Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7591">Janko Veselinović</a>

Janko Veselinović

Stranka slobode i pravde

Govori

Dakle, bio sam nezadovoljan i nesrećan činjenicom da je poslanica pominjala ubistvo, imajući u vidu činjenicu da su pomilovana lica koja su vršila slična krivična dela. Sada ovim zakonom se omogućava i kumulacija amnestije i takozvanog skraćenja, odnosno uslovnog otpusta za krivična dela, koja su sada postala na neki način imperativ, jer po odsluženju dve trećine kazne, lice koje je osuđeno za krivično delo, ako nije pokušao bekstvo iz zatvora za to vreme ima mogućnost da bude uslovno otpušteno, uz činjenicu da taj uslovni otpust predviđa mogućnost da to lice bude, da tako kažem, opet vraćeno u zatvor ako je učinilo krivično delo za koje je predviđena zatvorska kazna od jedne godine, a do sada je bio slučaj šest meseci. Zbog čega? Da li se na taj način pogoduje licima koja su na izvršenju kazne za krivična dela?
S druge strane, ovo dovodi u pitanje i činjenicu dobre volje ove vlade da lica koja su sada na odsluženju kazne po odluci Haškog tribunala, kazne izdržavaju u Srbiji, jer jedan od uslova Haškog tribunala jeste bila činjenica da naši sudovi ne omogućavaju uslovni otpust po ovakvom automatizmu i zbog toga jeste pooštren uslovni otpust u prethodnom periodu između ostalog.
Još jedna amnestija u ovoj zakonu može se na neki način posmatrati kroz činjenicu da Predlog zakona predviđa da se briše stav 2. član 57. Krivičnog zakonika. Šta to znači? Predviđeno je brisanje postojeće zabrane ublažavanja kazne za određena krivična dela, pa se nakon usvajanja ovog krivičnog zakonika mogu ublažiti kazne zatvora za krivično delo otmice, silovanja, obljube na nemoćnim licima, ne dozvoljenog prelaska granice i krijumčarenje ljudi, trgovanje ljudima, obljube nad detetom, ne ovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga. Obrazloženje, koje ste dali ovih izmena zakonika, nije utemeljeno. Dakle, ta činjenica da smatrate da je u prethodnom periodu to na neki način izostavljeno smatram da nije pravo utemeljenje i da se ovde radi o najtežim vrstama krivičnih dela.
Ministre, nadam se da ćete se oko ovoga sa mnom složiti.
Dakle, i ova lica će imati mogućnost uslovnog otpusta posle dve trećine izdržane kazne da budu na slobodi.
Kada je u pitanju činjenica da se u članu 13. predviđa brisanje stava 3. člana 138. Krivičnog zakonika, koji predviđa da se kvalifikovani oblik krivičnih dela ugrožavanje sigurnosti, ukoliko su oštećeni predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, ministri, sudije Ustavnog suda, nosioci pravosudnih funkcija, novinari možda bih mogao da prihvatim neka od obrazloženja koja sam čuo od pojedinih narodnih poslanika, da je možda nepotrebno da ministri, narodni poslanici, predsednici Vlade uživaju neku posebnu zaštitu i da su krivična dela učinjena prema njima dela koja imaju težu kvalifikaciju.
Međutim, nismo do kraja rekli istinu. Pojedini od tih lica, po službenoj dužnosti imaju svoje obezbeđenje. Njih štite policija i vojska. Novinare, nosioce pravosudnih funkcija, sudije Ustavnog suda, a na kraju krajeva i nas poslanike niko ne štiti. Dakle, mi možemo biti predmet, zbog svojih stavova koje iznosimo, a vidimo kakva nam je atmosfera i u Skupštini, kada se neko inkriminiše u medijima pa se to prenese na Skupštinu i na taj način se neko demunizuje, mislim da sva ova lica nisu u istom položaju. Nije u istom položaju lice koje ima obezbeđenje i koje nama obezbeđenje. Kako mislite da će sutra jedan novinar moći slobodno da piše o potencijalnim počiniocima krivičnih dela i o nekim krivičnim delima, ukoliko ne bude na kvalitetan način zaštićen. Mislim da je ova odredba preširoko data i da je trebalo napraviti neke izuzetke.
Kada je u pitanju sama kleveta, tu sam izneo svoj stav i smatram da po tom pitanju ministar, odnosno Vlada treba da donese konačnu odluku, imajući u vidu sve stavove koji su ovde danas izneti. Na kraju smatram da ovaj predlog zakona koji zaslužuje pažnju nije dovoljan, ne činjenice da mi danas po hitnom postupku razmatramo njegove norme, već činjenica da se to na neki način predstavlja kao ozbiljan pomak unapred. U ovom delu postoje neki mali pomaci ali postoje i određeni koraci unazad. Ti koraci unazad se tiču činjenice da kod pojedinih krivičnih dela se na neki način pogoduje izvršiocima krivičnih dela, bilo onima koji su osuđeni ili koji će biti osuđeni, da ne govorim o činjenici o kojoj je pre mene govorio kolega, da za krivično delo koje se tiče zloupotrebe službenog položaja će pravosuđe imati pravi problem da zauzme stav o već do sada prvostepeno donetim presudama i postupcima koji su u toku.
Nadam se ministre da imate odgovor na ovo pitanje pošto se iz obrazloženja nije moglo utvrditi na koji način će biti postupano protiv tih lica, protiv kojih se već vodi postupak za krivično delo koje već od naredne nedelje neće biti postojano.
Predsedavajuća, molim vas, koliko naša poslanička grupa ima vremena?
(Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.)
Dobro, hvala. Kao ovlašćeni predlagač ću podržati ujedno ovaj amandman. Mislim da on precizira na jedan kvalitetniji način ovaj član, ali ću i iskoristiti priliku, pošto je o ovom Zakonu o javnim preduzećima i generalno o ovom setu zakona bilo dosta govora, četiri – pet dana, ako se uzme u obzir rasprava u načelu i rasprava u pojedinostima, oduzelo je dosta vremena. To pokazuje da je ovo vrlo bitan zakon. Rasprava je u pojedinim delovima u pojedinostima bila uopštenija u odnosu na raspravu u načelu, ali dobro.
Hteo sam da kažem da DS, bez obzira na činjenicu i ne ljuteći se zbog toga što nam nije prihvaćen ni jedan amandman, ne bi mogla podržati ovaj zakon i da su neki od tih amandmana prihvaćeni, jer smatramo da, i pored dobre namere koju je izneo ministar u svom uvodnom obraćanju, ovaj zakon nije napravio značajniji iskorak u uređivanju oblasti javnog sektora, javnih preduzeća i u depolitizaciji javnih preduzeća. Ministar je i rekao da nije bilo dovoljno političke volje. Ne ulazim u to da li je te političke volje nedostajalo kod manjih ili većih koalicionih partnera, ali je posledica ovog zakona i njegov tekst je takav da je on mogao sigurno biti mnogo hrabriji iskorak, u smislu da se ova oblast uredi na način da u narednom periodu imamo manje problema sa javnim preduzećima.
Nije nikakva posebnost ni javnih preduzeća koje je vodila ili vode predstavnici DS ili neke druge stranke koje su sada u poziciji i opoziciji, u pitanju je sistem koji omogućava na neki način i zapošljavanje ljudi prekomerno i neracionalno poslovanje i rad koji ne odgovara opštim interesima građana, na kraju krajeva, zbog kojih se ta javna preduzeća i prema slovu zakona osnivaju. U tom smislu, smatramo da naši amandmani, kao i amandmani drugih poslaničkih grupa, jesu bili dobronamerni i smatram da je krajnje politički nepristojno reći da amandman nije dobronameran i da je on, kao što je malopre upotrebljen izraz od jednog cenjenog poslanika, hejterski.
Suština ovog zakona jeste problem. Problem su odredbe koje se tiču mogućnosti da visoki politički funkcioneri obavljaju funkcije u javnim preduzećima. Problematično je pitanje šta znači zamrzavanje javne funkcije. To pitanje nije do kraja definisano. Nije definisano ni pitanje na kvalitetan način ko može opozvati i pokrenuti postupak za smenu direktora javnih preduzeća i sam postupak, čuli smo juče, izbora, odnosno rada konkursnih komisija može biti predmet kritike. Ali, ako je ovo dobar korak za javni sektor, javna preduzeća, bićemo srećni zbog toga. Demokratska stranka, iako neće glasati za ovaj zakon, glasaće za neke zakone iz ovog seta koji je predložila ova Vlada i glasala je, kao što znate, za sve one zakone koje je ova Vlada predložila, a koji su bili proevropski i koji su išli u korist građana. Glasala bi za još neke zakone, da su oni bili popravljeni našim amandmanima.
Nemojte DS zameriti to što se ponašamo opoziciono. Mi smo opoziciona stranka i nije bilo prakse u prethodnom sazivu parlamenta da pozicione stranke čekaju kritike na račun Vlade, da bi napadale tu političku stranku i govorile kako su se oni ponašali u prethodnom periodu, na koji način su vladali. Gospodo, vi ste sada na vlasti, vi preuzimate potpunu odgovornost za vođenje ove države. Vi ste odgovorni i ako je inflacija porasla, i ako su cene na malo porasle, i ako građani žive gore. Za te sve stvari ste vi odgovorni. Vi ste na funkcijama već gotovo pola godine i bićete odgovorni. Nemojte da se vraćamo unazad, to nije dobro. To ne daje odgovor na konkretna pitanja koja su bila predmet i ovog zakona.
U tom smislu, ako želite, imaćete od nas vrlo konstruktivnu opoziciju koja daje predloge, koja se ne ponaša svađalački. Nemojte nas terati na to. Dakle, u tom smislu nećemo podržati ovaj zakon, pre svega iz ubeđenja da nije dovoljno dobar da bi ovo pitanje uredio na kvalitetniji način. Ne kažem da nedostaje volje da se to uredi, ali po našem mišljenju on nije dovoljno dobar. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, bojim se da smo malo izašli iz teme predmeta ovog zakona koji je podnela Skupština AP Vojvodine.
Ticao se jasnog preciziranja, odnosno želje da se ispoštuje ustavna odredba po kojoj AP Vojvodini pripada 7% republičkog budžeta. Ta odredba nije sporna, želja poslanika koji su do sada diskutovali po ovoj temi, na jedan vrlo principijelan način i želja Skupštine AP Vojvodine jeste da se u tom delu da ga ispoštuje Ustav Republike Srbije.
Mi smo u dosadašnjoj raspravi konstatovali, kada smo govorili o ovom zakonu u načelu, da to jeste političko, ekonomsko pitanje, ali na neki način ovo je pre svega ustavno pitanje. U jednoj vrlo konstruktivnoj raspravi u kojoj su učestvovali i predstavnici DSS u onom delu u kome su govorili da je potrebno poštovati Ustav Republike Srbije u svim njegovim delovima i onom koji se nekom malo više, nekom malo manje dopada. U delu diskusije je možda ona proširena i na deo koji nije predmet ovog zakona, ali i to je moguće.
Smatram da usvajanjem ovog zakona, koji je u svakom slučaju okasnio u smislu njegovog donošenja, jer se o njemu trebalo glasati pre Zakona o budžetu za 2013. godinu i onda bi on imao smisla. Slažem se sa govornicima koji su rekli da ukoliko bi ovaj zakon sada bio donet i sa ovim amandmanom koji je podnela DSS, bi na neki način bio neprimenjiv, odnosno morao bi da se menja budžet za 2013. godinu.
Međutim, smatram da svi oni kojima je do očuvanja ustavnog poretka Republike Srbije, treba u danu za glasanje da razmisle da li će glasati za ovaj zakon, jer on podržava poštovanje Ustava Republike Srbije, sve dok taj Ustav ne izmenimo. Slažem se da je to pitanje dosadašnjeg poštovanja Ustava, da bi mogli o tome pričati. Međutim, nikada se nije dešavalo da u jednom zakonu se ospore, odnosno na drugačiji način se tumače odredbe Ustava. Možda on nije do kraja bio poštovan kroz realizaciju budžeta, ali se nije dešavalo da samim zakonom se na neki način ograniči ustavno pravo AP Vojvodine.
O tome je reč, to je predmet ovog zakona, poštujući sve što su uvaženi poslanici do sada izgovorili, svako sa svoje tačke gledišta o pojedinim pitanjima kontrole budžeta, republičkog i pokrajinskog i namenskog trošenja sredstava. To je sve vrlo važno i zbog toga je bio dobrodošao ovakav amandman, ali zakon koji je podnela AP Vojvodina je vrlo jasan i on vraća budžet Republike Srbije u ustavne okvire i to je bio njegov glavni cilj.
Zbog toga je DS bila, a i u danu glasanje će podržati taj zakon, kao i amandman koji je podnela DSS. Hvala.
Hvala predsedavajuća.
Sada sam malo iznenađen, s obzirom na činjenicu da je uvaženi kolega Babić sada saopštio da će njegova stranka podržati ovaj set zakona. Zašto? Zato što kada su se prijavili za diskusiju bili opredelili kao neopredeljeni. U međuvremenu ih je ministar verovatno ubedio da treba da glasaju za taj zakon, odnosno zloupotrebljavaju Poslovnik i mogućnost da se opredele kao neopredeljeni, pa da govore na kraju rasprave. Što jeste za vladajuću koaliciju ipak malo ponižavajuće. Oni imaju dovoljno vremena sa govornice ministra, odnosno sa mesta gde je ministar da govore, da bi koristili i tu mogućnost da zloupotrebljavaju Poslovnik.
S druge strane, želeo bih ipak da čujem odgovor na postavljeno pitanje koje je ministar Dinkić ostavio kao otvoreno kada je juče rekao da nema dovoljno političke volje za departizaciju javnih preduzeća. Želeo bih da znam ko to u vladajućoj koaliciji nema volje za departizaciju, da li su to ministri i poslanici SNS, SPS ili je to upravo ministar Dinkić, da li se on suprotstavlja departizaciji javnih preduzeća.
S druge strane, priča koju smo čuli od gospodina Babića o zamrzavanju funkcija. Mi smo juče tražili definisanjem, šta znači zamrzavanje. Mi smo najvišu funkcionerku SNS gospođu Jorgovanku Tabaković neki dan videli na glavnom Odboru SNS.
Da, želim da koristim pravo na repliku.
Želim da koristim pravo na repliku, jer bih hteo da pojasnim jednu stvar, koja se tiče medija.
Naime, ovde je izrečena jedna poluistina ili neistina, koja se odnosi i na Studio B. Naime, Studio B je u nešto drugačijem položaju u odnosu na druge medije. Ona je naime, njegovo osnivanje, kao neke vrste javnog servisa, predviđeno Zakonom o glavnom gradu. Taj Zakon o glavnom gradu je donet u vreme mandata Vlade Vojislava Koštunice. Ne vidim da je bilo ko predložio da se taj zakon menja. U tom smislu, ove primedbe, koje se tiču na neophodnost izlaska države i lokalnih samouprava iz vlasništva medija, se ne odnose na RTS, na RTV i na medije čiji je osnivač grad Beograd, kao glavni grad.
Da li je to dobro ili ne, o tome možemo razgovarati, ali je ovo jedan specifikum, na koji sam ipak želeo da ukažem.
Hvala.
Demokratska stranka ne može da podrži većinu ovih zakona, pre svega Zakona o javnim preduzećima, jer se ovde ne radi o bilo kakvoj departizaciji. Nasuprot tome radi se o cementiranju zatečenog stanja, radi se o suštini, činjenici, da će naredne četiri godine sada izabrani direktori, od postojeće vlasti, ostati na tim mestima, da će novi izvršni odbori, koji mogu imati do sedam članova, praktično, nadomestiti sve uštede koje će se desiti ukidanjem sadašnjih nadzornih odbora, ti ljudi se primaju na neodređeno radno vreme.
Činjenica da se funkcije zamrzavaju za pravo i pravni sistem ne znači ništa, pošto ta institucija nigde nije objašnjena.
Smatram da je ovo samo jedno zamagljivanje o kome smo juče govorili, da je ovo jedno izigravanje volje birača, odnosno obećanja koja su data u izbornom ciklusu, jer ovo znači apsolutnu politizaciju i partizaciju javnog sektora, ne samo javnih preduzeća. Krenuli smo sa Narodnom bankom i pomenuo sam činjenicu da guverner te Narodne banke sedi na glavnom odboru SNS.
Još jednom bih molio odgovor na pitanje, ako je moguće, od ministra koji je ovde prisutan – ko u vladajućoj koaliciji je protiv departizacije, kako je to juče rekao gospodin Dinkić? Hvala.
Uvaženi predsedavajući, ministre Obradoviću, DS neće moći da podrži ovaj zakon, ukoliko se ne usvoje amandmani koji su suštinske prirode, a koje je podnela poslanička grupa DS.
Kada je 1930. godine počeo da se primenjuje Zakon o zaštiti autorskih prava, prvi takve vrste, dakle, pre sto godina, među šabačkim kafedžijama je nastala velika pometnja. Pravih dvorana gotovo da i nije bilo, pa se muziciralo u restoranima. Zato su vlasnici dobili upozorenje da bez odobrenja autora, tj. autorske agencije, ne mogu da izvode pozorišne i muzičke predstave.
Sopstvenici lokala, koji bi dozvolili besplatno ili uz naknadu u svome lokalu priređivanje predstava, a bez odobrenja ove agencije ili autora, kažnjavali su se novčano od 500 do 10 hiljada dinara ili kaznom zatvora od sedam dana do dva meseca.
Dozvole za rad izdavao je sekretar Udruženja za zaštitu autorskih prava, čije je sedište za to vreme bilo, jedino logično, u Narodnoj gostionici. Ne zna se od koga je Šabačka narodna knjižnica 1936. godine tražila odobrenje za svoj veliki koncert Ludviga Van Betovena, ali ga je ipak priredila i to na najvišem nivou. Ovo su bili prvi oblici zaštite autorskog prava, pre ravno 100 godina, u Šapcu, jednoj maloj varošici, autori su uživali zaštitu svojih autorskih prava.
U kojoj fazi smo mi danas, sto godina posle? Problem našeg društava jeste u činjenici, što su moje kolege pominjale, da se intelektualna svojina ne doživljava kao apsolutno pravo, već se često zahtevi za njenu zaštitu doživljavaju kao hir stvaraoca autorskih i srodnih prava.
Zahtev za zaštitom autorskog prava, pronalazaštvo, stvaranje drugih intelektualnih tvorevina, nisu ravnopravni sa drugim oblicima svojine, sa vlasništvom nad nepokretnosti, vlasništvom nad pokretnim dobrima. Zbog toga je, između ostalog naše društvo danas, na ovom nivou ekonomskog razvoja, zbog toga što intelektualna svojina nije zaštićena na pravi način, i to jeste ono što želim na početku da istaknem.
Prethodna Vlada sa zakonom iz 2009. i 2011. godine o autorskim i srodnim pravima, napravila je ozbiljan iskorak u zaštiti autorskih prava, kako bi sve grupe autora, kako individualni stvaraoci autorskih prava, tako preko kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih prava, ta svoja prava zaista mogli i da zaštite. U tom slučaju, u tom delu, nema nikakvog spora. To je zakon koji je dobar ali koji ima svojih nedostataka. Kada sam pisao o toj temi, više sam ukazivao na nedostatke tog zakona, malo ću se kasnije osvrnuti na to, pre svega na određenu vrstu zloupotreba monopolskog položaja organizacija za kolektivnu zaštitu autorskih prava, ali o tome nešto kasnije.
Međutim, za ovu vladu, za sadašnjeg ministra Obradovića, kojeg izuzetno cenim, i o ovoj temi smo više puta razgovarali na Odboru za nauku i obrazovanje, jeste da primeni postojeći zakon. Zašto? Zato što krađa autorskih prava ili zloupotreba autorskih prava na našem prostoru, u našoj zemlji tada, govorim podatke koji su rađeni još za vreme zajednice SCG, su pokazali da SCG tada, preko 90% prometa vlasništva nad autorskim pravima ostvaruje se na crnom tržištu.
Istraživanja su takođe pokazala, da je to iznos veći nego što se ostvari na tržištu droga. Dakle, nominalno veći iznos piraterije u odnosu na crno tržište narkotika. Zbog toga je to istraživanje Internacionalne alijanse za zaštitu prava intelektualne svojine, SCG tada stavljena na specijalnu listu, što je značilo da je naša država obavezna, pošto je u samom svetskom vrhu po raširenosti piraterije i kršenja prava intelektualne svojine, bila obavezna da sprovede određene aktivnosti, one su bile date u sedam mera koje je naša država bila dužna da sprovede. Dobar deo tih mera je normativno sproveden, donošenjem Zakona o zaštiti autorskih prava i intelektualne svojine.
Međutim, postavlja se pitanje, da li ovaj zakon o izmenama i dopunama ovog zakona ide ka sprovođenju tih direktiva, da bi sprečila piraterija, ili pak, ugrožava određena intelektualna prava.
Kada su u pitanju monopoli, koji nisu sporni po pitanju kolektivnih organizacija, koje štite autorska prava, oni nisu sporni, ni po odluci našeg Ustavnog suda. Dakle, monopoli postoje. Po stavovima evropskih institucija, monopoli kolektivnih organizacija postoje, ali je sporna njihova zloupotreba. Dakle, samim uspostavljanjem da neka organizacija za zaštitu autorskih prava ima pravo da štiti intelektualnu svojinu, njoj se daje monopol za zaštitu autorskih prava.
Citiraću u tom smislu, odluku Ustavnog suda, koji je rekao da član 84. Ustava Republike Srbije, zabranjuje zloupotrebu monopola, ali ne i monopol kao takav. U obrazloženju ovog stava, sud ističe da Zakonom o autorskim i srodnim pravima, koji je bio predmet kontrole Ustavnog suda, sprečava zloupotrebu tako što ovlašćuje državu da kontroliše da li kolektivna organizacija ispunjava uslove za dobijanje dozvole za rad, da oduzme kolektivnoj organizaciji dozvolu za rad, kao i da vrši nadzor nad radom organizacije, a nosiocima prava je ostavljena mogućnost da svoja prava ostvaruju individualno. U tom smislu, jeste uloga države da kontroliše kolektivne organizacije za zaštitu autorskih prava, i to nije sporno.
Međutim, sporno je da li je ovim zakonom prekoračena ta dobra mera kontrole države, jer je sada država propisala cene. Dakle, država je ušla u ono u šta je ušla sa Zakonom o rokovima plaćanja, recimo, o kome smo juče raspravljali, kada je ona ušla u jedno regulisanje obligacionih odnosa, propisujući rokove plaćanja komercijalnim subjektima. Ovde država prelazi granicu, koju je dao Ustav da kontroliše rad kolektivnih organizacija za zaštitu autorskih prava. Postavljam pitanje, da li prelazi? To je pitanje za vas i za naše, odnosno vaše evropske partnere koji se bave ovom problematikom.
Čak, u prilog tome što je bio stav Ustavnog suda, jeste i stav Evropskog parlamenta, koji je u svojoj rezoluciji o komunitatarnom okviru organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava izneo stav, da kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, prirodno vodi ka stvaranju faktičkog monopola na tržištu.
Dakle, to nije sporno i ne sporimo vam da kontrolišete da se taj monopol ne zloupotrebi.
Međutim, ono što jeste problem je činjenica da uvodite dvojnost ili višestruko zastupanje individualnih prava putem kolektivnih organizacija po pojedinim autorskim pravima. To niko ne radi u svetu, sem SAD, koji imaju poseban sistem zaštite autorskih prava. Dakle, ni jedna evropska država ne predviđa zaštitu kolektivnih autorskih prava preko dve i više organizacija. Dakle, samo jedna organizacija štiti autorska prava, dok država ima mogućnost da vrši kontrolu da li ona to radi tako što zloupotrebljava monopol. U tom smislu jeste ozbiljna rezerva koju su stavile moje kolege, pre svega koleginica Mojović, da davanje mogućnosti da više organizacija štiti jedno kolektivno pravo i naplaćuje naknade stvara ozbiljan problem kako će to funkcionisati, pogotovo što tako nešto u svetu ne postoji, sem u SAD, koji imaju dugu tradiciju i način dogovaranja davaoca i korisnika kolektivnih prava.
Ono što je svakako ozbiljan problem u zaštiti kolektivnih prava jeste činjenica da mi kada govorimo o zaštiti autorskih prava u suštini govorimo o zaštiti autora mučkih dela i svih onih koji su vezani za muziku, pa govorimo o muzičkom dinaru i sličnim stvarima. Gde su stvaraoci naučnih dela, udžbenika, naučnih radova, prevoda, književnih dela? Tu je problem i tu je problem u primeni zakona.
Naime, do neki dan ste na sajtu "Mile transa" mogli da nađete sva književna dela, od Ive Andrića do najnovijih stvaraoca u oblasti poezije i proze, a na nekim drugim sajtovima ste mogli da nađete udžbenike, naučne radove itd. i to nikome nije smetalo.
Gospodine ministre, pošto ste bili ministar i u prethodnoj Vladi i u ovoj novoj Vladi, sada imate ulogu ministra za nauku, pozivam vas, ovo je jedan konstruktivan predlog opozicije, tako bih govorio i tako sam govorio kada smo bili na vlasti, da realizacija ovog zakona nije samo pitanje autora, nego pitanje ekonomskog položaja ove države. Pozivam vas da narednu sednicu Odbora za nauku i obrazovanje posvetite temi zloupotrebe autorskih prava. To je pitanje i inspekcija i policije i privrednog kriminala i svih drugih subjekata koji treba da zaštite intelektualnu svojinu kao svaki drugi oblik autorskog prava.
Ponavljam još jednom, čovek možda ceo svoj radni vek radi na tome da napravi jedno naučno delo, odnosno da napiše jedan udžbenik, kao što ceo život može čovek da gradi kuću. Sada imate mogućnost da to delo neko odnese u fotokopirnicu, iskopira i nikom ništa. Istina, zato je predviđena kazna od jedne do tri godine zatvora, ali se to ne primenjuje.
Recite mi, molim vas, kada dođete na odbor, koliko ste puta razgovarali sa nadležnim ministrima da bi se to sprečilo? Navešću vam primer koji sam ispričao na Odboru za nauku i obrazovanje. Moj stariji kolega sa fakulteta mi je ispričao kada je on objavio udžbenik iz svoje oblasti, da je za to delo od izdavača dobio sredstva sa kojim je kupio "Ladu specijal" i ostalo mu je još nešto da ode na more. Ceo svoj život je uložio da bi napisao tu knjigu. Sada moje kolege ne da ne mogu da kupe "Ladu", nego ne mogu da kupe tu "Ladu" od 30 godina, koja je već za staro gvožđe. Ne samo to, oni moraju da ulože svoja sredstva da bi uopšte izdali knjigu i ta im se sredstva neće nikad povratiti. Ta sredstva ulažu samo zbog neke svoje moralne satisfakcije. Na vama je da zaštite njihova imovinska prava.
Dakle, pitanje kolektivne zaštite muzičara, da tako kolokvijalno kažem, jeste vrlo ozbiljno pitanje, ali oni imaju svoje organizacije i imaju više organizacija i ozbiljan su partner u pregovorima i sa državom i sa korisnicima tih prava. U tom smislu,poslanička grupa i ja štitimo takođe i te autore, ali skrećem pažnju na grupu autora koji nisu zaštićeni, koji još nemaju svoje organizacije, zato što njihov materijalni i drugi položaj im ne dozvoljava čak ni da naprave organizaciju za zaštitu kolektivnih prava, koja mora da ispuni brojne preduslove, i finansijske i materijalne itd, da ima prostorije, da ima stručno lice, da ima određena finansijska sredstva itd. U tom smislu morate pomoći tim organizacijama.
Kada je u pitanju posebna naknada za uvezenu robu, odnosno proizvedenu, koja može da posluži kao predmet zloupotrebe, to je posebna tema. O tome bi mogli posebno da govorimo. Prvo o tome da li je ta visina adekvatna, ko je određuje i kome ta sredstva idu. Dakle, ni jedan kolega koji je izdao naučni rad, knjigu ili bilo kakav drugi naučni rad od koga ova država ima koristi, patent, neće dobiti ni dinara od tog dinara koji se plaća. Zašto? Zato što nemaju svoje organizacije. Ko će te pare dobiti? Dobiće nekoliko organizacija koje se bave zaštitom autorskih prava muzičara, izdavača fonograma itd.
Po pitanju primene ovog zakona na zanatske radnje, tu je praksa u EU vrlo različita. Evropski sudovi su imali pune ruke posla da to pitanje postave na noge. To nije jednostavno pitanje. Ovo o čemu je govorila gospođa Mojović jeste jedno vrlo delikatno pitanje – kome i kada možete naplatiti naknadu za korišćenje autorskih prava?
Evo slučaja SCF protiv Marko del Korso, sudilo je Treće veće Evropskog suda pravde. Presuda je od 15. marta i zauzelo je stav da lica koja imaju pristup fonogramima, tokom posete zubaru ne predstavljaju javnost čije bi postojanje stvaralo obavezu na strani zubara da plaća naknadu. Pojam javnost upućuje na neodređen broj potencijalnih slušalaca i uz to ukazuje na prilično veliki broj lica, pri čemu je broj onih koji su istovremeno prisutni kod zubara veoma ograničen. Iako je sve veći broj pacijenata, činjenica je da s obzirom na to da pacijenti ulaze pojedinačno, oni generalno ne čuju isti fonogram.
Dakle, ovde je Evropski sud pravde bio vrlo detaljan i rekao je da zubar nema neku ekonomsku korist od toga što pušta muziku, jer će oni doći kod zubara i bez te muzike i sa tom muzikom, ako je zubar dobar. Međutim, to pitanje je vrlo delikatno. Treba postaviti pitanje i ekonomske snage tog zubara, o čemu je govorila gospođa Mojović i o delatnosti koju obavljaju i o činjenici da oni imaju veći potencijal da to plate, nego neko ko ima obućarsku radnju.
U tom smislu DS jeste za to da se zaštite mali preduzetnici i da se rasterete, ali u svakom slučaju moraju se svi ovi parametri imati u vidu. I zaštita autora i ekonomski potencijal onih koji pružaju usluge, nisu svi isti. Kada smo neki dan govorili o oslobađanju plaćanja poreza, nije isto osloboditi plaćanja poreza onog ko nije hteo da plati porez, ima imovinu, ima kapital i onog ko nije mogao zbog mera države, zbog ekonomske situacije da plati porez.
Pozivamo vas da još jednom razmotrite sve primedbe strukovnih organizacija, primedbe koje dolaze iz EU, pa i primedbe korisnika usluga autorskih prava. Možda pre svega njih koji su bili u jednom delu možda pogođeni visokim naknadama i naknadama koje su plaćali na nekoliko računa i nisu ni znali zašta ide jedan a zašta drugi. Možemo razumeti brigu o tim ljudima i ugostiteljima, međutim nije isto da li neko ima hotel sa pet zvezdica i 500 kvadrata ugostiteljskog prostora i nekog ko ima 60 kvadrata, recimo, pečenjare. To su sasvim dva različita pojma i trebalo je napraviti dodatne gradacije.
Nisam protiv toga da država uredi neke osnovne parametre, ali sam bez pogovora protiv toga da država ulazi u obligacione odnose između davaoca i korisnika autorskog prava, već da pomogne osnaživanje korisnika autorskih prava da se organizuju i da mogu biti ozbiljan partner u pregovorima autorskih organizacija.
U tom smislu DS, još jednom ponavljam, ne može glasati za ovakav zakon, već uz činjenicu da se uvaže vrlo korisni amandmani i primedbe svih ovih faktora. Hvala.
Gospodin Ilić je pominjao DS u negativnom kontekstu, mislim da ga čak trebali opomenuti, pošto je izašao iz teme. Gospodin Đelić nije govorio o G17 plus ili Regionima na taj način.
Mi kao DS nemamo nikakav problem. Imali smo demokratske izbore. Stranka smo u opoziciji koja, na jedan konstruktivan način, mislim da smo to pokazali ovih dana, ukazuje na sve negativne stvari koje se dešavaju, odnosno koje se tiču zakona koje donosite.
Ne možemo da hvalimo zakone koji su loši, koji su neustavni i koji su protiv pravnog sistema, koji su loši za građane Srbije, koji su loši za privredu Srbije, koji, na kraju krajeva, zamagljuju stvarnost i između redova, ali vrlo jasno, kada se oni budu primenjivali, tek će se njihove posledice osetiti, kao što je to Zakon o javnim preduzećima.
Molim vas da u ovu raspravu ne uključujemo opet teme koje nisu predmet diskusije i da se vratimo na ono što jeste problem, a to su nedostaci ovih zakona koje je Vlada stavila u proceduru.
Gospodo iz sada vladajuće koalicije ili, kako vi to kažete, vladajućeg režima, kada to kažete, dobro se zamislite ko je činio taj vladajući režim.
U prethodnom sazivu Skupštine smo imali nešto manje od 60 poslanika. Kao što znate, poslanička većina je 126. Istina, neki su bili na našoj listi, a ne bi prešli cenzus, ali to je naš problem. Ali, tu većinu je činila većinom sadašnja koalicija. Kada kažete bivši režim, pogledajte svoju prednju polovinu ili suprotni deo sale na kome sede poslanici SPS, G 17 itd, gospodine Babiću, i pogledajte ministarku koja je sedela i u prethodnom sazivu. Iznosite brojne neistine.
Sada ste govorili o informisanju, o strategiji, a u prethodne dve vlade vaši ministri su činili i predstavljali informisanje kroz ministarstva koja su vodili i gospodin Bradić i gospodin Marković. U koju god značajniju oblast da krenete, vidite vaše koalicione partnere.
Dakle, DS jeste imala premijera. Nije mogla da sprovede reforme do kraja baš zbog zakona i predloga zakona kakve sada stavlja na dnevni red vaš deo koalicije, koji vi podržavate i koji na bilo koji način ne donose bilo kakve promene i departizaciju, nego zakovavaju za naredni period partizaciju, partokratiju. Sad vidimo da neće biti problem i da direktor policije bude stranački funkcioner.
Predsedavajuća, mislim da ste adekvatni u postupanju koje ste imali u četvrtak, kada su bila poslanička pitanja, kako ste postupili prema kolegi Janku Radakoviću, danas trebali da postupite, pre svega, i prema prethodnom govorniku i onda bi se moglo reći da vodite ovu sednicu neutralno.
Kada je u pitanju porez na maglu, da je ovih dana bilo poreza na maglu i da je naplaćeno sve ono što su izgovorili ministri poslanici iz vladajuće koalicije, pokrili bi ste deficit koji je planiran za iduću godinu, i onaj javni i onaj skriveni.
Kada su u pitanju žuta preduzeća, mi smo vas ovih dana pokušali ubediti da ne pravite ni žuta, ni plava, ni crvena, ni svetlo plava preduzeća, nego da napravite javna preduzeća koja će poslovati na jedan normalan način, sa profesionalnim menadžmentom, jer ste vi to obećali u izbornoj kampanji. Vi radite upravo suprotno. Sada ta preduzeća prefarbavate, odnosno već ste ih prefarbali u ove boje o kojima govorim.
Kada je u pitanju pomenuti predsednik Tadić, ponosni što je predsednik Tadić bio predsednik Republike Srbije. Narod će reći svoje kada dođe opet vreme za izbore. Svakako, postojeći predsednik ne može ni do kolena da mu bude.
Kada su u pitanju mediji, to je suština o kojoj bi mogli dugo da govorimo, jeste da imate svoje medije, da u medijima blatite ljude koji rade svoj posao i one koji treba da odgovaraju i oni koji su nevini. Vi im presuđujete preko vaših medija. To je ono što ovu državu dodatno pretvara u partijsku državu. Hvala.
Neću se više javljati za reč ukoliko ne budem isprovociran kafanskim rečnikom kako se izrazio jedan poslanik, da ga prenosi u Skupštinu.
Slažem se da je predsednik Nikolić bolji od bivšeg predsednika Tadića u pravljenju rakije, makar tako mislim i ukoliko dobijem tu rakiju od gospodina Babića zaista ću to i potvrditi. On mi je inače dužan jedno izvinjenje zbog toga što je prošle nedelje rekao da ja od ovog ponedeljka neću više biti član DS, posle Skupštine DS. Evo ja sam i danas član DS, vrlo ponosan na to i kažem da ću dati doprinos da uvedemo ovu raspravu u normalan tok. Hvala.
Pretpostavio sam da nećete dati reč poslanicima koji su do sada zloupotrebljavali govornicu i davali pogrdne reči, kako sami kažu pežurativne, prethodnim vlastima.
Od 1990. godine kada je uveden višepartijski sistem u Srbiju najmanje na vlasti je bila DS. Jedina konstanta u vlasti od 2000. godine je G17 i Mlađan Dinkić vaš trenutni koalicioni partner. Podseća me kolega i Rasim Ljajić a i SPS. Tako da se nadam da ćete imati neku računicu pre nego što izgovorite tako teške reči i ne bih voleo da termini oko boja javnih preduzeća budu večeras glavna tema.
Pričamo o veoma važni stvarima o tome ko će upravljati javnnm preduzećima. Ovako kako je zakon osmišljen, najmanje će to biti profesionalna i uspešna preduzeća. Ovo ne obećava njihove biografije i način izbora ne obećava da će to biti uspešna preduzeća, naprotiv.
Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. Dovedeni smo opet u veoma nezgodnu situaciju. Na početku ove sednice narodni poslanik je predložio da se ovo vreme za raspravu poveća, tako što bi se ovih 10 zakona, koje smo dobili po hitnom postupku, moglo u jednom normalnom vremenu raspravljati.
Opet imamo situaciju, kao što smo imali pre nekoliko dana i pre petnaestak dana, da većinu vremena koristi ministar Dinkić i da ćemo verovatno ovu raspravu večeras završiti u kasnim noćnim satima. Tako što će ministar na pet minuta diskusije odgovarati sa 15 minuta diskusije i ne samo to, nego što ne govori o temi o kojoj je reč. On govori o javašluku prethodne Vlade, o pitanjima koja su čisto populistička, koja nemaju nikakve veze sa tekstom ovih zakona.
Molim vas, ovo nije činjenica koja je Poslovnikom striktno regulisana, ali na neki način, pošto ste iz iste partije kojoj pripada, to je sada pokret, a biće partija, da zamolite ministra da na neki način koristi vreme u meri koja bi bila razumna. Ovo šta radi nije razumna i dovodi nas u nezgodan položaj, u smislu da omalovažava Skupštinu i da omalovažava poslanike. Na ovaj način, ni ovo malo vremena što nam je ostalo neće imati nikakve svrhe. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ovoj grupi zakona koji su danas na dnevnom redu ne vidimo nikakve reformske korake, nasuprot toga mislimo da je većina njih populističkih i da mogu samo značiti korak unazad. Tako da iz uvodnog izlaganja ministra Dinkića mogli smo da čujemo neke lepe želje, međutim sve to ne stoji u ovim zakonima, a naročito je vrlo sporna mogućnost primene tih obećanja koja su, kažem, više ličila na predizborna obećanja iako su izbori davno završeni.
Kada je u pitanju, recimo, Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, možda se može videti dobra namera predlagača ovog zakona da uredi plaćanje pre svega države prema privrednim društvima, prema privrednim subjektima. Tu ne vidimo ništa sporno. Demokratska stranka bi podržala jedan takav zakon kojim bi se država obavezala da će ispunjavati u roku obaveze koje su dospele na plaćanje.
Međutim, ne vidim sasvim dovoljno razloga za donošenje zakona kada ste već iskoristili mogućnost i na sva rukovodeća mesta u javnim preduzećima i u javnom sektoru postavili svoje direktore, svoje pomoćnike ministara, ljude koji daju nalog za plaćanje, zbog čega jedan takav zakon. Zar nije dovoljno da ih sve okupite ili pošaljete poruku da plaćaju svoje obaveze u ugovorenom roku? Zbog čega bi bio potreban jedan zakon koji bi ih na to obavezivao? Ali, ako nemate poverenje u te postavljene direktore možda je i zakon potreban, ali na nivou država – privrednici, u svakom slučaju za to se slažem i za jedan takav zakon, još jednom ponavljam, bi mi glasali.
Međutim, sporno je sledeće. Vi ovim zakonom ograničavate rokove plaćanja između privrednih subjekata. Dakle, između preduzetnika, privrednih društava, bez obzira na karakter kapitala. Tu na ozbiljan način narušavate Ustav Republike Srbije član 82. u kome se kaže da je preduzetništvo slobodno i još se kaže – preduzetništvo se može ograničiti zakonom radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
Ne vidim da je zdravlje građana Srbije ugroženo time što se privredni subjekti eventualno nešto drugo dogovorili. Ovaj zakon je u suprotnosti, po meni, sa sistemskim zakonom, Zakonom o obligacionim odnosima, član recimo 516. u kome se kaže – kupac je dužan platiti cenu u vreme i na mestu određeno ugovorom. Zbog čega bi se država mešala u rokove plaćanja između privrednih subjekata? Na ovome bi vam zavideo i Boris Kidrič. Vi ste se pozvali na direktivu 11 iz 2011. godine, izvinjavam se direktivu broj 7 iz 2011. godine, čak ste u uvodnom delu rekli da je to u skladu sa tom direktivom.
Odmah ću da kažem da to nije tačno, odnosno da je iznesena neistina jer u toj direktivi se ne kaže da se odredba o roku plaćanja primenjuje na privredne subjekte već samo za slučaj da se privredni subjekti nisu drugo dogovorili. To je velika razlika. To dokazuje i završni deo ovog zakona koji u prilogu ima i tabelu o usklađenosti sa propisima EU gde se vidi da taj deo zakona nije usklađen, a to je moram reći, osnovni deo i okosnica ovog zakona.
Dakle, ograničavaju se rokovi plaćanja u EU između privrednih subjekata, a ne zadire se u njihovu slobodu ugovaranja. Šta bi značilo donošenje jednog ovakvog zakona? To bi značilo da bi privredni subjekti koji su pod teškim bremenom, teške ekonomske situacije, pod teškim bremenom dugova, dobili jednu obavezu koju neće moći da ispoštuju. To je kao da čoveku koji jedva hoda date obavezu da trči Husein Bolt i time ćete dovesti mnoga privredna društva u veoma težak položaj. Predvideli ste drakonske kazne za kašnjenje u plaćanju i gotovo je neverovatno, a ja ću to zbog građana Srbije i privrednika pročitati, kaže, ako dužnik kasni sa plaćanjem, poverilac ima pravo da bez prethodnog upozorenja od dužnika zahteva naknadu za kašnjenje o neispunjenju novčanih obaveza u iznosu od 20.000 dinara na ime penala za neizmirenje novčane obaveze u roku.
Ovo je prosto neverovatno. Dakle, i za dužnika koji ima obavezu od jedne hiljade i za dužnika koji ima obavezu od 10 miliona, kazna je 20.000 dinara. Šta to znači, da poverilac fakturiše dužniku na osnovu ovog vašeg zakona, ne vidim u kom zakonu ste našli osnovu za to i kakvu ste ovakvu jednu odluku mogli predvideti.
Video sam da ste vi amandmanom Vlade na neki način relativizovali ovu odredbu, pa ste rekli da može, međutim, i to je krajnje neprimereno.
Dalje, predviđene su takođe drakonske kazne za privrednike koje kasne sa plaćanjem od 100 do dva miliona dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, odnosno privredni subjekt javnog sektora koji ne izmiri novčane obaveze u rokovima utvrđeni ovim zakonom. Dakle od 10 hiljada do 500 hiljada kazniće se za prekršaj preduzetnik, od 10 hiljada do 150 hiljada odgovorno lice.
Dakle, predviđene su drakonske kazne, ne samo za javni sektor, nego i za privredna društva koja možda duguju neku malu sumu, neki pekar, neki obućar, neki zanatlija, malo privredno društvo i ovo su zaista drakonske kazne.
Ja, ni poslanička grupa DS nema ništa protiv, još jednom da ponovimo, da se uvede red u plaćanje kada je u pitanju država i privatni sektor, odnosno privredna društva, nemamo ništa protiv, ni da država propiše obavezu velikih trgovačkih kuća da plaćaju o roku, da plaćaju na vreme.
Međutim, ovo se ne postiže Zakonom o rokovima plaćanja, već postoje antimonopolski zakoni, koji možda samo kada bi se primenili, možda bi veliki trgovinski lanci morali da izvršavaju svoje obaveze prema procentu svog učešća u tržištu, odnosno u maloprodaji, odnosno veleprodaji.
Smatram da u ovom delu ovaj zakon je sasvim nepotreban, suvišan i napraviće veći haos među privrednicima i naneće im veliku štetu, naročito manjim privrednicima uz uverenje da ste imali dobru nameru kada je u pitanju država i njen odnos prema privrednicima.
Drugi zakon koji se tiče o uslovima otpisa, kamata i mirovanju poreskog duga, ovo je, sami ste rekli noviji zakon o amnestiji.
Kako ste videli da je gospodin Nikolić pomilovao Džajića, Cvetkovića, itd. Dačić i Vučić 4000 lica koja su izvršila krivična dela, odlučili ste da i vi ipak donesete jedan zakon o amnestiji.
Mislim da se privrednicima ovaj termin neće dopasti, nisu oni počinili nikakva krivična dela, daleko od ovih koja su amnestirana i smatram da jedan ovakav zakon ne bi trebalo porediti sa Zakonom o amnestiji.
Svako ima pravo na svoju amnestiju, a mi čak u DS i ja lično ne bi ništa imao protiv da ste privrednicima koji nisu u teškom prethodnom periodu mogli izmirivati svoje obaveze, da im prolongirate plaćanje tih obaveza i da im otpišete kamate, uz uslov, uz dva uslova. Prvi je, da ste napravili jasno razgraničenje između poreskih dužnika koji su mogli, a nisu hteli da plaćaju porez i poreskih dužnika koji su merama države ili teške ekonomske situacije, teške situacije u privredi, nisu mogli da plaćaju svoje poreske obaveze.
Drugo, da ste privrednim društvima, odnosno preduzetnicima koji su redovno plaćali svoje obaveze dali neke beneficije, jer zbog čega bi neko plaćao redovno svoje obaveze, bez ikakvih beneficija. I sami ste rekli da ste imali moralnu dilemu kada ste predlagali ovaj zakon, u smislu da će biti poreski obveznici koji su redovno plaćali svoje obaveze, mali preduzetnici, mali vlasnici trgovačkih radnji, zanatlije itd. koji su poslednji dinar izdvajali da bi plaćali obaveze poreske, a vi sada nekim ljudima koji su možda ostvarivali profit, dajte pravo da svoje obaveze plate u nekom roku sa otpisanom kamatom, a to je nepravedno.
U tom smislu ne možemo podržati ovaj zakon. Podržali bi ga samo ukoliko bi se to odnosilo na privredne subjekte koji su merama države, merama Vlade zbog teške ekonomske situacije, koji su bili onemogućeni da plaćaju svoje poreske obaveze.
Možda jedan od najvažnijih zakona u ovom setu, Zakon o javnim preduzećima, ima možda i najviše nedostataka. Ja bih rekao koji treba da završi proces političkog zaokruživanja i zamrzavanja stanja sa postavljenim licima, završetak procesa politizacije javnih preduzeća koji je započet procesom postavljanja, odnosno donošenja Zakona o NBS i ovim se taj proces zaokružuje u smislu da će direktori, upravni odbori koji će dobiti status sada nadzornog odbora ostati na funkcijama, a obično su to i većinom su vaši politički kadrovi ove koalicije i u tom smislu, ovaj zakon je protiv vaših izbornih obećanja o depolitizaciji, protiv interesa običnih građana i ovim ste obmanuli građane i birače koji su za vas glasali.
Dakle, postavili ste direktore, ljude u upravne odbore i sada im zamrzavate te funkcije, kažete da će jednog dana biti konkursa i da će biti izabrani novi direktori i novi članovi nadzornog odbora.
Rekli bi naši ljudi "ne lipši magarče do zelene trave".
` Ova odredba i ovaj zakon liče na to.
Međutim, ono što mene naročito plaši, a o čemu niste danas ni govorili, jeste na mala vrata uvođenja privatizacije javnih preduzeća. Tri zakonske odredbe navode na to. Prvo ste rekli da javna preduzeća za svoje obaveze odgovaraju celokupnom svojom imovino. Rekli ste da javna preduzeća imaju svoju imovinu i rekli ste da je kapital u javnom preduzeću podeljen na udele. Šta to znači? Javna preduzeća će donošenjem ovog zakona dobiti svoju imovinu, odnosno na njih će biti preneta imovina koja je do sada bila u vlasništvu države.
Nakon toga, poverioci tih javnih preduzeća na osnovu člana 10. ovog zakona, po kojem javna preduzeća odgovaraju celokupnom svojom imovino, tražiće da naplate svoja potraživanja. U dobrom delu javnih preduzeća, ključnih javnih preduzeća koja se bave isporukom vode, toplotne energije, iznošenjem smeća, njihova pasiva, odnosno obaveze su veće od njihovog kapitala.
Ta javna preduzeća tim danom će postati vlasništvo svojih poverioca, banaka, privrednih društava i svih drugih koji imaju potraživanja prema njima.
Da li ste razmišljali o tome gospodine Dinkiću?
Dakle, nije slučajno. Pitao sam se zbog čega će imovina javnih preduzeća biti podeljena na udele kada to nije privredno društvo? Biće podeljeno na udele tako da bi se lakše podelila kada bude namirenje tih obaveza.
O javnim preduzećima možemo pričati mnogo toga. Delatnost javnih preduzeća, recimo meni je sasvim nepojmljivo da je u članu 2. Zakona o javnim preduzećima i delatnost informisanja. Zar nismo usvojili, gospodine Dinkiću, strategiju koja se odnosi na medije po kojima je država trebala da izađe iz ove oblasti? Da li ste se konsultovali sa strukovnim udruženjima? I ako ste predvideli ovu odredbu, kao prelazno rešenje za postojeća javna preduzeća koja se bave informisanjem, morali ste u prelaznim odredbama da navedete da će to biti do privatizacije tih javnih preduzeća.
Kad smo kod privatizacije, ne mislim da javna preduzeća trajno treba da ostanu pod kontrolom države, odnosno opština, gradova i pokrajina. Međutim, ne mislim da je ovaj zakon sa tri svoja člana osnov za privatizaciju tih javnih preduzeća. O tome bi se morala povesti jedna široka rasprava, u kojoj bi svako morao da kaže šta misli o privatizaciji komunalnog sistema.
Znamo kakva su nam iskustva o privatizaciji preduzeća koja su se bavila privrednim delatnostima, a možemo zamisliti šta bi nam se moglo desiti da privatizujemo javna komunalna preduzeća. Ne znam sa kime ste se, da li ste se konsultovali sa sindikatima u javnim preduzećima. Kažete da imate podršku od Svetske banke, koliko sam razumeo, ja nisam sasvim siguran da su oni dobro pročitali ovaj zakon.
Na kraju krajeva, ne znam kako kada ovaj zakon nije uopšte usaglašen sa propisima EU, pa čak nije ni preveden na bilo koji od svetskih jezika, jer to jasno piše u ovom obrascu izjave usklađenosti sa propisima EU. Piše čak da nije preveden na bilo koji od svetskih jezika.
Dakle, predlažemo da povedete računa o amandmanima koji su podnele poslaničke grupe, i opozicije i eventualno poziciji, po svim ovim pitanjima. Ovi zakoni su rađeni na brzinu i bez prave stručne analize, neke od ovih odredbi, kažem i pored možda dobrih namera su vrlo opasne i mogu prouzrokovati dalekosežne posledice.
Zbog toga će i naš odnos prema većini ovih zakona, osim toga što naravno, Zakona o javnim preduzećima, ne možemo glasati, ne možemo glasati ni za zakone koji se tiču o otpisu kamate mirovanju poreskog duga, ukoliko se ne prihvati naša amandman, ali možemo da razmislimo i verovatno ćemo glasati o zakonu koji se odnosi na privatizaciju, odnosno dopunama Zakona, o Zakonu o zateznoj kamati, Zakonu o osiguranju i Zakonu o deviznom plaćanju. Svi ovi ostali zakoni morali biste nam dokazati i prihvatiti neke amandmane, da bismo za njih glasali.
Demokratska stranka nije apriori protiv svega onoga što predlaže vaša Vlada. Međutim, jesmo protiv Zakona koji idu, koji nas vraćaju unazad i koji će na kraju krajeva imati dalekosežne posledice po građane Srbije, kao što će na kraju imati nedavno usvojen Zakon o budžetu. Hvala.