o tome da to možete da uradite, ali samo na osnovu člana 110.

Hvala gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni zaista nije jasno, javljam se zbog povrede člana 164. Poslovnika. Da li je ovaj amandman usvojen ili ne?
Pažljivo čitam ovo mišljenje predlagača. Tu ne postoji ni da je prihvaćen niti da je odbijen. U ovoj tehničkoj podršci za praćenje rada po amandmanima stoji da je prihvaćen. Prema tome volela bih definitivno znam šta se dešava sa tim amandmanom. Da li uopšte postoji bilo kakva koordinacija između predlagača i poslanika, između predlagača pojedinačno, 138 i ovlašćenog predstavnika, jer očigledno da tu postoje neke praznine oko svega ovoga.
Jako je bitno da mi znamo šta se dešava sa ovim amandmanom. Kada vodite sednicu bilo bi dobro da vodite računa o tome da se Poslovnik i poštuje. Poštovaće se ukoliko se uzme u obzir ovaj član 164.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 27. i 103. stav 5. Poslovnika, malo pre sam reklamirala Poslovnik i nisam dobila odgovor od predsedavajućeg, a ovaj član 103. stav 5. ga obavezuje da ukoliko smatra da nije došlo do povrede Poslovnika, da mi i to obrazloži. On uopšte nikakav odgovor nije dao.
Dakle, ako se ćutnja smatra potvrdom povrede Poslovnika, to znači da je predsedavajući povredio Poslovnik. Prema tome, u tom slučaju vi treba da odredite pauzu i da uputite predlagača ovog zakona da upodobi svoje mišljenje sa onim što smo mi ovde kao povredu Poslovnika isticali.
Dakle, jako je bitno i meni je veoma neprijatno što moram uporno da insistiram na tome da se poštuje zakon i da se poštuje ovaj Poslovnik. Veoma je jasno kod člana 164. kako se mišljenje daje. Dakle, ako se usvaja amandman, napiše se – usvaja se, a ako se ne usvaja napiše se – ne. Tačno se označava član zakona na koji je taj amandman podnet i šta se sa njim dešava. Faktički mi nemamo mišljenje o tom amandmanu. Ne govorim o ovim tehničkim stvarima. Govorim o mišljenju.
Gospodine Arsiću, vi zaista ništa niste razumeli u tom smislu kako smo mi reklamirali Poslovnik, zbog nečega što ste propustili da uradite.

Mislim da ga čak i ne vidim od govornice, gospodine predsedniče. Samo sam navela njegovo ime i prezime.

Ja i nisam rekla da je on povredio. Apsolutno ne, obraćam se vama, gospodine predsedniče.

Slažem se sa vama da poštujete ovaj Poslovnik i da ga vodite u skladu sa članom 37.