… pitanje monopola osiguravajućih organizacija sa kojima su građani svakodnevno suočeni. Recimo, dobijete uplatnicu za komunalne usluge, živimo u istom gradu, dobijete uz račun javnog preduzeća koje naplaćuje komunalne usluge recimo račun za osiguranje i čak nije izdvojena posebno stavka, nego ako slučajno to primetite pa kažete službeniku da vam to isključi, onda je to isključeno. Ne treba da se pravimo gluvi na to.
Nema tog člana koji taj monopol uništava. Naprotiv, ustanovili ste novi monopol za postojeće osiguravajuće organizacije, gospođo Tabaković. Slobodno saslušajte šta ću vam reći. Vi od dana usvajanja ovog zakona imate osiguravajuće
organizacije koje će moći da se bave životnim ili neživotnim osiguranjem, novoosnovane, novoregistrovane organizacije za osiguranje i imate organizacije koje su dobile državni monopol koje će moći da nastave da se bave i jednom i drugom vrstom osiguranja. Mislim da je to duboko neustavno, da se radi o nejednakosti pravnih subjekata, gospođo Tabaković, na tržištu i smatram da će neko ako to pitanje potegne pred Ustavnim sudom poništiti jednu takvu odredbu.
Sem toga, moj prethodnik je možda čak i željom da pravi parodiju pomenuo pravu stvar, pomenuo je osiguranje poljoprivrednih proizvođača od rizika štete, poplave, mraza itd. Da li vi znate da je svet prevazišao te modele osiguranja, da je moderni svet, ako govorite o osiguranju od tih rizika, pronašao nove modele koji se zovu finansijski derivati ili vremenski derivati koji pokrivaju rizike od manje ili veće količine padavina u određenom toku godine? To ne rešava Zakon o osiguranju. To rešava Zakon o hartijama o vrednosti i berzama, ali Vlada nije učinila ništa na tome. To govorim iz razloga što Srbija jeste zemlje kod koje rizik loše poljoprivredne proizvodnje, suše, poplave može da ugrozi celu ekonomiju, BDP.
Govorili ste, gospođo Tabaković, vrlo nadahnuto o, citiraću, evropskim pravnim tekovinama i rekli ste, citiraću, da ste bili dosledni u svojim stavovima. Niste, gospođo Tabaković. Sada ste pomenuli, od 1992. godine ste poslanik. Da ste dosledni i da ste zastupali vaše stavove, znate koje je stavove zastupala SRS i gospodin Šešelj i koje sada zastupa. Vi ste te stavove branili 17 godina vašeg mandata, a sada branite neke druge stavove i u tom smislu smatram da je vaša doslednost na neki način dovedena u pitanje.
Sa druge strane ima puno stvari koje u ovom Zakonu o osiguranju jesu pravno sporne. Naći ću u ovoj hrpi papira član 24. koji se tiče osiguranja koje akcionarsko društvo za osiguranje obavlja. Rekao sam da je ono duboko, po meni, sporno kada je u pitanju ustavnost.
U članu 92. Zakona o osiguranju se govori o tome da se poslovima zastupanja osiguranja može baviti i lice koje nije u radnom odnosu, ali problem je ono što vi kao obrazloženje dajete – zloupotreba. Kažete da je bilo puno zloupotreba, a da li je tu Vlada Srbije da primenjuje zakone ili da se povlači pred svakom zloupotrebom? Zloupotreba bi mogla biti u činjenici da je neko obavljao posao zastupanja u osiguranju na način da se bavio tim poslom dopunskim i da nije plaćao osiguranje. Zar ne bi bilo normalno da je to sankcionisano, nego vi dajete mogućnost da se tim poslom bavi i neko ko nije u radnom odnosu? Time pravite nelojalnu konkurenciju onima koji bi možda tim poslom se bavili, samo tim poslom i to bi bilo osnovno zanimanje. Pružate minimalne šanse ljudima da u tom poslu nađu svoju satisfakciju.
Član 84. strana 35. tiče se informisanja osiguranika i govorite o tome da su oni dužni da budu upoznati, pa je nabrojano kojim pozicijama iz ugovora, ali to nije, gospođo Tabaković, gospođo guvernerko, na pravi način razrađeno. Mi smo u toj oblasti u ovoj Skupštini imali mnogo boljih zakona koji su to na mnogo precizniji način uredili, da su definisali i font slova kojim mora biti ugovor štampan i font slova kojim moraju biti štampani opšti uslovi. Vama ne treba da govorim šta su opšti uslovi, vi to dobro znate. To su sastavni deo ugovora na koji se poziva neki od poslednjih članova ugovora i na taj način ih uključuje u ugovor.
Gde ste vi ovde predvideli šta je sa opštim uslovima, na koji način se stranka upoznaje sa njima? Ne da niste predvideli, nego ste rekli da će sa opštim uslovima stranka, osiguranik biti upoznat samo za slučaj ako on to zatraži. Dozvolite, molim vas, da vas pitam da li je normalno da neko ko zaključuje ugovor dobije njegove odredbe, a opšti uslovi jesu sastavni deo ugovora, tek na njegov zahtev? Smatram da je to takođe u suprotnosti sa pravnom sigurnosti građana.
Govorili ste o nekom zakonu o platnim sistemima. U međuvremenu sam bio izašao iz sale i ne znam o čemu se radi. Da li je takav naziv zakona bio, pa je u međuvremenu promenjen, ili se radi o nekoj greški? Dakle, nije zakon o pravnim sistemima, nego zakon o platnom prometu. Je li tako? Znači, sadrži deo platnog sistema. U redu, moguće da je zbog toga gospođa Tabaković govorila.
Kada je u pitanju zaštita korisnika finansijskih usluga, nažalost, nemam puno vremena, ali kada sam dolazio jutros ovde, zbog žurbe sam došao sa jednim taksistom i pričali smo usput o čemu ćemo danas raspravljati. Taksista je diplomirani pravnik, ali vozi taksi jer nema posla. Rekao je – molim vas, pitajte gospođu guvernerku sledeće pitanje: „Šta znači održavanje tekućeg računa?“ Da li ste vi ovde zaštitili korisnika od halapljivih banaka koje gutaju svoje korisnike, koje ima uzimaju dušu, teraju ih u dužničko ropstvo? On je rekao – nemam ja homokinetički zglob kada otvorim račun, ne održava meni banka homokinetički zglob, ja otvorim račun. Još je rekao - nemoguće je da ja za 100 dinara, koje sam uložio na račun u banku, svakog dana imam sve manje. Kaže – ja ne tražim da imam više, ali je nemoguće da na sledećem izvodu od 100 dinara koje sam uložio imam 97, ili 96, a ako ga duže vreme ne koristi neće imati ništa. Znači, banke jedu račune, jedu pare građana koje su uložili tamo.
Nemate odgovor, gospođo guvernerka, na ova pitanja. Niste na taj način zaštitili građane. Nažalost, oni su nezaštićeni. Posebno ćemo sutra govoriti, kada budemo govorili o postupcima izvršenja, o tome sa kojim problemima se građani suočavaju, oni koji nisu platili račune zbog toga što su im plate manje i što su im cene veće svakog dana. Vi ovde niste zaštitili građane. Rekli ste da ovaj zakon nije samo zbog EU, nego i zbog građana. Ali, čini mi se da je manje-više bilo zbog našeg usaglašavanja sa evropskim zakonodavstvom, a mnogo manje zbog građana Srbije.
Naravno, imao bih puno stvari da vas pitam mimo tačaka dnevnog reda. Kada će biti zaustavljen pad dinara i na taj način sve veće rate za otplatu kredita ljudi koji su ušli u kredite? Na sreću, nisu ušli za one jeftine stanove koje je predsednik Vlade obećao od 350 ili koliko evra, ali ni ove postojeće kredite neće moći vraćati, jer je vrednost dinara svakog dana sve manja.

Završavam, još jedna rečenica.
Bio bih zadovoljan da smo mi imali jednu hitnu sednicu na kojoj bismo razgovarali o kursu dinara, a ne o zakonima koji su mogli doći redovno posle. Hvala.

Dakle, ne želim da se, gospođo Tabaković, takmičim sa vašim radikalskim rečnikom koji ste upotrebili na vama svojstven način, ali kada je u pitanju ono što ste izrekli i činjenice…

Uvažena predsednice, član 27, a u vezi sa primenom člana 106.
Gospođo predsednice Narodne skupštine, Majo Gojković, dakle, pre vas ovu sednicu su vodili gospodin Arsenović i gospodin Bečić. Za vreme vođenja sednice gospodina Arsenovića pričalo se o izboru mistera u Narodnoj skupštini Republike Srbije i 15 do 20 minuta se pričalo sasvim van teme. Dakle, sasvim van teme. U momentu kada je gospodin Bečić preuzeo mesto predsedavajućeg, a u momentu kada su trebali da govore poslanici opozicije, a u momentu kada se guvernerka, rekao bih, na uvredljiv način odnosila prema poslanicima, gospodin Bečić je odlučio da primenjuje Poslovnik na jedan drugačiji način. Ja smatram da to nije u redu. Ja smatram da to nije u redu.
Gospođo Gojković, gospođo predsedavajuća, smatram da treba da uvedete ujednačen pristup i ujednačen odnos prema poslanicima pozicije i opozicije. Na reči predstavnika opozicije javila su se dva predstavnika SNS da repliciraju i bilo im je dozvoljeno i pričali su van teme, a kada je trebalo da govori poslanik, kada sam ja trebao da odgovorim gospođi, Tabakovićka je rekla da ja obmanjujem javnost, a ja sam siguran da sve što sam rekao je u skladu sa Ustavom i sa zakonom, ali ja nisam nijednom rečju uvredljivu poruku poslao prema gospođi Tabaković, rekao sam da smo mi opozicija i da ćemo kritički govoriti, ali nemojte dozvoliti, gospođo Gojković, gospođo predsednice da imate nejednak odnos prema pozicija i opoziciji.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene kolege poslanici, smatram da član 27. a u vezi člana 106, koji sam reklamirao pre nepunih 20 minuta, dok je tu sedela gospođa Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, kada ona nije dozvoljavala dalje replike i kada je napravila pauzu da bi se pričalo o temi. Više nije u fokusu njenog interesovanja bilo da se bavi Narodnom skupštinom, izašla je, a vi ste, gospodine Arsenoviću, dozvolili da se opet priča van teme.
Ne pripadam ni koaliciji na nivou Republike, ni koaliciji na nivou Pokrajine Vojvodine. Ovde se priča o procentima na prethodnim izborima, procentima koje uživa koja politička stranka. Na čega ovo liči? Na čega ovo liči današnje vođenje sednice?
Vi nas gospodine Arsenoviću terate iz ove Skupštine. Ovaj način vođenja koji ste imali vas četvoro predsedavajućih, koji se onemogućili poslanicima opozicije da govore, gospodina Stefanovića ste prekinuli, oduzeo mu je reč gospodin Bečić, u to je gospođa Maja Gojković, prekinula raspravu i sada ste došli vi da bi u „prajtajmu“ mogli da govore poslanici SNS-a. To nema smisla.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, ako možete samo da mi kažete koliko vremena je preostalo?

 

Hvala.

Dao sam dva obećanja, a jedno ću ispuniti.

Prva stvar, moramo da razjasnimo neke stvari. Neke kolege su rekle danas da nismo govorili o zakonu, već da su bile paušalne političke ocene. Govorio sam o nekoliko tačaka Zakona o osiguranju i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a za koje sam smatrao da su ili sporne sa stanovišta zaštite građana, potrošača ili sa stanovišta usklađenosti sa Ustavom.

Da otklonim još jednu dilemu, ovaj set zakona, ne bih opet da ih kupim sa stola, ima preko hiljadu stranica zajedno sa prilozima, a zakoni stižu zajedno sa obrazloženjima i usklađenosti sa EU, odnosno obrazloženjima da li su usklađeni sa zakonima EU. Toliko o tome. Mislim da u brojanju nema nikakvih dilema.

Kada su u pitanju stvari koje se tiču ustavnosti nekih odredaba, kao što je Zakon o osiguranju, gospođo Tabaković, gospođo guvernerko, još jednom ću pročitati čl. 24. i 25. Zakona o osiguranju.

U članu 24. se kaže da jedno akcionarsko društvo za osiguranje ne može istovremeno obavljati poslove životnog i poslove neživotnog osiguranja.

U članu 25. se kaže da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na registrovana društva za osiguranje i onda se kaže – osim i nabrajaju se uslovi koji kažu da u suštini životno i neživotno osiguranje treba razdvojiti. To je suština.

Član 84. Ustava Republike Srbije, gospođo Tabaković, ima jednu veoma jasnu rečenicu – svi imaju jednak pravni položaj na tržištu. Da li su ovi pravni subjekti jednaki na tržištu, ako ona, koja su do sada registrovana akcionarska društva za obavljanje poslova osiguranja, mogu da se bave i poslovima životnog i poslovima vanživotnog osiguranja, razdvojenima i ova koja se registruju, a mogu da se bave samo jednim poslom? Nisu. To je moj lični stav i vi možete da tvrdite nešto drugo. Smatram da niste u pravu.

Druga stvar tiče se Zakona o osiguranju i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih uslug. Kada ste rekli da sam ja obmanuo poslanike i javnost time, ja ću vam reći da to nije tačno gospođo Tabaković.

Naime, član 82. Zakona o osiguranju kaže šta treba da sadrži ugovor o osiguranju, koje elemente. Kolega koji je govorio iz SNS, Kovačević, ih je sve nabrojao, ja ih sada neću nabrajati. On je vrlo jasno nabrojao koji su to uslovi. Međutim, među njima nema stava koji bi rekao da treba da sadrži i odredbu da su opšti uslovi sastavni deo ugovora i da kaže da opšti uslovi poslovanja moraju biti predati osiguraniku, ugovaraču osiguranja. Zašto vam to kažem gospođo Tabaković? Evo jednih opštih uslova.

Ja sam sada u pauzi odštampao jedne opšte uslove. Ni ja, ni vi, sa dioptrijom, evo ja, ne mogu ovo da pročitam. Zašto? Zato što je ovo štampano u fontu manjim od sedam. Zašto? Zašto je to štampano tako? Da li mislite zbog toga što osiguravajuće organizacije čuvaju, štede papir ili zato što žele da korisnici to ne pročitaju?

Ja vam kažem, već nekoliko zakona koji su ovde usvajani tiče se, recimo, zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, je rečeno da - opšti uslovi osiguranja moraju biti sastavni deo ugovora predočeni drugoj ugovornoj stranci i ne smeju biti manji od fonta 11 i moraju biti predati drugoj ugovornoj strani. To jeste ozbiljan problem.

Ne samo to gospođo Tabaković. Znači, niste me dobro, verovatno, slušali. Recimo, zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kaže sledeće, slušajte me molim vas pažljivo – davalac finansijskih usluga dužan je da na vidnom mestu u poslovnim prostorijama u kojima nudi usluge korisnicima i na internet stranici obezbedi da se korisnik upozna sa opštim uslovima poslovanja na srpskom jeziku. Dakle, na vidnom mestu u prostorijama gde se zaključuje ugovor. Dakle, negde na zidu, je li tako?

Još kaže – davalac finansijske usluge dužan je da korisniku pruži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koje se odnose na primenu opštih uslova poslovanja ako to traži korisnik usluga. Znači, banka je dužna da opšte uslove okači na zid u fontu, recimo, šest, sedam i dužna je da ih preda korisniku usluga, a pričali smo danas…

…evo samo da završim rečenicu. Hvala.
Dužan je da ih preda korisniku usluga ako on to zatraži. Dakle, govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika i finansijskih usluga član 10. guvernerko.

Vrlo, vrlo kratka.
Dakle, gospođo Tabaković, da li ste čitali Zakon o zaštiti potrošača? Gospođo Tabaković, da li ste čitali Zakon o zaštiti potrošača? Niste? Ovo su isto potrošači. Korisnici finansijskih usluga su potrošači.
Da li znate da je u Zakonu o zaštiti potrošača propisan font? Da li ste uzeli nekad u prodavnicama, pre donošenja tog zakona, proizvod na kome niste mogli pročitati deklaraciju? Jeste verovatno. To nije nikakvo karikiranje, nego je to stvar iz običnog života. Stvar da bi se ispunila forma, pa se na flašicu ili na pakovanje nekog proizvoda stavi natpis na srpskom jeziku koji ne može da se pročita, to nije nikakvo karikiranje gospođo Tabaković. Ozbiljno se ne razumemo, ni ja se više neću javljati za reč.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, podržavajući amandman koje su podnele uvažene kolege, a tiču se rokova i vremena od kada oni teku.
Bilo bi jako zgodno ako bi čuli od ministarke, pošto danima čekam, otvaram poštu i gledam da li je stiglo pismo od ministarke, ali nema pisma, nema razglednice. Ministarka je meni obećala ovde pred vama da će pre jedno mesec i po dana me pozvati na otvaranje, odnosno novi početak radova na mostu u Novom Sadu, Žeželj. Nažalost, nema pisma, ali nažalost nema ni radnika na tom mostu. Pa ministarka, kada već pričamo o rokovima, voleo bih zbog građana Srbije i zbog narodnih poslanika da kažete šta je sa tim vašim obećanjem. Hvala vam.

Hvala vam, predsedavajući.

Vezano za ovaj amandman, vidimo da se sad počela meriti jačina aplauze. Ja mislim da je veoma jednostavno da iz ovog problema izađemo.

Poslanička grupa koja je predložila ovaj amandman, odnosno poslanik koji je predložio ovaj amandman ima apsolutnu većinu u ovoj Narodnoj skupštini. U Danu za glasanje može da izglasa ovaj amandman i svaka daljnja priča o ovome je čista demagogija.

S druge strane, mi smo rekli da ćemo i mi glasati za taj amandman, tako da mislim da su stvari vrlo, vrlo jasne. Želimo li da, po mišljenju većine, sada ovaj zakon može na neki način ići u korist tajkuna, da sprečimo to, izglasaćemo u Danu za glasanje ovaj amandman i završićemo priču.

Nažalost, ministarka će ostati u manjini, ali šta da radimo. Pripada stranci koja nema mogućnost da utiče značajnije na rad Vlade. Većina je tu i, u svakom slučaju, mislim da možemo to u Danu za glasanje jednostavno da rešimo.

Hvala, predsednice.

Nisam predlagač amandmana, ali ću pokušati da ukažem na činjenicu šta je naša poslanička grupa želela sa podnetim amandmanima. Naime, naša poslanička grupa je jedina i podnela amandmane. Hteli smo da preciziramo pojedina pitanja. Hteli smo da otklonimo neke nedoumice i da u samom definisanju, pre svega sada govorim o ovom amandmanu na član 1, jasno kažemo šta ovaj zakon reguliše.

Mi smo uložili takav amandman kojim neko ko želi da se upozna sa sadržinom ovog zakona već iz člana 1. može da zaključi na čega se ovaj zakon odnosi i koju oblast on reguliše. Tako smo rekli da se ovim zakonom uređuju uslovi za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika), pa se kaže – ograničavanje zapošljavanja stranaca, postupak izdavanja dozvola za rad, evidencija i saradnja, nadzor nad primenom ovog zakona, kazne za nepoštovanje odredbi ovog zakona i druga pitanja od značaja za zapošljavanje i rad stranaca u Republici Srbiji.

Zašto mislimo da je ovo bitno? Pre svega iz razloga što smatramo da zapošljavanje stranaca u jednoj uređenoj zemlji jeste materija koja interesuje i domicijlno stanovništvo, ali interesuje i one koji bi eventualno mogli biti lica zainteresovana da nađu posao u Republici Srbiji. Takvih je danas veoma, veoma malo zbog činjenice da ni za ljude koji žive u Srbiji nema posla i da oni odlaze u inostranstvo trbuhom za hlebom. Ministar to jako dobro zna.

Međutim, bilo bi dobro da smo precizirali i u ovom članu 1. dali jednu naznaku da će ovde ovim zakonom biti uređena i evidencija lica koja imaju dozvolu za rad u Republici Srbiji. Zašto? Pa, recimo, da postoji jedna takva odredba bilo bi jasno da bi neko kroz registar lica koja su našla posao u Republici Srbiji mogao da izvrši uvid u tu evidenciju i da ona bude dostupna javnosti. Možda bi u tu evidenciju mogle da se dodaju neke odredbe koje bi značile i prepoznavanje činjenice da li su ta lica možda u međuvremenu dobila i putne isprave Republike Srbije.

Možda bi nam ministar mogao da odgovori, pošto po svemu sudeći u četvrtak nećemo imati sednicu sa pitanjima Vlade, inače to je praksa ove Vlade, pa tako sedam meseci Vlade imali smo svega jednu ili dve sednice na kojima smo mogli postaviti pitanje Vladi. Četvrtak se uporno izbegava. Ministre, evo, konkretno pitanje tiče se ovog amandmana jeste – da li ovaj zakon ja ne vidim kroz ovaj član i još neke članove da li ovaj zakon prepoznaje da li je neko lice dobilo radnu dozvolu i da li je možda na bazi te radne dozvole dobilo možda i putnu ispravu.

Imali smo ovih dana u vašoj Vladi ozbiljan problem sa dobijanjem putne isprave, odnosno pasoša gospodina Kučenka koji je ozbiljan biznismen, izgleda, neko iz vaše Vlade mu je dao putnu ispravu, ali me interesuje da li je on recimo, dobio radnu dozvolu, da li to postoji negde u evidenciji ili je on prvo dobio pasoš pa je posle toga trebao da dobije radnu dozvolu. Dakle, to bi se kroz jedno preciziranje i vođenje evidencije moglo da nasluti ukoliko bi to bilo jasno precizirano.

S druge strane, kada govorimo o suštini zakona i u ovom članu i nekim narednim članovima interesuje me da li je, mi smo to pokušali kroz naslov da preciziramo, da li je ovaj zakon obuhvatio lica koja privremeno borave u Srbiji, dolaze recimo za vikend da imaju muzičke nastupe u zemlji, a iz toga proizilaze i poreske obaveze. Mislim da je to oblast koja uopšte nije uređena. Znam da druge zemlje u regionu jako vode računa o tome.

Naime, ukoliko naš muzičar odlazi u neku od zemalja regiona ili zemalja sveta, mora da dobije tamo radnu dozvolu i na bazi toga on je poreski obveznik. Ne vidim, ovde se kaže da se odnosi i na neke druge ugovore, recimo ugovore o delu, ali nisam siguran da će na bazi ovog zakona inspekcijski organi prepoznati nuždu da kontrolišu takva lica i to kada se ušlo u zemlju, da li su dobili radnu dozvolu ili izvode svoje muzičke numere i pokazuju svoja umetnička dostignuća bez radne dozvole.

U tom smislu, u tom delu i kroz ovaj naslov bi mogli da prepoznamo i sledeći pravni institut, a to je da kada neko obavlja posao u našoj zemlji bez naknade, recimo, želi da pomogne Vladi Srbije, recimo to je Štros-Kan, Guzenbauer itd. Da li je on dužan da dobije radnu dozvolu ili takve vrste usluga spadaju u neki drugi domen nama pravno nedohvatljiv. Kroz preciziranje u članu 1. našta se ovaj zakon tačno odnosi dobili odgovore i na ova pitanja. Hvala.

Ne brinite predsedavajući, znate da uvek govorim u skladu sa Poslovnikom i neću dovoditi ministra u nezgodnu situaciju da nema dovoljno vremena da mi odgovori.

Dakle, od tri, četiri pitanja na tri sam dobio odgovor, međutim na ovo četvrto nisam dobio odgovor, odnosno nisam dobio zadovoljavajući odgovor, a tiče se lica koja dolaze zbog umetničkih i drugih razloga, da izvode svoje numere tokom nedelje u Srbiju. Vi kažete – ovaj zakon se ne odnosi na njih, već je taj ko ih je angažovao dužan da ih prijavi. Čak niste rekli da je dužan da ih prijavi nego ako ga inspekcija kontroliše on je dužan da objasni šta on tu radi.

Tu ipak postoji jedan problem i bojim se da postoji pravna praznina koja je postojala i u prethodnom zakonu i u ovom sada zakonu. Smatram da nije dovoljno jasno i eksplicitno rečeno, možda je to i naša greška što nismo podneli adekvatan amandman, da ta lica obuhvata ovaj zakon. Smatram da se na ta lica treba odnositi ovaj amandman i da ta lica možda stvaraju veću poresku obavezu nego sva ova lica druga koja su dve hiljade i nešto stranaca koja su na radu u našoj zemlji. Dakle, nije jasno da li to lice, fizičko lice prilikom ulaska u zemlju popunjava obrazac u kome kaže da će on raditi za tih nekoliko dana koliko je u zemlji, obavljati delatnost za koju će dobiti naknadu. Ime poslodavca kod koga će tu naknadu dobiti, koja će mu biti isplaćena, bez obzira što poslodavac obavlja delatnost iz te oblasti. Smatram da to nije urađeno na adekvatan način.

Smatram da je tu Srbija jedina u regionu, a ja bih rekao i uređena u svetu, i ima pravnu nesigurnost, odnosno pravnu prazninu koja nanosi na neki način i finansijsku štetu državi Srbiji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je predsednik Vlade gospodin Vučić od imenovanja na funkciju dao građanima Srbije stotinak obećanja za koja je karakteristično da su lepa, ali i da nisu ispunjena. Ni jedno od njih.
Pitaću premijera danas – šta je sa ispunjenjem nekih od obećanja koja je dao? U šestom mesecu je gospodin Vučić rekao javno, ponovio nekoliko puta, da će u Srbiji biti građeni stanovi za 380 evra po kvadratnom metru, da će biti izgrađeno 100.000 stanova i da će biti završeni do kraja 2015. godine, odnosno njegovi PR savetnici su rekli da čak ne kaže 380 evra po kvadratu, već 130 evra da će građane koštati mesečna rata za te stanove.
Od tih stanova šest meseci nema više ni reči, nisu određene lokacije, nisu urađeni projekti, nije odabran izvođač. Navodno je firma koja je trebala da radi „Arapdel“ u finansijskim problemima.
Pitam premijera Vučića – šta je sa njegovim obećanjem da će građani Srbije moći da kupe stanove po veoma povoljnim uslovima?
Drugo pitanje je za guvernerku NBS, gospođu Tabaković – kako je i na koji način, mislim da je to interesantno i za građane Srbije, ali i za stručnu javnost pošto se ovakve stvari ne pojavljuju često u uporednom pravu – kako je uspela zadužiti NBS i dovesti je u gubitak od 43,6 milijardi dinara? Na koji način takva ustanova je uspela da proizvede gubitak u 2013. godini?
Sledeće pitanje se opet tiče obećanja gospodina premijera. Dao nam je obećanje u izbornoj kampanji, posle izbora kada je trebalo pokriti sa tom informacijom neke neprijatne kao što su smanjenja plata i penzija, da će „Železara Smederevo“ naći strateškog partnera, da su pregovori u završnoj fazi i da će Smederevci dobiti posao.
Poslednji put kada je sedo tu pored ministra Vujovića rekao je – gospodine Vujoviću, jel tako da ćemo se rukovati sada kada odemo u London i time označiti kraj pregovora i pronalazak strateškog partnera? Prošlo je mesec dana od toga, te konkudentne radnje nisu bile, nije bilo nikakvog rukovanja povodom prodaje „Železare“ i na žalost ni to obećanje nije ispunjeno.
Četvrto obećanje je dato ovih dana. Rečeno je da će u Obrenovac za sedam dana da se znaju investitori koji otvaraju 1.500 radnih mesta. U međuvremenu gradonačelnik priča o Kinezima, premijer priča o nekom drugom stranom investitoru. U svakom slučaju od tog investitora nema više nikakvih najava.
Peto obećanje, premijer je prilikom posete Putina rekao da je gotova stvar, da će Srbija izvoziti automobile u Rusiju u većem obimu, odnosno da će biti otvorena linija izvoza Fijata u Rusiju. Šta se dešava sa tim, da li je iznevereno i to obećanje? Ne samo to, pitam premijera – da li je tačno da je izvoz u Rusiju i pored činjenice da su zapadne zemlje uvele sankcije i stvorile priliku Srbiji, da je smanjen izvoz Srbije za Rusiju?
Šesto pitanje, premijer je obećao da će označiti koliko je koštala vojna parada. Do današnjeg dana nismo dobili tu informaciju. Ostala pitanja ću postaviti sledeći put. Hvala.

Član 106. Poslovnika.
Poštovani predsedavajući, vi ste ušli u salu u momentu dok je predsednik poslaničke grupe Srpske napredne stranke gospodin Babić govorio desetak minuta o svemu i svačemu, osim o amandmanu koji je bio na dnevnom redu.
Sada je završio priču o aktivnostima omladine SNS, skupljanju, recikliranju flaša, itd.