Hvala, predsedavajući.
Ja ću se nadovezati na diskusiju koju je imao moj kolega Bradić.
Mi smo u ovom amandmanu pokušali da utičemo na član, da ga menjamo, koji se odnosi na pravo vojnih lica, između ostalog i na sindikalno organizovanje.
Naime, sindikalno organizovanje jeste zakonom omogućeno. Međutim, mi smo ovde smatrali da je neophodno da se pitanja vezano sa tim urede zakonom i u to nas je posebno uverio ministar odbrane gospodin Gašić kroz svoju diskusiju u raspravi o ovom zakonu u načelu kada smo mu mi predočili zahteve sindikata Vojske Srbije, koji su ukazali da nisu učestvovali u javnoj raspravi, da su neka rešenja na štetu vojnih lica itd, itd, kada je gospodin Gašić rekao – da, ali ne postoje vojni sindikati, ne postoji nijedan sindikat koji je ispunio uslove da bude reprezentativan.
Znači, sada u Vojsci Srbije, makar po rečima gospodina Gašića, ne postoje sindikati i oni ne mogu da se organizuju da na adekvatan način po ovome postave pitanje svojih plata, primanja svih ostalih vezano za to.
Mi smo tražili da se ovde kao pravo koje uključuje sindikalno organizovanje uvrsti i pravo da vojni sindikati mogu da raspravljaju i da postavljaju pitanja koja se tiču opremljenosti.
Možda je moguće da se ovo precizira usmeno ili kroz dopunu amandmana. Dakle, opremljenosti koja se tiče bezbednosti vojnih lica. Dakle, nije svejedno da li vojna lica imaju opremu koja utiče na njihovu bezbednost, da li mesta u kojima obavljaju vojnu službu, kasarnama, itd, skladištima u kojima se nalazi municija, da li su na adekvatan način ona opremljena? Imali smo, nažalost, vrlo loših iskustava gde su neka lica i poginula, nastradala baš zbog toga što nije na adekvatan način, verovatno i od rukovodećeg kadra, na adekvatan način rukovano sredstvima i verovatno nije bila bezbednost na adekvatnom nivou i u tom smislu smatramo da bi vojni sindikati, sindikati u Vojsci Srbije imali mogućnost i trebali imati mogućnost da raspravljaju i da postavljaju pitanje koje se tiču opremljenosti, a vezano za njihovu ličnu bezbednost. Hvala.

Da, poštovani predsedavajući, povredili ste Poslovnik član 106. u kome jasno kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Gospodin Babić je polovinu…

Gospodine predsedavajući, dakle član 106. je veoma jasan. Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Do replika ovog tipa ne bi dolazilo da govornici govore o tački dnevnog reda o kojoj se raspravlja. Kada mi iz opozicije kažemo i šire obrazlažemo naše predloge, amandmane itd. vi nas opomenete, novčano kaznite, oduzmete nam reč i to redovno radite i nema poslanika pozicije koji je opomenut ili novčano kažnjen u ovom zasedanju od kada ste vi predsedavajući, a svakog dana kažnjavate poslanika opozicije, a nema manje uvreda sa strane ove strane, odnosno mi se krećemo u okviru Poslovnika, oni se ne kreću.
Kakve veze sada ima Vlada Vojvodine i procenat i ne znam šta, o čemu je govorio prethodni govornik, sa Vojskom Srbije? Videćemo, kada ja budem govorio danas, kada budem obrazlagao svoj deo izlaganja, da li ćete mi dozvoliti da govorim i da ja obrazložim na način kako ja mislim svoje stavove.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici ministarstva, uvaženi ministre, moram reći da imam ozbiljnu tremu. Pre svega, na mestu predsedavajućeg je general, ispred mene su desetak generala, pukovnika i moram reći da, pamteći svoje služenje vojske, imam ozbiljnu tremu, ali nemam strah. Strah imam više od ministra, imajući u vidu reči koje je on ovih dana izgovorio, koje su bile prilično teške. Ja se nadam da danas neće biti tako teških reči u odnosu na poslanike, kao što su bile one prema Zaštitniku građana.
Ministre, niste dali odgovor na pitanje zbog čega hitan postupak, kakva je preša bila da se zakon iz oblasti vojske i odbrane, iz oblasti posla državnog, koji se ne donosi tak preko noći, zakon iz te oblasti. Dakle, nije uobičajeno da se u modernim demokratijama, ako hoćemo da budemo, zakoni iz oblasti odbrane i koji se odnose na vojsku donose po hitnom postupku.
Znam da vi ne želite da zaostajete za ministrima iz drugih resora. Međutim, ova oblast je, ministre, vrlo osetljiva, vidite kako je ovih dana to iskočilo iz nekog koloseka, koji znači dobro uređenu državu, da je vojska na neki način, odnosno službe neke, prilično se otela kontroli. To tako izgleda, ministre.
Nekoliko ću stvari reći nemam puno vremena. Prva stvar se tiče nadležnosti predsednika Republike kada je u pitanju Zakon o odbrani. Tu se proširuju neka ovlašćenja predsednika i to smo možda mogli da detaljnije izanaliziramo da smo imali mogućnost da detaljnije pogledamo zakon.
Međutim, ne znam, ministre, zašto niste predložili izmenu i člana 17. Zakona o vojsci? U tom članu se takođe daju neke nadležnosti predsednika Republike, a one su bile vrlo aktuelne kada je bila u pitanju Vojna parada. Dopis koji ste vi potpisali i poslali mi odgovor na moje poslaničko pitanje od 1. decembra 2014. godine, kada govorite ko je naredio održavanje Vojne parade četiri dana pre nego što je Beograd oslobođen, kaže da je to uradio predsednik Republike.
Možda bi bilo dobro da smo ovaj član precizirali, a možda i utvrdili to da, recimo, predsednik Republike ne može da se kreće mimo uslova i zakona i mimo kalendara, crkvenih, vojnih, bilo kakvih kalendara, da ograničimo tu mogućnost predsednika, ako je on već kriv.
Sledeći deo odgovora tiče se vas, niste dali odgovor, ministre, koliko je koštala Vojna parada. Nešto ste naokolo, kao kiša oko Kragujevca, niste rekli koliko je koštala, da li je milion dolara, 10 miliona dolara, 50 miliona dolara. Znamo samo da su tamo ministri kisnuli umesto da su se bavili nekim ozbiljnim državnim poslovima.
Međutim, rekao je moj kolega Bogdanović da su nam pisali i vojni sindikati i naravno, mi žalimo što ste vi vojnim licima smanjili plate. Veliko žaljenje imamo i zbog toga što ste vojnim penzionerima smanjili penzije. Vi kažete ovde u članu 90. koji menjate, kaže – profesionalnom vojnom licu raspoređenom van Vojske Srbije pripada plata i u prethodnim članovima se govori da vojnicima pripada plata. Kakva plata? Da li se od te plate, ministre, može živeti? Da li vojna lica mogu da steknu stan, da li mogu za vreme svog radnog veka? Ministre, kažete da mogu, a nije nijedan stan za vreme vaše vlasti sagrađen, nijedan stan nijedno vojno lice nije dobilo. Pre toga je u toj oblasti bilo mnogo bolje.
Zbog toga vas pitamo, ministre, šta ćete uraditi da bi vojska funkcionisala? Ljudi koji rade tamo bi morali imati neku adekvatnu naknadu. To su ljudi koji su se školovali, završili teške škole. To nisu nikakvi privatni fakulteti, nikakvi masteri koji su stečeni na privatnim fakultetima. Siguran sam da tu nema takvih ljudi. To su ljudi koji su dobro zagrejali stolicu da bi postali to što jesu i da bi nosili ova odlikovanja.
Neki dan šetam Novim Sadom i vidim oglas – prodajemo odlikovanja. Znate dokle je došla država kada ljudi prodaju svoja odlikovanja. Znate dokle je došao vojnik ili oficir ili neko ko je bio u nekom ratu, pa prodaje odlikovanja.
Uvaženi ministre, mi ćemo ako prihvatite neke amandmane podržati ovaj zakon, zato što smatramo da on jeste određeni pomak, ali ne rešava ključna pitanja. Ne rešava položaj vojnika, oficira. Ovde vi ukidate neka prava. Ne znam da li je to danas neko spomenuo, kada je u pitanju odlazak u penziju. Do sada su sva lica koja odu u penziju, a vojnici su, vojna lica, imali neku otpremninu. Sada se to ukida. Ostaje samo za ona lica koja odlaze u invalidsku penziju. Ne znam, kod sindikata nisam video taj prigovor i primedbu, ali je to tačno.
Ima tu još nekih pitanja koja se tiču naziva, termina. Ratno vazduhoplovstvo, mislimo da nije primereno. Zašto niste recimo išli na termin vojno vazduhoplovstvo, pa bi se razlikovalo, recimo, od civilnog vazduhoplovstva, a ne bi asociralo na to da se pripremamo za, ne daj Bože, neki rat? Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Dakle, ministre, nemojte da menjamo teze. Nisam rekao da se bojim oficira. To je jako važno. Rekao sam da imam tremu od njih, sećajući se svojih vojnih dana služenja u vojsci, časnog služenja u vojsci. Mislim da su to svi oficiri, koji su ovde bili, mogli da čuju. To sam rekao i predsedavajućem, takođe, da imam tremu, a rekao sam da se vas bojim, odnosno plašim, imajući u vidu vaše ovonedeljne istupe prema nekim drugim nezavisnim regulatornim telima, pa sam računao da ćete se tako poneti i prema meni, kao narodnom poslaniku.
Moram priznati da sam prošao mnogo bolje od gospodina Jankovića. Veselinović je prošao bolje od Jankovića. Janković vam je na pameti, pa ste mene nazvali Jankovićem. Znam da nije bilo loše namere i verovatno vam je on, na neki način, noćna mora. Nisam imao nikakvu zlu nameru kada sam govorio o danima i mesecima i kada je u pitanju vojna parada. Međutim, želeo sam samo jedno pitanje i u tom smislu jeste moj odgovor kada je u pitanju ono, vi ste nekoliko puta rekli – otrgli kontroli.
Hoću kao narodni poslanik da znam koliko je koštala vojna parada. Hoću da znam. Ako kažete da nam ne možete reći, onda je to već neki drugi problem. Hoću kao narodni poslanik da znam da li su pripadnici neke obaveštajne službe ili pripadnici jedinice napali žandarmeriju prilikom obezbeđivanja brata Aleksandra Vučića? Hoću da znam. Dođite na odbor (Isključen mikrofon)

  Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, uvaženi predlagaču ovog zakona, u ovom amandmanu mi smo nastojali da otklonimo eventualnu ideju neravnopravnost, odnosno mogućnost da budući otac bude lišen informacija o svom detetu.
Naime, u ovom članu zakona, na koji smo mi reagovali lekar je obavezan da o genetičkim ispitivanjima obavesti samo majku deteta, potencijalnu majku deteta, a ne i partnera žene, vezano za ispitivanja koja se tiču tog ploda, a koja se tiču budućeg deteta, i na taj način po meni i po kolegama iz poslaničkog kluba moguće je da je narušena ravnopravnost i narušeno načelo rodne ravnopravnosti, a u svakom slučaju vrlo je sporno sa pravne strane da budući otac nema informacije o genetičkom ispitivanju za dete čiji će on biti otac.
Nisam sasvim siguran da li je predlagač ovog zakona bio do kraja u pravu kada je odbio da prihvati ovaj amandman, jer to može da dovede do pravnih nedoumica, možemo da pretpostavimo jednu situaciju koja se u stvarnosti može desiti da je vršeno genetičko ispitivanje, da je majka bila upoznata sa rezultatima tog genetičkog ispitivanja, da je ona odlučila da ne bude, recimo, da ne nastavi trudnoću i da dete ne bude rođeno, a da otac sa tim nije bio upoznat. Ili, da imamo obrnutu situaciju da je majka želela, a da otac bi se, eventualno, suprotstavio tome. Tako da to jeste jedno ozbiljno pravno pitanje. Smatram da smo možda olako doneli odluku i možda napravili jedan pravni problem za ubuduće. Hvala.

Hvala.
Moja uvažena koleginica Čomić je branila postojeće rešenje i amandman koji je pokušao da napravi kompromis u ovom pitanju. Međutim, najveći deo argumentacije išao je u korist ovog našeg predloženog amandmana.
Naime, ja se nadam da se koleginica Čomić, a i svi oni koji učestvuju u ovoj raspravi slažu da genetički materijal koji se ispituje je zajednički genetički materijal i žene i muškarca.
S druge strane, ako pođemo od definicije braka, brak je zajednica žene i muškarca, ako govorimo o detetu koje treba da se rodi iz braka, to je dete i žene i muškarca, čak i ako se ne radi o detetu iz braka, ono je uvek dete koje ima dva roditelja. Moguće je da neki od roditelja je nepoznat, odnosno da je u ovom slučaju otac deteta nepoznat i o tome je sa pravom govorio kolega Milisavljević. To u pravnoj praksi i pravnoj teoriji i normiranju nije nepoznato da je otac deteta nepoznat i nije to sporno. U ovom slučaju niko te norme ne može da ospori.
Međutim, mi govorimo o redovnoj situaciji kada je otac deteta poznat i situaciji kada roditelji žele da imaju potomstvo, a želja da imaju potomstvo znači da zajednički odlučuju o tom potomstvu. Čak, u ovom slučaju ovaj amandman nije išao ka tome da odluku o tome da li će žena da rodi dete, da donosi muškarac, odnosno otac tog deteta već samo da bude obavešten o genetičkom ispitivanju. Ovde se ne radi o odluci da li će žena roditi začeto dete.
Dakle, u tom smislu ostaje i dalje sporno ovo pitanje. Kada smo pisali ovaj amandman, možda da dam i jedan dodatni argument, ja sam se konsultovao sa kolega koji predaju porodično pravo. Dakle, nisam bio dovoljno siguran da sam u pravu. Dakle, konsultovao sam se sa kolegama koji predaju porodično pravo i njima ovo, što smo mi napisali uopšte nije bilo sporno, čak smo dobili pomoć od njih da napišemo ovaj amandman. Tako da bojim se da u ovom smislu se ne radi o nesporazumu između Ženske parlamentarne grupe i kolega iz Odbora koji su se zalagali za prihvatanje ovog amandmana, nego jednostavno nedovoljnom razumevanju same materija kojom smo se mi ovde bavili.
Mi smo jednostavno hteli da zaštitimo dete koje će biti rođeno od eventualnih pravnih posledica činjenice da otac deteta nije bio upoznat sa genetičkim ispitivanjima i rezultatima tih genetičkih ispitivanja, da ne govorim o svim drugim implikacijama rasta i posledicama koje po oca deteta znače izdržavanje deteta. Tako da ja još jednom molim da razmislite oko prihvatanja ovog amandmana. Naravno, to neće uticati na našu podršku ovom zakonu. Mi smo i pokazali kao poslanička grupa da smo zaista vrlo temeljno pristupili svim članovima ovog zakona.
Zahvaljujemo se još jednom predlagaču što je prihvatio značajan broj amandmana. Na kraju, neću se javljati više povodom ovog amandmana, smatram da je donošenje ovog zakona, pre svega, rezultat velike podrške građana, javnog mnjenja koji su želeli da ovakav jedan zakon bude donet i da su oni pomogli predlagaču koji je sa svojom upornošću, naravno i upornošću roditelja male Zoje, ovaj zakon bude doneta. Tako da neću uzeti kao loše predlagaču ukoliko ne prihvati ovaj amandman, računajući da on vodi računa o delu etičkih pitanja, ali smatram da u onom delu koji se tiče pravne tematike neće biti u pravu. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, po malo izlazimo iz tematike ovog zakona.
Međutim, tema jeste zaista važna i ne zameram što je ona otvorena, a tiče se činjenice da imamo nedostupnost, tu je i ministar zdravlja svih građana Srbije, mogućnosti da budu lečeni kada im je to najpotrebnije. Imamo problem, uvaženi ministre vi ste ovde u funkciji predlagača amandmana, ali ja bih vas molio da prokomentarišete, ovo je veoma važna tema. Dotakli smo je se.

Hvala.
Dakle, imamo slučajeve oni koji su meni poznati to su dečija bolnica, odnosno Institut za decu i omladinu u Novom Sadu koji već godinu i po dana ne može da nabavi novi aparat, ne može da na bezbedan način vrši dijagnostiku dece, zato što postupak javnih nabavki traje toliko dugo da sada u tom institutu, cela Vojvodina je usmerena na taj institut, deca su na ispitivanjima, na aparatima koji su štetni po njihovo zdravlje, a i osoblje koje radi za tim aparatima, da tako kažem, takođe ima ugroženo zdravlje zbog toga.
S druge strane, pomenuti Institut u Kamenici takođe već godinu i po dana ne može da nabavi određene aparate…

Poštovani ministre, dakle, zbog postupka javnih nabavki, a mi smo o tom postupku kada je donošen Zakon o javnim nabavkama, nekoliko dana govorili, isticali, ubeđivali nadležnog ministra da će to stvoriti veliki zastoj i naročito smo isticali zdravstvene ustanove.
Dakle, imate postupak javnih nabavki za veoma važne aparate za zdravlje, dece, omladine, građana Srbije koji traju po godinu, dve dana zato što postupak javnih nabavki ne funkcioniše.
Molim vas ministre, da li postoji neka mogućnost, ovo sada mora da se reši urgentno, da se ti postupci u Komisiji za javne nabavke odblokiraju? Komisija za javne nabavke postupa za nabavkama rendgen aparata, drugih aparata za zdravstvo kao za nabavkom cementa, kreča ili za obavljanje nekih drugih poslova. To nije uredu. Taj zakon inače ne valja, ali zdravstvo Srbije je ugroženo zbog činjenice da Zakon o javnim nabavkama ne funkcioniše. Otvorili smo ovde pitanje sada Instituta u Kamenici. Kažem vam, isto je stanje u Institutu za zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu. Isto je u nekim drugim zdravstvenim ustanovama za koje vi znate. Da li vi nešto možete da učinite, da li na Vladi možete da donesete neki zaključak, preporuku komisijama da po tim postupcima postupa urgentno?
Naravno da se tu pojavljuju i profesionalni ponuđači kojima je jedini cilj, isključivi da započne postupak javnih nabavki kako bi eventualno dobili u tim postupcima u nekim sledećim koracima posao.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću postaviti poslaničko pitanje koje se tiče kredibiliteta naše spoljne politike.
Pitanje ću postaviti predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću i prvom potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću, a ono se tiče i glasi – zašto Srbija nema ambasadore u značajnom broju veoma uticajnih zemalja sveta, zašto Srbija preko godinu dana nema ambasadore u nekim veoma značajnim zemljama sveta?
Pitanje takođe vezano za politiku Vlade, a to je – zbog čega na nekim ključnim mestima koja se tiču evropskih integracija nema imenovane ljude koji bi trebalo da vode te poslove i zašto nema na odgovornim mestima u nekim ministarstvima imenovane državne sekretare, a u javnim preduzećima zašto nema imenovane direktore javnih preduzeća?
Ovo govori o neozbiljnoj kadrovskoj politici i politici koja u spoljnim, a i poslovima koji se tiču unutrašnje politike se vodi marketingom. Naravno, polazim od osnovnih podataka, osnovnih činjenica, a to je da je u Srbiji nikad veći budžetski deficit, nikad veća rupa u budžetu, da je drastično povećano zaduženje, preko osam milijardi evra, da su smanjene plate, da su smanjene strane investicije, odnosno obustavljene i da su obustavljeni ili bitno usporene naše evropske integracije.
Svakako, deo odgovora na pitanje zašto je to tako jeste u činjenici da mi nemamo ljude u ključnim zemljama sveta koji bi trebali da predstavljaju našu zemlju. Možda naši građani i ne znaju da mi preko godinu dana nemamo ambasadora u Nemačkoj, u zemlji ključnoj za naše evropske ingegracije, u zemlji ključnoj za ekonomski razvoj naše zemlje.
Možda građani Srbije ne znaju da Srbija nema ambasadora preko godinu dana u SAD, možda građani ne znaju da Srbija nema ambasadora ni u UAE, zemlji o kojoj pričamo o ekonomskoj saradnji i razvoju drugih poslova.
Srbija nema ambasadora ni u Indoneziji, četvrtoj zemlji po broju stanovnika u svetu. Možda građani ne znaju da nemamo ambasadore u Argentini, Hrvatskoj i nekim drugim zemljama, Siriji itd. U devet od 70 zemalja u kojima ukupno imamo ambasade, u devet zemalja uopšte nemamo ambasadore.
Međutim, možda je najčudnija činjenica i pitam predsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade – zašto Srbija nema skoro dve godine direktora Kancelarije za evropske integracije? Zašto Srbija nema imenovane državne sekretare u nekim ključnim ministarstvima? Zašto Srbija nema imenovane direktora uprava, kao što su Kancelarija za saradnju sa dijasporom? Zašto nema direktore recimo „Lutrije“ i nekih drugih državnih javnih preduzeća?
Ostalo mi je pola minute, ne bih mogao da nabrojim sve institucije gde Srbija sve nije imenovala ključne ljude, da postavim pitanje guverneru NBS, odnosno guvernerki, a ono se odnosi na štediše, odnosno građane Srbije koji imaju kredite u švajcarskim francima. Sve zemlje u svetu koje vode računa o svojim građanima preduzele su mere kako bi se zaštitili građani koji imaju kredite u švajcarskim francima, pa pitam guvernerku – da li će učiniti nešto da pomogne tim građanima ili će, kao što smo razumeli pre neki dan, im ponuditi samo šećer i vodu? Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli jedan amandman kojim smo pokušali da zagarantujemo, da obezbedimo da ministarstvo, odnosno Vlada neće obmanuti advokate.
Ja lično i SDS ćemo glasati za ove zakone, podržaćemo ove zakone. Navešću pet razloga zbog čega ćemo to učiniti, ali prihvatanje ovog amandmana dalo bi garanciju da će on imati i punu upotrebnu vrednost. Mi ćemo za ove zakone glasati pre svega iz razloga što će advokati od narednih dana moći opet da se bave svojim poslom, da se bave poslovima koje im je ministar i Vlada Republike Srbije bila oduzela i onemogućila ih da rade, da zarađuju i da služe građanima, naravno, uz naknadu koju za to primaju. Zato su se školovali, završili obično visoke državne fakultete, završili, položili pravosudni ispit i imaju kompetentnost da se bave tim poslovima. Ministar i Vlada su im tu mogućnost oduzeli i ovim zakonima se vraća mogućnost da se oni opet bave svojim poslom i zato ćemo mi glasati za ove zakone.
Mi ćemo glasati za ove zakone iz razloga što, predsedavajući molim vas ako prekoračim oduzećete mi od šefa poslaničke grupe vreme. Dakle, glasaćemo za ove zakone iz razloga što će građani narednih dana moći opet sami da sačinjavaju ugovore, što će to moći da rade i advokati i što će građani moći da ovlaste advokate da to rade u njihovo ime, što do sada u najvećem broju slučajeva nije bila mogućnost prema ovom zakonu.
Postavio sam više puta pitanje kako je moguće da jedan univerzitetski profesor, recimo profesor prava ne može da sačini jedan ugovor o kupoprodaji, već se to pravo ekskluzivno davalo notarima.
Sa treće strane, iz trećeg razloga glasaću za ovaj zakon jer sa usvajanjem ovih zakona priznaće se poraz ministra i Vlade.

Zamolio bih vas da me ne prekidate. Kada biste pročitali moj amandman, bilo bi vam jasno o čemu pričam.
Dakle, moj amandman je podnet sa ciljem da se obezbedi mogućnost da se ovaj zakon primeni i da ne dođe do zloupotrebe od strane Vlade, odnosno ministra, da se advokati ne bi izigrali. U tom smislu smatram da je važno da prihvatanjem ovih zakona da će se priznati na neki način da ministar nije bio u pravu, da Vlada nije bila u pravu i da je to prvi politički poraz ove Vlade.
Ali, da pojasnim tačnu svrhu našeg amandmana, ministre Selakoviću. Dakle, tražili smo od vas ovim amandmanom da u roku od šest meseci obavezno podnesete izveštaj o primeni ovih odredbi koje usvajamo, nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Advokatske komore Srbije ili stava njihovog nadležnog organa.
Vi ste ministre u odgovoru rekli da ovakve odredbe obično idu u prelaznim i završnim odredbama. Sa jedne strane ste u pravu zato što nismo imali mogućnost da reagujemo na one članove koji se menjaju zakonom i to znate. Osim toga, u obrazloženju ste napisali da ne prihvatate ovaj amandman jer svakako odbori imaju pravo da raspravljaju o realizaciji zakona, primeni zakona itd.
To je tačno gospodine Selakoviću, ali se to ne dešava. To se ne dešava zato što se mnogi zakoni koji su usvojeni u ovoj Skupštini ne primenjuju. Mi smo ovim amandmanom želeli da stvorimo obavezu za vaše ministarstvo da vi nadležnom odboru podnesete izveštaj da li se ovaj zakon primenjuje ili se ne primenjuje.
Šta je naš strah gospodine Selakoviću? S obzirom na način kako ste pristupili notarima, kako ste pristupili njihovom imenovanju i svemu ostalom, smatrali smo da je to iz usko stranačkih interesa, celo to postupanje, smatrali smo da je loše što nema odredbi po kojima nema jasnih ograničenja šta notari ne mogu da rade. Da li se može desiti gospodine ministre, a to se ne govori na bazi da slutim nečemu, to se dešava i u uređenijim zemljama od nas, da li se može desiti da notari koristeći svoj službeni položaj, javnu funkciju koju obavljaju, da obavljaju i poslove koji ovim zakonom nisu dati?
Recimo, da li je vama nemoguće pretpostaviti da će notar ili neki njegov saradnik sačiniti ili sačinjavati neke ugovore tipa ugovora o prometu pokretnih stvari ili neke druge ugovore i baviti se na određeni način nadri pisarstvom? Opet vam kažem, ima iskustava u zemljama razvijenijih od naše u kojima se to dešava. Ili će možda imati svoju pod navodnicima advokatsku kancelariju sa kojom će čak možda biti i mikro-teritorijalno blizak u kojoj će sačinjavati ugovore na koje će ih notar upućivati.
Zbog toga smo mi smatrali da je potrebno da podnosite izveštaj u roku od šest meseci da se ne desi da sve ono što ovde u zakonu nije zabranjeno bude na neki način praktično omogućeno notarima. I šta će uraditi advokati? U tom slučaju biće bez mogućnosti da na svojim telima, Skupštini ukažu da se ovaj zakon primenjuje u određenom delu, a da se u određenom delu ne primenjuje,već da se izigrava. Da li je to namera ili nije namera? Zbog čega nema tih negativnih odredbi? Ja ne znam. Možda kada je zakon donesen za to nije ni bilo potrebe, ali sada kada smo videli kakve su namere vašeg ministarstva i ove Vlade u odnosu na advokate, a u korist notara, smatramo da su ovakve odredbe bile neophodne u ovom zakonu.

Taksativno ću odgovoriti gospodinu Martinoviću na pitanja koja je postavio.
Kada je definisao šta je država odnosno šta je pravo, rekao je da je to aparat sile u rukama države, da je to pravni sistem i pravo. Gospodine Martinoviću, ja sam u školi učio da je država aparat sile u rukama vladajuće klase. To je bila 1985. godina. Malo je anahrona definicija, ali ako bi se sada primenila, ona bi bila ovako – aparat sile u rukama Srpske napredne stranke.
Kada je u pitanju sporazum sa advokatima, on je postignut na bazi štrajka od četiri i po meseca. Ono što je predložilo Ministarstvo, jeste tekst koji su dali advokati i zbog toga to jeste poraz ovog Ministarstva i ove Vlade.
Na kraju krajeva, da vama advokati veruju, gospodine Selakoviću, pa ne bi oni sedeli tu. Oni bi prekinuli štrajk, gospodine Selakoviću odmah, a ne bi čekali da ovaj zakon stupi na snagu. Oni čekaju da on stupi na snagu.
S druge strane, kada je bilo rasprave, gospodine Martinoviću, u načelu o ovom zakonu, neki vaši poslanici su govorili da se ovde u stvari ne radi o volju advokata da štrajkuju, nego da ih na to teraju njihovi predsednici i predsednici regionalnih organizacija. Vaš poslanik koji sedi u drugom redu je to rekao i na taj način je unizio profesiju.
Kada je u pitanju to da ste rekli da ja advokaturu želim da pretvorim u zaključivanje ugovora o kupoprodaji, ne, gospodine Martinoviću, ovde se radi o solidarnosti advokata koji su se zbog…

…dela advokata koji se pre svega bave tim poslom solidarisali…(Isključen mikrofon.)