Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, ako mi dozvolite, gospođo predsedavajuća, samo da vam kažem da vas zaista razumem u kakvim ste problemima kada predsedavate Skupštinom. Zaista shvatam da tu postoje neke nelagode koje nastaju kada se poslanici pozivaju na Poslovnik zbog povrede Poslovnika ili se javljaju za repliku.
Morate razumeti jednu činjenicu. Povrede Poslovnika su, bukvalno, u jednoj obrnutoj srazmeri sa sadržinom dnevnog reda. Što su ti zakoni koji su na dnevnom redu manje zanimljivi politički za poslanike, to će se više koristiti Poslovnik i institut replika. Tako da, morate shvatiti da je parlament mesto gde se sučeljavaju određena politička gledišta, određeni politički stavovi, jer je najbolje mesto parlament za to a ne ulica.
Prema tome, kada primenjujete odredbe Poslovnika, morate da imate i to u vidu i da ne shvatite ništa lično kada se poslanici, bar kada se poslanici LDP obraćaju i traže reč po Poslovniku.
Mislim da je današnje reklamiranje Poslovnika upravo služilo toj svrsi, da se iskažu određeni politički stavovi i to je u potpunosti legitimno.
Vratimo se na dnevni red, a to su ratifikacije međunarodnih ugovora. Najviše ću se zadržati pri ovom kreditu Elektroprivrede Srbije. Nemamo nikakve zamerke u pogledu ciljeva koji se žele ostvariti sa ovim kreditom i taj održivi energetski razvoj i zaštita životne sredine su zaista jako potrebni. Kada se kredit uzima u tom cilju, u potpunosti je opravdan.
Zakon o budžetu u svom članu 3. takođe predviđa garanciju za ovaj kredit. Što se tiče i zakonskog pokrića za kredit, i to je u potpunosti uredu. Međutim, istakla bih posebno i naglasila činjenicu, da je od 74 miliona evra kredita, devet miliona evra donacija, i to donacija Nemačke vlade, Nemačke države. Bitno je da budemo svesni da su to bespovratna sredstva i ne mala sredstva.
Kada analiziramo ovaj predlog zakona, videćemo da Srbije daje garanciju za 74 miliona evra, zato što postoji jedna doza zadrške od strane onog koji daje kredit i, čini mi se, jedna opreznost Nemačke vlade, kada se boje da možda tih devet miliona evra donacija neće biti najcelishodnije upotrebljeno i iskorišćeno.
To sada govori o nekoj vrsti boniteta ove države, jer ukoliko postoji mogućnost, i mala mogućnost da se dobijena donacija ne iskoristi na najbolji mogući način. Mislim da to uopšte nije pohvalno za ovu državu.
Ima još jedan segment ovog dela priče oko te donacije od devet miliona evra, a tiče se toga na koji način se mi odnosimo prema tim donatorima, prema tim državama koje nam daju bespovratna sredstva, a nama je, bukvalno, svaki evro, svaki dinar potreban.
Posebno bih skrenula pažnju svim ministrima, da kada ubuduće budu planirali bilo kakva okupljanja sa ekstremistima ispred Skupštine Republike Srbije, da razmisle o tome kada se na tom skupu prozivaju države EU, kada se na tom skupu napada Međunarodni sud pravde, da u tom slučaju, oni u nekom delu tog svog napada, ujedno napadaju i one države od kojih dobijamo i te kako veliku pomoć.
Dakle, prosto pokazujemo u kojoj meri se nije shvatila politika koja bi trebala danas da bude daleko progresivnija i daleko proevropski nastrojenija od one politike koja se vodila 90-tih godina i koja je sama po sebi podrazumevala takvu vrstu izražavanja nezadovoljstva, kao što su ekstremistički ispadi u Beogradu ispred Skupštine, odnosno Narodne skupštine Srbije i uopšte u celoj državi. Normalno da očekujem da će da se uozbilji ova Vlada i da će voditi računa o tome da više na ulici ministri ne demonstriraju, nego svaku vrstu svog nezadovoljstva da iskažu tamo gde treba, a to je na sednici Vlade i da zajednički kreiraju politiku koja neće biti podloga, neće biti infrastruktura i baza ekstremistima koji skoro svakodnevno prave spiskove za odstrel, prave spiskove nepodobnih ljudi.
U velikoj meri se razlikuje onda ono što je proklamovano od strane Vlade, odnosno ove vlasti, od onoga što se na ulicama govori od strane onih koji u velikoj meri podržavaju ovu vlast.
Kada govorimo o EPS ne možemo da zaboravimo činjenicu da jeste u Srbiji cena struje na veoma niskom nivou. Cena struje je 0,05 evra po kilovat času. Ona je daleko najniža u regionu. Međutim, ne smemo zaboraviti da je prosečna plata u Srbiji oko 380 evra. Ne smemo zaboraviti da je svaki treći stanovnik Srbije nezaposlen, a oni koji su zaposleni vrlo dobro znaju u kojoj meri mogu svoj rad na da naplate i koliko je to opet na jednom veoma niskom nivou.
Kada se govori o socijalnim kartama, kada se govori o novim tarifnim sistemima, mora se voditi računa i o tome u kojoj meri bi bilo koje poskupljenje struje pogodilo građane Srbije. Elektroprivreda Srbije se u poslednjih dana spominje veoma često i u vezi reorganizacije celokupne EPS i ne možemo da izgubimo iz vida činjenica da ta reorganizacija ponovo je u funkciji jedne centralizacije, zato što u velikoj meri ugrožava Elektro Vojvodinu, a ugrožava je na taj način što će po tom planu reorganizacije da se i račun Elektro Vojvodine prenese u Beograd, cela imovina prenese u Beograd, a to se obrazlaže sa nekom efikasnošću koja je toliko potrebna i koja nedostaje u funkcionisanju ovog javnog preduzeća.
Znate kako, javno preduzeće već po svojoj nekoj definiciji i načina funkcionisanja nosi sa sobom taj rizik da ne bude funkcionalno, efikasno i kada jedno javno preduzeće, kao što je Elektro Vojvodina, na teritoriji Vojvodine ima naplatu od 97%, kada posluje pozitivno to je već jedno čudo neviđeno i kada se na taj način želi spasiti EPS, pored silnih kredita koji se daju ovom preduzeću, onda je neshvatljivo zašto se malo na drugačiji način nedokapitalizuje EPS, nego se uništava Elektro Vojvodina. Ona će se uništiti jer šta god da se centralizovalo, šta god je uneto u taj neki deo centralizovane vlasti na kraju se pokazalo da je u potpunosti neracionalno i da je dovelo do gubitaka i da je dovelo do propasti tog segmenta, bilo čega što je uneto u zajedničku kasu, u zajednički centar ili na drugi način se centralizovalo.
Elektro Vojvodina je samo jedan od niza problema koji su se pojavili u roku šest meseci od kada je ova vlast konstituisana. Počelo se to sa onim problematičnim odlukama Ustavnog suda, pa se nastavilo sa izmenama Zakona o budžetskom sistemu, pa se onda postavilo pitanje Razvojne banke Vojvodine, pa se onda onako čudno glasalo o Predlogu zakona o budžetskom sistemu, odnosno izmenama i dopunama tog budžetskog sistema koji je inicirala Skupština Vojvodine, kada je u prvom momentu taj zakon izglasan, dobio je većinu u ovom parlamentu, pa uz obrazloženje da se radi o tehničkoj grešci faktički se anuliralo to glasanje i na kraju se zakonski predlog nije izglasao. Dozvoljavate sebi, kada govorim vi, mislim na ovu vlast, na ovu parlamentarnu većinu, da budete dekoncentrisani prilikom glasanja, da budete potpuno nezaiteresovani koje će posledice proizvesti vaše glasanje, jer to je u stvari vaše odlučivanje. Vi ste svi poslanici. Kada pritiskom na taster glasate za ili protiv vi faktički potvrđujete ili predlažete da se odbije jedan zakonski predlog. To uopšte nije naivna stvar i zato bi zaista trebali da se mnogo više uozbiljite kada su na dnevnom redu teme između ostalog i to da je Vojvodini potrebno da joj se omogući jedan ravnomerni regionalni razvoj.
Došli smo u situaciju od tog silnog prosvećivanja, od tog silnog zalaganja za ravnomerni regionalni razvoj, pomoći onih razvijenijih regiona onima koji su manje razvijeni, da Vojvodina ima problem sa prosečnom platom koja je daleko niža od prosečne plate Republike Srbije, da Vojvodina ima problem sa budžetskim finansiranjem zato što se nedovoljno sredstava transferiše Vojvodini, a i ono malo nadležnosti koje su joj poverene ili koje ima ne može da isfinansira iz prihoda izvornih koji su joj ostavljeni niti to može da čini preko transfera iz republičkog budžeta.
Sve u svemu, kada govorimo ratifikacijama međunarodnih ugovora u stvari potvrđujemo rad ove vlasti na međunarodnom terenu. Ugovori su ti koji su naša veza sa međunarodnom javnošću, sa međunarodnim pravnim sistemom, pa ako imamo tu ambiciju da budemo deo međunarodne zajednice, ukoliko imamo ambiciju da budemo deo EU, onda se moramo ponašati u skladu sa EU, sa tim standardima EU. Kada govorimo o ratifikaciji međunarodnih ugovora ili govorimo o Zakonu o budžetskom sistemu ili kada govorimo o pokrajini odnosno njenoj mogućnosti da opstane kao pokrajina moramo voditi računa da se negde ne izgubimo u prevodu i da se ne pretvorimo u državu u smislu jedna država, jedan lider, jedan narod, jedna crkva, a da za manjine nemamo sluha niti volje da malo promenimo tu ideologiju i taj koncept celokupnog državnog uređenja, koji nije od juče i veoma je kompleksan problem, ali jednom bi trebalo da krenemo od toga da promenimo pristup tom konceptu, odnosno da promenimo u celosti.
Zašto je to toliko strašno da se decentralizuje ova država? Zašto je to toliko strašno da se decentralizuje ili da ostane decentralizovana EPS? Pokazalo se na primeru "Elektrovojvodine" da sasvim lepo funkcioniše i kada postoji određena autonomija i određena samostalnost u tako uspešnom Javnom preduzeću.

Poštovana gospođo ministarko, zaista imam razumevanja prema vašem položaju. Deo ste republičke Vlade i očigledno postoji jedna disharmonija između republičke i pokrajinske Vlade, zato što je druga koalicija na vlasti u Republici, a druga u Pokrajini. To je u potpunosti razumljivo.
Prema tome, kada govorite o tome da ne razmišljate svakodnevno, u svakom momentu i u svakom času o tome da nešto uzmete od Vojvodine, a da to pridodate Republici, to isto razumem. Dakle, stvarno nisam u tom smislu ni govorila. Samo sam iznela nekoliko primera koji se konstantno vuku i dešavaju u poslednjih šest meseci, od kada je ova koalicija na vlasti. To su činjenice, tako da je mnogo šira problematika da bismo mi tu problematiku sada u roku od dva minuta u celosti razvili i zaključili određene zaključke.
Međutim, šta bih ja posebno istakla? To je da kredit jeste 65 miliona evra. Devet miliona evra je donacije Nemačke, a mi dajemo garanciju na 74 miliona evra. Dobro, to je uredu, ali čak ste i u obrazloženju napisali to. Pročitala sam vaše obrazloženje – za slučaj da se ne vrati nešto, ne iskoristi onako kako je to predviđeno i zašto je namenski taj kredit u stvari i zaključen. Pročitala sam samo vaše obrazloženje. Vi ste odgovorili da je uvek tako i ja to prihvatam, ali govorim da je to u stvari slika i prilika nas takvih kakvi smo i na koji način nas gledaju i donatori.
Nezavisno od toga, samo nekoliko sekundi u vezi Vojvodine. Kada god vi stavite prosek, kada ono najmanje i ono najviše spojite i na kraju dobijete prosek, kada prema tom proseku računate u stvari i BDP Vojvodine, kada računate plate koje su u Vojvodini, onda opet dođete do onog ispod proseka.
Dakle, jako mi je žao što Srbija još uvek ima u toj meri nerazvijene opštine i gradove, da su njihove plate i 60% od prosečne plate, ali bilo je prilika da se to promeni. Bilo je prilika da se i oni nerazvijeni regioni, nerazvijeni gradovi i opštine razviju. Šta se radilo? Kako se novac koji je godinama trošen iskoristio?

Hvala vam gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre drago mi je što ste danas došli u parlament da razgovaramo o ovim pravosudnim zakonima. Čini mi se da ste i prethodnog puta bili kada smo raspravljali o Zakonu o amnestiji. Toplo se nadam da ćete sa ovim zakonima imati više sreće, nego sa tim Zakonom o amnestiji.
Htela bih da vas obavestim, ako to već ne znate da sudovi imaju ogromne probleme u primeni tog Zakona o amnestiji, tako da zaista bi bilo dobro kada god se neki zakon predloži da se dobro razmisli koji je krajnji cilj i koja je to politika koja se želi ostvariti sa predlogom zakona, pogotovo što se radi o veoma osetljivim temama gde se govori o kriminalu, kada se govori o pravosuđu, sudovima, tužilaštvu itd.
Pročitala sam i razloge za donošenje zakona kao i razloge za hitnost postupka u ovom parlamentu. Drago mi je što su ti razlozi nekako vezani za EU, drago mi je što su vezani za usaglašavanje domaćih propisa sa standardima propisa EU i što zaista želite da usaglasite sve propise sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Dakle, to je jedna poruka koja se šalje javnosti da ova Vlada ima ozbiljne namere u vezi integracija u EU.
Međutim, to nekako dolazi u neku koliziju sa porukama koje šaljete, konkretno vi kao ministar pravde, kada demonstrirate ispred zgrade ove Skupštine za vreme zasedanja Skupštine sa nekih hiljadu ljudi. Dakle vi kao ministar, vi kao deo izvršne vlasti, dakle čovek koji je na vlasti i kao diplomirani pravnik radite nešto što je prosto nedozvoljeno, što je u najmanju ruku prekršaj. Zato što imamo neki zakon o javnim skupovima, koji prosto ne dozvoljava da se demonstrira ispred Skupštine za vreme dok Skupština zaseda.
Dakle, vi ste sve to morali da znate, a uprkos tome vi prosto zakon niste poštovali. To je nedopustivo zato što to nisu standardi propisa EU. Šta se tu onda dešava? Jedno pričamo, a drugo radimo. Znate, jedna ozbiljna država koja pretenduje da bude između ostalog i pravna država, mislim da to sebi ne sme da dozvoli. Prema tome, ako ministar pravde na taj način ne ceni pozitivne propise ove države u tom slučaju trebalo bi da snosi određene konsekvence.
To je samo jedna opaska na činjenicu šta ste naveli kao jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ako sam dobro razumela vaše obrazloženje danas i ako sam dobro pročitala ove razloge između ostalih ovo što sam navela, vi govorite o tome da želite da promenite kaznenu politiku u smislu smanjivanja represivnih težnji.
Sa druge strane, kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona govorite o borbi protiv korupcije, govorite o tome da treba da se ukinu određena anahrona krivična dela i sad opet dolazimo u neku vrstu kolizije. Ako vi smanjujete represivnost Krivičnog zakonika, a želite da se borite protiv korupcije to prosto ne može da se usaglasi jer je korupcija i organizovani kriminal toliko ozbiljna boljka ove države da država mora da koristi sve svoje mehanizme da bi sprečila rast korupcija, sprečila bujanje organizovanog kriminala, a u svakom slučaju da radi na tome da i smanjuje ove negativne društvene pojave. Sa smanjivanjem represija u krivičnim delima, teško da ćete to postići.
Vi govorite stalno o greškama prethodnika i slažem se, grešaka je bilo, kao što će biti uvek, kada god neko nešto radi i što se više radi, više je i grešaka. Međutim, koji su propusti ove nove vlasti, o tome se nešto ne govori, to se ne spominje, prosto, nema se vremena od te silne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a pri tom se radi mnogo toga što sprečava da ta borba bude zaista ozbiljna i utemeljena na zakonu i na pozitivnim propisima.
Vi ste, recimo, ukinuli određena krivična dela. Ukinuli ste krivično delo koje se odnosi na komentarisanje sudskih postupaka. Podsećam vas da je to krivično delo bilo na dnevnom redu Skupštine 2010. godine, kada je istovremeno bio na dnevnom redu i zakon o informisanju. Tolika je povika bila na zakon o informisanju, a nekako je prošlo u tišini i pozadini i ovo rešenje, što se tiče komentarisanja sudskih odluka. Pretpostavljam da ste vi imali interes da se ovo krivično delo ukine, da ne biste došli u neku vrstu kolizije borbe za pravnu državu, a pri tom se krši zakon, odnosno određeno krivično delo od strane jednog od ministara koji je najisturenija figura kada se govori o borbi protiv korupcije.
Vi ste napomenuli da želite nekako te evropske standarde da ugradite u ovaj krivični zakonik i ja sam čitala ta krivična dela, zloupotreba službenog položaja i zloupotrebu odgovornog lica i ja tu nisam videla ništa evropsko, jer u evropskim državama, ovakva krivična dela, u ovakvoj formi kako postoji u našem Krivičnom zakoniku, ne postoje.
Dakle, kako god da vi šminkate ta krivična dela i koliko god govorite o tome da se tu radi o nekakvoj vrsti unapređenja odnosa države prema svima onima koji vrše određena krivična dela, radi se o zloupotrebi službenog položaja ili odgovornog lica, ali to nije tačno.
To nije tačno, jer vi u tim krivičnim delima, niti ste definisali nameru, niti protivpravnost, niti ste definisali imovinsku korist, a ta protivpravnost se vezuje za imovinsku korist kod ovog krivičnog dela zloupotrebe odgovornog lica, jer kada govorite o protivpravnosti imovinske koristi, vi ne znate na šta se odnosi, jer imovinska korist ili bilo šta drugo je u stvari samo jedna posledica nekih radnji koje moraju imati određenu protivpravnost, da bi proizveli tu korist.
Ovde ja zaista ne vidim razlog zašto se toliko žurilo sa predlaganjem Krivičnog zakonika, pa ćemo onda opet doći u situaciju da za koju nedelju, za koji mesec menjamo ovaj zakon, ukoliko ozbiljno mislite ono što ste naveli ovde u razlozima za donošenje zakona, pod jedan i za stavljanje zakona po hitnom postupku na dnevni red Skupštine.
Kada govorimo o toj preteranoj represivnosti, zaista ne vidim zašto je bilo potrebno da se briše onaj stav 3. člana 138. čini mi se, koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti sudija, tužilaca, novinara, predsednika Republike, političara, poslanika, zašto smo mi to brisali, a prosto govorimo o tome da ćemo raditi nešto što je humano, kada se spominju osobe koje su osuđene, a imaju pravo na automatski uslovni otpust, a sa druge strane, ostavljate na čistini sve one koji moraju da procesuiraju, da sprovode postupke i na kraju krajeva, da budu neposredni izvršioci te borbe protiv korupcije.
Ako je to onaj vaš cilj da vi smanjite tu represivnost u Krivičnom zakoniku, mislim da je to malo čudno, jer ponovo dolazite u tu neku koliziju između onoga što predstavljate kao vaš cilj, a sa druge strane, kako nameravate taj cilj da postignete.
Ono što sa jedne strane dajete osuđenim licima, sa druge strane vi oduzimate onima koji nose najveći teret borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zaista ne bih više govorila o ovim rešenjima iz zakona, jer smatram da nijedno od tih rešenja nije u toj meri bitno, da će nešto unaprediti krivično zakonodavstvo, odnosno rad sudova, niti će na bilo koji način promeniti klimu u državi, što se tiče kriminala, odnosno korupcije.
Jako je interesantno, recimo, što u ovom članu 12. koji se odnosi na član 112, kada definišete šta je odgovorno lice, vi između ostalog, navodite ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica. U redu je to kada odgovornim licima u pravnom licu smatrate da je to lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja, vrši određene poslove upravljanja i nadzora. Kada tome dodate – ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, to znači da svako ko radi u tom pravnom licu može da bude odgovorno lice i može da podleže ovoj krivičnoj sankciji koja je predviđena tim krivičnim delom, zloupotrebe odgovornog lica. To vam je jedan primer šta ste vi mogli da promenite, pa ste nešto propustili.
Dakle, kao što sam i počela, jako je bitno da zaista odlučite šta hoćete i tek onda da razmislite kako mislite da postignete taj cilj. Ovako, sa ovakvim predlozima zakona teško da ćete se izboriti sa onim što se toliko u javnosti prezentira, kao osnovna politika ove vlasti, a to je jasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Izvolite, dođite u parlament, razgovarajte sa poslaničkim grupama, zatražite mišljenja svih poslaničkih grupa, zatražite jedan opšti nacionalni konsenzus oko te borbe, bez bilo kakve zloupotrebe svog položaja, bilo kog ministra, nego jasno i glasno, hajde da nađemo zajednički imenitelj, hajde zajednički da napravimo plan.
Ovde se vi čak ne obazirate ni na onaj plan koji bi trebao da postoji kada govorite o krivičnom delu koji se odnosi na javne nabavke. Nisu javne nabavke samo one kada se raspravlja o tome da li će ili ko biti onaj ko će sarađivati sa pravnim licem u vezi javnih nabavki.
Javne nabavke su plan šta će se i kad nabaviti. Ako vi taj segment ispustite, džabe vam novo krivično delo. Dakle, uvek se u stvari radi o nekoj sitnici, ali jako bitnoj sitnici.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, pozivam se na članove 27. i 107. Poslovnika. Smatram, u prvom redu, da selektivno primenjujete ovaj Poslovnik. Kada vodite sednicu, očigledno da vodite računa o tome da se opozicija kažnjava.
Podsećam vas dva opoziciona poslanika su danas dobila opomene, za razliku od poslanika stranke koja je na vlasti, koja je u proteklih nekoliko minuta iznela izuzetno opasne kvalifikacije, vrednosne sudove.
Što se tiče sudova, što se tiče pravosuđa, to je izuzetno i jako bitno da se istakne da ne može da se generalizuje sve ono što je negativno u ovom društvu, tako što će sudovi da se pozivaju, da se isključivo sudovi okrivljuju za sve ono što ne valja i da se govori o tome, da nema razlike između sudija i onih kojima sudija sude. To je jako opasno po ovu državu, jer vi nasrćete na pravnu državu.
Meni je žao što niste vi reagovali tako što opomenuli poslanika da ne govori na taj način o pravosuđu. Prosto, moram sebi da uzmem za pravo da branim ovu granu vlasti, sudsku, ukoliko ne branite vi i ukoliko to ne brani ministar. Nisam primetila da je ministar na bilo koji način odreagovao, tako što bi trebao da odreaguje, odnosno da se javi za reč i da kaže nešto u vezi onoga što je izrečeno negativno na temu pravosuđa.

Javljam se povodom članova 107. i 108.
Gospođo predsedavajuća, zaista morate da vodite računa o tome da narodni poslanici ne povređuju dostojanstvo Skupštine ...

Član 27, gospođo predsedavajuća, to je način na koji vi vodite ovu sednicu.
Zaista je za ovaj parlament ponižavajuće i zaista vređa dostojanstvo ovog parlamenta, načina na koji se vodi ovde rasprava. Ovaj parlament nije mesto gde ćemo da izvodimo igrokaze, niti da se šalimo, nego upravo da diskutujemo o zakonima koji su na dnevnom redu.
Dozvolili ste da ovde izmakne kontroli ta diskusija, tako što su pojedina lica bukvalno srozala dostojanstvo ovog parlamenta. Kada smo mi reklamirali Poslovnik, govoreći o tome da selektivno primenjujete Poslovnik, jednostavno ste se o tome oglušili, a pri tom ste prihvatili predlog onoga ko je povredio Poslovnik, da ga opomenete.
Da li je to način da se vodi parlamentarna rasprava u ovom domu? Mislim da nije. Zaista nedozvoljivo da se u prvom redu vređaju sudije, da se vređa sudstvo, da se vređa pravosuđe, a u drugom redu, da se vređa ovaj parlament. Mislim da je vreme da se zaista počne da se radi u ovom parlamentu kako on zaslužuje kako je to zakonom i Ustavom predviđeno.

Ja sam reklamirala i član 107. i član 108. i član 27.

Hvala vam gospodine predsedniče, evo ja se pozivam na članove 106. i 107. ovog Poslovnika, pre svega iz tog razloga jer prethodni govornik se nije držao teme, dakle dnevnog reda i to je član 106. Vi ga niste opomenuli i niste ga vratili na temu dnevnog reda.
Kao drugo, pozivam se i na član 107, to je dostojanstvo Skupštine. Znate šta, mi danas raspravljamo između ostalog i o setu zakona koji se tiču javnih preduzeća, itd, međutim, očigledno da prethodni govornik je dobio određeni zadatak da se obračunava sa medijskim sektorom. Napada direktore određenih medijskih kuća, to je jako opasna stvar.
Htela bih da vam skrenem pažnju na to, da svaki put kada se pomenu mediji, da vi posebno obratite pažnju na to, poslušate šta se govori o medijima i da vodite računa o tome da se obezbedi određena sloboda u radu medija, bilo pismenih ili drugih.
Znate šta? Jako je bitno da se posebno povede računa o tome, da je u Predlogu zakona o javnim preduzećima obuhvaćen i jedan sektor što se tiče informisanja, čak je i OEBS reagovao na tu činjenicu, da je prosto nedozvoljeno da javna preduzeća se bave, između ostalog i informisanjem. Dakle, čak je i gospodin Dinkić dozvolio tu mogućnost da je urađena jedna greška i da će se amandmanima reagovati na to.
Prema tome, imamo ovde zaista velike probleme kada se raspravlja u ovom parlamentu na dostojanstven način u vezi dnevnog reda, a posebno kada se želi uputiti određena pretnja, danas i to u stvari upereno prema medijima.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici pokrajine Vojvodine i poštovani gospodine ministre, javljam se po članu 27. i gospođo predsedavajuća podsećam vas da se vi trebate starati o primeni ovog poslovnika.
Javljam se iz tog razloga jer postoji mogućnost da kao i juče nastanu veliki problemi u vođenju ove sednice, s obzirom da smo imali problem sa ovim elektronskim sistemom prilikom prijavljivanja poslanika za replike i po Poslovniku. Da ne bi nastao isti takav haos, bilo bi dobro da vi odredite pauzu, da pozovete predsednike poslaničkih klubova i oko toga se dogovorite na koji način ćete voditi sednicu. Jako je bitno da ne dođe ponovo do takvih ekscesnih situacija kada poslanici nisu mogli da dobiju replike, kada nisu mogli da dođu do reči, da odgovore gospodinu ministru na njegovo reagovanje, na izlaganje poslanika, kada je replika potpuno gubila svoj smisao zbog kojeg je ustanovljena, a da ne pričamo o Poslovniku.
Dakle, jako je bitno da sprečimo eventualno neki eksces koji bi mogao da se desi kao pre dve godine kada je gospodin ministar, kada je ministar ekonomije skoro fizički napao gospođu Jorgovanku Tabaković, tada poslanicu a sada guvernerku NBS. Tada je u stvari i kažnjen gospodin Tomislav Nikolić, sada predsednik države zbog vređanja gospodina ministra, gospodina Dinkića.
Dakle, hajte da ne napravimo cirkus ponovo od ovog parlamenta. Hajde da raspravljamo kao poslanici, a pri tom bilo bi dobro da i pre početka rasprave skrenete pažnju gospodinu ministru, da je on ovde samo ministar koji je došao da predstavlja zakon, a da poslanici imaju pravo da argumentovano iznose svoje stavove, a da ni u kom slučaju nemaju tu ulogu žrtve koja im je namenjena kada god im odgovori gospodin ministar na prilično uvredljiv način.

Gospođo predsedavajuća, upravo se desila povreda Poslovnika i to člana 106.  dakle, radi se upravo o tome da sam ja intervenisala na vreme, da ne bi došlo do takvog kršenja Poslovnika u velikoj meri i to povreda dostojanstva ovog parlamenta, jer kada vi vređate poslanika, vi vređate i ovaj parlament.
Vi kao predsedavajuća, ukoliko to tolerišete i ne opomenete, normalno da kršite Poslovnik i zato sam se javila.
Dakle, ukoliko se neko direktno obrati poslaniku sa napomenom da eventualno nešto predviđa ili da koristi neke vidovnjačke sposobnosti to jeste vređanje ovog parlamenta. Samo sam zamolila da se dogovorimo oko nekog elementarnog reda. Hajde da se dogovorimo, ukoliko je elektronski sistem u problemima na koji način će da se evidentiraju poslanici kada se jave po replici ili Poslovniku. Jako je potrebno da se tehnički urede stvari u ovom parlamentu, da bi mogli da radimo kao što to parlament zaslužuje.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reč je ovde o dobiti javnih preduzeća za tekuću godinu po završnom računu za 2012. godinu.
Vlada je predvidela da se 50% od te dobiti uplati u budžet. Međutim, mi smo predložili da to bude 80%. Dakle, nema tu velike razlike između 50 i 80%, a evidentno je da su dve stvari ovde ključne.
Prva stvar je to da ova Vlada ne menja politiku prema javnim preduzećima, a druga stvar je to da se privreda sve više i više centralizuje. Dakle, postoje jasni pokazatelji da se Srbija pretvara u stvari u jedno preduzeće. Dakle, naša privreda postoji samo na taj način što javna preduzeća budu subvencionisana. Javna preduzeća su ta koja zapošljavaju najveći broj radnika. Dakle, privatno preduzetništvo i sve ostalo što je u sferi nekog privatnog biznisa, potpuno ostaje u drugom planu.
Prema tome, ukoliko već javna preduzeća uplaćuju 50%, neka to bude i 80%, a može i više da se uplati. Naime, potpuno je svejedno, na kraju krajeva će opet građani Srbije da plaćaju sve neuspehe i sve pogrešne odluke u tim javnim preduzećima.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je pokazala neku ambiciju da prepolovi budžetski deficit, da smanji javni dug ili da ga bar održi na nekom nivou na kojem se trenutno nalazi, a uprkos tome, ipak je članom 34. ovog predloga zakona o budžetu predvidela izuzetnu meru za zaduživanje. U stvari, predvidela je mogućnost, ova vlada, da se suprotno odredbi člana 3. ovog predloga zakona, dodatno zaduži ova država. Dakle, to je nekako u suprotnosti sa proklamovanim ambicijama oko toga, da ćemo biti mnogo štedljiviji od onoga na koji način se ponašala prethodna vlada.
Vlada je pokazala određeno razumevanje prema nekim svojim slabostima . iz obrazloženja se vidi da tu postoje neki uslovi koji su potrebni da se ispune, kako bi se dodatno, odnosno pod nekim izuzetnim uslovima zadužila ova država. Međutim, ti uslovi ne opravdavaju takvu vrstu mogućnosti.
Vlada je spremana na to da sebi mnoge slabosti opravda, za razliku od toga kako se odnosi prema potrebama AP Vojvodine, jer čim je usvojen amandman na član 21, gde se faktički Vojvodini preti putem "Razvojne banke Vojvodine" i prosto se pokazuje kako se tuđe slabosti, tuđe greške i eventualno neki dugovi, nikako ne mogu oprostiti, niti sanirati. Dakle, ono što sebi tako velikodušno omogućava, prema pokrajini veoma rigorozno osuđuje.
I danas smo kroz raspravu, kada smo razgovarali o finansiranju Pokrajine, imali veoma žustre replike i veoma žustra reagovanja gospodina ministra finansija.

Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, zamolila bih za malo tišine, a ne zbog poštovanja prema meni nego zbog poštovanja prema ženama koje su obolele od raka dojki ovde u Srbiji, a nisu pri tom dobile odgovarajući medicinski tretman.
Postavila bih pitanje i uputila ga Ministarstvu zdravlja i ministarki zdravlja. Naime, Srbija ima 3.500 obolelih, novoobolelih žena godišnje od raka dojke. To je jako visoki procenat novoobolelih. Jako je visoki procenat mortaliteta na godišnjem nivou, a to je 1.600 žena godišnje. Dakle, godišnje umre od ove opake bolesti. Srbija ima još i 30 mamografa. To su oni mamografi iz donacije Japana u vrednosti od pet miliona evra koji nisu u funkciji. Dakle, pored svega toga Srbija ima i ogroman dug koji pretvara novim zakonskim predlogom u javni dug zato što zdravstvene ustanove duguju ogroman novac, 13 milijardi dinara veledrogerijama.
Dakle, to je sve ono što Srbija ima, a šta Srbija nema? Srbija nema odgovornosti prema građanima i građankama ove države. Zato se mi pitamo gde mi tu odgovornost možemo da pronađemo. Pitam ministarku finansija, izvinjavam se, ministarku zdravlja, a veoma je povezano i sa Ministarstvom finansija, šta će uraditi da ove mamografe stavi u funkciju? Jer oni pre svega nisu u funkciji zato što nema radiologa koji bi mogli da rade na njima. Dakle, nema obučenog kadra, navodno traži se sada nova donacija od Japana kako bi se obučili radiolozi i tehničko osoblje da bi se ovi mamografi stavili u funkciju.
Dakle, to se neka vrsta državne sramote još više množi jer ukoliko vi primite jedan poklon, a taj poklon na ovakav način derogirate, očekujete još i novi poklon, šta reći o vlasti koja ima neke ambicije da postane ozbiljna vlast.
Dakle, ukoliko dve godine nije bilo dovoljno da se obuče radiolozi i tehničari da rade na ovim mamografima, a da pri tom raste broj obolelih žena godišnje i raste mortalitet od ove opake bolesti, kada misli Ministarstvo zdravlja da preduzme konkretne korake? Kako misli da obuči radiologe? Kad misli da obavi sve ono što je potrebno da se završi njihova obuka? Koji rok traži da se i poslednji mamograf stavi u funkciju?
Znate, postavila bih pitanje i da li će neko odgovarati za dve godine kašnjenja korišćenja jednog jako humanog i lepog poklona strane države. Prilike za traženje odgovornosti imamo s obzirom da je Ministarstvo zdravlja u prethodnih osam godina držalo između ostalog i ova stranka koja trenutno ima ministra finansija. Dakle, polovinu sadašnje Vlade čine ministri koji su radili i u prethodnoj Vladi. Prema tome prostora za pronalaženje odgovornosti bi moglo da se nađe i bilo bi zaista korisno da se taj prostor i pronađe i da se napokon jasno kaže ko je odgovoran jer se dve godine ne koriste tako potrebni mamografi u opštu korist građana i građanki Srbije, a pre svega u korist onih žena koje obole od raka dojke.
Dakle, veoma je konkretno pitanje i zaista tražim odgovor da se napokon kaže kada mislite da završite postupak stavljanja u funkciju mamografa koje već imamo. Hvala vam.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od primera selektivnog poštovanja ustavnih odredbi. Dok se povremeno ustavne odredbe poštuju, u nekim drugim prilikama se ustavne odredbe ne poštuju, a u ovom konkretnom slučaju, i te kako se poziva na Ustav, i Odbor za finansije i zakonodavstvo, koji, u stvari, utvrđuju da amandman nije u skladu sa Ustavom.
Međutim, bez obzira što se prema Vojvodini ova vlada odnosi na taj način što joj smanjuju transfere i time direktno krši Ustav, ova vlada selektivno poštuje ustavne odredbe, tako da, mislim da je potpuno jasno u kom pravcu kreće ova država, i to, u pravcu jednog opšteg nepoštovanja Ustava i zakonitosti. Posledice su te da više nećemo imati pravnu državu, ukoliko se ovo tako nastavi.
Amandmanom smo predložili da se smanji za tri milijarde onaj iznos sredstava sa kojima raspolaže Nacionalna služba za zapošljavanje, s obzirom da se Nacionalna služba za zapošljavanje nije pokazala kao dobar posrednik, nije se pokazala kao dobar gospodar, odnosno onaj koji raspolaže sa sredstvima u interesu nezaposlenih lica.
Ova sredstva smo namenili učeničkom standardu, studentskom standardu i izbeglicama i raseljenim licima. Nažalost, očigledno da nema volje da se ova nacionalna služba za zapošljavanje, koja je potpuno nepotrebna služba, u smislu da nije učinila ništa korisno za one zbog kojih je i ustanovljena, ipak se ne želi da se ta visoka sredstva koja se ovoj službi daju, bar u nekom delu smanje i da se zadovolje neke druge potrebe nekih drugih korisnika.
Mislim da je svima jasno koliko je nizak i učenički i studentski standard, a bogami, koliko teško žive izbeglice i raseljena lica, jer i dan danas
imamo kolektivne smeštaje, posle toliko godina nakon završetka rata. Hvala.

Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovani predstavnici pokrajinske Skupštine, vidim da gospodina ministra nema ovde u klupama, ali ću ipak da iznesem moje stavove o amandmanu koji je moja poslanička grupa podnela na ovaj predlog zakona o budžetu za 2013. godinu.
Celodnevna rasprava o finansiranju Vojvodine očigledno je prerasla okvire rasprave o budžetu za 2013. godinu i to samo pokazuje da je finansiranje Vojvodine političko pitanje. Tu se slažem sa vama, gospodine ministre, ovo jeste političko pitanje i zaista ne možemo tako jednostavno da razrešimo pitanje da li Vojvodina dobija ono što je pravično, da li Vojvodina isto podnosi teret ekonomske krize, kao i svi ostali delovi ove države.
Dakle, ne ulazeći u te elemente rasprave, a inače podržavam celokupnu argumentaciju koju su izneli poslanici LSV, SVM, DS, kao i predstavnici pokrajinske Skupštine. Podržavamo te amandmane koje je pokrajinska Skupština podnela na ovaj predlog zakona o budžetu.
Veoma kratko bih prokomentarisala i moj amandman koji se nekako uklapa u sve ove amandmane i u ovu politiku oko odnosa Pokrajine prema Republici i tog povratnog odnosa Republike prema Pokrajini kada se radi o njenom finansiranju.
Naime, u stavu 1. ovog člana 6. posebno se označava da budžet AP Vojvodine pripada i onda se navodi šta sve pripada, a u stavu 2. se govori o tome da budžetom AP Vojvodine se obezbeđuju transferi iz budžeta Republike Srbije.
Dakle, jasno je sada već iz ove rasprave i odgovora vašeg, gospodine ministre, koji ste dali u vezi svih predloga nas iz Pokrajine Vojvodine da ovde nema političke volje da se nešto promeni u pogledu transfera sredstava iz budžeta republičkog i, bez obzira na kršenje Ustava i sve ostalo o čemu se toliko pričalo, da izostavimo taj segment ovog amandmana, hajde da se fokusiramo samo na ovo što pripada. Ukoliko Vojvodina predstavlja 1/3 teritorije Srbije, ukoliko u Vojvodini živi 1/3 stanovništva ove Srbije, a pretpostavljamo da Vojvodina i te kako puni budžet republički, zar nije sasvim normalno da pored svega onoga što je ovde navedeno u stavu 1. šta to Vojvodini pripada, pored poreza na dohodak građana i pored poreza na dobit preduzeća, tome dodamo i akcize u određenom procentu koji se ostvari na teritoriji Vojvodine? Dakle, nema nikakvog problema da u ovom stavu dopunimo jednom trećom alinejom ovaj član 6. i na taj način izbegnemo tu vrstu nepravde koja je načinjena Vojvodini kada se odlučilo da se štedi nešto na republičkom budžetu kada se radi o transferima prema Pokrajini Vojvodini.
Još jednom podvlačim, ukoliko nema političke volje da nam se transferiše ono što nam po Ustavu pripada iz republičkog budžeta, hajde onda ostavite nam nešto više od toga time što ćete usvojiti amandman pokrajinske Skupštine, amandman LDP ili bilo koji amandman koji dolazi od strane SVM, LSV ili DS, a koji su usmereni na to da se ispravi ta vrsta kršenja Ustava, jer ovo i jeste ustavno-pravni problem kada se pogleda ovaj koncept ustavnih rešenja što se tiče finansiranja Vojvodine.