Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Moram priznati da je ovo prvi put da ste postupili po Poslovniku, ali moram priznati da sam vrlo iznenađen nervozom gospodina ministra.
Dakle, u slučaju stečaja banke, ono što sam hteo da kažem, a što me je ministar prekinuo na tren, kada je u pitanju Predlog zakona o osiguranju depozita, ovim zakonom Narodna banka odlučuje koja će to banka preuzeti depozite te banke koja ide u stečaj.
Pitamo guvernerku zbog čega je to tako, zbog čega se ne raspiše javni tender za te poslove u kojima bi se jasno definisalo šta se traži od banke koja bi trebala da preuzme te depozite, kako bi mogla da obavi tu svoju funkciju? Siguran sam da u zemlji Srbiji postoji više banaka koje bi te poslove mogle da obavljaju, a ne samo jedna banka, kako se to do sada dešavalo, a koja je nastala pod imenom Štedionica i koja dobija sve depozite da reguliše obaveze po njima.
Sa druge strane, gospođo Tabaković, nije nam jasno zbog čega ste obavezali banke da direktno primenjuju jedinstvene međunarodne računovodstvene standarde. Dakle, u ne izmenjenom obliku, u engleskoj verziji. Imamo jasnu primedbu na to. To je slično kao što se dešavalo, svojevremeno, u Bugarskoj kada su zakoni direktno primenjivani bez prevoda. Bilo bi normalno da se ti zakoni, odnosno da se ta uputstva prevedu, da se objave u „Službenom glasniku“ na srpskom jeziku uz određene komentare i uputstva koja bi prilagodila ta uputstva, odnosno bolje objasnila način njihove primene.
Kada ste branili neke stavove u ovom zakonu, rekli ste da je to praksa i u nekim drugim zemljama, značajna praksa u nekim drugim zemljama. Tada ste naveli pet zemalja Evrope, iako u Evropi postoji mnogo, mnogo više zemalja. Dakle, to nije značajna praksa koja bi vas navodila da vi te standarde, kao eksperiment, ne mislim samo na ove standarde, primenjujete u Srbiji.
Poštovana guvernerko, naravno, razumem, vi ste zamrzli članstvo u SNS, ali i dalje ste potpredsednik u SNS…

Nadam se da ćete mi dati dva i po minuta, kao i gospodinu Babiću.
Gospođo Tabaković…

Gospođi Tabaković.

Dakle, odgovorno tvrdim za svaku reč, za svaku rečenicu koju sam izgovorio, a to mogu da posvedoče i građani, da nema ni jedne neistine u njima, ni jedne neistine. Mogu da se složim sa gospođom Tabaković da sam možda bio do kraja ne sasvim precizan, ali se iz šireg konteksta moglo razumeti da sam rekao da je Narodna banka, govoreći o odredbama koje nisu bile toliko bitne da se regulišu sada, da su bile bitnije odredbe o zaštiti građana, potrošača, govorio sam i o štedišama koji štede u evrima, odnosno čiji je kredit vezan za evre i švajcarce, govorio sam o kursu dinara.
Smatrao sam da bi bilo bitnije da o tome raspravljamo, nego, rekao sam, da se raspravlja o kovanju novca i pravu koje NBS sebi dala, a kovati se može samo metalni novac. Sada, u modernom finansijskom sistemu, ne postoji metalni novac koji ima neku značajniju vrednost. Rekao sam – novac koji će na sebi imati određene likove. Iz toga se moglo zaključiti da se radi o numizmatičkom novcu koji je posvećen određenim događajima.
Meni je važnije da kažem sledeće, kada se radi o javnim nabavkama…

… gospodin Lončar, ministar zdravlja, kada je gostovao ovde, kada je bio u Narodnoj skupštini pre desetak dana, rekao je da javne nabavke ugrožavaju nabavku lekova.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, dodaću nešto na ovo što je rekao moj kolega Bradić, a tiče se i jutrošnje sednice Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na kome je pre svega na bazi stava predstavnika Vlade ovaj amandman proglašen neustavnim.
Nisam tom prilikom imao mogućnost da pogledam ustavnu odredbu. Sada mogu sa sigurnošću da kažem da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo obmanut. Moguće je da Vlada ne prihvati ovaj amandman, ali on apsolutno nije u suprotnosti sa Ustavom niti sa pravnim sistemom.
Mi smo ovde na precizniji način definisali Vojsku Srbije i rekli smo da je ona organizovana oružana snaga. U Ustavu u članu 139. kaže se da Vojska Srbije brani zemlju od oružanog ugrožavanja spolja itd. U tom delu naš amandman se u celosti od reči do reči podudara sa ustavnom definicijom. Mi smo samo dodali odredbu da je to organizovana snaga, a šta bi bila Vojska Srbije nego organizovana oružana snaga. Dakle, mi nismo išli u suprotnost niti smo suprotstavili našu definiciju ustavnoj definiciji šta vojska radi. Dakle, ovde u Ustavu se kaže šta vojska radi, a mi smo samo definisali da je vojska organizovana oružana sila.
U tom smislu, hoću još jednom da ponovim da smo obmanuti od Ministarstva odbrane, da je definicija u suprotnosti sa Ustavom. Ona nije u suprotnosti sa Ustavom i smatram da je Ministarstvo moglo prihvatiti ovakvo obrazloženje i ovakav amandman. Na kraju kažem, to je odluka Vlade, ali hoću još samo jednom da naglasim da je ovaj naš amandman u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Hvala.

Dajte mi repliku.

Hvala.
Uvaženi kolega Martinović je rekao dve stvari koje ne stoje. Naime, u članu 139. Ustava Republike Srbije ne definiše se šta je Vojska Republike Srbije, nego se u članu 139. kaže šta ona radi. Kaže, Vojska Srbije brani zemlju, itd.
Zakon o izmenama i dopuna Zakona o odbrani, u njemu se definiše šta je Vojska Republike Srbije i zato smo mi dodali taj deo reči, rečenice, da je to organizovana oružana snaga i u tom smislu nismo prekršili jedinstvena pravila koja se tiču donošenja pravnih akata i ne radi se o suprotnosti sa pravnim sistemom Srbije niti u suprotnosti sa Ustavom.
Zašto smo dodali u definiciji da je vojska jedinstvena organizovana oružana snaga? Baš zbog toga što to nije u Srbiji uvek bilo tako. Postojale su i neformalne paravojne formacije koje su se predstavljale kao vojska. Nastupale su kao vojska i u tom smislu imamo neke sporove koji su nastali tim povodom.

Ne želim da diskutujem sa onima koji su i sami rekli da im pravo nije jača strana, ali zbog šire javnosti i zbog narodnih poslanika koji pomno prate šta se dešava i koji znaju Ustav možda ne napamet, do kraja, ali znaju osnovna načela, ja ću samo reći sledeće.
U članu 16. Ustava Republike Srbije pod naslovom Međunarodni odnosi, kaže – spoljna politika Republike Srbije počiva na opšte priznatim principima i pravilima međunarodnog prava. Upravo smo taj član Ustava hteli da ugradimo u ovu definiciju, pa smo principima međunarodnog prava dodali „opšte priznatu“.
To što se neki iščuđavaju koji nisu pravnici meni nije čudno, nego mi je čudo što Ministarstvo odbrane nije dovoljno pročitalo sve odredbe Ustava i zakona. Dakle, nije ovo u suprotnosti sa Ustavom i pravnim sistemom. Ovo je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Vi možete da ne prihvatite ovo naše bliže definisanje, ali u svakom slučaju ovo jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemima. Rekao sam političku pozadinu i razlog zbog čega smo mi predložili da se ovo precizira, jer jeste potrebno da naša vojska ima ugled, čast itd.
Naravno, ta se ugled i čast ne postiže time što im smanjite plate, ukinete mogućnost da dobiju stanove itd. Neki, naravno, ovde šire demagogiju, a glasali su da se licima koji služe u Vojsci Srbije smanje plate i da se vojnim penzionerima vojnim smanje penzije. Hvala.

Javio sam se istovremeno sa gospodinom Šutanovcem. Podigao sam Poslovnik, međutim, niste primetili.
Dakle, javio sam se na izlaganje prethodnika gospodina Šutanovca.
Povređen je grubo član 107, predsednice. Vi ste ga povredili.

Gospodina Rističevića.
Član 107, poslednji stav – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica.
Poštovana predsedavajuća, zaista ne želim da se bavim likom i delom čoveka koji je izgovorio te reči. Mislim da bi to bilo nepotrebno na ovoj Skupštini. Međutim, uporno dozvoljavate vi i ostali predsedavajući i danas, malopre, i inače, tom poslaniku da ruši dostojanstvo Narodne skupštine. Na ozbiljan način narušava dostojanstvo Narodne skupštine. Vi dok niste bili ovde, bilo je i drugih narušavanja, koja čak mogu da izazovu i međunarodne komplikacije za Republiku Srbiju.
Ne radi se samo o meni i mojoj ličnosti i zbog toga što sam sve svoje zaradio radom i trudom i zbog toga što imam zvanje univerzitetskog profesora i zbog toga što primam samo jednu platu i zbog toga što imam, rekao bih, i zavidan ugled u akademskoj zajednici. Ne može gospodin Rističević da ocenjuje moje stručno znanje i da ozbiljno dovodi u pitanje moje stručno znanje, a da ga vi makar ne opomenete, a obavezni ste prema članu 107, jer danas na dnevnom redu nije nijedan poslanik ni opozicije, ni pozicije, nego je u pitanju Zakon o vojsci i Zakon o odbrani i o tome treba da raspravljamo.

Postoji ona izreka – zovi me kako hoćeš, samo me nemoj razbiti.
Ovde se radi o zameni teza kada je u pitanju ovaj amandman. Dali smo predlog da se umesto – ratno vazduhoplovstvo koristi termin – vazduhoplovstvo. Čak smo u raspravi u načelu rekli da bi odustali od ovakvog predloga i da bi dali moguću izmenu ovog amandmana u smislu da se zove – vojno vazduhoplovstvo kako bi se razlikovalo od civilnog vazduhoplovstva. Smatram da bi to bilo sasvim primereno. Ne mislim da je potrebno da pravimo bilo kakve paralele sa američkim vazduhoplovstvom, pa čak ni da se pozivamo na ratno zrakoplovstvo Republike Hrvatske.
Mislim da smo mi suverena država i da mi imamo, vreme od ovlašćenog predstavnika, svoju i unutrašnju i spoljnu politiku koja nije NATO politika kakvu imaju SAD i Republika Hrvatska i neke druge zemlje koje su ovde navedene kao primer zato što oni imaju, tačno je, u svojim programima, u svojim strategijama ponekad i agresivnu politiku, agresivnu vojnu politiku, mi smo to mogli i na svojoj koži da osetimo. Srbija je prošla kroz to 1999. godine. U tom smislu, mislim da su nepotrebna ta poređenja.
Smatram da ugled institucije, pa time i Vojske Srbije i vazduhoplovstva vojnog ili ratnog, kako vi želite da se zove, se ne gradi nazivima već samim integritetom i sposobnošću te institucije da funkcioniše time da li pilot kada dođe kući sa posla razmišlja o tome da li će imati on i njegova porodica dovoljno da plati stan, da li mora možda čak i u vazduhu da razmišlja o svojoj egzistenciji.
Gospodo, bilo bi logično da ste vi podigli plate tim ljudima i da ste onda dali i kroz ovo jedan novi autoritet Vojsci, odnosno u ovom slučaju vazduhoplovstvu. Ne, vi ste im smanjili plate i sada im dajete naziv a nećete imati mogućnosti iz budžeta da kupite nove avione. Svi bi mi voleli da imamo nove avione, super savremene avione, najnovije avione. Nećemo moći jer naša ekonomija to niti je bila u mogućnosti niti će sada jer se zadužila previše, preko osam milijardi ova Vlada, i teško da ćete moći gospodine Selakoviću da kupite nove avione.
Zaista mi je žao što danas, sada ovde nema ministra vojnog. Znam da je na vrlo važnom sastanku koji se tiče pitanja oko prekoračenja nekih ovlašćenja. Videćemo, dobićemo tačno tamo odgovore.
Nismo uspeli da dobijemo odgovore recimo na pitanja koja smo postavljali prošli put, a tiču se ovoga konkretno. Pitao sam – koliko je recimo koštala vojna parada? Koliko su koštali naleti tih aviona jer tri, četiri hiljade evra može da košta samo jedan uzlet. Međutim, ministar je izbegavao odgovor na to pitanje. Kako sam prošli put rekao kružio je sa odgovorom po tom pitanju kao kiša oko Kragujevca, odnosno kako se to moderno sada kaže – kao avioni oko Bajčetine. Tako da nismo dobili odgovor na to pitanje. Hvala.

Poštovana predsednice, član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano za nekoliko članova ovog istog Poslovnika. Naime, vama ovih minuta ističe vreme za sazivanje sednice za pitanja Vladi. Šest meseci već nismo imali sednicu sa pitanjima Vladi. Da li je moguće da ćete i ovog puta izbeći tu sednicu?

Vi sazivate poslednjeg četvrtka u mesecu.

Znači, neće biti sednice pitanja Vladi?