… kome ne treba pas vodič, nego mu treba, uputstvo o lepom ponašanju.

Poslanicima SNS je smešno kada se priča o socijalno ugroženim licima, o licima koja nemaju osnovne uslove za život, o invalidnim licima, licima bez vida. Gospodinu Babiću je smešno kada pričam o licima bez vida, a koji nemaju mogućnost da izađu na ulicu, koji nemaju mogućnost da imaju psa vodiča i koji nemaju mogućnost da prehrane svoju porodicu, jer je gospodin Babić izglasao prvo Zakon o radu kojim je ukinut minuli rad i smanjio prihode slabovidim licima, pa je izglasao Zakon o smanjenju plata i penzija i time je dodatno smanjio prihode slabovidim licima i danas ovaj zakon, koji dolazi, rekao sam na početku da jeste formalno-pravno zakon koji daje mogućnost tim licima da imaju pse vodiče i da u okviru nekih standarda, koji postoje i u drugim modernim zemljama, koriste te pse vodiče. Međutim, mi nismo moderna zemlja, niti smo država koja na drugi način omogućava da ta lica žive normalno. To je ono što sam pominjao, lokalna samouprava, verovatno nije mnogo bolje stanje ni u Beogradu, ni u Vranju, ni u Nišu, niti tamo slabovida lica žive bolje nego što žive u Novom Sadu.
Zbog toga sam smatrao da ste ovu diskusiju trebali uzeti kao opis realnog stanja, gospodine Vulin, i vrlo pažljivo zabeležiti ono što sam rekao, ne zbog mene, nego zbog lica o kojima sam govorio, umesto što ste se smejali na pominjanje činjenice da slabovida lica ne mogu da izađu iz svog stana. Hvala.

Član 106. i 107. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, povredili ste Poslovnik, zato što niste opomenuli predstavnika Vlade, ministra Vulina, jer je dva ili tri puta izgovorio reč, da je u mom izlaganju bilo mržnje.
Dakle, u mom izlaganju nije bilo nikakve mržnje, ni trunka mržnje. U svom izlaganju sam samo obrazlagao kontekst u kome se ovaj Zakon donosi. Osim toga, nisam imao suštinskih primedbi na sam zakon, već na kontekst i znam da su u donošenju ovog Zakona i pisanja učestvovala udruženja slepih i slabovidih, jer sam čitao celu analizu pripreme tog Zakona i odredbi koje su bile predlog i nisu ušle ili su naknadno ušle u taj Zakon.
U našoj poslaničkoj grupi, svi detaljno čitaju zakon, a to što predstavnici vlasti u isti prepoznaju mržnju, to je njihov problem, ali nije vaše, čak predsednice da dajete ocenu mog izlaganja. Moje izlaganje bilo fokusirano na temu dnevnog reda, a to su slabovida i slepa lica koja dobijaju jednu mogućnost, ali im je u međuvremenu oduzeta svaka druga mogućnost da pristojno, dostojanstveno žive. U tom kontekstu sam govorio.
Dakle, jedan zakon ima svoj društveni kontekst. Vi bi kao pravnik trebali da znate. On se ne donosi van vremena i prostora. On treba da se primenjuje na konkretne ljude koji nemaju da jedu, a imaće pse vodiče.

Nadam se da sam vam objasnio zbog čega ste povredili Poslovnik.

Ja ne želim da držim zapaljive govore i u nedostatku argumentacije da vičem kao gospodin Babić. Ni on sam ne veruje u to što je izrekao. Video sam da je kolege iza njega bio sram i tako su se osećali dok ste vi govorili, gospodine Babiću. Stideli su se vaših reči, zato što znaju, zato što znaju da je za vreme vlasti Borisa Tadića radnicima plata rasla. Plate su rasle. Penzije su za vreme vlasti Borisa Tadića, te tako opake vlasti, rasle i penzioneri su mogli od svojih penzija da žive, gospodine Babiću, u odnosu na penzije sadašnjih penzionera od kojih ne mogu da sastave kraj sa krajem. Dušu ste im oduzeli.
I vi govorite o nekom prošlom vremenu. I vi govorite o tome da ste vi učinili nešto za građane Srbije. Sem obećanja, sem obećanja predsednika Vlade, gospodina Vučića, niste učinili ništa. Nula. Dakle, nula u svim segmentima i zapošljavanja i privlačenja stranih investicija. Rastu samo dugovi, raste samo zaduženje koje je veće nego ikad, rastu obaveze države prema stranim ulagačima.
U svakom slučaju, to što pojedini poslanici za vreme vašeg izlaganja ispuštaju neke krike koji su više skloni pećinskim …

Da li vi ne čujete to, predsednice?

Da li vi to ne čujete?

Poslaniče, stvarno molim vas kao profesora, doktora, da obratite pažnju na to da ne bacamo ljagu na čitav parlament.)
Oni bacaju ljagu.

Jel to nije bio slučaj?

Ali, dozvoliti neću da se ovaj parlament pretvori u ovakvo nešto. Vi ste profesor, vi ste iz Novog Sada, molim vas da dostojanstveno kritikujete kolege, a ne krici. A, ne krici. Neću dozvoliti.)
Vi ste advokat, vi ste iz Novog sada… (Isključen mikrofon.)

Vi mene, predsedavajuća, ne možete upućivati da držim konferenciju za štampu.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi poslanici, naša poslanička grupa podnela je tri predloga zakona kojima bi se na jedinstven i sistematičan način rešio problem građana zaduženim u švajcarskim francima, ali ne samo u švajcarskim francima, već i svim onim građanima koji imaju deviznu klauzulu kod svojih kredita, a ti krediti se tiču prvenstveno rešavanja stambenih problema i rešavanja pitanja krova nad glavom tih ljudi.
Danas dok mi ovde raspravljamo, desetine hiljada porodica strepe da će ostati bez stanova koje su uzeli na kredit. I ne samo to da će ostati bez stanova, nego da će i posle tog oduzimanja stanova ostati u dužničkom ropstvu banaka.
Zbog toga smo mi podneli predloge tri zakona. Jedan od njih jeste zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci, kojim predlažemo da Narodna banka ima dodatnu kontrolnu funkciju nad bankama, a koja se tiče zaštite potrošača, odnosno korisnika finansijskih usluga. Jer, sada Narodna banka štiti banke a ne građane, odnosno nema isti odnos prema građanima i prema bankama. Banke stiču ekstra profit a građani padaju u dužničko ropstvo.
U Zakonu o Narodnoj banci smo mi dodali jednu odredbu koja kaže da Narodna banka obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, društva za osiguranje, davaoci finansijskih usluga lizinga, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, pružaoci platnih usluga, izdavaoci elektronskog novca u slučaju poremećaja na finansijskom tržištu koji uzrokuje prekomernu štetu korisnicima ovih usluga.
Predsedavajuća, pored najbolje moje volje, ne mogu da završim izlaganje zbog toga što poslanike većine ne interesuje pitanje zaštite potrošača korisnika finansijskih usluga i zbog toga što glasno pričaju. Ali, ja ću nastaviti još glasnije da bi me čuli i oni i građani Srbije. Dakle, predlog naše poslaničke grupe jeste da se zaštite korisnici finansijskih usluga koji su se zadužili u švajcarskim francima, eurima, a koji su u međuvremenu ostali bez plata.

Hvala.
Predsedavajuća, nadam se da ću sada moći slobodno da izložim predlog izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Predlogom ovog zakona, ovih izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga naša poslanička grupa išla je ka tome da zaštiti sve korisnike finansijskih usluga, sve one koji su se zaduživali ili planiraju da se zaduže u kreditima koji imaju deviznu klauzulu.
U ovom zakonu, predvideli smo da su ništavne odredbe opštih uslova koji su mimo osnovnog ugovora, a koje propisuje teže uslove za korisnike finansijskih usluga.
Dešava se sada da u ugovorima o kreditu, datu su samo osnovne odredbe, a da se u opštim uslovima propisuju teža opterećenja za korisnike tih kredita, čak da se povećavaju kamate, čak da se povećavaju drugi tereti koji opterećuju te kredite i da korisnici finansijskih usluga, korisnici kredita ni sami ne znaju kada potpisuju ugovor šta potpisuju.
Osim toga, predvideli smo jednu veoma važnu odredbu da opterećenje korisnika kredita, stambenih kredita ne može biti veće od 40% njihove plate, a samo ukoliko se posebno saglase da to može biti 50% njihove plate. Ovako kako je trenutno stanje, potrošačima, odnosno korisnicima kredita opterećena je cela plata, ne samo njihova plata, nego plata njihovog bračnog druga, tako da oni nemaju novca za život, već sva sredstva koja steknu moraju da daju bankama koja stiču ekstraprofite i kroz ove ugovore koji su na štetu korisnika, finansijskih usluga, u tom smislu, postavljam i pitanje, ukoliko ne prihvatite ovaj zakon, kako mislite da će građani koji imaju rate kredita 50, 60 ili 100.000, kako mogu da žive od plate od 20.000 dinara, koje su u međuvremenu smanjene odlukama ove Skupštine i kako mislite da ljudi vraćaju kredite, kada ste im smanjili platu, ukinuli minuli rad i zbog toga ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona ide ka otklanjanju tih posledica.

Dva prethodna zakona odnosila su se na korisnike svih finansijskih usluga, i na one građane koji su zaduženi u francima i one koji su zaduženi u evrima ili eventualno u američkim dolarima, odnosno kojima je valuta indeksacije bila u tim stranim valutama.
Ovaj Zakon o posebnim uslovima i načinu izmirenja obaveza korisnika stambenih kredita sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima, odnosi se isključivo na korisnike kredita građana koji su zadužili sa valutnom klauzulom u švajcarskim francima.
Mi smo predvideli pet modela kako bi ovi građani mogli da izmiruju svoje obaveze, svoje kredite i kako bi mogli normalno da žive.
Jedan od modela jeste da se ovi krediti reindeksiraju u eure i to na dan zaključenja ugovora, na dan zaključenja i da se tako reindeksirani preračunaju i da se da obračun korisnicima kredita da se vidi koliko su oni još zaduženi ili su možda čak pretplatili, odnosno isplatili svoj kredit.
Druga mogućnost koju smo dali korisnicima kredita u švajcarskim francima jeste da valuta ostane švajcarski franak, ali da kurs bude pre donošenja Zakona o radu, jer je taj zakon tačka vezivanja za njihov ekonomski sunovrat, sunovrat građana Srbije koji su korisnici finansijskih usluga.
Dakle, skočio je kurs švajcarskog franka, a u međuvremenu su doneti Zakon o radu, Zakon o ograničavanju plata kojima su njihove plate smanjene i u tom smislu su oni onemogućeni da vraćaju svoje kredite.
Treća mogućnost jeste da ti građani vrate stan banci i da im banka otpiše preostali dug. Pojedini građani nemaju nikakvu više kreditnu sposobnost zbog toga što su njihove plate smanjene ili su ostali bez posla zbog ove loše vlasti.
Naš predlog jeste da oni imaju mogućnost da vrate stan banci, ali da im banka oprosti preostali deo kredita.
Četvrta mogućnost jeste da zaduženi građani u švajcarskim francima vrate stan banci, međutim, da ostanu kao zaštićeni, odnosno kao zakupac u tom stanu i da posle dve godine imaju mogućnosti da otkupe taj stan, da im je banka dužna da ponudi taj stan, a naravno, po novoj procenjenoj ekonomskoj ceni tog stana i da oni imaju pravo preče kupovine.
Molim predstavnike vladajuće koalicije da glasaju za ove predloge kako bi zaštitili ove građane. Hvala.

Hvala.
Neko je danas u raspravi rekao netačnu informaciju da su prva sredstva preko KFW banke u Srbiju ušla, da tako kažemo, 2007. godine za energetsku efikasnost. To nije tačno. Prva sredstva za energetsku efikasnost ušla su 2001. godine za vreme Vlade Zorana Đinđića i to za zamenu vrelovoda, za ugradnju kalorimetara, merača toplotne energije koja bi bila upotrebljena za štednju toplotne energije, a određena količina sredstava je bila usmerena na toplotnu izolaciju.
Ono što sam ja pažljivo slušao ovo vreme jeste činjenica da niko ne osporava potrebu da 15 miliona evra bude uloženo u energetsku efikasnost, odnosno za izolaciju, odnosno ugradnju stolarije koja bi štedela toplotnu energiju. Međutim, gotovo svi diskutanti koji su govorili sa strane opozicije pitali su vas, gospodine Vujoviću, i molim vas da ne napuštate salu, gospodin Arsić nije danas tako hitar kao prošli put, kada vas ovo budem pitao – koliko će to značiti da će biti sa ovim kreditom ukupan dug Republike Srbije na današnji dan? Dakle, sa ovim kreditom od 15 miliona evra, koliki je ukupan dug Republike Srbije?
Niko ne osporava ovih 15 miliona evra, ali postavljam pitanje – da li smo i koliko smo prekoračili zakonsku granicu zaduženja koje ne bi smela Vlada da učini, jer time čini ozbiljan zakonski prestup i, s druge strane, dovodi Srbiju u situaciju da će jednog dana doći u bankrot? Zbog toga ste, gospodine Vujoviću, vi odgovorni i treba da nam kažete koliko će biti zaduženje Republike Srbije s ovim danas kreditom?
S druge strane, 2001. godine, kada smo dobili sredstva za energetsku efikasnost, i to da podsetim, ta su sredstva bila bespovratna. Tek kasnije, u nekim narednim fazama, ona su postala kreditna sredstva pod određenim povoljnim uslovima. Jeste opravdano pitanje – šta će to u stvari značiti korisnicima te građevinske stolarije, koja će im učiniti energetsku efikasnost kada vi podižete cenu struje za 15%? Istina, vi ste pokušali da nas za to pripremite tako što nam niste to govorili na vreme, ali ste nam sada saopštili.
Dakle, te škole, ustanove itd, koje budu uštedele kroz stolariju i kroz izolaciju, plaćaće 15% veću struju za nekih 15, mesec dana. Vi ćete nam to na vreme saopštiti, kada budemo najmanje opterećeni sa nekim drugim temama smanjenja plata, penzija itd.
S druge strane, gospodine Vujoviću, niste dali odgovor mom kolegi Đurišiću – da li je tačno da je naš suficit značajan i zbog čega ta sredstva ne ulažete u vraćanje kredita ili u neke investicije koje bi mogle da pokrenu privredu ili da smanje zaduženje, nego te pare, kako je rekao gospodin Vučić, ja ne znam da li je to tačno, kaže da ne znate kako da ih potrošite?
Gospodine Vujoviću, vi ste ministar finansija, vi bi trebalo da znate plan trošenja sredstava. Ako uberete neka sredstva, trebalo bi da znate da ih potrošite. Gospodin Vučić kaže da vi…