Poštovani predsedniče, povredili ste čl. 105, 106, 107. Poslovnika Narodne skupštine, jer ste neosnovano dali reč prethodnom govorniku koji se nije pozvao ni na jedan član Poslovnika, uz to, nikoga nije pomenuo, uz to, govorio je o temi koja nije na dnevnom redu optužujući dalje neopravdano, neosnovano, bez argumenata one koji nisu u sali, pa vas ja molim, ukoliko želite da ova sednica danas bude vođena u skladu sa Poslovnikom i da se narodni poslanici ne javljaju kako kome padne na pamet za reč, već kako to po Poslovniku sleduje, da upozorite narodne poslanike, ukoliko se jave za reč a posle toga ne daju opravdanje zbog čega su se javili.

Hvala.
Nije mi drago što se rasprava o ovako važnom zakonu neće direktno videti, odnosno neće moći direktno videti građani Srbije.
Poštovani predsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas je ovde otvorena rasprava o Ustavu Republike Srbije. To nije bila tačka dnevnog reda, već je tačka dnevnog reda bio Predlog zakona koji je trebao da izmeni postojeći Zakon o budžetskom sistemu.
Otvorena je rasprava o Ustavu Republike Srbije, u najširem smislu, da li on treba da se primenjuje, da li su njegove odredbe dobre, da li Vojvodina ima široku ili preusku autonomiju?
Opet se vraćam na odgovor da to nije tema današnje rasprave i da, u suštini, osnov današnje rasprave jeste – da li Ustav Republike Srbije, ovakav kakav jeste, se primenjuje ili se ne primenjuje?
Na bazi zakonske inicijative od strane Skupštine AP Vojvodine, jasno je da se Ustav Republike Srbije ne primenjuje, da vladajuća koalicija u Skupštini Republike Srbije ne primenjuje Ustav. To je bilo jasno prilikom donošenja Zakona o budžetskom sistemu u septembru mesecu ove godine.
Današnja rasprava je posledica te činjenice i u tom smislu bih hteo da kažem da jeste da je predsednik Skupštine zakazao raspravu i u tom slučaju zaslužuje pohvale, međutim, sam povod do koga je doveo on kao predsednik Skupštine i poslanici vladajuće koalicije nepoštovanjem Ustava, na bilo koji način ne zavređuje pohvalu, odnosno vi ste na neki način na čelu koalicije, predsedavate ovim visokim domom, koji je prekršio Ustav, prvi put od 2000. godine i za to ćete biti odgovorni.
Kada sam govorio o amandmanima na Zakon o budžetskom sistemu, rekao sam u septembru mesecu da takav predlog zakona ima političke, ustavno-pravne i ekonomske aspekte. Međutim, osvrnuću se pre toga na činjenicu da su pojedini poslanici, kako vladajuće koalicije tako i iz poslaničke grupe DSS, vrlo oštro, mimo dnevnog reda, kritikovali rad pokrajinske Vlade, odnosno pokrajinskog Izvršnog veća u prethodnom periodu, pa ću, samo radi informacije, izneti nekoliko činjenica.
Vojvodina je lider u privlačenju stranih investicija. Od svih stranih investicija koje su ušle u ovu zemlju u proteklih šest godina, recimo, 45% investicija je u AP Vojvodini. Ukupno je uloženo 6,5 milijardi evra.
Kada je u pitanju broj stranih investitora, on je preko 260 i pretežno se radi o proizvodnim delatnostima. Samo u Novom Sadu u protekle četiri godine su sagrađene tri škole, otvoreno je 11.000 kvadratnih metara prostora, obdanišnog prostora i u njih smešteno preko 4.000 dece.
Kada je koleginica Đerić pominjala Sombor i njenu želju da on izgleda kao drugi Holivud, tamo je u proteklih godinu dana otvoreno 1.000 radnih mesta. Da vas samo podsetim da je samo 1993. godine, za devet meseci vlasti, koja je praktično preslikana u sadašnju vlast, bez radnog mesta je ostalo 10.000 ljudi. Za 10 meseci je ostalo bez posla 10.000 ljudi u Somboru. Vlast koju su činili SRS, sada u liku SNS, SPS itd.
Vraćam se na političku dimenziju problema koji se tiče ovog zakona koji je donet i amandmana, odnosno Predloga zakona koji se odnosi na taj amandman. Naime, Zakonom o budžetskom sistemu je ugrožena ekonomska stabilnost AP Vojvodine, ali je na taj način ugrožena i politička stabilnost ne samo AP Vojvodine, već i politička stabilnost Republike Srbije.
Možda se pitate zbog čega? Šta je cilj i zbog čega vladajuća koalicija ima cilj da ima nestabilno političko stanje? Upravo da bi skrenula pažnju sa gorućih tema, sa tema nezaposlenosti, ubrzanog rasta inflacije posle dolaska na vlast, pada životnog standarda i brojnih drugih stvari i afera koje prate ovu vladu.
Kada je u pitanju ustavno-pravni položaj AP Vojvodine, činjenica je da je Zakonom o budžetskom sistemu ona ugrožena. To govori član 184. Ustava Republike Srbije, u koje se kaže da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koriste za finansiranje kapitalnih rashoda. U tom smislu je Ustav Republike Srbije jasan. On je jasan i ovoj opoziciji, koliko sam razumeo, jasan je i DSS bio i prethodni put na raspravi o budžetskom sistemu i danas kada raspravljamo o predlogu za izmenu budžetskog sistema. Radi se samo o tome da li želimo da primenimo Ustav ili ne želimo da primenimo Ustav, i ko uopšte ima prava da donese odluku da ne primenjuje Ustav?
Odbor za ustavna pitanja je danas rekao da je predlog Vlade Vojvodine, odnosno Skupštine AP Vojvodine, što znači da je Zakon o budžetskom sistemu neustavan. To govori i član Ustava koji sam pročitao. Dakle, radi se o tome, ukoliko Vlada, odnosno Skupština Republike Srbije ne prihvati ovaj predlog Skupštine AP Vojvodine, znači da ćemo nastaviti da kršimo Ustav Republike Srbije, znači da će AP Vojvodina i Republika Srbija na neki način biti pred Ustavnim sudom po ovom pitanju i da će to dodatno stvarati političku stabilnost, koja mislim da nije nikom cilj ni ovoj poziciji, a ni opoziciji.
Kada je u pitanju ekonomski aspekt Zakona o budžetskom sistemu i predloga za njegovu izmenu, radi se o ozbiljnim ekonomskim elementima, radi se o novcu za koji će budžet AP Vojvodine biti oštećen. Naime, prema budžetu Republike Srbije, u 2012. godini prihodovna strana budžeta je bila 829.596.000.000 dinara. Predlog za 2013. godinu je 965.700.000.000 dinara. Razlika je 15%. Dakle, prihodovna strana budžeta će biti veća za 15%.
Kada je u pitanju budžet AP Vojvodine, on je 2012. godine bio 62 milijarde dinara, a naredne godine, po ovoj projekciji, biće 58 milijardi. To je za 7% manje. Dakle, budžet Republike Srbije će biti za 13% veći, a budžet AP će biti za 7% manji. To je oko 12 milijardi dinara manje ili nešto više. Obzirom da će ove godine budžet AP Vojvodine biti oštećen za 10 milijardi. Tu su u pitanju i nova radna mesta, novi putevi, briga o drugom i trećem detetu, briga o socijalno ugroženima.
Da podsetim, AP Vojvodina ima ustavnu obavezu da brine i o nacionalnim manjinama. U AP Vojvodini živi najveći procenat nacionalnih manjina. AP učestvuje sa 20 do 30% u finansiranju svih programa nacionalnih manjina. Ovakvim budžetom će biti ugroženo funkcionisanje tih manjinskih institucija.
Na kraju da završim, AP u okviru svojih ovlašćenja i mimo tih ovlašćenja, naterane nuždom, brine o preko 150.000 izbeglica koje žive na području AP Vojvodine. U prethodnih šest godina AP Vojvodina je zbrinula 5.000 lica. Da li će u narednom periodu AP Vojvodina moći da nastavi brigu o njima i da li će ovim budžetom biti ugrožena njihova prava? Naravno, biće ugrožena prava. To je briga ovog parlamenta o ljudima koji su morali da napuste svoja ognjišta posle "Oluje".
Na kraju, DS će podržati predlog Skupštine AP Vojvodine. Pozivam sve poslaničke grupe da podrže ovaj predlog, a naročito pozivam poslanike sa teritorije AP Vojvodine da podrže ovaj predlog. Moram reći da su me neke diskusije poslanika iz Vojvodine, iz pojedinih pozicionih stranaka, u najmanju ruku, iznenadile. Njihova briga o njihovim sugrađanima i njihovim glasačima je na vrlo niskom nivou. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući. Gospodina Babića sam upoznao u ovoj Skupštini kao predstavnika SRS. Toliko o kontinuitetu.
Kada je u pitanju njihova briga o građanima Srbije, ona se pokazala u prethodnom periodu. Građani su na prethodnim izborima rekli svoju reč. Naravno, moramo imati u vidu i uslove u kojima su se odvijali predsednički izbori. Ne zaboravimo priču o pokradenim glasovima za koje je utvrđeno da nije bilo. Ne zaboravimo 4.500 glasova koje je predstavnik SNS dobio u kazneno popravnim institucijama. Ne zaboravimo činjenicu da su posle te iste ljude, koji ovih dana masovno izlaze iz tih ustanova, amnestirali i abolirali.
U tom smislu, ne bih želeo da današnju raspravu o poštovanju Ustava, o činjenici da se poštuje elementarno pravo Ustava koje su doneli svi poslanici koji su tada sedeli u Skupštini izuzimajući, mislim, LDP. Mislim da je bolje da se ne vraćamo u prošlost, već da govorimo o budućnosti i želji, da ne stvaramo političke tenzije koje nam nisu neophodne. Hvala.

Pošto mi je ime pomenuto, ako je gospodin Babić u dilemi da li ću biti u DS od nedelje, ja uopšte nisam u dilemi. Biću član DS koja kao svaka demokratska stranka na svetu ima svoje izbore, bira predsednika između više kandidata, organe stranke između više kandidata da bi najbolji vodili stranku, o čemu njegova stranka može samo da sanja. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije mi jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman kolege Đidića, pre svega što je on išao ka pojašnjenju i poboljšanju ovog predloga izmene i dopune zakona. U svakom slučaju je trebao da popravi ovaj predlog zakona sa jedne strane, a sa druge strane nam se čini da imamo po malo utisak da na amandmane narodnih poslanika iz opozicije Vlada ne gleda kao na amandmane koji idu na to da poprave zakone i na konstruktivan način doprinesu radu Narodne skupštine, već kao na amandmane opozicije koje treba apriori odbiti. Imamo veoma malo broj slučajeva da su amandmani opozicije, makar DS, prihvaćeni.
Sa druge strane, predsedavajući, iskoristio bih priliku da vas pitam zbog čega smo za četiri amandmana ovde već dva dana, zbog čega juče nije bilo predstavnika Vlade u Skupštini, iako su se nalazili po hodnicima, neke smo od njih sretali, i zbog čega trošimo novac građana Srbije, a zalažete se za racionalizaciju, zbog čega ne organizujemo rad Narodne skupštine da on bude i transparentan i da znamo zbog čega trošimo vreme i novac uzaludno sedeći u poslaničkim klupama umesto da sedimo u sali i raspravljamo o zakonima? Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažena gospođo Dejanović, uvažena gospodo iz Komesarijata za izbeglice Republike Srbije, govoriću kao ovlašćeni predstavnik, a osvrnuću se i na ovaj amandman pošto je on tema dnevnog reda. Kao što sam rekao u raspravi u načelu, ovo jeste zakon koji će Demokratska stranka podržati iz razloga što je on na neki način deo evropske agende, što je on deo potreba za rešavanje pitanja azilanata, što je on deo mogućnosti da upravljamo migracijama i deo mogućnosti da zadržimo belu šengen, odnosno da naši građani i dalje mogu slobodno da putuju u zemlje Evropske unije, koji je u dobroj meri ugrožen.
Međutim, moram se osvrnuti na neka pitanja koje je gospođa Banović pomenula. Prvo, zaista jesam razočaran činjenicom da resorni ministar, odnosno predsednik Vlade nije u ovoj skupštini kada se raspravlja o pitanjima koja se tiču njegovog Ministarstva. Ne poričem njegove obaveze koje ima kao predsednik Vlade. Međutim, to je problem koordinacije između predsednika Skupštine i predsednika Vlade da se usklade te obaveze. Vi ste znali da će gospodin Dačić danas razgovarati sa gospodinom Tačijem. Da li je tako? Isto tako ste znali da će biti rasprava o ovom zakonu i to ste trebali da uskladite.
Gospođo ministarko, ne prihvatam, na neki način, amneziju na neki prethodni period koji ste vi uneli u raspravu. Ne sećam se da ste vi, niti pripadnici vaše političke partije, niti koalicije, bili nezadovoljni načinom na koji je funkcionisala prethodna Vlada. To za četiri godine niste iskazali, odnosno govorili ste o dobroj saradnji sa Demokratskom strankom koja je bila stub te koalicije. Danas kažete da su prethodni premijeri radili svoj posao kao što su trebali, da gospodin Dačić danas ne bi bio tamo gde se nalazi. To ne mogu da prihvatim. Mislim da je to politika koja govori da danas možemo govoriti jedno, a sutra drugo.
Sa druge strane, nije dobro što oko ovog zakona nema jedinstva u vladajućoj koaliciji. Žao mi je što su poslanici SNS, kada je otvorena ova sednica, organizovano napustili ovu salu. Ne znam o čemu se radi. Ostalo je nekoliko poslanika. Da li je to nastavak priče…
(Predsednik: Izvinite, moram da vas prekinem. U ovom trenutku poslanici SNS su prisutni u sali. Ima ih više nego poslanika Demokratske stranke kojih i nema u sali.)
Gospodine predsedavajući, svi oni koji su sedeli u ovoj sali su mogli da primete da su poslanici SNS po otvaranju sednice organizovano napustili salu i da je u redu u kome oni sede, dakle u klupama, ostalo petoro poslanika, a ovamo su poslanici Nove Srbije i deo koalicije. To da li će poslanici Demokratske stranke sedeti, a pogledajte koliko je poslanika SPS i URS. Dakle, prisustvo je adekvatno prisustvu ministra koji tu sedi.
Juče smo imali, nažalost, jednu ružnu scenu da je ministru iz SPS dat jedan vruć krompir da brani neodbranjivi Zakon o amnestiji, ali se neću vraćati na jučerašnju temu, nego ću govoriti o današnjem zakonu o migracijama koji podržavam, kao i ovaj amandman gospođe Banović. Smatram da ga je možda trebalo razmotriti, možda bi on uneo pojašnjenje u sam zakon.
U tom smislu, zakon jeste dobar, zakon jeste u smeru koji rešava jedno otvoreno pitanje. U svakom slučaju se može popraviti. Ne vidim razlog da Vlada ne prihvati ovaj amandman. Mislim da je on napravljen sa ciljem da se razjasne neka pitanja, ali ljudi koji su pisali ovaj zakon sigurno znaju zbog čega su odbili ovaj amandman. Mislim da bi trebalo još jednom razmotriti to pitanje, pa makar posle večere razgovarali sa gospodinom Dačićem. Do momenta glasanja imate mogućnost da prihvatite ovaj amandman. Hvala.

Replika na prethodnog govornika.

Javljam se kao ovlašćeni predstavnik i reagujem na prethodno izlaganje.
Samo da se razjasnimo. Posle ulaska samo nekoliko poslanika sada u poslaničkim klupama SNS ima 15 poslanika, a od toga su pripadnici Romske partije, Nove Srbije itd. Pripadnika SNS, hajde da kažem ima 10 čisto radi istine od broja ukupnih poslanika. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.
Vezano za ovaj amandman, ja mogu da ponovim ono što sam rekao u raspravi u načelu, da je jako dobro što je Vlada u Predlogu zakona unela u odredbe ovako kako je ministarka Slavica Đukić-Dejanović citirala odredbu kojom se ovo načelo definiše kao bitno načelo za postupanje i u ovoj oblasti migracija, kako unutrašnjih, tako i spoljnih, tako da sam naslov ne smatram da je od presudne važnosti. Smatram da će biti važnije koliko će ova vlada činiti na realizaciji ovog načela.
Dosadašnji rad Vlade, dosadašnjih 100 ili nešto više dana, je pokazao da se to načelo apsolutno ne poštuje i da je položaj dijaspore i Srba u regionu na marginama, da doneti zakoni iz ove oblasti se ne primenjuju, da se čak ne zna za njihovo postojanje. Raduje me jedino činjenica, i to moram da pohvalim, ja sam prošli put, ako se sećate, u diskusiji postavio pitanje imenovanja direktora Kancelarije, prošli četvrtak sam kao poslaničko pitanje postavio to pitanje i u četvrtak ili petak je Vlada imenovala direktora Kancelarije. Međutim, pred njim je, odnosno pred njom, pošto se radi o osobi ženskog pola, ozbiljan zadatak da nadoknadi i propušteno u ovom periodu.
Ostala su neiskorišćena budžetska sredstva u tom periodu, ostalo je ovo što je kolega pomenuo, potreba da se ove godine sazove treća skupština dijaspore i Srba u regionu, ostalo je da se sprovede deo rezolucije, deklaracija iz ove oblasti koje su usvajale, koje je usvojila prethodna Vlada. Brojna otvorena pitanja, gotovo dnevna iz ove oblasti su otvorena i zahtevaju reakciju Vlade, odnosno Kancelarije. Dakle, ne može se desiti da prava Srba u regionu pojedinim aktima Vlade, ili pojedinim postupanjima državnih organa, a da Vlada Republike Srbije, odnosno Kancelarija kao zadužena za to, a ponekad i predsednik Vlade i predsednik Republike, ne reaguju. Tih slučajeva kršenja osnovnih ljudskih prava Srba u regionu je puno i na pretek.
Na kraju se zahvaljujem gospođi Dejanović na razjašnjenju pitanja odnosa prema prethodnoj vladi, da se njena jednina nije odnosila na prethodnu vladu gospodina Cvetkovića. Hvala.

Slažem se sa gospodinom Šajnom, da je ova vlada neodgovorna u pojedinim elementima. Verovatno se njegovo govor nije odnosio na celu Vladu. Rekao bih da je cela Vlada konfuznošću unela nemogućnost praćenja neke doslednosti. U tom smislu mislim da je cela Vlada neodgovorna. Moguće je da je i u ovom pitanju, o kome je govorio gospodin Šajn.
Ne bih želeo da branim Kancelariju za manjine, koja je počela da radi, ali mislim da je gospodin Šajn uputio dosta teške reči na račun ove kancelarije koju je formirala Vlada, odnosno na račun najodgovornijih ljudi. Moguće je da ona ništa nije uradila. Moguće je da ona na neki način deli sudbinu rada ove vlade, ali smatram da kvalifikacije mogućim aktivnostima direktora nisu sigurno opravdane.
U svakom slučaju, smatram da je prethodna vlada, pošto je u tom smislu bilo intencija gospodina Šajna, kada su u pitanju ljudska i manjinska prava učinila gotovo sve. Čak je i mimo evropskih standarda u pozitivnom smislu rešila normativno pojedina pitanja, utvrdila standarde, nacionalnim većima nacionalnih manjina dala manjinska prava koja im garantuje manjinsku autonomiju i da u tom smislu nema mogućnosti niko ozbiljno da stavi prigovor, sem međunarodne organizacije, koja je dala najviše ocene po tom pitanju.
Smatram da ova vlada, pa se sada pridružujem tome, da trebamo biti konstruktivni u svojim kritikama. Treba da eventualno vidi da li je nešto prethodna Vlada propustila i da sprovede zakone. Mislim da će manjine ona moći da budu zadovoljne i radom prethodne vlade, ali i ove vlade. Hvala.

Samo razjašnjenje. Prvi put sam danas čuo za ime i prezime direktora Kancelarije koja se bavi manjinama. Zaista nisam imao nameru da branim njegov rad, nego samo kvalifikacije koje su bile teške i koje ne bih želeo da ponavljam. O njegovom radu ne želim da sudim i pretpostavljam da je ono što je gospodin Šajn rekao tačno, ali neću da ulazim u to pitanje.
Samo da odgovorim, kada je u pitanju glasanje u Novom Sadu i posledice tog glasanja. Ta stranka, ta grupa građana koja je na taj način osvojila pet mandata i protiv koje ste vi podneli krivičnu prijavu, adekvatno je to izborima u Novom Sadu, i sada je u koaliciji sa, pogodite kim, SNS. Hvala.

Hvala vam predsedavajuća na razumevanju.
Ne mogu a da ne odgovorim na neke kvalifikacije. Dakle, postoje zakoni koji se tiču izbora na republičkom nivou, na pokrajinskom i opštinskom i svakako da su to različite stvari, različiti nivoi vlasti i različiti problemi. Upravo ova vladajuća koalicija ne želi to da razume i ne želi to da vidi. Mogli ste da slušate sinoć predstavnika SPS iz Leskovca koji u strahu govori da mu je prećeno, da je uplašen i da je morao da podlegne pritiscima da bi napravio koaliciju sa SNS. O tome vam govorim.
Dakle, gospodin Šajn ne razume praksu od normative. Praksa ove vladajuće koalicije jeste sasvim nešto drugo u odnosu na ono za šta su se oni možda zalagali pred izbore. Sada su oni tu praksu pogazili. Više se neću javljati po ovom pitanju.

Iz aviona je vidljivo da se radi o insinuacijama i neistinama. Na kraju krajeva, u prvom redu, odnosno u drugom redu sede predstavnici Komesarijata za izbeglice, koji su se bavili ovom problematikom i u prethodnom periodu. I ministar Dačić je bio u toj vladi. Nikakav sporazum sa Hrvatskom nije potpisan o bilo kakvim pravima Srba da im se umanjuju. Nasuprot tome, i Komesarijat za izbeglice i Vlada su bili posvećeni tom pitanju. Uz njihovu pomoć i angažovanje bivšeg ministra spoljnih poslova, predsednika države, predsednika Vlade, organizovana je donatorska konferencija kojom će se omogućiti zbrinjavanje najugroženijih porodica, 70.000 porodica u Srbiji, određeni broj izbeglica koje se vraćaju u Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru. Tako da, ovo apsolutno nije tačno.
Sa druge strane, Vlada je, ne zbog razmišljanja o rešenjima, odugovlačila oko imena direktora Kancelarije, već zbog toga što nisu mogli da se dogovore. Tek kada je opozicija ukazala na taj problem, oni su brže-bolje prihvatili rešenje koje je već bilo dva, tri meseca u opticaju. Pošto nisu imali bolje ili gore rešenje, dali su to rešenje. Nadam se da je to trajno i nadam se da je dobro rešenje. U tom smislu, ne radi se o nikakvim dubinskim analizama po ovom pitanju. Svi ostali direktori kancelarija su bili imenovani posle desetak dana ili meseca dana posle formiranja Vlade. Hvala.

Hvala.
Ove termine koje koristi Atlagić, koristi Hrvatska Vlada i to su njihovi termini – stambeno zbrinjavanje itd. Ne znam odakle mu to da imputira srpskoj Vladi, pošto je srpska Vlada bila protiv toga. Vidim da ste dosta dobro upoznati sa hrvatskim zakonodavstvom, koje jeste neravnopravno prema srpskim povratnicima i sa time se slažem. Međutim, odakle vam ta ideja da je to deo bilo kakvog potpisa sporazuma itd. Nisam se bavio pitanjem stambenog zbrinjavanja, bavio sam se manjinskim pitanjima, pitanjima zaštite jezika, pisma, učenja srpskog jezika, ćiriličnog pisma itd. Pomešali ste lončiće gospodine Atlagiću, kao i obično.
(Marko Atlagić, sa mesta: Molim vas, replika. To što je navedeno, nije tačno.)

Povređen je Poslovnik četiri puta. Gospodin Atlagić mi se lično obratio četiri puta i niste ga upozorili. Ako on nije pročitao Poslovnik, vi ste ga pročitali i čini mi se da ga dobro znate.
Molim vas, da ne bi ulazili u takav način, rekao bih, koji narušava ugled Skupštine, da gospodina Atlagića, ili bilo kog drugog poslanika, upozorite na vreme. Dakle, ne može se obraćati direktno meni, niti bilo kom drugom poslaniku, i uz to iznositi neistine, ne poznavanje činjenica o kojima govorim. Hvala.