Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7588">Nataša Mićić</a>

Nataša Mićić

Liberalno demokratska partija

Govori

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine prvi potpredsedniče Vlade, koordinatoru svih službi bezbednosti, što je novina u Srbiji, pa ne znam zašto to preskačemo i na kraju krajeva, gospodine ministre odbrane, mi prihvatamo vaše izvinjenje na početku zašto se zapravo kasnilo sa ovim godišnjim planom upotrebe vojske u multinacionalnim operacijama za 2012. godinu.
Takođe, mislim da nam dugujete još jedno i izvinjenje ili barem objašnjenje, naime, ove tačke su zapravo samo formalnosti s obzirom da nas je sve više koji prihvatamo i razumemo potrebu mirovnih misija, mi smo ovu tačku mogli da završimo i u utorak, za dva sata, a recimo, vi niste došli. Bilo je govora da će vas možda menjati ministar pravde tako da dakle dugujete, ne samo parlamentu, nego i građanima ili kako vi to volite da kažete – narodu. Uvek mi je to simpatično kada kažete – moj narod, kao da ste neki kralj, kao da to nije i moj narod, naš narod.
Naravno, LDP podržava i oduvek je podržavala mirovne misije i operacije Vojske Srbije i tu nema nikakve promene i to je jedna dosledna politika, tako da sada ne moram ovde neke lirske sastave i hvalospeve da iznosim. Kažem, još jednom, drago mi je da nas je sve više, međutim, ono što je činjenica, to je da su sve ove misije i pri UN i pri EU samo nastavak nekih ranijih aktivnosti. Znači, Kongo, Obala Slonovače, Liberija, Liban, Bliski Istok i Kipar, novija je ova misija sa EU u Somaliji što se tiče suzbijanja pirata i mislim da je jako važno i jako dobro što i u tome učestvujemo.
Isto tako mislim da bi gospodin ministar, čisto zbog javnosti trebalo da da recimo jedno obrazloženje, pošto ne tako davno, ne bih stvarno da vas uzrujavam i da vam pominjem tu radikalsku prošlost, nego kao predstavnik SNS vaš stav prošle godine je bio da je učestvovanje u misijama, misiji EU kršenje deklarisane politike vojne neutralnosti i da to znači tajno učestvovanje u operacijama NATO i mogla bih čak da se naša vojska nađe i u Euleksu. Meni je drago da ste vi promenili tu politiku i danas sa jednom relaksacijom prihvatamo i ovu odluku, ali mislim da bi za javnost bilo dobro, da objasnite zašto to tako danas, prosto je to tako, mislim nacionalni interes, interes države da ima više informacija.
Isto tako mislim da bi bilo važno za javnost, što je takođe dobro, da objasnite, zašto ste američkog sekretara za odbranu, gospodina Panetu, zamolili da pripadnici NATO snaga ostanu na Kosovu. Ja se tu, odnosno i LDP, se tu sa vama slažemo, ali mislim da isto to nije dobro raditi, kako da kažem, nekako tiho, nego je važno objasniti građanima, jer samo tako možemo da napredujemo, da se razvijamo, da se modernizujemo.
Sad kažem, znači, ove su misije, ove su operacije, zapravo samo nastavak, samo tapkanje u mestu. Volela bih da vi nama ovde kažete šta vi dalje preduzimate, što se tiče bolje obuke naših jedinica i pripreme vojnika, da na profesionalan način obavljaju svoje misije i zadatke. Drugo, pošto znam da se te obuke već sprovode i u prethodnom mandatu, i drugo što je još važnije, kakav je vaš plan i šta predlažete da se poveća učešće vojnika u tim angažovanim misijama, pošto mi u okruženju, zapravo, zaostajemo?
Mnogo manje zemlje, recimo, kao što je Makedonija ili Albanija, imaju preko 200-220 učesnika vojske u tim mirovnim aktivnostima. Jedna Bugarska ima preko 800, Rumunija preko 2000 vojnika. Prednost ovih, istina, malih zemalja Makedonije, Crne Gore, Bosne, jeste što su one u jednom procesu učlanjenja u NATO, pa tako zapravo učestvuju i u više misija.
Što se tiče novca za tu obuku inače, i o tome što smo govorili da su ukinuti sopstveni prihodi u vojsci, ja bih vas takođe pitala, da li isto imate neki plan kako da se povećaju sredstva za vojsku, pošto znamo da je prosečna plata potpukovnika 37.000 dinara i mislim da nije loše uzeti u obzir, to sam i ranije govorila, razmatrati činjenicu, da se na spisku tih prekobrojnih objekata, nalazi 450 kompleksa, što kasarni, bivšeg aerodroma, kulturnih, sportskih centara, ustanova, što predstavlja tržišnu vrednost od najmanje milijardu evra. Mislim da je to jedan način, a drugo je naravno, ta namenska industrija.
Mislim da je naravno potrebno proširiti kapacitete, a pre svega se posvetiti izgradnji bezbednosti sistema u toj namenskoj industriji, mislim da bi bilo dobro na tom polju se nađu neki strateški partneri. Mislim da ste vi o tome, gospodine ministre, nešto i govorili, pa ne bi bilo loše da dobijemo i tu vrstu informacija.
Još bih htela da vam kažem da bih htela da vam postavim to jedno pitanje, opet vezano za vašu molbu američkom generalnom sekretaru odbrane, da NATO vojnici ostanu na Kosovu. U isto to vreme, gospodine ministre, ja znam da vi to sigurno znate, da ste obavešteni, ovde je spoljni odbor, Odbor za spoljne poslove, doneo jednu odluku o prihvatanju statusa posmatrača Parlamentarne skupštine ODKB. Sada moram da kažem šta je ODKB, pošto verovatno građani ne znaju šta je to. To je Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti, na čijem čelu se nalazi Rusija i neke bivše sovjetske zemlje, kao što su Kazahstan, Uzbekistan, Tadžikistan, Azerbejdžan, Belorusija, i tu nema nijedne evropske zemlje, niti znamo ko su tu posmatrači, koje zemlje imaju status posmatrača.
Na tom odboru sam tražila baš vaše mišljenje i mišljenje ministra spoljnih poslova, kao i informacije, prosto da znamo ko su još tu članice posmatrača, da prosto ne idemo grlom u jagode, a i da nam to ne napravi neku smetnju u evropskim integracijama. Međutim, takvo mišljenje i takav odgovor nisam dobila, ali je zato gospodin predsednik Skupštine, ne znam zašto, javno objavio na ovoj sednici imena poslanika koji nisu glasali za tu odluku, i to sa zarezom da mi mrzimo Rusiju, što je apsolutno netačno. To smo i potvrdili, i poslanici, to sam našla i u medijima, uglavnom mislim da su takve vrste prozivki, u najmanju ruku, degutantne.
Na kraju, gospodine ministre, pošto sam počela to sa tim vašim, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, negde bih htela da kažem, razmišljala sam, zašto ste vi uopšte prihvatili da budete ministar odbrane? Onda sam došla do zaključka da ste se vi poslužili tim nekim istraživanjima i rejtingom, i onda ste verovatno videli da su najveći problemi nezaposlenost i korupcija. Lakše se ipak boriti protiv korupcije, nego protiv nezaposlenosti, da crkva i vojska uživaju najveće poverenje građana, pa pošto niste mogli da budete neki crkveni poglavar, onda uredu, ministar odbrane.
Da vam kažem, nije ni to lako, ima i od korupcije strašnijih i težih stvari i upravo tu hoću da vam postavim još jedno pitanje, a to je vezano takođe za ugled vojske i sa nedavnim odbijanjem sa dnevnog reda, tačke koje se zapravo odnosila na formiranje anketnog odbora, za ispitivanje ubistva Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića u kasarni Topčider pre osam godina, 5. oktobra 2004. godine. Zašto smo odbili to?
Takođe, postoji slučaj Leskovac, gde imamo tri vojnika pod sumnjivim okolnostima. Nisu rešeni isto ti slučajevi. Da li nameravate da i u tom pogledu zaštitite ugled vojske? Mislim da je to jedan veliki izazov i mislim da to dugujemo i tim porodicama. Nisu ih ubili ni Hrvati, ni Albanci, osam godina je proteklo i još uvek nemamo nikakav odgovor. Mislim da je to za vas, takođe, jedan od izazova i da mi na to dugujete odgovor. Hvala.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da je veoma važno u ovoj raspravi o Zakonu o amnestiji da razmotrimo koji su razlozi zbog čega se  zakon usvaja i čemu žurba, zašto bez javne rasprave i zašto po hitnom postupku.
Kao razlog za usvajanje ovog zakona se navode ušteda i smanjenje pretrpanosti zatvorskih kapaciteta. Nama to nije dovoljno uverljivo, jer ako uzmemo u obzir da će se izvesna ušteda ostvariti u budžetu, a vi ste rekli 127 miliona dinara, ali po koju cenu može ta ušteda da nas košta? Koja je cena te uštede? Pre svega, tu se dovodi u pitanje pravna sigurnost zato što se menjaju sudske odluke. Druga stvar i ono što je opasnije i važnije jeste da se na ovaj način ugrožava sigurnost i bezbednost svih građana. Onda mislim, ako bi ste pitali građane da se opredele da li su za uštedu, ali na uštrb sopstvene sigurnosti, verujem da bi ogromna većina građana zapravo bila onda protiv ovakve uštede. To govorim zato što ako se namerava, a namerava se otpustiti 3600 osuđenika od 8000 koliko ih je sada, znači gotovo polovina, možemo doći u situaciju, pošto ti osuđenici nisu pripremljeni za resocijalizaciju, nisu prošli neke obuke i edukacije, da će oni ponoviti krivično delo.
Druga stvar, od tog ukupnog broja osuđenika je poznato da su 50% već povratnici. Istina je, ovaj zakon predviđa da neće podleći oni osuđenici koji su već tri puta pravosnažno osuđeni, ali ih ima dosta koji su već dva puta pravosnažno osuđeni.
Drugo, postavlja se pitanje i ovde smo čuli takve tvrdnje, a i premijer Ivica Dačić je izjavio da se ovaj zakon neće primenjivati na osuđenike kojima je izrečena kazna više od šest meseci. Postavlja se pitanje – zašto onda zakon uopšte predviđa da će se ti osuđenici oslobađati za četvrtinu kazne? Dovodi se u pitanje sumnja i sa razlogom se u javnosti spekuliše koja su to imena i da li će to zapravo biti selektivni način pravde.
Drugi razlog koji ste naveli zbog čega se ovaj zakon usvaja jeste preopterećenost zatvora. Samo bih napomenula, a čini mi se da niko pre mene to nije spomenuo, da u ovoj državi postoji strategija o smanjenju preopterećnosti zatvora od 2010. godine do 2015. godine i da su tu predviđeni i drugi načini, a ti načini su istovremeno i načini za uštedu u budžetu, tako da je bilo dobro da se ministarstvo kretalo u okviru te strategije, jer ona predviđa kao mehanizme za uštedu i za smanjenje preopterećenosti uslovni otpust, kao jedan veoma važan institut koji je i inače predviđen u našem zakonodavstvu, zatim, prevremeni otpust, poverenička služba, uvođenje sudija za izvršenje krivičnih sankcija, i vi se apsolutno niste kretali u ovim okvirima, nego vam je bilo nekako najzgodnije i najlagodnije da se uhvatite za Zakon o amnestiji koji uopšte nije nov međunarodni standard. Kada govorimo o međunarodnim standardima, onda su to upravo oni standarde koje sam prethodno navela.
Tu dolazimo do jednog zaključka da ovaj zakon o amnestiji uopšte nema milosrdnu poziciju, nego ima političku pozadinu. Isto tako, nisam čula da je neko spomenuo, a ja hoću to da spomenem, da je predsednički kandidat na prethodnim izborima, sadašnji predsednik države Tomislav Nikolić, obećao usvajanje zakona o amnestiji. Od toga su najveću korist imali osuđenici, pa su to i nagradili. Nagradili su svakako Tomislava Nikolića svojim glasovima, i nakon toga je primećeno nestrpljenje i nezadovoljstvo u zatvorima do te mere da je početkom ovog meseca štampa, odnosno mediji su nas već izveštavali o mogućoj pobuni u Kazneno-popravnom zavodu Požarevac.
To je razlog, pošto niste mogli da ispunite neka druga obećanja, niti da ponudite neka ekonomska rešenja po pitanju teških problema u kojima se zemlja nalazi, pošto niste još uspeli da ponudite ni platformu za Kosovo, pošto niste izvršili departizaciju, čak naprotiv, sve dosadašnje sednice koje smo imali su se zapravo svodile na ustoličenje partijskih kadrova, do te mere da se čak išlo na uzurpaciju vlasti, tu mislim na objedinjavanje službi bezbednosti i na postavljanje guvernerke…
(Predsedavajuća: Gospođo Mićić, vratite se na temu.)
Da, ovo je tema.
Znači, pošto niste imali drugih predloga i jedino obećanje koje ste mogli da ispunite zapravo je ovo što ste obećali osuđenicima, ovaj zakon o amnestiji. Naravno, LDP neće glasati za ovakav zakon, jer ne vidimo da uopšte postoje sistemska rešenja. Drugo, iz razloga što se ne koristi mehanizam uslovnog otpusta koji je daleko bolji, jer on predviđa, čisto da znate, za osuđenike koji su izdržali dve trećine kazne, a prethodno prošli mere, obuke i pripreme za resocijalizaciju. Upravo se ovaj institut i ne sprovodi zato što zatvori ne mogu da daju potvrdu. Mislim da bi ubuduće više trebalo da radite na tome, da pripremate zatvorenike i da više koristite institut uslovnog otpusta, kao i da više radite na resocijalizaciji.
Dakle, LDP neće glasati za ovaj zakon i smatramo da je iza ovog zakona zapravo politička pozadina i ispunjenje jednog obećanja u predizbornoj kampanji.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao opoziciona poslanica, kad god je to bilo moguće sam koristila priliku da na početku kažem nešto pozitivno o nekom zakonskom predlogu. Međutim, ovaj Predlog zakona o Narodnoj banci je jedan od retkih slučajeva kada tu priliku ne mogu iskoristiti, jer zaista nisam mogla da pronađem ništa pozitivno vezano za ovaj zakon.
Naime, ovaj zakon je, kao što je već sada svima jasno, bio uvod u smenu guvernera, odnosno u pritisak koji je doveo do ostavke, ali još opasnije od toga je to što je ovaj zakon zapravo čist atak na nezavisnost centralne banke, koja je inače zaštićena i garantovana zakonom, i to je ono što je loše i opasno. Jer, ne samo da se olakšava procedura za smenu guvernera, već se devastira pozicija budućeg guvernera samim tim što se uvodi uprava za nadzor, pa su nejasni budući odnosi između te uprave i samog guvernera. Da ne govorim o tome da je i Savet guvernera devastiran, ne samo time što neće više učestvovati u razrešenju guvernera, njegovo mišljenje se neće uvažavati, nego i iz razloga što neće biti najodgovornije telo za usvajanje statuta, već se to prebacuje na Narodnu skupštinu.
Ono što je zajedničko načinu na koji se ovaj zakon usvaja, po hitnom postupku i u roku od 24 časa, a sećam se dok su poslanici Srpske napredne stranke bili opoziciona partija, kako su koristili svaku priliku da burno i oštro kritikuju usvajanje zakona po hitnom postupku, tako da su ovde pali na prvom testu, što se toga tiče.
Dakle, procedura se urušava ovim zakonom, procedura za smenu guvernera, i u načinu donošenja i samim propisima se urušava procedura. A procedura je, dame i gospodo, suština demokratije. I to je ono što je ovde opasno. Ta procedura zapravo jeste poslednja brana za odbranu od partijskih i ličnih nagona, a ovde su partijski nagoni apsolutno ogoljeni i o tome su govorili i moje kolege. Dakle, ono o čemu ste pričali i zaklinjali ste se u departizaciju, ovde je apsolutno dovedeno u pitanje. To dokazuje još jedna činjenica. U poslednjih 20 godina Srbija je imala osam guvernera, nijedan nije dočekao kraj mandata, čak je i Milošević predložio nestranačku ličnost, doduše, kasnije ga je smenio, ali nijedan kandidat za guvernera nije bio na tako visokoj poziciji, dakle, potpredsednica i osnivač vladajuće partije i naravno da to nije dobro.
Predlagač nije izneo ni jedan argument koji nas je ubedio, niti je mogao, zaista je to bilo nemoguće, da je ovaj zakon neka realna potreba, on je samo posledica ovog zadovoljenja partijskih interesa.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Evo završavam.
Mi ukazujemo da su posledice dalekosežne. To može uticati na stabilnost cena, na obeshrabrenje investitora. MMF je već izrazio bojazan da uslovi neće, neće biti pokvaren aranžman, ali pitanje je pod kakvim uslovima će se napravi aranžman sa MMF. Što se tiče EU, pa dame i gospodo, hajde da vidimo kako će izgledati izveštaj Evropske komisije i da li će se ovaj zakon naći kao negativno ocenjen.
Sve u svemu, ono što je takođe katastrofalna posledica jeste da nama ovo sve izgleda i vodi ka tome, da vladajuća koalicija namerava da koristi devizne rezerve 10 milijardi evra, kako bi zapravo pomogla uvozničkom lobiju, a ponovo na teret i štetu male privrede, koja bi trebalo da bude prioritet i kojoj bi trebalo da se pomogne. Hvala.
Biću vrlo kratka. Mislim da ćemo se lako razumeti.
Postoji jedina moguća srazmera, a to je što je veća kontrola, to je manja nezavisnost, bez obzira da li se radi o nama narodnim poslanicima, odnosno o Narodnoj skupštini. Prosto to je čist, prost i vrlo jednostavno razumljiv dokaz. Znači, veća kontrola, više kontrole, jača kontrola, manje nezavisnosti. Da li je tako?
Drugo, ono što nama smeta, pričali smo da je ovde potpuno ogoljena i demonstrirana ta supremacija politike nad ekonomijom, odnosno monetarnim sistemom, što može da dovede do ozbiljnih posledica. Na kraju sam rekla – da je devastiran guverner, i jeste i biće, zato što je nejasno kako će funkcionisati ta uprava za nadzor, kakve će njegove nadležnosti biti, a kakve će biti nadležnosti budućeg guvernera, jer je do sada bila služba u okviru Narodne banke, koja je bila podređena guverneru. Savet je devastiran, gospođo narodna poslanice, time što neće biti najodgovorniji za usvajanje najvišeg akta Narodne banke, a to je Statut, nego se ta nadležnost ponovo prebacuje na politički organ, odnosno na zakonodavni organ, odnosno na Narodnu skupštinu. Savet više neće učestvovati, neće davati mišljenje o razrešenju guvernera, što je takođe preskakanje struke u korist politike. O tome sam govorila.
Volela bih da vi živite opaženo i da budete opaženi po nekim pozitivnim stvarima, a ne po ovakvim zakonskim predlozima koji jesu atak na nezavisnost Narodne banke, urušavanje institucija, ne samo Narodne banke, nego i Narodne skupštine po načinu kako se ovaj zakon usvaja. Prema tome, ne bih da se vređamo lično. Nikada mi to nije bio manir, a moj je savet da i vama to bude neki način ophođenja. Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo ovde svesni da je najmanji problem usvojiti propise, istina propise koji se tiču i liberalizacije tržišta i uvođenje mogućnosti da postoji više prevoznika koji takođe daju veća ovlašćenja. Rekla bih, bolje odgovornosti direkciji i u pogledu licenci i u pogledu usvajanja podzakonskih akata, takođe se predviđa i nacionalni plan itd, itd. Sve to ne zvuči tako loše, ali ključni problem jeste i svi smo toga svesni, da se ovde zapravo radi o finansijama, odnosno, da je problem u nedovoljnom i neracionalnom ulaganjeu u infrastrukturu u opšte, a naročito u železničku.

Ovde se postavlja pitanje, zašto drumski saobraćaj ima privilegiju u odnosu na železnički, ne samo u odnosu na uložena sredstva nego da pogledamo i sadašnji ministar i prethodni ministari, uvek su se više bavili drumskim, valjda što je lakše napraviti put ili neki puteljak, ili presvući neku deonicu, nego što je to činiti za železnicu. Znači, nije samo to što pričamo o vozovima da su spori, da su zapušteni, ovde su veći problem šine. To je jasna stvar, to niko nije ni spomenuo taj problem, da je to zapravo najveći problem.

Rekla bih da železnice Srbije zapravo najvidljivije, najočiglednije oslikavaju stanje Srbije i to je ta i zaostalost i zanemarivanje i zapuštenost i to što nam vozovi idu 45 km na sat i to što nam kompozicije liče na dečje crteže, po tri, četiri vagona. Setite se kako je bilo nekad. Pre četvrt veka, kad sam ja koristila železnice Srbije, a verujem da danas ni jedan poslanik ne koristi, zamislite dokle smo stigli, do Užica se stizalo za dva i po sata. Danas moja ćerka, studentkinja kada putuje našim železnicama najmanje je potrebno tri i po sata, to je tim ekspresnim vozom. Taj najbolji, najsavremeniji, normalan voz za taj pravac je crnogorski voz. Pa se onda još neki pitaju zašto je Crna Gora ostvarila samostalnost. Možemo i o tome da pričamo.

Ovde se govori o Zakonu, o nezavisnom poslovanju železnice. Kako nezavinso poslovanje, kada su subvencije 160 miliona dinara, odnosno oko 16 milijardi evra i one pokrivaju te budžetske subvencije pokrivaju 54% svih radnih troškova Železnice Srbije, plus evropske donacije, plus sredstva iz NIP-a. Postavljam pitanja, od tih subvencija, od tih 16 milijardi evra, šta imaju građani u pogledu poboljšanja usluga, u pogledu boljeg prevoza? Nemaju ništa, znači oni učestvuju u visokim subvencijama u izdvajanju za njih, a za uzvrat ne dobijaju ništa.

Takođe bih spomenula, da nije problem ovde to što ni ministarstvo, ni Vlada nema dovoljno podataka ili nema dovoljno upustava i preporuka. Imate gospodo, dovoljno je pročitati recimo, i baš se pitam šta se uradilo sa uputstvom i preporukom koja je Svetska banka iz 2009. godine, a odnosi se bukvalno na železnicu, pa se kaže, jeste jedan od problema i prevelik broj zaposlenih. Moj kolega Đurić, je spomenuo kako slovačka železnica ima 25% zaposlenih u odnosu na naše železnice, a obezbeđuje šest puta veći prevoz putnika.

Ovde vas Svetska banka upozorava, da to, ne radi se samo o smanjenju broja zaposlenih, što je takođe neophodno, nego u smanjenju viška pruga i koncentraciji na one segmente mreže gde se ona obavlja najkorisnije. Šta ste uradili sa tim gospodo? Opet smo na temi šina. Tako da postoje, da se smanji neprofitabilni putnički saobraćaj. Šta ste uradili sa tim, to je iz 2009. godine a danas je septembar 2011. godine, šta je vaše ministarstvo preduzelo i koji su rezultati ostvareni, recimo u pogledu ovih upustava i preporuka ili vi imate neka bolja rešenja. Hvala na pažnji.
Hvala. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao i koleginica Grubješić, i ja konstantno putujem Srbijom, ali za razliku od nje, moja porodica, familija, prijatelji i ja živimo van Beograda, pa sam i lično vrlo zainteresovana za decentralizaciju. Podsetiću vas takođe da je moja partija LDP koristila svaku priliku, kako ovde, u ovoj instituciji, da ukaže na neophodnost i na moguća rešenja suštinske decentralizacije. Upravo je to razlog zašto ne možemo danas da podržimo ovaj predlog URS, koji je za nas i neozbiljan i nesistematski i neodrživ jer ne samo da ne daje odgovore na suštinsku decentralizaciju, nego on dodatno obesmišljava koncept fiskalne decentralizacije i ugrožava fiskalni sistem.
Ne samo to, dame i gospodo, ovde ovim predlogom zakona i na ovakav način obesmišljava i potcenjuje čitav niz institucija u ovoj zemlji. Kojih institucija? Na prvom mestu lokalnih samouprava. Valjda pojam decentralizacije podrazumeva da se prema njima ophodimo kao prema subjektima, a ne kao što je slučaj sa ovim predlogom zakona, tretirate ih kao objekte. Drugo, ne vidim da se lokalne samouprave raduju najavljenim povećanjima prihoda, nego ćute. Ćute zato što u ovome prepoznaju još jedan projekat URS, obećanje ludom radovanje, to je jedan razlog. Drugi razlog je zato što ih i dalje, pošto sedite u Vladi, držite u šaci za neke mrvice, neke investicije, neke projekte koji su već u toku.
Drugo, sam predlog da se prihodi sa 40% od poreza na zarade povećaju na 80% je takođe problematičan. Gospodin bivši ministar bi morao da zna, u njegovo ministarstvo je upućen dopis od Grada Valjeva, Grada Čačka, Opštine Lučani, od februara meseca 2010. godine, gde vas oni, upravo vaše bivše ministarstvo, upozoravaju da nisu u stanju da naplate ni 40% poreza na zarade od "Krušika", od "Slobode" iz Čačka, od "Namenske" iz Lučana.
Vi im sada kažete drugo, postoje brojne druge opštine, manje razvijene od ovih koje to ne mogu da naplate – daćemo vam 80%. Možete da im kažete i 150%. Ali, da se vratimo na ovaj sistem institucija koje se na ovaj način ponižavaju.
Na drugom mestu su pokrajinski organi, koji ovde nisu tretirani čak ni kao objekti. Na trećem mestu institucije Vlade, kao što su: Savet za decentralizaciju, Komisija za finansiranje lokalne samouprave, resorna ministarstva. Ali, recimo, svi oni ćute. Ali nije ćutao Fiskalni savet, iz prostog razloga što mu je to, gospodo, zakonska obaveza. I on nam je uputio dopis da je ovaj predlog neodrživ, da će deficit sledeće godine biti preko 40 milijardi dinara, ali je ukazao i na neke nelogičnosti. Recimo, u transferisanju sredstava solidarnosti. Fiskalni savet lepo kaže da, recimo, u četvrtoj grupi, a to je grupa najnerazvijenijih opština, da je nemoguće i da je nelogično transferisati apsolutni iznos transfera solidarnosti opštini Crna Trava sa 1.700 stanovnika, Žitorađi sa 17.000 i Preševu sa 40.000 stanovnika. Ili, u prvoj grupi razvijenosti, dakle, onim razvijenim opštinama, takođe nije pravično da se isti iznos transferiše, recimo, opštini Sremski Karlovci sa 9.000 stanovnika i gradu Novom Sadu sa blizu 300.000 stanovnika.
Nije ćutao, naravno, ni MMF. I on je rekao da je ovaj projekat neodrživ. Stalna konferencija gradova i opština je institucija koja u ovoj zemlji postoji od 1953. godine, još od Federativne Narodne Republike Jugoslavije, se takođe oglasila i ima ozbiljne primedbe. Ali, nije to samo spisak institucija koje ste potcenili. Vi ste, gospodo, ovde potcenili i Vladu. I to u prvom redu vaših pet ministara koji sede u Vladi. Jer, već ste nam jednom pokazali, dok ste bili ministar, da jedna tema može biti partijski projekat, naravno, mislim na regionalizaciju i biti istovremeno da Vlada može biti u tom slučaju predlagač. A sad, pošto ste vi bivši ministar, zapravo je cela poenta u tome, povređeni bivši ministar, mi ovde nemamo priliku da čujemo prvu vašu petorku, pet ministara koji sede u Vladi. Evo, ja bih baš volela da čujem šta kaže potpredsednica Vlade gospođa Verica Kalanović o ovome. Vi ste ih onemogućili da danas i učestvuju u raspravi, jer ste baš hteli da ovo bude čisto partijski projekat.
Ponavljam, mogli ste marketinškim igrarijama da ponovo obezbedite da je to vaša tema, kao što ste zbog regionalizacije promenili i naziv stranke u URS. Dakle, uspeli ste i u tome. Danas je od svih tih institucija na dnevnom redu Narodna skupština i njeno obesmišljavanje.
Dame i gospodo, ako poslanička većina pristane na omalovažavanje svih ovih institucija koje sam navela, od lokalne samouprave preko Fiskalnog saveta do MMF-a i institucija Vlade i Vlade, onda zapravo poslanička većina samo dokazuje da je to skup interesnih grupa a ne institucija koja poštuje i sebe i druge institucije. To je moja poenta i zato mislim da bi ovo morao biti jedan ozbiljni, državni, sveobuhvatni projekat, a ne samo jedan partijski projekat.
Inače, mi iz LDP-a nismo imali problem da podržavamo predloge, iako smo opozicija. Vi to znate. Podržavali smo predloge Vlade i pojedinih partija, za razliku od G 17 koja u toj vladi sedi i neprekidno podriva i omalovažava tu vladu. Tu je ta osnovna razlika, ja bih rekla.
Drugo, sada hoću nešto konkretno da kažem o samom predlogu zakona. Naime, dok je novca bilo, trošilo se centralistički. Sad kad para nema, setili smo se decentralizacije fiskalne. To je prosto tako. Znači, za najvažnije investicije i najveći deo sredstava upravo je kontrolisao i odlučivao o tome G 17 plus preko resornih ministarstava, preko NIP-a, preko Fonda za razvoj i to je tačno. Tu nije bilo nekih posebnih kriterijuma za dodelu tih sredstava. Ključni kriterijum je bila partijska pripadnost. Znači, nisu bili ni neki posebni prioriteti, ni kriterijumi, pa se tako baš desilo da najveća sredstva dobijaju upravo opštine na čijem čelu se nalaze čelnici G 17 odnosno transferisanog URS-a.
Sam zakon se zove – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Zapravo, radi se o tome da postojeći zakon je danas duže pod suspenzijom nego što je uopšte i važio. Pazite taj paradoks. Znači, u prvoj godini primene tog zakona, 2007. godine, sve lokalne samouprave su povećale sopstvene prihode za 9%, kompletno sve, a pored toga povećala su se i sredstva koja im se transformišu iz centralne kase, da tako kažem, pa je ta 24 milijarde iz prethodne godine, ta transferisana sredstva su se povećala gotovo duplo – 42 milijardi je bio iznos transferisanih sredstava u 2007. godini. Šta se dešava posle?
U proleće 2009. godine, od proleća 2009. godine taj zakon je pod suspenzijom. Smanjena su transferna sredstva. U prve dve godine za preko 40%, što približno iznosi negde oko 38 milijardi dinara. Uključujući 2011. godinu, dug prema lokalnim samoupravama zbog uskraćivanja tih transfernih sredstava, a da vas ne podsećam da pojedine opštine upravo jedino egzistiraju zahvaljujući tim transfernim sredstvima, da im je to u stvari osnovni prihod, dakle, do kraja godine taj dug će iznositi 58 milijardi dinara.
Gospodine Dinkiću, vi meni, na primer, dugujete 58 milijardi dinara a vi kažete – dobro, hajde da zaboravimo to, imam ja predlog kako ćeš ti da povećaš svoje prihode i onda sledi ovo povećanje od 40% na 80% poreza na zarade. Napominjem da neke opštine ne uspevaju ni to da naplate, ni tih 40%. Sada se postavlja pitanje – šta se dobija ovim?
Kada uzmemo u obzir da su ukupni prihodi svih lokalnih samouprava od poreza na zarade u 2010. godini iznosili 41,7 milijardi dinara, sada ću vam reći samo strukturu koje opštine su zapravo učestvovale u toj cifri. Znači, preko 120 opština, bez grada Beograda i bez 22 grada je od poreza na zarade ostvarilo prihod od 10 milijardi. Bez ovih opština i bez grada Beograda, 22 grada ostvarili su prihod 14,9 milijardi. A grad Beograd je sam ostvario 16,7 milijardi. To takođe govori o jednoj računici, a vi nas sada ubeđujete da će na ovaj način najviše profitirati nerazvijeni, a ovo potvrđuje da ovo nije adekvatno i nije pravičan način da se smanji taj zaostatak između nerazvijenih i razvijenih opština.
Dakle, ključno pitanje zašto ne važi postojeći zakon, ko je odgovoran za to kako ćemo vratiti dugovanja, kako smanjiti rashodnu stranu, vi ste nešto spominjali opet smanjenje transfernih sredstava, ali to je negde od 10-20 milijardi, znači, ostaje otvoreno i dalje kao problem.
Na kraju, samo želim da kažem da ja ne mogu pošto se ipak radi o partijskom projektu u kojem su, već sam napomenula, izigrane institucije, koje sam vam pomenula, ne primenjuje se postojeći zakon a vi nam nudite neki nov koji je, pri tom, neprimenjiv i biće vrlo brzo stavljen van snage, u to ćemo se uveriti svi zajedno, ne mogu da zanemarim činjenicu, a i zašto bih, o samom predlagaču.
Naime, stvarno, lično priznajem, nemam apsolutno nimalo poverenja u partiju G 17, odnosno sadašnji URS, počev od toga da je nastala kao parlamentarna stranka, prva je uvela model potkupljivanja poslanika, dakle, od Sredoja Mihajlova, Rafailovića, da bi rušila reformsku vladu, danas tvrdeći da je Koštunica najbolji premijer, valjda što se čovek nije ni mešao u ekonomiju, da ste nas obmanjivali, ne samo sa besplatnim akcijama, sa giljotinom propisa, sa trošenjem sredstava, pa i sa potkupljivanjem stranih investitora.
Kažite mi, kako to baš da ste strane investitore i to našim novcem, ne vašim, niste to na lepe oči uspeli da uradite, nije to vaše nasledstvo, nego su baš dovedene tamo gde ste vi u Kragujevcu, u Fijatu, u Rači, u Loznici – Lejdi, u Zaječaru – Gorenje, prosto to su pitanja koja traže odgovore i to su razlozi, da vam ne govorim o površnoj analizi, jer vi ste govorili da će nas ekonomska kriza ojačati, da ćemo zaraditi na ekonomskoj krizi. Kako? Tako što smo štedeli na lokalnim samoupravama, što smo njima zakidali.
Ovo su razlozi zbog kojih LDP neće glasati za ovaj zakon i bilo bi dobro da neko ko je najodgovorniji za uvođenje…
Prvo, što se tiče 515.000 potpisa koje ste skupili, to zaista nije lak posao. Sa druge strane, ja sam sigurna da su to građani potpisali u dobroj veri i to na jedno pitanje – hoćete li više para? Ne vidim ko to ne bi potpisao.
Kada uzmete u obzir da je sigurno od sedam miliona ljudi, najmanje pet ili šest za to, onda moram da vam kažem, i nije neka cifra. Što se tiče suštinske decentralizacije, ona podrazumeva i prenošenje nadležnosti, pre svega, u oblasti kontrole, inspekcije, jer neke opštine ne mogu da naplate ni 40%. Zatim, tu je komunalna policija, da se mogu birati ponovo u oblasti zdravstva, školstva, ekologije, inspekcije, da opštine imaju tu veća ovlašćenja.
Drugo, što se tiče konkretnih rešenja same fiskalne decentralizacije, postoje brojna rešenja, zato i jeste manjkav, zato što ste se uhvatili samo jednog za koje institucije kažu da nije dobar i da će nas skupo koštati i da je neodrživ.
Moguće je opštinama preneti pravo na porez na prenos apsolutnih prava i porez na nasleđe i poklon, a sada opštine ne dobijaju ni 1% za to, 100% ide u centralnu kasu.
Drugo, moguće je ponovo formirati fond zarada koji je dao dobre rezultate. To je predlog Stalne konferencije gradova i opština.
Treće, postoji drugi način, omogućiti lokalnim samoupravama da se više zadužuju, danas republika može da se zaduži sa 45% BDP, a sve lokalne samouprave samo 10%.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u svakoj normalnoj zemlji poreska politika se oprezno priprema i vrlo brižljivo brani.
Kakav je predlog ovog zakona o akcizama govori i današnja odbrana, to je da nije prisutan nijedan nadležni ministar, ali i to da nijedan šef poslaničke grupe vladajuće većine nije učestvovao u raspravi, kao i to da se nijedan poslanik, a to se zaista ne sećam, ne pamtim da je bilo, nije prijavio u raspravi, a da podržava ovaj predlog zakona.
Razlog je vrlo jasan, prosto je bruka u ovome učestvovati. Poštujem to što ste vi prihvatili danas ovde da istrpite kritike koje vam upućujemo, ali vi, zapravo, učestvujete u podmetanju jednog kukavičjeg jaja koje mi iz LDP nećemo prihvatiti, kao što je kukavičje i obrazloženje da iza ovoga stoje standardi EU i iskorenjivanje sive ekonomije, pa sam doživela i to da jedan predstavnik SRS danas bolje razume EU i brani je, nego vi koji se nazivate proevropskom vladom. Toliko o samom Predlogu zakona. (Aplauz)
Gospodine ministre, rekli ste da su to, i podvlačili ste nekoliko puta, zapravo, da se ovde radi o minimalnim povećanjima. Možda je to vama minimalno, 4,5 dinara za benzin, 2 dinara za dizel, ali sa januarskim povećanjem, na koje je LDP ukazivala da nije dobro i podneli smo predlog u januaru gde smo tražili sa se snize akcize, bolje bi bilo da se ovaj današnji zakon povuče i da se prihvati taj predlog od LDP. Ta minimalna povećanja državi obezbeđuju prihod, dakle, sa ovim januarskim i ovim današnjim, na godišnjem nivou kada uzmemo da je 600 miliona litara benzina i 950 miliona litara dizela godišnja potrošnja, prema tome, sa ovim povećanjima država će na godišnjem nivou imati prihod od 10,7 milijardi dinara, odnosno 107 miliona evra, pri tom evro računam na 100, što znači dnevni prihod od 300 hiljada evra. Ministre, malo li je, stvarno? Kada tome dodate još da će ovo povećanje akciza zapravo povećati inflaciju, jer prevoz robe uvek utiče na konačnu cenu robe, dakle, povećavate troškove i privredi i građanstvu, povećavate inflaciju, onda stvarno korist od ovoga ima samo država, a ne građani.
Ono što je sa stanovišta LDP-a loše, to je da je u ukupnom broju zakona koje je ova vlada predložila, neuporedivo manji broj onih zakona koji su rezultat potreba građana, a daleko su brojniji oni kojima se zapravo samo zadovoljava prioritet države, broj jedan, a to su sopstveni troškovi. To nije dobro i to nas nigde neće dovesti.
Sa druge strane, način kako ste uopšte usvojili i prethodni zakon, i ovaj, takođe, jeste sramotan. Naime, mi smo vam ukazivali da kršite Sporazum o pridruživanju, da kršite Prelazni trgovinski sporazum sa EU. Favorizovali ste domaće gorivo, koje pri tom uopšte nije domaće nego rusko i, sad vas ja pitam – kad ste kršili taj prelazni trgovinski sporazum, da li je to bila posledica nesvesnog rada, zato što nemate dovoljno stručnjaka, mada taj razlog otpada imajući u vidu da smo vas na to upozoravali, ili ste pokušali da prevarite EU? To je ono što je loše. I onda se čudite zašto pada podrška evropskim integracijama.
Dakle, pod jedan, na ovaj način, zato što pokušavate da prevarite EU, a pod dva, na taj način što zapravo koristite EU kao neki plašt za vašu nesposobnost. Jasno je da ovo nije bio uslov EU i mislim da bi trebalo da nam zaista, konačno, nakon ovoliko puta iznesenih kritika, objasnite da to nije uslov, apsolutno povećanje akciza nije uslov EU i da još jednom prenesete članovima Vlade da bi bilo daleko bolje za čitavu zemlju, za vašu vladu, za građane, za privredu, za bolje obrazovanje, kulturu, civilni sektor, sve, da se prihvati predlog LDP-a, koji smo podneli još u januaru, a kojim smo tražili sniženje akciza. Hvala. (Aplauz)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, postavila bih dva pitanja u ime poslaničke grupe LDP.
Prvo se odnosi na resor Ministarstva pravde, ali svejedno, prisutni članovi Vlade mi mogu odgovoriti. Želim odmah na početku da kažem da mi ni najmanje nije namera da pitanje koje ću postaviti zloupotrebljavam, niti da vršim bilo kakav pritisak na pravosuđe.
Pitanje glasi – u kojoj fazi se nalazi postupak povodom krivične prijave podnete novembra prošle godine, povodom rasvetljavanja političke pozadine ubistva premijera Đinđića, odnosno krivičnog dela oružane pobune Jedinica za specijalne operacije iz novembra 2001. godine, koja je sastavni deo i optužnice u postupku za ubistvo premijera?
Mislim da je potrebno da kao društvo i kao javnost imamo takvu vrstu odgovora. Naime, moje pitanje samo glasi – u kojoj fazi se taj postupak nalazi? Da li su preduzete neke procesne radnje? Da li su možda saslušani neki svedoci? Ako nisu, zašto nisu?
Drugo pitanje se odnosi na ekonomiju. Postavljam pitanje prisutnim članovima Vlade – da li ova vlada namerava da do kraja mandata vodi politiku dvostrukih aršina prema javnom sektoru i prema privatnom sektoru (pre svega mislim na male i srednje preduzetnike)?
Naime, nedavno je Vlada donela odluku da će iz budžeta finansirati povezivanje sedam godina staža doprinosa za radnike javnih preduzeća, gde u stvari država ima vlasničke udele. Radi se o preko 100.000 radnika. Mislim da to nije dobro.
Moje pitanje glasi – da li je Vlada ikada donela neku odluku u korist privatnog sektora ili do kraja namerava da štiti javni sektor na teret i privatnog sektora i svih nas poreskih obveznika i umanjenja mogućnosti da se podstiče modernizacija obrazovanja ili da se podstiče poljoprivreda?
Smatram da je to pitanje veoma važno i da nije dobro da privatni preduzetnici, koji, recimo, mesec dana zakasne za uplatu doprinosa za radnike, plaćaju kaznu najmanje 105.000 dinara. Minimalna kazna je 100.000 za preduzeća, a 5.000 za direktora.
U ovom slučaju država nam daje primer kako je moguće da se uopšte nisu uplaćivali doprinosi sedam godina i kako je moguće da država sama bude oslobođena i povlašćena. Dakle, oslobođena bilo kakve kazne, a i povlašćena u toj meri da može ta svoja potraživanja da naplati od svih nas, odnosno iz budžeta.
Zahvaljujem i gospodinu Ćiriću i gospodinu Đeliću. Kažem za to prvo pitanje – smatrala sam da nije dobro da se setimo premijera samo 12. marta.
Što se tiče ovog drugog pitanja, na koje mi je odgovor dao gospodin Ćirić, mi iz LDP nemamo ništa protiv da se pomogne ugroženima, naravno. Besmisleno bi bilo da mislimo drugačije. Ali, prosto, zato smo i podnosili razne inicijative, recimo da se izvrši transformacija javnih preduzeća, koja nažalost nije dala rezultat, iako smo imali inicijativu.
Mislim da nije dovoljna podrška, to što ste napomenuli, te subvencije i krediti, naročito što nisu dovoljno transparentni uslovi, odnosno uslovi za dobijanje tih subvencija nisu dovoljno jednaki za sve, da tako kažem. O tome sam više pričala kad sam diskutovala i o, recimo, Fondu za razvoj, njegovom poslovanju, ali dobro, to je već druga priča.
Uglavnom, mislim da će se kola uskoro slomiti. Ova vlada bukvalno čitav teret prenosi samo na građane, na taj privatni sektor i na poljoprivredu, u interesu zaštite državnih i javnih preduzeća. To ne može da traje večno i mislim da što pre iznađete neke bolje odgovore.
Naš predlog je, između ostalog, da se konkretno, znači nekim konkretnim aktom, pomogne privatnim preduzetnicima. Recimo, naš predlog je da se omoguće poreske olakšice poslodavcima do nivoa prosečne zarade, plate, i to bi bilo dobro i za poslodavce, a na taj način bi se poboljšao i materijalni položaj radnika koji rade.
Ne znam da li ste i koliko ste svesni da su ti privatni preduzetnici zaista pred kolapsom i da je pitanje dana, zato vam i postavljam danas ovo pitanje, kada će čitav taj sistem da se uruši. Prosto, oni su ti koji moraju i da ispune sve obaveze i da dodatno plate kazne ukoliko nisu u mogućnosti, a obično nisu u mogućnosti zato što su u blokadi ili zato što država ne može da im obezbedi da naplate svoja potraživanja. S druge strane, na to im samo još vi falite s vašim zahtevima za rashode za državna i javna preduzeća.
Mislim da to nije dobro i da će to da našteti čitavoj državi, odnosno čitavom društvu. Bez privatnog sektora mi ne možemo izvršiti nikakvu modernizaciju, to je jasno, niti možemo napraviti bilo kakav ekonomski uspeh. Hvala vam.
Samo bih još jednom htela da napomenem da je krajnje vreme da se ulože napori i za to i da se počne voditi računa i o tom privatnom sektoru i o njihovoj zaštiti.
Spomenuli ste kredite, ali svi smo ovde svesni da smo mi i dalje u takvoj ekonomskoj situaciji da ti krediti nisu dovoljni i nisu povoljni za bavljenje privatnim preduzetništvom, pa i za iskorenjivanje sive ekonomije. Nažalost, kao zemlja smo dovedeni u situaciju da bi danas jedan svršeni inženjer, recimo, kad ga pitate šta bi voleo da radi, radio ili u nekom javnom preduzeću ili išao van granice. Retko ko će da se usudi, da ima toliko hrabrosti, jer je svestan koliko je to teško, da započne neki posao, naročito posao proizvodnje, ovde.
Nadam se da će vaši napori dati rezultat i da ćete uzeti u obzir i predloge koje je dao LDP, a pre svega, već ste i sami napomenuli, omoguće poreske olakšice za privatne poslodavce. Hvala vam.
Gospođo predsedavajuća, koristim pravo na repliku, pošto me je ministar pomenuo.
Da, koristim. Prozvao me je kao ''bivša predsednice''. Dobro, onda koristim povredu člana 27. stav 2, koji govori o tome da ste vi dužni da se starate o primeni Poslovnika i zakona.
Rekli ste da postoje odredbe koje se mogu kršiti i koje se ne mogu kršiti. Ne znam gde ste vi našli tu podelu, zato što svaka norma zapravo i postoji zato da bi se poštovala.
Mi smo se pozvali na član 271, koji se tiče predstavljanja Vlade. Krši se zakon… (Isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, mislim da bi bilo daleko bolje, s obzirom da se radi o ekonomskim zakonima, odnosno zakonima iz ekonomske oblasti, da ste nam dostavili više podataka, analiza.
Verovatno svaka firma, svako preduzeće koje konkuriše za kredit pri Fondu za razvoj dostavi neke izveštaje, analize, planove, biznis planove, a mi ovde usvajamo zakon, a vi ste nam pročitali malo nekih statističkih podataka. Svaki kućni savet kada donosi neke ekonomske odluke raspravlja i stavi na papir neke argumente, ekonomske pokazatelje. Ne moraju to da budu grafikoni i pitice, ali molim vas da ubuduće kada raspravljamo, zato što je veoma važno za ovu zemlju, da dobijamo i adekvatne podatke da bi ta ekonomija zaista mogla da se razvija.
Drugo, htela bih da pitam da li je ministar Dinkić u Vladi, koji nije prisutan danas, a ovo su zakoni iz nadležnosti njegovog ministarstva, i da vas podsetim, nije bio prisutan ni prošli put, pošto sam, sećam se, s vama polemisala oko ovih zakona. Ne znam šta je to preče svaki put da čak ne može da dođe u parlament? Ne može da obavi raspravu o nekim zakonima, ne može da dođe jedan dan. Pet sati ovde traje ta rasprava. Šta je toliko preče od toga da odbrani zakone u parlamentu? To je zaista neshvatljivo.
Pošto ste i vi u Vladi, znatiželjna sam, a i korisno je za sve da čujemo da li je neko u Vladi imao primedbe na predloge ovih zakona? Možda ste imali bolje predloge, pa su vam u Vladi upropastili, ili sad ovako usvajamo zakone. Ovde su poslanici poniženi, imaju blanko ostavke, osim poslaničke grupe LDP koja to nema, a u Vladi ministri imaju blanko podrške i onda kakve zakone donosimo, plus ovako bez ikakve argumentacije, bez ikakvih podataka. Tu nam pročitate neke statističke podatke, malo ove demografske, zapošljavanje.
Ozbiljni su problemi i svi to znamo. Ali, ajde da pričamo šta je zajedničko, pošto ste i vi o tome počeli, ovim zakonima, osim što su iz oblasti ekonomije, za koje je nadležno Ministarstvo ekonomije, regionalnog razvoja, čiji je ministar Mlađan Dinkić, koji je ponovo odsutan u parlamentu.
Prvo, ovde se ne radi o celovitim predlozima, nego su sve to izmene i dopune koje smo radili prošle godine, sva četiri zakona, što govori o kvalitetu tih zakona koje smo usvajali prošle godine, odnosno o njihovom veku, kratkom veku ili još bolje, kratkom dahu.
Sva četiri zakona, i zapošljavanje, i rast razvoja, i izvoz su goruće teme, ono što najviše interesuje ove građane. Gde god odem u Srbiji, oni svi kažu da je glavni problem nezaposlenost, nerazvijenost područja, rast, razvoj, ali interesantno je da čak pominju i turizam i uvek kao neki izlaz, neku mogućnost, neku šansu vide u tom turizmu. Neko im je dao lažnu nadu da se bez infrastrukture, posebno turističke infrastrukture, može razvijati turizam.
Sada smo slušali Bajrama kako kaže – evo, a moja Golija tamo, ja sam iz Sandžaka, gde god odete nema veze, Negotin, Vranje, Priboj, svi imaju.
Ljudima su ostali goli životi i gola priroda. Kako da razvijamo turizam bez infrastrukture, osim da naša turistička ponuda bude da prevoz i turistička infrastruktura predstavljaju infrastrukturu, pa da još to strancima debelo naplatimo, pa da se vratimo na ono što Dobrica Ćosić kaže, nazadnost je naša prednost. Valjda se vrtimo oko toga, ne znam šta drugo.
Šta je još zajedničko u ovim zakonima? Izmene nisu suštinske, one su samo sporedne, marketinške i donekle, naročito u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu jesu da se otklanjaju neki nedostaci. Sva četiri predloga nude mnogo manje odgovora, a otvaraju mnogo više pitanja, a teme su veoma važne.
Sada bih se zadržala na prvom predlogu zakona, izmene i dopune Zakona o turizmu, koji smo prošle godine usvojili. Razumljivo i opravdano je da kažete da je razlog za ove izmene i dopune da su se pojavili neki nedostaci u praksi. Drugo, usvojen je Zakon o prekršajima, pa Zakon o potrošačima. To su dve odredbe koje je bilo potrebno promeniti u ovom Zakonu o turizmu, ali razumela bih da se radi o nekoliko odredbi, o 10 recimo, ali 67 odredbi izmena i dopuna Zakona koji smo usvojili prošle godine, znači više od pola, zato što isto nije bilo rasprave, nismo dobili neke posebne analize, podatke, tada bismo usvojili kvalitetniji zakon.
U tim silnim propustima, počev od načela, propustili ste u prethodnom zakonu da se pozovete na etički kodeks UN. Zaboravili smo da smo deo sveta. U kojim smo mi to silnim međunarodnim organizacijama, pa nam se sada eto omaklo, zaboravili smo da smo članice UN?
Zatim pojmovi, morali ste ponovo da definišete pojmove, da turistička agencija može, pored privrednih društava i privrednih preduzetnika, da tu delatnost mogu obavljati i pravna lica, to ste ispustili. Ispustili ste da ugostiteljsku delatnost mogu obavljati i fizička lica. To nisu sitne greške.
Pazite ovo – naš turizam. Lepa je naša zemlja, zaista, ali sa druge strane moramo biti svesni da nemamo more, nemamo Diznilend, nemamo golf terene, nemamo Ajfelovu kulu, nego imamo planine lepe, jezera, livade, skijališta neka, banje. U toj maloj listi te naše turističke ponude ispustili ste seoski turizam. U prethodnom zakonu vi ste ispustili seosko-turističko domaćinstvo i ugostiteljski objekat za smeštaj u domaćoj radinosti.
Isto tako je propušteno da organizator putovanja može da obavlja poslove organizovanja i realizovanja putovanja učenika i studenata radi učenja stranog jezika i stručnog usavršavanja, ali i radi obavljanja privremenih i povremenih poslova. Ne razumem kako je mogla jedna takva stavka da bude ispuštena u prethodnom zakonu?
Pošto ima puno zakona a malo vremena, reći ću vam da ste tu svašta napravili, 67 odredbi za godinu dana. To je neverovatno. To je zaista ponižavajuće i prema narodnim poslanicima. Kakav je to odnos? Nemojte da dolazite više dok ne pripremite zakone i dok ne pripremite materijale o kojima možemo kvalitetnije da diskutujemo.
U Registru turizma zaboravili ste, ovako stoji – prethodnim zakonskim rešenjem izostavljena je da se predvidi evidencija podataka o turističkim organizacijama, upravljačima turističkih prostora i turističkim animatorima. Kako je to moglo da se izostavi? Izostavili ste uopšte turističke animatore i za dobijanja licenci. Napisali ste i ovo – proširuju se ovlašćenja turističkim inspektorima da mogu vršiti proveru istinitosti kategorizacije ugostiteljskih objekata.
Pitam vas, pošto ste to propustili, a zakon je na snazi godinu i nešto, ko je onda vršio proveru te kategorizacije i ko snosi štetu za loše primenjive i neprimenjive zakone? Raduje me da ste to ispravili, valjda će sada biti bolje.
Deluje mi da je to sada potpunije, kvalitetnije, da je sveobuhvatnije, da će biti manje problema u primeni, ali poručite ministru Dinkiću da je za prethodni Zakon o turizmu dobio čistu jedinicu zato što je sada podneo 67 izmena i dopuna, a isto tako je to dobila i poslanička većina, što je još tužnije. Mogli ste vi da predložite, ministar bi prihvatio vaše predloge, ali šta ćemo pa nemamo dovoljno i sami se snalazimo.
Pričaću sada malo o Fondu za razvoj. Prošle godine smo govorili o tome da je potrebno da se napravi razvojna banka, a ne taj Fond za razvoj. Taj Fond za razvoj je umesto NIP. Navedite mi koje je to opšte dobro, koji je to rezultat NIP, nešto što je za celu zemlju dobro? Pošto nemate posla, došli ste ovde da predstavljate Dinkića.
Znači, razvojna banka u kojoj bi bili grupisani i depoziti privredni, privrednika, ali sredstva iz pretpristupnih fondova, donacija. Zar to nije ekonomski zdravije? To bi bilo i transparentnije. Osnovna zamerka ovom Fondu za razvoj je netransparentnost.
Fond za razvoj podnosi izveštaj četiri puta godišnje Ministarstvu ekonomije, gospodinu Dinkiću, a on je i predsednik Upravnog odbora. To sada izmešta u Niš, mada ne znam šta time dobijate. Hoćete da kažete da se iz tog regiona, iz Niša, nisu razvijala mala i srednja preduzeća ili uopšte privreda zato što je Beograd daleko, zato što je Fond za razvoj tri sata od Niša?
Gospođo Kalanović, izostavili ste to da kažete, niste samo izmestili sedište, nego vi u predlogu ovih izmena i dopuna Zakona predviđate da ćete otvarati filijale. Ovo nije dovoljna administracija, povećavate administraciju, a ovamo pričate o giljotinama propisa i smanjenju birokratije. Verovatno ćete zapošljavati vaše kadrove. Baš ću da vidim ko će da bude u tim filijalama i u tim sedištima.
Da ne govorim o tome da ste u Fondu za razvoj imali malverzacije, devet ljudi vam je uhapšeno iz Fonda i sada ćete da pravite filijale. Ko će to da kontroliše? Sve Dinkić - kao predsednik Upravnog odbora, kao ministar ekonomije, kao potpredsednik Vlade. To je stvarno neozbiljno.
Evo kako radi taj Fond. Molim vas da mi odgovorite. Gospođo Kalanović, vidim da se više uzrujavam ja nego vi kao neko ko prima kritike nego kao neko ko ih iznosi. Pa i to je tužno.
Molim vas da mi objasnite za Bor, pošto su bili izbori u junu u Boru. Krajem aprila dali ste jedan projekat, 120 miliona je Bor dobio. Dana 17. juna 66 projekata je Fond za razvoj dao, 122.350.000 dinara da bi se zadržalo 70 starih i oko 230 otvorilo novih radnih mesta, što znači 300 i nešto ljudi puta po još dva-tri člana domaćinstva, 1000 glasova. Kako to da nekoliko dana pred izbore Boru se odobri 66 projekata.
Zato što sam gledala sednicu upravnog odbora, gledala sam to i prosto upada u oči 66 projekata, u jednom danu baš za Bor, a baš kampanja. Da li to nije kupovina glasova? Da li to vi našim parama, svih nas i poslanika i građana, kupujete glasove za vašu partiju? Da li je to u redu, gospođo Kalanović? Ne znam kako da vas pitam. I posle kako se finansiraju stranke? Eto kako se finansiraju. Evo ovima iz transparentnosti Srbije i svima neka čuju kako se finansiraju stranke.
Trebalo bi Fond za razvoj ne da podnosi izveštaj, znači samo ministar Dinkić kao predsednik upravnog odbora sebi kao ministru, nego bi to direktno trebalo da bude podređeno DRI. Mislim da bi DRI trebalo neprekidno da vrši uvid u nadzor poslovanja Fonda za razvoj, zato što nisam sigurna, a prošle godine sam vam govorila o revizorskom izveštaju jedne institucije, to se zvalo BDO BC Excel, koja se uzdržala od mišljenja, koji je bio negativan i koji je silne nedostatke našao, i neslaganje, nepostojanje komisionih ugovora, a to im je osnovni način poslovanja i neslaganje u aktivi i pasivi, i svašta nešto.
Sada vidim da ste promenili revizorsku kuću. Od trideset revizorskih kuća je sada druga "Diloit", mada čitala sam i taj izveštaj, i ti ljudi imaju zamerke i uzdržani su od mišljenja. Zadržavaju se na tome da se oni baziraju na vašem internom izveštaju. Oni isto kažu da nisu primenjeni finansijski instrumenti, priznanje i odmeravanje, obelodanjivanje, da vam postoji neslaganje aktive i pasive po komisionim poslovima.
Znate li šta je još interesantno? Molim vas, da mi to objasnite, to me strašno interesuje. Fond za razvoj je imao obavezu po Zakonu o porezu na dobit da se oslobodi plaćanja poreza na dobit. Znači, on ne plaća porez na dobit. Znači, raspolažete indirektno budžetskim sredstvima, parama svih građana. Vi odlučujete kako ćete da investirate, kome ćete da pomognete. Za to još uzimate i kamate i pri tom ne plaćate porez na dobit.
Trebalo je da tražite saglasnost Ministarstva da budete oslobođeni od tog poreza. Vi to niste uradili, nego ste zatražili, ali niste dobili. Imate neku dozvolu iz 1994. godine koju vam je dao Slobodan Milošević i bazirate se na toj dozvoli, na tom oslobođenju poreza od dobiti i dan-danas tako funkcionišete. Tražili ste oslobođenje, ali niste dobili.
Mislim, vi u Vladi ne možete, a kako neko drugi može, recimo, šta treba da rade ostali građani kada jedan Fond za razvoj ne može, zaboga, da dobije tu dozvolu za oslobođenje poreza na dobit? Zato što verovatno, ne znam, nemam dovoljno podataka, ali verovatno da nije u redu što ste oslobođeni poreza na dobit tj. taj Fond za razvoj.
Sada bih nešto ukratko rekla o agenciji za osiguranje. Finansiranje izvoza se izmešta. Vi kažete da to jeste dekoncentracija. Nema veze ni sa regionalnim razvojem, ni sa decentralizacijom, apsolutno nikakve veze. To je samo još jedno zamajavanje. Otvarate ponovo nove filijale i šta sad? Sedišta će biti u Užicu, ali zato ćete otvarati filijale? Ništa, mala pažnja prema Užičanima za loš Zakon o regionalnom razvoju, ali ništa mnogo nisu dobili s tim.
Postoji argument, Užice je jedan od retkih gradova, a malo je takvih gradova koji imaju suficit u izvozu. Sami ste rekli da je to 13% od ukupnog izvoza, je li tako? Hajde da čovek kaže – kada ste izmestili tamo tu agenciju, pravićete filijale, a to je posebna priča, ali mi stvarno nije jasno za Kragujevac.
Po kom kriterijumu je on, hajde da kažem ovo za Užice, ali kako Kragujevac? Na primer, mene ne bi začudilo da je Zaječar, da je Bor, da je Rača, ili svejedno, ali kako baš Kragujevac? Koji je argument? Zato što je stopa nezaposlenosti 16,6%? Kragujevac nema mnogo ni neku višu, a ni mnogo nižu. Ne znam zašto nije Zrenjanin? Prosto, interesuje me, jer nemamo nikakve izveštaje. Imamo dve rečenice – izmešta se u Kragujevac i ništa više. A što je nezaposlenost na visokom nivou, nikom ništa. To je neverovatno.
Ostalo mi je samo još jedan minut, htela bih samo još da kažem za ovo zapošljavanje. Prosto, jesu važna strana ulaganja, ali je mnogo važnije osloboditi poslodavce za nova radna mesta. Znači, dati im neke olakšice. LDP je predlagao jedan ekonomski program koji smo izneli, a nismo dobili odgovor ni od ministra, a ni od vas. To je način.
Drugi način je, takođe, ulaganje u obrazovanje. Zašto ne napravite neki takav predlog? Zašto ne sednete sa Žarkom Obradovićem i da vidimo za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju? Nemačka je kao prvu meru krize koju je uradila, to je prva mera, uložila 12 milijardi evra u obrazovanje. Ne da se podele plate prosvetnim radnicima. Nakon dva meseca je uložila još 12 milijardi evra. Uloženo je 24 milijardi evra u obrazovanje.
EU je donela direktivu da do 2020. godine podigne stepen visoko obrazovanih na 40%. Mi se nalazimo na 7% i izmeštamo Nacionalnu službu u Kragujevac. Valjda ovaj vaš Vladimir Ilić više nije direktor. Dobro, sada čovek ne mora da putuje u Kragujevac i da se seli.
Ali, šta dobijamo s tim, osim što će nekoliko radnih mesta u Kragujevcu da se otvore? Postoje službe za zapošljavanje i postoje filijale. Mislim ništa. Zašto ne izmestimo MUP u Valjevo i bivšeg ministra policije, mogli bi, nije loš predlog?
Prosto, sve je jako neozbiljno. U načelu podržavamo ove izmene i dopune zakona o turizmu, a o fondu nikako. Samo da kažem još nešto, fond za razvoj, kada smo kod Evrope, napisali ste da nije primenjivo uopšte usaglašavanje sa SSP, sa normama EU, nije primenjivo jer ne postoje propisi u Evropi koji imaju takvo neko kvazičudo kao što je taj fond za razvoj. Naravno da nije promenjiv. Mislim da i mi moramo da se promenimo. Nije Evropa samo pristup evropskim fondovima i nije to samo novac, nego su to i standardi, pre svega.