Hvala vam.
Prvo se javljam po Poslovniku i to po članu 106. Ostaviću vam malo vremena da se svi malo razveselite i olakšate, pa ćemo onda nastaviti. Sasvim je razumljivo.
Meni zaista nije do smeha. Osam sati je prošlo. Pomno sam slušala celodnevnu raspravu i sada se javljam po Poslovniku po članu 106. Zaista ne umem da guslam gospodine ministre. Kada ste vi govorili o tome da poslanici, pretpostavljam da ste mislili na mene, pošto ste se javili da replicirate nakon mog izlaganja, guslaju verovatno ste prema meni usmerili taj termin guslanje koje ne bih volela posebno da komentarišem. Smatram da je zaista dostojanstvo ove Skupštine narušeno, jer ja ovde predstavljam jednu političku opciju. Ja sam ovde narodni poslanik u ovom parlamentu. Prema tome, mora da se poštuje ta funkcija narodnog poslanika i mora da ga poštuje ministar i svako ko se nalazi u ovoj sali. Jedni prema drugima moramo da se odnosimo sa poštovanjem, jer samo u tom slučaju možemo da održimo integritet ove institucije. Mislim da sam dosta govorila o tome kakve probleme ima ova Srbija sa institucijama i uništavanjem dostojanstva institucija i uništavanjem institucija u celosti kao nečega što predstavlja temelj jedne pravne države.

Samo još nešto da dodam. Ne bi bilo prvi put da se gospodin ministar u toku rasprave o ovom budžetu za 2013. godinu na jedan veoma čudan način odnosi prema poslanicima. Zaista ne razumem taj stav gospodina ministra. On je ipak došao u parlament. Nije došao u neku fiskulturnu salu. Nije došao u neku kafanu. On je došao u parlament i onda izvolite gospodine ministre ponašajte se u skladu kodeksa koji bi trebao da važi u ovom parlamentu.

Poštovana gospođo predsedavajuća, htela bih da podsetim narodne poslanike, kao i vas, da je danas na dnevnom redu Zakon o budžetu za 2013. godinu i zato se javljam po članu 27, s obzirom da bi zaista trebali da raspravljamo o ovom najvažnijem zakonu, jer trenutno ne postoji ništa bitnije za ovu državu nego da vidimo kakva će biti ekonomska politika koja će se sprovoditi u 2013. godini, i to najviše građane i građanke ove države interesuje.
Ne biste smeli da dozvolite bilo kome da na konto javljanja po Poslovniku ili po osnovu replike stavlja ad akta odgovornost politička i sve ostale odgovornosti za stanje u kome se trenutno nalazi privreda i ekonomija Srbije. Vrlo dobro znamo ko je bio u Vladi 1999. godine, ko je upravljao ovom državom, ko je tada toliko puno pričao o patriotizmu, gde je patriotizam stavio iznad bilo čega i iznad ekonomije, razvoja privrede, iznad života građana i građanki Srbije. Danas kada se prozivaju neki drugi koji su bili na vlasti od 2001. godine, mislim da bi bilo dobro da se osvrnemo na svoju političku istoriju i na svoje odgovornosti, jer čini mi se da do sada nisu odgovarali za sve ono što su proizveli svojim pogrešnim odlukama i pogrešnim politikama.
Prema tome, najbolje bi bilo da se najmanje bavite sa onim što se dešavalo u toku proteklog vremenskog perioda za vreme vlasti nekih drugih. Hajde malo pozabavite se sa onim u slučaju šta ste vi radili i šta nameravate da radite, jer ono…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… nešto ne ukazuje na neki veliki prosperitet koji očekuje ovu Srbiju.

Da, o povredi Poslovnika, član 27. Prosto sam prinuđena, posle ovih silnih replika i povreda Poslovnika, da se javim.
Gospođo predsedavajuća, vi imate pravo, diskreciono, da odlučite o tome da li ćete ili nećete dozvoliti repliku. Tu jeste pravo predsednika, odnosno predsedavajućeg. Ovde se nismo zato danas okupili da slušamo neka međusobna optuživanja. Mi smo ovde da raspravljamo o budžetu. Jako je bitno da mi ovu raspravu uozbiljimo, jer je bitno da se raščiste stvari oko toga da li će se nešto promeniti u pogledu ekonomske politike ili će sve ostati po starom, odnosno da će se nastaviti u nekom kontinuitetu, što se tiče razvoja ove države. Ako se to nastavi, to znači da razvoja nema. Ako vidimo da postoje neke mogućnosti da se promeni odnos države prema privredi, odnos države u pogledu svoje odgovornosti prema građanima, znate kako, zakon o budžetu za 2013. godinu će dati odgovor na to.
Prema tome, nama zaista nije interesantno ko je kada i zašto bio kriv ili odgovoran u prethodnom periodu, bitno je da znamo da postoje ogromni problemi u ovoj državi i u ovom društvu. Hajde da se skoncentrišemo na to da ozbiljno raspravljamo, sa ozbiljnom argumentacijom, a vi kao predsedavajuća da kanališete ove političke dogovore, razgovore i diskusije, da to liči na ozbiljnu raspravu o budžetu. Nema trenutno ozbiljnijeg, potrebnijeg zakona za ovu državu osim ovog budžeta.

U tome je povreda Poslovnika, gospođo predsedavajuća, što ste vi, u stvari, zakazali dalji tok rasprave u ovom parlamentu. Vi to, po važećem Poslovniku, ne možete da radite. Zato se pozivam na član 27. Poslovnika, zato što mora da prođe 24 sata od momenta kada se završi rasprava u načelu o budžetu, da bi smo mogli da nastavimo rad u pojedinostima.
Pozivam se na član 157. stav 4. Poslovnika koji jasno definiše na koji način ovaj parlament raspravlja o budžetu. U tom stavu 4. je predviđen izuzetak u odnosu na stav 3, kada se radi o raspravljanju o više tačaka koje su na dnevnom redu, odnosno o više akata koji predstavljaju predmet rasprave u načelu.
Prema tome, ni u kom slučaju ne možemo da nastavimo raspravu po bilo kojoj drugoj tački koja je na dnevnom redu parlamenta danas popodne.

Znate šta, jako je bitno da raščistimo stvari kada se govori o selektivnoj primeni bilo kog akta, zakona, Ustava ili Poslovnika.

Izvinjavam se, niste mi dozvolili da iskoristim svoje vreme od dva minuta, prema tome, i tu ste povredili Poslovnik.
(Posle pauze)

Hvala vam gospodine predsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja u stvari postavljam…
(Predsednik: Izvinite samo jedan sekund, molim narodne poslanike da saslušamo izlaganje poslanika Popović. Izvolite.)
Radi se o tome da se ja pozivam na član 97. i to na stav 3, koji govori o tome da predstavnik poslaničke grupe pre otvaranja pretresa ima pravo da predloži duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog u stavu 1. ovog člana, tako da bih ja predložila da se duplira vreme koje je predviđeno za pretres po ovoj tački dnevnog reda. S obzirom da se radi o budžetu, mislim da je važnost ovog zakona nemerljiva i ona u stvari definiše ekonomsku politiku ove države za 2013. godinu.
Prema tome, bilo bi potrebno da imamo jednu kvalitetnu i dobru raspravu, a ona opet predviđa da imamo dovoljno vremena da iznesemo sve svoje argumente "za" ili "protiv" ovog predloga zakona o budžetu. Ima razloga, ima osnova da se duplira vreme koje je predviđeno za pretres po ovoj tački dnevnog reda.

Hvala vam poštovani predsedniče. Prinuđena sam ponovo da reklamiram član Poslovnika 127. i to zbog kartica koje su ostale u elektronskom sistemu, a nema poslanika. Bilo bi dobro da se napokon odluči o tome da li hoćemo da se evidentiramo ili nećemo, da li hoćemo da prisustvujemo ili nećemo. Prema tome, ako uvodimo disciplinu bilo bi dobro da poslanici vladajuće koalicije pre svega vode računa o tome.

Poštovani gospodine Pastor, poštovana predsedavajuća, pristojnost mi nalaže da kao prvog pozdravim gosta, predsednika Skupštine Pokrajine Vojvodine i zaista mi je drago što danas raspravljamo o jednom Predlogu zakona koji je stigao iz Vojvodine i što ste vi imali priliku gospodine Pastor da branite taj Predlog zakona, da iznesete stav pokrajinske Skupštine.
Ovo je zaista jako bitno, s obzirom da, kada se razgovaralo o Statutu Vojvodine u ovom istom parlamentu, nažalost predlagača u ovom parlamentu, nije bilo, zato što nije bilo političke volje da se da reč predlagaču da pored toga što će samo da prisustvuje parlamentu, ujedno i obrazloži taj predlog zašto pokrajinska Skupština smatra da taj statut Vojvodine treba da se usvoji.
Dakle, to je prvi deo mog razgovora sa vama i toliko o pohvalama, samo što bih tu dodala još jednu pohvalu i predsedniku parlamenta koji se izborio da ovaj predloga zakona bude na dnevnom redu sednice parlamenta ove skupštine.
Međutim, ja bih se zapitala da li poslanici koalicije na vlasti imaju neki problem oko podrške ovog zakona, Predloga zakona, o promenama Zakona o budžetskom sistemu, jer predsednik Republike je pre neki dan u Budimpešti jasno se izjasnio oko toga da Vojvodina treba da se finansira, u skladu sa Ustavom, da Ustav mora da se poštuje i onih 7% koji su označeni u članu 184. stav 4. Ustava, jednostavno mora Vojvodini da se da.
Dakle, ukoliko budete glasali o ovom zakonu, podsetila bih vas kolege poslanici iz koalicije na vlasti, s obzirom da ste vi većina, da vodite računa o tome da li ćete svojim glasanjem, podrškom ili uskraćivanjem te podrške u stvari da rušite integritet zbog predsednika koji u jednoj stranoj državi, obećao je neke stvari.
Znate šta, mi smo u toku današnje rasprave izgubili suštinu ove rasprave, a suština jeste to da taj odnos Republike i Pokrajine jednostavno predstavlja jednu paradigmu svega onoga što u Srbiji predstavlja određene kočnice u njenom razvoju.
Zašto to govorim? Kao prvo, navela bih Ustav i poštovanje Ustava što se na primeru ovog Predloga zakona koji se odnosi na jedan zakon koji je donet pre mesec i po dana, kojim se direktno krši odredba Ustava, da li se ovaj parlament time što se ograđuje, time što ne želi da podrži ovaj predlog zakona iz Pokrajine, ujedno izjašnjava da ne želi da se drži Ustava.
Drugo, veliki je problem u Srbiji selektivna primena Ustava, eto vam ta odluka Ustavnog suda, letošnja, koja u toj meri ocenjuje ustavnost, odnosno neustavnost određenih članova zakona o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine Vojvodine da je jednostavno Pokrajini Vojvodini onemogućeno i da odlučuje o nekim socijalnim davanjima.
Toliko se vodi računa o tome, da slučajno Pokrajina Vojvodina, odnosno, zakoni koji se odnose na nju, ne povrede odredbu Zakona. Šta se onda dešava? Kada razgovaramo o Predlogu zakona koji dolazi iz Pokrajinske skupštine, koji upućuje na to da mi kao država, ukoliko mislimo da budemo ozbiljna država, moramo da poštujemo rođeni Ustav.
Podsetiću vas, to je prosto nadrealno da mi LDP vas sve koji ste itekako podržavali donošenje tog Ustava, mi vas upućujemo na to da treba da ga cenite i poštujete i da ga se držite, a ne na ovakav selektivni način da ga primenjujete. Ustav je donet tako što se dovodi u pitanje validnost referenduma, kojim se u stvari taj Ustav preporučio Parlamentu Srbije, da o njemu uopšte glasa.
Prema tome, ako se dovodi u pitanje referendum, onda se dovodi u pitanje i Ustav. Ali da ostavimo to po strani, nećemo da pričamo o bilo kakvoj krađi na referendumu i slično, nego ćemo samo govoriti o tome da imamo Ustav takav kakav je, i sve dok ga imamo, moramo da ga poštujemo, jer u koliko se Ustav ne poštuje, u tom slučaju mi ne živimo u pravnoj državi, u tom slučaju možemo očekivati anarhiju i haos.
Kao treće, što je jako bitno za ovaj Predlog zakona, to je institucionalizacija odnosa Pokrajine i Republike. Dakle, nije dovoljno to da odnos ta dva entiteta zavisi od toga da li je neki pojedinac za ili protiv određenih zakona, odluka ili bilo šta što se odnosi na Vojvodinu. Nije dovoljno to da i neka politička opcija za to, niti je dovoljno to da jedna skupštinska većina odlučuje o jednom predlogu zakona iz Parlamenta Vojvodine, nego to mora da se dovede u institucije.
Poštujem vas gospodine predsedniče Parlamenta Srbije, što ste vi otišli u Pokrajinski Parlament i što ste razgovarali tamo sa predsednikom Pokrajinske skupštine. To je zaista jedan lep gest. Ali to je gest, gest kao što je bio i vaš kada ste otišli pred zgradu Skupštine Grada Beograda i tamo demonstrirali. Dakle, tu nema neke ozbiljnosti koja bi iole nešto promenila sadržinski u tom odnosu Pokrajine i Republike.
Jeste dobro što mi danas raspravljamo o ovom Predlogu zakona, ali to je samo jedan korak i to je nedovoljno. Sve dotle dok je ovaj Ustav na snazi, neće biti neki bitnijih i značajnijih promena u odnosu Republike i Pokrajine, niti će ova Autonomija koja je sada itekako dovedena u pitanje u Vojvodini, da se bitnije promeni na bolje. Šta više, možemo očekivati jednu drugu vrstu kretanja što se tiče autonomije, jer već se priča o tome naveliko da se dovodi u pitanje i Statut.
Dakle, mi smo krenuli putem da se u potpunosti derogira autonomija Vojvodine, i to je fakat. Dakle, govorim o činjenicama. Imamo Ustav sa prevelikom glavom i premalim telom, koji je zamrzao Srbiju u prostoru i u vremenu. Evo nam prilike gospodo iz vladajuće koalicije, hajde odlučite se, neka to bude vaša politička volja da krenemo ka ustavnim reformama.
Vi u opoziciji imate dovoljno snage koja će podržati tu Ustavnu reformu. Evo nama dve trećine podrške, da bi se zaista promenio Ustav, i u tom slučaju, moći ćemo da promenimo i sve one odredbe Ustava koje trenutno Srbiju koče, koje trenutno ne dozvoljavaju Srbiji da se modernizuje, da se reformiše i da se promeni, u tom smislu da dođe i do nekog ekonomskog napretka.
Kada govorimo o Vojvodini, u smislu njenog daljeg razvoja, ja ne znam zaista kako vi mislite da se uopšte Vojvodina održi, a kamoli razvija, ako nema svoju imovinu – a nema je, ako nema izvorne prihode – a nema uglavnom, a nema pri tom ni mogućnosti da se izbori za svoja ustavna prava u smislu finansiranja iz člana 184. stav 4. Ustava Srbije. Dakle, sa ovakvim kapacitetima koji se Vojvodini omogućavaju, nema ekonomskog razvoja, nema ekonomskog napretka. Dakle, ne može se očekivati od Vojvodine da značajnije promeni ekonomsku situaciju u Vojvodini.
Dakle, evo nama prilike, ukoliko se zaista ozbiljno misli oko toga, da se Srbija evropeizuje, hajde onda da promenimo Ustav. To ostaje kao otvoreno pitanje, otvorena mogućnost, a zavisi samo od ozbiljne političke volje činilaca političke scene Srbije.

Hvala vam gospodine predsedniče na pojašnjenju vašeg nastupa u formi predsednika Skupštine Republike Srbije i u formi člana jedne političke stranke, ja to mogu da razumem. Ali poenta je u tome da nije dovoljno da bilo ko od funkcionera iz Republike, odnosno iz republičke vlasti, ode do bilo kog Pokrajinskog organa, do bilo koje Pokrajinske institucije. To nije dovoljno. Mnogo ozbiljnije treba da se uredi taj odnos centralne vlasti prema Pokrajinskoj vlasti, zato sam ja govorili o jednoj institucionalizaciji, koja jednostavno ne može trenutno da se primenjuje iz tog razloga, jer ovaj Ustav, još jednom ću ponoviti, koji je već u svom nastanku bio itekako kontroverzan, to onemogućava.
Dakle, jeste dobro to što vi stavljate na dnevni red ovaj zakon, ali neki od poslanika su već govorili o tome da se unapred zna da se zakon neće izglasati. Mi imamo mišljenje Vlade, dakle i Vlada predstavlja vladajuću koaliciju, koja jeste dala negativno mišljenje, a sve suprotno stavu iznetom u inostranstvu, gospodina predsednika Republike, Tomislava Nikolića.
Dakle, tu dolazimo u neku vrstu privida, iluzija. Nemam ni ja iluzija o tome da ćete zaista, vladajuća koalicija, izglasati ovaj zakon. Nemam iluzija zato što je jasno da još uvek stoji taj neki problem između centralne i pokrajinske vlasti.
Znate, taj politički koncept visoko centralizacije države je pokazao svoju pogubnost i pokazao je koliko je neodrživ. Evo nam prilike da promenimo to. Evo prilike da decentralizaciju dignemo na viši nivo, sa deklarativnog na jedan sadržinski nivo.

Hvala vam gospodine predsedavajući. U stvari reklamiram povredu Poslovnika i to članove 27. i 154…

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Reklamiram članove 27. i 154. Poslovnika. Naime, prošlo je 15 dana od kada je u Narodnu skupštinu Republike Srbije stigao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je podneo parlament Pokrajine Vojvodine.
Dakle, u ovom zakonskom roku do sada još nismo videli čak ni nagoveštaj da će, po isteku od 15 dana, da se stavi na dnevni red Skupštine raspravljanje o ovom zakonu. Jako je bitno da raščistimo stvari. Da li ovaj parlament ozbiljno shvata ovaj predlog zakona koji je stigao iz pokrajinske Skupštine ili ne? Budite jasni oko toga, s obzirom da je jako bitno da se odluči o tom zakonu u jednoj redovnoj skupštinskoj proceduri, s obzirom da se približava termin kada je će ovaj parlament da raspravlja i o budžetu.
Ukoliko ozbiljno mislite o tome, da nećete ugroziti ustavna prava Pokrajine Vojvodine time što joj uskraćujete delimično sredstva koja joj pripadaju po Ustavu, u tom slučaju treba da izmenite, odnosno dopunite postojeći Zakon o budžetskom sistemu.
Za sada inicijativa za promenu tog zakona postoji samo od strane pokrajinske Skupštine. Ukoliko je ne stavite na dnevni red pre nego što se krene rasprava o budžetu, u tom slučaju to je u najmanju ruku neozbiljno i veoma neodgovorno. Prema tome, očekujemo od vas kao od predsednika parlamenta da poštujete, pre svega, Poslovnik u smislu člana 27. i člana 154. koji predviđa na koji način predlozi zakona stižu u proceduru i u kom vremenskom periodu.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas razgovaramo o izboru člana Visokog saveta sudstva i potpuno smo svesni toga da je zaista potrebno da se Visoki savet sudstva kompletira i u pogledu ovog člana koji dolazi iz redova visokoškolskih ustanova.
Čitajući ovaj predlog, čitajući biografiju gospodina Zorana Stojanovića, zaista nemamo neke primedbe što se izbora konkretne ličnosti tiče. Prosto, ne želimo ni da ulazimo u debatu o istom. Međutim, jako je bitno, kada god govorimo o Visokom savetu sudstva, da pomenemo i činjenicu na koji način se Visoki savet sudstva tretira u javnosti, kakav je odnos vlasti prema Visokom savetu sudstva i da li taj Visoki savet sudstva ima integriteta koji mu je potreban prema ustavnoj definiciji njegovog položaja u ovoj državi, odnosno u pravosuđu, u instituciji sudske vlasti.
Naime, kada pogledamo odnos koji se u stvari najbolje ispoljava kroz neki medijski propraćen sistem napada na Visoki savet sudstva, koji za čudo dolazi čak i iz redova Ministarstvo pravde, odnosno iz samog parlamenta, iz Odbora za pravosuđa itd, onda možemo uočiti činjenicu da je Visoki savet sudstva pod ozbiljnim pritiskom. Dakle, ukoliko je pod pritiskom, taj pritisak je politički, a politički pritisak je nedozvoljen da se primenjuje prema jednoj nezavisnoj grani vlasti, što je u stvari sudstvo, a Visoki savet sudstva ima ambicije da bude jedan organ koji bira sudije koje su kičme funkcionisanja pravosuđa.
Taj pritisak se najbolje mogao videti jednom izjavom predsednice Visokog saveta sudstva, od pre nekoliko meseci, čini mi se avgust ili septembar mesec, kada je gospođa Mesarović izjavila da ne misli da Visoki savet sudstva treba da snosi odgovornost za sve greške koje su učinjene prilikom započinjanja i sprovođenja reforme pravosuđa. To već pokazuje da ona ima određeni otklon u pogledu uloge i položaja Visokog saveta sudstva u reformi pravosuđa i unapred sebe i ceo taj Visoki savet sudstva abolira od činjenice da je reforma pravosuđa negde zastala. Očigledno je da nema političke volje da se sa reformom nastavi.
To je politički pritisak, kada vam predsednik Visokog saveta sudstva na taj način reaguje u javnosti, zato što i Visoki savet sudstva čini deo reforme pravosuđa. Ne samo Visoki savet sudstva, nego i svaki sudija ponaosob, zajedno sa Ministarstvom pravde i sa celokupnom Vladom, sa svim institucijama ove države predstavljaju one nosioce i činioce jedne reforme, u ovom slučaju konkretno reforme pravosuđa. To vam je jedan dobar pokazatelj u kojoj meri je Visoki savet sudstva ugrožen.
Drugi veoma dobar pokazatelj je u stvari i to što mi danas biramo jednog člana Visokog saveta sudstva, s obzirom da je prethodni profesor dr Predrag Dimitrijević dao ostavku, a dao je ostavku nakon ozbiljne medijske harange kojoj je bio izložen. Ta medijska haranga je u stvari poticala od činjenice da je bio problem oko toga da li je profesor u sukobu interesa ili nije, s obzirom da je dekan fakulteta i ujedno član Visokog saveta sudstva. To jeste bio pritisak, s obzirom da dekan pravnog fakulteta zaista može samo da digne kvalitet svog rada u jednoj takvoj ustanovi kao što je Visoki savet sudstva, a ne da je unizi i ne na bilo koji način da dovede u pitanje legitimnost odluka koje donosi taj Visoki savet sudstva.
Dakle, činjenica da je gospodin prof. Predrag Dimitrijević dao ostavku, samo govori o tome da je podlegao određenim političkim pritiscima. Dozvolićete, pritisci putem medija, putem različitih izjava, dakle svi napadi koji su stizali na taj njegov status, nisu mogli da potiču od obične kritike javnosti, nego je to jasno izražen politički stav da je Visoki savet sudstva jedna institucija koja mora da podlegne određenim pritiscima da bi se određeni interesi sproveli kroz taj Visoki savet sudstva.
Dakle, to je veoma zabrinjavajuće jer ukoliko mi zaista želimo da živimo u pravnoj državi ne smemo dozvoliti nikako da se na ovaj način tretira takav jedan organ koji kao što sam malopre pomenula, predstavlja mesto i način na koji će da se postavljaju, biraju, u stvari, sudije koje rade u sudovima, nadziru, kontrolišu, odnosno da se upućuju na rad u sudovima po zakonu samo u smislu Ustava i zakona, a ni u kom slučaju podlegnuti određenim političkim pritiscima.
Ono što se desilo juče je veoma dobar pokazatelj na koji način se u Srbiji zakon sprovodi. To je jedan od najsvežijih primera jer u postupku izvršenja je prosto nedopustivo da se ponizi građanin, bilo koji, ove države, nedopustivo je da mu se ugroze prava samo zato da bi se izvršila sudska odluka. Dakle, tu se jako dobro vidi u kojoj meri nedostaje jedan pravi pristup, dakle, samog pravosuđa u funkcionisanju zakona, u sprovođenju zakona, a u ovom konkretnom slučaju i ugrožavanju ljudskih prava.
Dakle, ni Visoki savet sudstva, ni sudovi, ni sudije pojedinačno, ni tužioci, a ni policija nisu izuzeti od toga da u skladu sa Ustavom poštuju integritet fizički i psihički svakog građanina ove države. U tom slučaju ukoliko primete slabosti u funkcionisanju tog sistema, da ukažu i da preduzmu sve korake koji su potrebni da se to ispravi. Nažalost, u poslednje vreme mnogo puta se dešava to da se postavlja pitanje da li zaista mi živimo u pravnoj državi, da li mi zaista želimo da živimo u pravnoj državi i da li ova vlast računa sa tim da će da se uozbilji i da pravila igre, procedure, dakle zakone u toj meri osnaži da niko ne može izvan institucija da funkcioniše i izvan institucija da kreira politiku u tom smislu da bilo čija prava budu ugrožena.
Dakle, kada god mi govorimo o pravosuđu, a konkretno i danas o Visokom savetu sudstva, pre svega moramo da imamo u vidu to da i ovaj parlament i izvršna vlast moraju da poštuju i nezavisnost, i samostalnost, i stručnost sudske vlasti, a u kojoj meri se to poštuje svakodnevno građani na svojoj koži to osećaju. Jedna od konkretnih stvari je recimo i to što Odbor za pravosuđe će tek u 11,00 sati da raspravlja u stvari o predlogu za izbor članova Visokog saveta sudstva i da je to prosto neshvatljivo u kojoj meri se čak i izbor člana Visokog saveta sudstva tretira kao jedna obična, sasvim svakodnevna stvar u radu parlamenta.
Predlog za izbor člana ovog visokog sudskog tela je veoma bitno da se označi kao rad na tome da se pokaže da mi ovde u parlamentu računamo sa tim da će od sada članovi Visokog saveta sudstva i oni koji su po funkciji izabrani i oni koji su izabrani na onaj način kako to zakon predviđa iz redova sudija, odnosno iz redova profesora pravnih fakulteta, da će znati umeti da rade i da će pre svega da poštuju instituciju u kojoj se nalaze.
Dakle, očekujemo i od parlamenta i od izvršne vlasti da poštuju taj Visoki savet sudstva. Očekujemo da se izbegavaju ubuduće politički pritisci. Očekujemo da se izbegavaju napadi na svakog pojedinačnog člana Visokog saveta sudstva, da se to ostavi onima koji u njemu rade, da se to ostavi sudskoj vlasti da sudska vlast bude ta koja je merodavna da odlučuje o svojim članovima, o svojim sudijama, o svom radu. Ukoliko imaju određene primedbe na zakone i ukoliko smatraju da trebaju određeni zakoni da se menjaju, da oni iniciraju i da oni budu ti inicijatori koji će u stvari da povuku jednu modernizaciju pravosudnog sistema.
Nažalost, mi do sada nismo imali prilike da vidimo takvu vrstu pristupa ni sudske vlasti, ni tužilaca, dakle nedostatak je i u funkcionisanju celokupnog pravosuđa i u primeni zakona. Upravo ta činjenica da oni koji u stvari najbolje umeju, najbolje znaju i u stvari oni koji rade na sprovođenju zakona, konkretno u toku suđenja, u toku podnošenja određenih tužbi i svih ostalih radnji koje se podrazumevaju u radu pravosuđa, dakle oni su ti koji znaju sa kakvim teškoćama se susreću i oni moraju da ukažu kako te teškoće da se prevaziđu.
Ne može to da kaže ni izvršna vlast, ne može ni parlament. Mi ovde u parlamentu možemo da raspravljamo, možemo da utičemo transparentnim sve ono što se dešava u pogledu funkcionisanja sudske vlasti, mi možemo da govorimo o tome kakav odnos ima izvršna vlast prema sudskoj vlasti, ali ne možemo niti da utičemo na njihov rad, niti možemo niti smemo da prozivamo bilo koga, nego je to upravo iz Ustava predviđeno da taj teret odgovornosti, nezavisnosti i samostalnosti snose oni koji u stvari su i birani da rade i funkcionišu kao sudije.
Samo bih na kraju još dodala jednu činjenicu, jako bitnu, da bi trebalo da se javno izađe i kaže šta se namerava dalje u pravosuđu Srbije? Do sada su to samo bila nagoveštaji, do sada je bila samo medijska priča o tome da će se neki zakoni menjati. Desilo se to da je Ustavni sud vratio sudije i tužioce na ona radna mesta na kojima su bili i pre nego što je započeta reforma pravosuđa u smislu izbora sudija i tužilaca. Desilo se to da mi opet imamo za trećinu više sudija nego što je to bio slučaj kada je obavljen opšti izbor sudija. Mi mrežu sudova još uvek imamo onu koju smo imali. Osim nagoveštaja mi nemamo konkretne odluke o tome, mi nemamo zakonske predloge, dakle mi nemamo u stvari ono što je potrebno da se zaista sudovi dovedu u poziciju da mogu samostalno i nezavisno da rade.
Ukoliko vi imate za trećinu više sudija od onoga što je zakonom predviđeno, vi kršite zakon. Nažalost, dešava se to da je u Srbiji postalo apsolutno svakodnevno i uobičajeno da se krše Ustav i zakoni, dakle, da se krši Ustav, onaj koji je donet 2006. godine bez naše podrške, jer mi smo tada već govorili da je taj ustav retrogradan i da taj ustav u takvom obliku, sa tim rešenjima koji predviđa, prosto, neće moći, u pravom smislu da zaživi i da će negde zaustaviti Srbiju.
To se i desilo. Umesto da se ide na to da se Ustav promeni, nažalost, Ustav se krši, a to je prosto nedopustivo, jer ukoliko zaista postoji politička volja, jer samo je to ostalo kao pitanje, da živimo u pravnoj državi, onda se pre svega treba poštovati sopstveni Ustav.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Samo bih da se izvinim, ukoliko sam zaista dao jedan netačan podatak, da Odbor za pravosuđe nije raspravljao o ovome, ali činjenica jeste da se 15 minuta pre počinjanja ove sednice raspravljalo, ali, u suštini sam ja htela da kažem, i to je jedan lapsus, prosto, da u 11 sati će se raspravljati u stvari o izveštaju rada Visokog saveta sudstva.
Prema tome, izvinjavam se ukoliko sam dala tu jednu manju netačnost, još jednom, predsedniku Odbora za pravosuđe i članovima Odbora za pravosuđe.