Gospodine predsedavajući, kakve veze ima rejting iz dnevne štampe političkih stranaka sa Zakonom o javnim nabavkama? Da li ste slušali prethodnog govornika?

Poštovani predsedavajući, radi vaše informacije, zamenik sam šefa poslaničke grupe.
Druga stvar, uopšte nisam replicirao, nego sam diskutovao na sličan način kako je diskutovao prethodni govornik, a njemu ste dozvolili.

Ne mogu vas nikako razumeti, ali ću poštovati činjenicu da vi ne razumete Poslovnik i ponašaću se u skladu sa vašim naređenjem, gospodine generale.

Poštovani predsedavajući, molim vas da mi vratite vreme na početak.
Pre svega, hteo sam da koristim vreme poslaničke grupe da bih na neki način replicirao gospodinu Babiću. Nisam hteo da koristim mogućnost da se javim po Poslovniku, odnosno da repliciram. Vi ste mi to uzeli za zlo i mislim da se radi o ozbiljnom nesporazumu i da niste u pravu.
Za početak vas molim da mi vratite vreme na početak ako je moguće.

Predsedavajući, kako ćete mi vreme skratiti upola, kada nisam ni počeo da pričam?

Hvala, predsedavajući.
Dakle, kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, o njemu je bilo puno reči pre njegovog donošenja, naročito u izbornoj kampanji, kada su sada vladajuće stranke obećavale da će ovim zakonom doneti uštedu 700 miliona, milijardu evra itd. To su cifre koje su neproverljive, kao što su generalno obećanja koja su davali, neproverljiva.
Govorilo se o uštedama i moglo se računati da će ovaj zakon biti donet i te uštede su trebale da uđu u kalkulaciju budžeta koji je usvojen. Dakle, u ovom budžetu se trebalo osetiti ta ušteda od 600 miliona, recimo, i trebalo je da građani znaju gde će taj novac ići, da li će ići za socijalno ugrožene, da li će povećati penzije najugroženijima, da li će ići za prosvetu, da li će ići za zdravstvo itd. Od toga nema ništa.
U planovima javnih nabavki, koje usvajaju ovih dana javna preduzeća, ne vide se nikakve uštede. Nema nikakvih efekata Zakona o javnim nabavkama. Dakle, od tih obećanja, kao i do sada, neće biti ništa.
Ako će ovim zakonom biti ušteđen i jedan dinar, možda on ima smisla. Međutim, moje je mišljenje da ovaj zakon ima više nedostataka zbog kojih i ako bude ušteda, biće iz značajnih šteta koje mogu da prouzrokuju posledice i po Republiku Srbiju i po građane Srbije.
Šta to ustvari znači? Pre svega, ovaj zakon treba da stupi na snagu 1. aprila. Nadam se da je svaka podudarnost sa datumom slučajna. Javne nabavke, po novom zakonu, treba da se realizuju posle 1. aprila. Naravno da će svi dobavljači gledati da javne nabavke sprovedu što pre i da će najveći broj javnih nabavki biti realizovan do 1. aprila i da će praktično na taj način biti iscrpljena mogućnost da se nešto nabavi posle tog zakona.
Ne kažem da deo javnih nabavki neće biti realizovan i posle tog perioda. Međutim, zbog drugog razloga, zbog činjenice da je ovaj zakon komplikovan, dobrim delom i neprimenljiv, doći će do zastoja u javnim nabavkama i teško da će ono što bi trebalo da bude nabavljeno po ovom zakonu o javnim nabavkama biti realizovano.
Navešću vam primer za to. U članu 153, 4, 8. itd. navedeni su rokovi u kojima se realizuju postupci po žalbama nezadovoljnih ponuđača. Ukupan rok koji se sada može izračunati je 62 dana. To je preko dva meseca.
Ako se uzme u obzir da Komisija može ostaviti dobavljaču neodređen broj dana za prikupljanje dodatne dokumentacije, moguće je da ukupan rok bude preko tri meseca. Dakle, to se može jasno izračunati kada se uporede svi maksimalni rokovi koji su ovde dati.
Imajući u vidu činjenicu da sam postupak javne nabavke traje dva meseca, to je ukupno pet meseci za jednu javnu nabavku. Šta to znači? Znači ako je neko započeo u petom mesecu javnu nabavku, završiće je u desetom mesecu. Znamo kakve su do sada bile zloupotrebe ponuđača, koji su bili da tako kažem profesionalni ponuđači i uopšte im nije bio cilj da dobiju posao, nego da ucenjuju dobavljače odnosno ponuđače koji su im konkurenti, na taj način da kažu – dobro daćete nam određeni procenat od ove javne nabavke, mi ćemo odustati od žalbe. Ta ideja zakona nije na dobar način urađena, odnosno, crne liste koje bi trebalo da se odnose na ponuđače, nisu na pravi način uređene. One se u suštini mogu svesti na činjenicu da će pojedini dobavljač biti stavljen na crnu listu samo za pojedinu javnu nabavku, a da će moći da realizuje, da daje ponude po svim drugim raznovrsnim predmetima.
Te crne liste neće biti način da se spreče ponuđači koji nemaju poslovni moral, niti se ponašaju po pravilima dobrih poslovnih običaja. Neće moći da ih spreči da učestvuju u javnim nabavkama. Ako se to spoji sa činjenicom da će i rokovi za odgovor po žalbama dobavljača biti neograničen, odnosno trajaće dugo, smatram da se i druga prednost ovog zakona, koja je trebala da obezbedi transparentnost i uvid u nabavke u svakom vremenskom okviru, poništava sa ovim.
U tom smislu, smatram da ovaj zakon, iako donet u možda dobroj nameri, neće proizvesti željene rezultate, a to je kao što je prethodni kolega Lazić rekao, videćemo za nekih šest-sedam meseci. Ne možemo to odmah sada da proverimo. Nažalost, desiće nam se kao i sa nekim zakonima kada smo vam ukazivali da imaju nedostataka, da treba da se poprave, da vi to niste učinili i već imamo posledice pojedinih loših zakona.
Zato smatram da ovaj zakon još uvek nije zreo za našu podršku i smatramo da bi trebalo prihvatiti više amandmana da bi se on popravio, da bi se na neki način uklonila ova prepreka koja se pre svega sastoji u njegovoj neefikasnosti i neprimenljivosti. Hvala.

Gospodine Arsiću, nažalost niste u pravu. Voleo bih da je u tom delu to tako uređeno, da je to sasvim jasno i precizno i da je to 30 dana. Međutim, dobavljač, odnosno poručilac ima 10 dana da odgovori na žalbu onog ko je podneo ponudu. Zatim, pet dana je rok da od prijema zahteva, posle prethodnog ispitivanja u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava, naručilac će usvojiti zahtev itd. To je dodatnih pet dana. Zatim dani za dopunu, koji nisu definisani do kraja, mogu biti i 30 dana, gospodine Arsiću. To vam je član 154. Dakle, to nam je nepoznanica. Zatim, osnovni rok za izradu, da tako kažemo, odluke komisije je 20, odnosno 30 dana i može se produžiti još 15 dana. To je 45 dana. Četrdeset i pet dana plus ovi dani, to je ukupno 62 dana, uz to, da kada dobavljač donese rešenje, gospodine Arsiću, od tog dana do konačnog rešenja može proći najmanje 62 dana. To je rok koji se odavde vidi. Ne vidi se šta ako komisija donese odluku da ostavi 20 dana dobavljaču da prikupi dokumentaciju. Dakle, to je preko 60 dana.
Pošto će komisija biti zatrpana žalbama, kao što je i do sada bila, to je sigurno da će ovi rokovi biti probijani, a što je najgore nema nikakve sankcije za komisiju ukoliko ne bude postupila u ovom roku.

Predsedavajući, mislim da ste dopustili previše i uvaženoj gospođi ministarki i predstavnicima SNS i da nećemo bojim se danas završiti ovu raspravu, jer termini kao što su brljotine i slični termini otvaraju brojna pitanja o kojima bi mogli da razgovaramo.
Neću odgovarati gospodinu Arsiću detaljno na iščitavanje dnevnih novina sa kojima je otpočeo jutros ili biltena, kako su ih neki nazvali. Dok vaš rejting raste, nažalost, standard građana rapidno pada. Dok vaš rejting raste, kreditni bonitet Srbije je pao dva puta na međunarodnom tržištu. Dok vaš rejting raste, inflacija je rekordna u evropskim okvirima, a među prvima je i u svetu. Dok vaš rejting pada, građani Srbije žive sve teže i teže.
Bilo je ne tako davno u novijoj istoriji Srbije stranaka koje su na izborima dobivale preko 50%, a građani su primali platu ni pet maraka.
Tako da, gospodine Arsiću nemojte na taj način da usrećujete građane Srbije, jer mislim da su oni to već jednom prošli. Kada je u pitanju izgradnja energetskih objekata, u tom delu gospodin Škundrić je u dobrom delu odgovorio na ono što sam hteo da kažem, sigurno bi tih objekata bilo i više da nismo morali vraćati sredstva zaostalih penzija, da pokrivamo dugove Jezde i Dafine itd. Hvala.

Gospodine predesdavajući, molim vas da na osnovu člana 107, 106, kako god hoćete, zaštitite dostojanstvo Narodne skupštine i  time zaštitite narodnog poslanika. Ovde se na najgori mogući način vređaju pojedine političke partije. Ne znam da li ste pažljivo slušali izlaganje govornika koji predsednika političke partije, najveću opozicionu, naziva tajkunom. Usput je govorio i o gospodinu Bojanu Pajtiću, koji ovde nije prisutan i ne može da mu odgovori.

Molim vas, ako to ne radite namerno, da ovaj način obraćanja i ovaj način unižavanja dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije prekinete kako bi na jedan korektan način završili ovo današnje zasedanje i kako ne bi unosili ovaj način rada i ovaj način obraćanja u Narodnu skupštinu. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iz istih razloga zbog kojih je Vlada odbila ovaj amandman mi smatramo da je trebalo pre nekoliko godina doneti ovaj zakon i smatramo da je on bio opravdan. To se pokazalo i samom činjenicom da je nova Vlada tražila produženje roka važenja. Zbog čega smatramo da je Vlada Mirka Cvetkovića postupila ispravno kada je donela ovaj zakon? Iz nekoliko razloga. Prvo, ovim je na najdirektniji način spašeno oko 88.000 radnih mesta u građevinskoj industriji. Ne kažemo da su zaposleni novi ljudi, ali zaposleno je oko 88.000 radnih mesta u građevinskoj industriji i to je u svakom slučaju veliki uspeh. U svakom slučaju, pohvaljujemo činjenicu da je nova Vlada prepoznala da ovaj projekat jeste pravac kako treba pokušati da se postojeća radna mesta spasu i kako treba tražiti mogućnosti da se stvore nova radna mesta u ovim kriznim vremenima.
Naravno da je neobjašnjivo, ali svakako prihvatamo da je u izbornoj kampanji korišćena i mogućnost da se kritikuju dobri projekti, pa se svakako sada pokazuje da prethodna opozicija nije bila u pravu kada je kritikovala ovaj projekat i ovaj zakon, jer sada sami podržavaju njega. Međutim, to nije toliko bitno. Bitna je činjenica da je u ovom periodu izgrađen veliki broj objekata od značaja za lokalnu samoupravu, dečijih vrtića, škola, sportskih hala, stadiona. Neki nisu završeni, ali svakako će biti završeni ako ovaj zakon bude prihvaćen.
Ne smatram dobro činjenicu da pojedine stranke predlažu da se ovaj zakon odnosi samo na započete objekte. Smatram da treba da ima namenu da budu finansirani projekti koji su dobri za lokalnu zajednicu, a time su dobri i za državu. Time pomažu građevinsku industriju. Zašto? Zbog činjenice što ćemo na taj način i dalje čuvati ta radna mesta.
Objašnjavati činjenicu da država kada je finansijer da to stvara dobre uslove za korupciju nije dobro za državu koja ima ozbiljne institucije, tužilaštvo, koja ima sudove, koja ima nezavisne institucije. Smatram da svako pravdanje korupcijom u ovoj oblasti, a i u svakoj drugoj oblasti… Imali smo prilike ovih dana kada smo pričali o krivičnim zakonima, kada se govorilo pojedinim krivičnim delima i razlozima zbog čega se po sili zakona smanjuje, odnosno stvara uslovni otpust, govorili o tome da to na neki način stvara mogućnost korupcije kod onih koji odlučuju o tome. Treba korupciju suzbiti na drugi način, a ne obustavljati sve ono što stvara novu vrednost pravdajući se korupcijom.
U svakom slučaju, veliki broj opština je bio uključen u ove projekte. Veliki broj lokalnih samouprava su finansirale pojedine projekte. Bilo je dobrih projekata. Još uvek ima nerealizovanih projekata i u tom smislu smatramo da je dobro i pohvalno za novu Vladu što je prihvatila u ovom delu kontinuitet sa prethodnom Vladom i ne možemo podržati amandmane koji idu u suprotnom pravcu i koji smatraju da ovaj zakon treba ograničiti i da ga treba na neki način suspendovati. Hvala.

Hvala. Da ne ispada da DS brani Vladu i brani zakon koji nije sama predložila, građani bi trebali da znaju da je ovo zakon koji je prethodna Vlada donela i da ova postojeća Vlada traži da taj zakon produži svoje dejstvo u smislu da mere koje su u njemu bile dobre budu nastavljene sa realizacijom.
Međutim, naravno da se ne možemo složiti sa amandmanom koji je bio i sada je predmet rasprave, jer on predlaže da se te mere ukinu, odnosno da se ovaj član briše. Naime, da bi neko mogao da uđe u tržišnu utakmicu i da bi mogao da se bori u toj tržišnoj utakmici on mora prvo da preživi, da preživi oluju, odnosno sve ono što je snašlo ceo svet u ekonomskoj krizi. Prethodna Vlada je imajući upravo to u vidu, imajući u vidu da liberalizam u krizama ne može da u punoj meri zadrži sve svoje elemente predložila taj zakon.
Međutim, ono što je moje pitanje Vladi, molba, da ne bi zloupotrebila ovaj zakon, pre svega kroz politički protekcionizam, jer ovaj zakon to omogućava. Omogućava u smislu da Vlada na neki način donosi odluke o tome u kojoj lokalnoj samoupravi će realizovati neki projekat bez obzira na sve kriterijume koje pojedini projekti treba da ispunjavaju. Mora da ima ravnopravan odnos i prema lokalnim samoupravama u kojima imaju prekomponovanu vlast i u lokalnim samoupravama u kojima nemaju prekomponovanu vlast.
Ne sme se desiti, recimo, da u jednoj opštini koja će već verovatno ovih dana biti vlast koju čine i DS sa drugim strankama, kao što je Bač, da ne dobije projekat. Jedino bih vas zamolio da utičete na vaše koalicione partnere da omogućite poštovanje zakona i da odbornici koji imaju većinu i koji treba da izaberu predsednika, već su to učinile opštine Bač, da to omogućite, jer ovo je najveće moguće političko nasilje da se volja građana ne poštuje.
Molim vas predsedavajuća, nemojte uvek kada smatrate da će nešto ugroziti, mi nemamo drugu mogućnost, mi nemamo sve moguće medije da govorimo i o ovoj temi.
(Predsedavajuća: Molim vas, samo govorite u skladu sa Poslovnikom, ništa drugo ne tražim.)
Povezao sam samo temu političkog protekcionizma i činjenicu da će u jednoj opštini, da se već ne poštuje volja građana i da bi se to moglo odraziti i na realizaciju ovog zakona kada ta opština bude ispoštovala, ne opština, nego država kada bude ispoštovala volju građana i kada budu dobili nalog vaši partneri u Baču da poštuju volju građana.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani koji subotom gledate sednicu Narodne skupštine, javljam se u vezi sa članom 105, u vezi povrede člana 126. Poslovnika. Vi ste danas povredili Poslovnik vrlo grubo jer ste izglasali zakon ... (Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, to što vas je ostalo, pošto vidim da pojedinih poslaničkih grupa nema u sali, iako su uvaženi ministri slikali pojedine poslanike nekih poslaničkih grupa, kojih je makar bilo u sali, mi smo danas dobili saziv za ovu sednicu, na kojoj treba da se razgovara o, kako je rečeno, važnim krivičnim zakonima.
Počeli smo sednicu time što smo izglasali jedan zakon, pa je predsedavajući rekao da je tehnička greška da taj zakon nije usvojen, to je bilo prilično neuobičajeno, i do sada u pravnoj praksi, koliko znam, nezabeleženo.
Međutim, važnost i hitnost, svakako uz saziv kada smo dobili dnevni red, možda smo
mogli da pretpostavimo, pošto se radilo o nekoliko važnih krivičnih zakonika, što procesnih, što materijalnih, međutim kada smo dobili te zakone, u njima je, većini njih, tri od četiri, pisalo "odlaže se", iako je odlaganje korak napred, iako je odlaganje u zakonu koji reguliše krivično-procesno pravo korak napred, onda shvatam hitnost za sazivanje ove sednice.
Međutim, ipak ću se vratiti na ono što sam našao i što su poslanici i opozicionih i pozicionih stranaka mogli da nađu u jednom, praktično, zakonu, Krivičnom zakoniku, zavređuje pažnju jer tu postoje određene odredbe koje bi mogle da se komentarišu. Rekao bih da su izmene Krivičnog zakonika parcijalne i vrlo često idu na ruku počiniocima krivičnih dela. O tome ću nešto govoriti kasnije.
Međutim, svakako da i poslanici DS u dosadašnjim svojim izlaganjima, su rekli da neke odredbe ovog zakona treba podržati. Na kraju krajeva, neke od njih su pisali i ministri iz prethodne Vlade, i to na kraju krajeva nije ni bitno, jer je borba protiv kriminala svakako tema koja bi trebala da bude neka zajednička tema od nacionalnog značaja, i u tom smislu, stranačke boje ne bi trebale biti važne.
Jedna od tih promena, jeste koja se tiče kvalifikacije krivičnog dela nastalog iz mržnje, dakle posebne kvalifikacije, član 6. izmena Krivičnog zakonika. Međutim, senku na ovu odredbu, koju bi svakako trebalo pohvaliti, jeste činjenica da su pre nekoliko dana, lica koja su činila krivična dela iz mržnje, sada nekvalifikovane, amnestirana, kao i sva ostala lica koja su obuhvaćena Zakonom o amnestiji, ja bih rekao o opštoj amnestiji.
Druga odredba Krivičnog zakonika, koja zavređuje pažnju, jeste činjenica da je posebno sankcionisano, falsifikovanje znakova, državnih žigova, za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih metala. Naime, to je na pravi način zaštićena intelektualna svojina. Međutim, o ovome smo posebno govorili kada smo govorili o izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima, i složili smo se, čini mi se, u činjenici da je primena zakona koji se tiču zaštite intelektualne svojine, neadekvatna i da najveće pranje novca i najveće zarade u kriminalnoj sferi, jesu oblasti, pored droge, u oblasti zloupotrebe intelektualnih i autorskih prava.
Zatim, kriminalizacija pretnje protiv sudija, tužioca i advokata, svakako u članu 30. ovih izmena zakona, jesu za pohvalu. Međutim, nisam siguran da postoji dobra namera da se ona primene u praksi, pre svega imajući u vidu ozbiljno mešanje izvršne vlasti u pravosudne postupke, u posao tužioca i druge nezavisne institucije, koje su u svakom slučaju, koje bi trebale da budu nezavisne od izvršne vlasti.
Pohvalo je svakako i što je posebno kriminalizovano krivično delo, odnosno precizirano krivično delo terorizma. Međutim, delim mišljenje sa pojedinim poslanicima koji su izneli ozbiljnu sumnju u pravo vreme za ukidanje krivičnog dela klevete.
Čini mi se da, sem jedne poslaničke grupe, su sve ostale poslaničke grupe izrazile sumnju u predlog o dekriminalizaciji krivičnog dela klevete. Zbog čega? Zbog činjenice za novonastalim društvenim okolnostima, u kojima je kleveta postala opšte prihvaćena društvena pojava, u kojima mediji svakodnevno kleveću, u kojima na neki način izriču presude i koji daju za pravo i drugima, mimo medija, naravno, nisu samo mediji koji šalju jednu takvu krivu sliku, da je slobodno klevetanje.
Složio bih se sa kolegama da je u srpskoj tradiciji, generalno tradiciji našeg društva, činjenica da je obraz važniji i od drugih materijalnih vrednosti i u tom smislu smatram, ministre, da treba još jednom da razmislite o činjenici da li u ovom momentu krivično delo klevete treba da bude sasvim ukinuto.
Ono što svakako ne zavređuje pažnju i zbog čega mislim da ovaj zakon, govorim o Krivičnom zakoniku, predstavlja na neki način nastavak pogodovanja počiniocima krivičnih dela. To ću i dokumentovati. Pre svega, skoro smo usvojili Zakon o amnestiji, odnosno parlamentarna većina, uz naše ozbiljne kritike i upozorenje da to nije dobro što činite, usvojili ste Zakon o amnestiji i na slobodi su se našla oko 1.100 lica osuđena za razna krivična dela, od najlakših do najtežih. Dakle, i za krivična dela ubistva, krivična dela koja imaju određene kvalifikovane oblike. Izuzetaka je bilo zaista veoma malo. Ta su lica na slobodi. Poslao je lošu poruku kako licima koja su potencijalni izvršioci krivičnih dela, da je vršenje krivičnih dela na neki način za državu manje opasno, nego što je to ranije izgledalo i stvorio se utisak da je amnestija nešto što će postati krajna kategorija i da svako onaj ko vrši krivično delo može da očekuje da će biti jednog dana amnestiran.
Kada se uz tu amnestiju nadovezala činjenica da su za pojedina vezana krivična dela pojedinim licima kazne umanjene i petostruko, imamo slučaj lica koji je osuđen na 20 meseci, a trebaće da odsluži dva meseca.
Predsednik Republike je abolirao lica koja su tek u krivičnom postupku, koja još nisu dokazala da su nevina, takođe poslao jednu veoma lošu poruku javnosti. Ministar finansija je izašao sa svojim zakonom o amnestiji poreskih obveznika. Sada više plaćanje poreza nije nešto što je poželjno, jer će svi oni koji ne plaćaju porez biti amnestirani.
Danas, vrlo neumesno, pošto nije tu, neću pomenuti poslanicu pošto pripada vladajućoj koaliciji, pominjala je nesreću koja se desila stradanjem jednog policajca, koji je vršio svoju dužnost časno i pošteno i slažem se sa svim onim što je rekao gospodin Milivojević, međutim, ona je žalila porodicu i nastradalo lice licemerno, jer je ona pre 10, 15 dana glasala za zakon kojim su amnestirane i takve ubice. Možda će jednog dana biti amnestirane i takve ubice.
(Nikola Selaković i državni sekretar, s mesta u isti glas: To nije tačno.)
Molim predsedavajuću da opomene državnog sekretara i ministra da me ne prekidaju.

Predsedavajuća, nisam vas razumeo?

Dajte ministru mikrofonu, pa da vam on šapne šta treba da kažete.