Upravo suprotno. Gospodin Đurišić je vrlo jasno i sarkastično rekao, to je moglo svakome jasno biti, da neko ko prima socijalnu pomoć nije mogao da finansira SNS i to je svakom ko razmišlja na jedan prirodan način vrlo jasno. Kako je neko mogao, ako prima socijalnu pomoć, da finansira SNS? Znači da je to rađeno na neki drugi način, jel tako, da je neko drugi finansirao SNS.
Mi možemo da uđemo u sferu u kojoj Srbija neće imati opozicije i u kojoj se glas opozicije u Srbiji neće čuti i u kojoj predstavnika opozicije neće biti ni na državnim medijima, ni na onima koji imaju nacionalnu frekvenciju i na kojima opozicione stranke neće imati svoje prostore, već će se okupljati na livadama. Mi možemo ući i na to da opozicionih stranaka neće biti u parlamentu, već će se okupljati ispred parlamenta. Mi možemo da uđemo u vreme Srbije Miloša Obrenovića, ali ne znam da li je to dobro za Srbiju i da li vi sa ovim želite evropsku Srbiju ili želite neku Srbiju koju smo već gledali.
Dakle, posledica ovog zakona i posledica ukidanja prava opoziciji da iz sredstava koja su transparentna funkcioniše, nije ništa drugo nego gušenje opozicije, nije ništa drugo nego ono što je već učinjeno sa srpskim medijima.
U tom smislu vrlo je jasno svima onima koji gledaju, koji ćele da razumeju nameru vašeg predloga, da to neće doneti ništa dobro građanima Srbije. Hvala.

Predsedavajuća, gospodin Babić je izrekao jednu sintagmu da se mi pokrivamo jorganom demokratije. Ne pokrivamo se, gospodine Babiću, jorganom demokratije, kao što ste se vi pokrivali novinama kada ste glasali i davali kvorum baš našoj koaliciji od 2008. do 2012. godine. Možda se preko novina to vaše lice nije moglo videti, ali se vidi danas da ste puni demagogije, da ste puni narcisoidnosti i vi vređate građane Srbije zato što građani Srbije jasno znaju šta stoji iza vaših reči.

Ne možete ničim da prikrijete činjenicu da su plate u Srbiji manje, da se živi lošije, da su cene veće, da su penzioneri sve siromašniji i kažete, gospodine Babiću, 60% penzionera neće imati umanjenje penzije, 60% penzionera prima platu manju od 24.000, pola 60% penzionera prima platu, penziju koju ste vi sinoć u Nišu potrošili za jednu večeru i piće.

Sa druge strane, gospodine Babiću, ne želim da odgovaram na vaše uvrede, jer je vrlo jasno da vaša retorika želi samo da prikrije…

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o amandmanima na Predlog zakona o izmeni Zakona o legalizaciji objekata. To je jedan od tipova zakona koji ovih meseci dolaze u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Jedni su zakoni koji se donose zbog direktiva EU. Za te zakone je karakteristično kada se donesu da se ne primenjuju. Druga vrsta zakona su zakoni kojima se umanjuju primanja, plate, penzije itd. ili povećavaju porezi. Treća grupa zakona o kojima sada raspravljamo jesu zakoni kojima se produžavaju rokovi za primenu nekih zakona.
Dakle, Vlada je imala godinu dana zajedno sa lokalnim samoupravama mogućnost da primeni zakon, da legalizuje nelegalno sagrađene objekte. Umesto toga, Vlada nam pred istek tog perioda šalje zakon po kome traži da se taj rok produži za još šest meseci.
Amandman kolege Bradića sam shvatio na jedan nešto drugačiji način od onog kako je on ovde izložio. Shvatio sam amandman kolege Bradića da je dao dovoljno vremena da se ovaj zakon primeni kada ova Vlada ode, jer ova Vlada nema mogućnost da izvrši ni jedan jedini zakon. Zbog čega? Pa iz osnovnog razloga što se ministri ne bave svojim poslom, već se bave utrkivanjem u tome ko će duže stajati na kiši gologlav.
Pošto oni ne rade svoj posao, pošto ministar koji je bio zadužen za realizaciju ovog posla i ne sedi danas ovde, već koleginica Rakić traži u ime njega da se da dodatno vreme da bi se taj zakon realizovalo, ja vas, koleginice Rakić, pitam sledećih nekoliko pitanja. Gde je analiza efekata primene ovog zakona? Koliko objekata je legalizovano u ovom periodu? Šta su uradile lokalne samouprave, šta je uradila republička Vlada da bi se ovaj zakon primenio? Ne možete mi reći da niste imali vlast. Imate vlast od Republike do kućnog saveta. Verovali ili ne, predsednik mog kućnog saveta je iz SNS. Dakle, od predsednika Republike, predsednika Vlade, predsednika opštine, svi su iz SNS. Zbog čega niste primenili ovaj zakon? Zbog čega niste doneli podzakonske akte? Zbog čega niste uredili proceduru o kojoj ste i danas govorili.
Moja uvažena koleginica Stojiljković, iz vaše stranke, kaže da ste vi za ovih godinu dana imali mogućnost da uvidite ko su kočničari i ko koči ovaj proces. Zar je ova Vlada tu da bi uvidela ko su kočničari i ko koči proces? Najveći kočničar je upravo ova Vlada i ministri koji znaju samo jedno, da daju obećanja, a karakteristično za ta obećanja jeste da su ona lepa i, nažalost, da se ne ostvaruju. Nijedno od njih nije ostvareno. Isto je i sa ovim poslom.
Dakle, ne znamo koliko je objekata legalizovano, veoma mali broj. Gospodin Bradić je rekao, vi ste pominjali, da je to mali broj. Ne znamo koliko je sredstava ubrano na taj način? Da li su ona uložena za infrastrukturno pripremanje tih lokacija? Nije, ne radi se ništa. Ne znamo šta je, recimo, sa primenom Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole? Taj zakon je, koleginice Rakić, trebalo da obezbedi da svi ti objekti budu upisani, da plaćaju porez vlasnici i da država ubere prihode. Gde su prihodima u budžetu, o kojima smo raspravljali ovih dana, u rebalansu o budžetu, ta silna sredstva od milion ili 800 hiljada objekata? Pa, da je po 100 evra platio svaki vlasnik tog objekta, te pare bi se negde videle. Da li vi znate kolike su te pare?
Dakle, vi ste ovaj zakon doneli. On je trebao biti paralelan zakon sa Zakonom o legalizaciji. Ni efekata ovog zakona nema zato što imate nesposobne ljude na lokalu, gradonačelnike, predsednike opština itd,l zato što imate nesposobne ministre i ljude koji im pomažu, jer po svemu sudeći nema efekata. Vi dođete u Skupštinu i umesto tog ministra… Ja vas pitam - zbog čega podmećete leđa, zbog nesposobnih ministara i lokalnih samouprava?

Ovo je apsolut. Neću da se obraćam vama kao predsedavajućem, nego ovlašćenom predstavniku, predsedniče.

Ovo je vrhunsko poštovanje.
Dakle, ja kažem da narodni poslanici svojim potpisima, a evo ih ovde 100 i ne znam koliko su tražili da se zbog nesposobnih ministara produži rok primene ovog zakona i zbog nesposobnih predstavnika lokalne samouprave. Upravo smatram da među ovim poslanicima sedi mnogo čestitih i poštenih ljudi i da nemaju razloga da stavljaju, da podmeću svoja leđa zbog mase nesposobnih ministara koji sede ovde. Evo, danas ih nema da nam kažu nešto o ovim efektima.
Dakle, smatram, ako ste uzeli već ovih novih šest meseci, da treba da učinite sve da otklonite prepreke da bi se ovi objekti legalizovali, da otklonite potrebu da građanin koji želi da legalizuje svoj objekat mora da ide na 10 šaltera, da vadi dokumentaciju koju ti organi već imaju. Jeste li vi rekli jedan šalter? Zašto danas vi opet govorite o sedam šaltera i vraćanju na prvi šalter, vaše kolege? Kaže – 17 šaltera, pa ga vrate sa tog 17. šaltera vrate na prvi šalter. Gospodin Babić je rekao. Zašto imate 17 šaltera? Zašto ste uveli još dodatne šaltere? Vi ste, gospodo, propustili vreme da legalizujete te objekte, da ti ljudi steknu svojinu po jednom zakonu i da budu upisani u registar nepokretnosti.

Poštovani predsedavajući, povređen je član 107. Znate na šta se član 107. odnosi.
Ako ste pažljivo slušali izlaganje prethodnog govornika, on je rekao da neko poziva na rušenje nelegalnih objekata. U Srbiji ima oko milion nelegalnih objekata i to je ozbiljno sejanje straha, a niko to u ovoj Narodnoj skupštini nije rekao. Možda gospodin Mirković nije pročitao amandman.
Gospodin Bradić u svom amandmanu traži mogućnost da se objekti legalizuju produži sa šest meseci na četiri godine. Dakle, građanima se pruža mogućnost da četiri godine imaju mogućnost da legalizuju objekte, a on kaže da neko poziva na rušenje objekata. Mogli bi reći da neko ko je predložio ovih šest meseci to radi, ali ja to neću reći. Niko u ovoj Narodnoj skupštini nije pozvao na rušenje nelegalno sagrađenih objekata, pre svega objekata u kojima ljudi žive i kojima je to jedini krov nad glavom. Drugo su objekti koji su sagrađeni na vodozaštitnim pojasevima itd.
Hteo sam i morao sam da ukažem na ovu činjenicu, jer je neistinita i mogla bi da ugrozi dostojanstvo ove skupštine. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, sastav Komisije i predsednik Komisije nisu samo kadrovsko pitanje. Naime, sloboda konkurencije, odnosno zaštita od monopola je jedna od ustavnih kategorija, ustavna kategorija zbog činjenice da monopoli jesu osnovna opasnost za slobodu tržišta. U svim zapadnim zemljama, gde je tržište uspostavljeno, to je jedno od osnovnih ustavnih načela. Nema slobode konkurencije ukoliko postoje monopoli, odnosno ukoliko je tržište podeljeno ili ukoliko je tržište pod kontrolom jedne kompanije ili više povezanih kompanija.
Mi smo u poziciji, kada se vlasnička struktura trgovačkih društava prati, ali ona nije do kraja jasna. Naime, postoje kompanije koje imaju međusobno vlasništvo. Dakle, kompanija A ima vlasništvo u kompaniji B, a kompanija B ima vlasništvo u kompaniji A. O toj temi je bilo govora proteklih godinu, dve. Nažalost, to potrošači najbolje osete na svojoj koži. Poznato je da su neki proizvodi u tim kompanijama A i B skuplji na srpskom tržištu nego na tržištu Hrvatske, Mađarske, susednih zemalja. Zašto? Zato što, po svemu sudeći, imaju dovoljno dominantan položaj da mogu da podele tržište i da dogovore cene.
Dolazimo do pitanja – ko će kontrolisati te monopole? Dolazimo do teme – ko su članovi tih komisija? Ja danas neću pojedinačno ulaziti poimence u imena i njihovu biografiju, ali smo čuli danas dovoljno argumenata i sa strane stranaka koje pripadaju vladajućoj koaliciji i stranaka opozicije, da postoji ozbiljna sumnja pod A – u kompetentnost i pod B – da je postojala mogućnost da neke osobe koje su odlučivale o članovima komisije nisu bile do kraja nezavisne i nepristrasne.
U tom smislu, pošto se radi o veoma važnom pitanju i nije ovo pitanje 350.000 plate koje će ti ljudi primati, nego o ceni proizvoda na tržištu Srbije koje će građani Srbije plaćati. Ukoliko tamo budu ljudi koji su pod uticajem jednog čoveka, jedne partije, koji nisu nezavisni, nema ništa od slobode tržišta. Nastavlja se stvaranje monopola. Imaćemo i dalje situaciju da je u Srbiji najskuplja roba u regionu. Verovatno ste čuli priču da su neki proizvodi skuplji. Građani to, nažalost, ne mogu da provere, pošto sve manje mogu da putuju van granica Srbije, da su neki proizvodi jeftiniji i u Austriji i u Nemačkoj i u nekim drugim zemljama u odnosu na Srbiju, u odnosu na kompanije koje imaju vlasništvo nad trgovačkim lancima u Srbiji.
Zbog toga smatram da bi predlagač trebalo da povuče ovaj predlog, da narodni poslanici, odnosno predlagači još jednom izanaliziraju svakog pojedinačnog kandidata. Ja mislim da predlagači i stručna javnost Srbije imaju jako veliki izbor za ljude iz te oblasti. Pitanje zaštite konkurencije je par ekselans tema kojom se neki ljudi bave, kojima je stručna oblast, koji dobro poznaju načine i modele stvaranja monopola. Smatram da bi ti ljudi trebalo da budu članovi komisija. Ima tu i univerzitetskih profesora i ljudi koji rade u ekonomskim institutima i ljudi koji su radili u svetu i znaju šta znači slobodna konkurencija. To je kod nas oblast za koju građani još uvek imaju nedovoljno uvida šta to konkretno za njih znači.
Zbog toga je moj predlog da predlagač povuče ove predloge i da se još jednom razmotre svi ovi predlozi. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvaženi gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde ispred sebe imamo Izveštaj nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, odnosno Izveštaj Zaštitnika građana po ovom pitanju i izveštaje sa zaključcima i preporukama tri skupštinska odbora.
Ovo jeste tema koja zahteva posvećenost svih narodnih poslanika problemu i činjenici da postoje slučajevi zlostavljanja u ustanovama za izdržavanje sankcija, policijskim stanicama ili na mestima gde su određena lica u pritvoru. To nije sporno iz ovog izveštaja.
Cilj sankcije u uređenom društvu odnosno u državi jeste, s jedne strane, sankcionisanje pojedinca za učinjeno krivično delo odnosno prekršaj, a s druge strane odvraćanje tog istog lica da ubuduće čini ista krivična dela ili prekršaje. Ali, u drugom delu, sankcija ima za cilj da prevenira odnosno da odvrati druga lica od činjenja krivičnih dela i prekršaja.
Ono što je karakteristika države i postojanja države jeste da država obezbeđuje i uređenje šta je to krivično delo ili prekršaj, kroz dispozicije i sankcije predviđa šta se sankcioniše i da uređena država i društvo ne prepuštaju stihiji, ne prepuštaju masi, ne prepuštaju drugim neovlašćenim licima da kažnjavaju počinioce tih krivičnih dela na način kako oni to smatraju da bi bilo poželjno.
U nekim neuređenim društvima koji imaju neke karakteristike praistorijskih zajednica imamo kamenovanja, imamo ponižavanja kroz prolazak kroz mesta, gradove, gde od mase ljudi budu sankcionisani i poniženi, oni i njihova porodica. Mi sad postavljamo sebi pitanje – da li se takvi i slični slučajevi dešavaju u našem društvu? To je cilj ovog izveštaja.
Ovaj izveštaj kaže da imamo takve slučajeve, ne od mase nego od sistema, od dela sistema. Kako? Ovde se to i precizira. Ne direktno, tako što država promoviše torturu, već što je dozvoljava, odnosno što ovlašćena i službena lica prećutnom saglasnošću omogućavaju tu torturu. To su slučajevi po kome pritvorenici i zatvorenici, lica na izdržavanju kazne, su suočena sa fizičkim maltretiranjima ili uznemiravanjima od lica koja su sa njima u istim jedinicama, u zatvorenom prostoru, psihička zlostavljanja. S druge strane, nemogućnost da tu svoju kaznu izdržavaju na jedan civilizovan način.
Ja sam nekoliko primera iz vašeg izveštaja izdvojio. Recimo, tri mesta i to ne u nekom delu Srbije da bi mogli reći nerazvijenom, nego, evo, iz Vojvodine. Izdvojio sam iz sredine iz koje ja dolazim. Kaže, Policijska stanica Sremski Karlovci - preporuka je da se redovno održava higijena toaleta i na taj način obezbedi da zadržano lice obavlja fiziološke potrebe u čistim i pristojnim uslovima. Zatim, da se unutar prostorije za zadržavanje u Policijskoj stanici Sremska Kamenica instalira slavina. Pretpostavljamo da ta policijska stanica gde se lica zadržavaju do 24 sata ili 48 časova nema slavinu, dakle, nema vode i, s druge strane, shvatamo da je ona zapuštena, neuredna i ne odgovara jednom civilizovanom društvu.
U policijskoj stanici Titel je slična situacija. Kaže, u prostoriji za zadržavanje treba da se izvrši neophodno krečenje i da se ona redovno održava i treba da se instalira slavina. Dakle, ni ovde nema vode. Slično je i sa policijskom stanicom u Vrbasu, Žablju, Zaječaru i tako dalje.
Dakle, mi konstatujemo da su to prostori. Govorimo o prvom kontaktu osumnjičenog lica, njegovom prvom kontaktu sa državom, koja treba prema njemu da primeni moguće neku sankciju za učinjeno ili potencijalno učinjeno krivično delo. Da ne govorimo primere koji se tiču mesta na kojima ta lica, ako budu osuđena, izdržavaju krivične sankcije, odnosno kazne lišenja slobode.
Mimo krivične sankcije koje im propisuje i nameće država, oni, ali rekao bih i njihova porodica, imaju drugi deo sankcije koja se sprovodi bez jasnih propisa u vidu torture, dakle, nedovoljno vazduha, zatvorene prostorije, neprovetrene, lica u prostoriji sa različitim stepenima i visinama kazne, nemogućnost da oni u tom periodu kada izdržavaju kaznu shvate ili da se edukuju ili da se pripreme za dan kada će izaći iz zatvora, oni nemaju za to mogućnost, već se oni prepuštaju socijalnoj sredini koja nije adekvatna, da ih ona oblikuje i stvara od njih potencijalno, rekao bih, loše ljude, odnosno građane koji će sa posledicama doći i neće moći da se prilagode novom životu.
Kada sam više puta sa ministrom Selakovićem raspravljao na temu amnestije - za ili protiv, govorio sam o činjenici da država ne čini ništa da resocijalizuje ljude koji će biti amnestirani. Mnogi od njih su, nažalost, opet u ovim institucijama za izdržavanje kazne. Nažalost, i oni koji nisu povratnici, odnosno nisu činili opet krivična dela ili prekršaje, nisu se snašli u svojoj sredini jer država nije učinila ništa, apsolutno ništa, da bi ih resocijalizovala.
U tom smislu, dobro je što je ovaj izveštaj na plenarnom zasedanju. Dobro je da su sva tri odbora ozbiljno shvatila situaciju kakva je u našim institucijama, govorim o policijskim stanicama, pritvorskim jedinicama i zatvorskim jedinicama, da je ona nehumana i da ona, iako nije produkovana od države, država jeste odgovorna za nju zato što ne čini dovoljno da se to ne dešava, a ne čini, da ne čitam iz izveštaja, zato što gotovo nema nikakvih sankcija za one koji su odgovorni da do toga ne dođe. Nema sankcija, u izveštaju nemamo izveštaj o tome da je neko lice procesuirano zbog toga što je dozvolilo takvo stanje, da je pokrenut postupak i da se na bazi tog postupka stanje popravilo. Nije samo cilj da to lice odgovorno bude sankcionisano, nego da se situacija u tim ustanovama popravi.
Smatram da država jedan deo svojih građana koje je sankcionisala i koji su u zatvorskim jedinicama, pritvorskim jedinicama, mora da obezbedi humane uslove i da oni izdržavaju kaznu, a ne da trpe i dodatnu torturu na koju nisu osuđeni. Dakle, nigde u izricanju te kazne, niti u dispozitivu, niti u obrazloženju ne piše da će oni tamo biti podvrgnuti torturi. Mi smo gledali u stranim filmovima, najčešće američkim, kako izgleda jedan dan jednog zatvorenika u nekim zemljama koje nemaju, rekao bih, visok stepen razrađenosti, edukacije i resocijalizacije zatvorenika, već oni služe tamo za iživljavanje nekih koji su tome skloni.
Zbog toga bi država trebalo da preduzme mere, bez obzira koliko nejaka, bez obzira koliko problema bilo u Ministarstvu pravde, koje nema mogućnosti da se sada bavi dovoljno ovim problemima, ali smatram da su i vaše redovne kontrole, učestale redovne kontrole veoma bitne i činjenica da ćete kao Zaštitnik građana o ovim problemima ukazivati.
Najpotresnija scena koje se sećam kao student prava jeste poseta jednoj psihijatrijskoj ustanovi. To je upravo kao iz filma strave i užasa. Ja se nadam da stanje u toj psihijatrijskoj ustanovi nije sada takvo. Međutim, pribojavam se na bazi onoga što piše u ovim izveštajima, da je stanje takvo ili možda još gore. Ti ljudi zavređuju i zbog njih i zbog njihovih porodica da se sa njima humano postupa, da imaju toalete, da su prostorije okrečene, da nisu prepušteni sami sebi itd.
U tom smislu ćemo podržati izveštaj i preporuke koje su date. Možda su preporuke mogle biti malo direktnije, eksplicitnije, ali smatram da su, bez obzira na to, vrlo korektne. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Smatram da ste bili dužni da kada je kolega pričao o divljanju nacionalista i razbijanju izloga radnji u vlasništvu Albanaca, da makar sasluša Skupština to pitanje, ako država već ništa ne može da učini po tom pitanju.

Ja postavljam pitanje danas.

Moje pitanje danas, za promenu, jeste koliko je koštalo održavanje Vojne parade, pošto nisam dobio odgovor od ministra odbrane koliko će koštati održavanje Vojne parade? Do današnjeg dana taj odgovor, predsednice, nisam dobio.

Prvo, želeo bih da tim povodom, odnosno povodom jučerašnjeg dana, čestitam svim Beograđanima Dan oslobođenja Beograda i da se još jednom zahvalim svim oslobodiocima, koji su bili širom bivše Jugoslavije u oslobađanju Beograda, na datim žrtvama, ali i da se zahvalim na profesionalnom odnosu vojnika koji su učestvovali na Paradi četiri dana pre stvarnog oslobođenja Beograda.

Tu imam jedno podpitanje za Ministarstvo odbrane i za Vladu Srbije. Pošto je portparol Vojske Srbije neku veče na Javnom servisu rekao da će biti isplaćene dnevnice učesnicima na toj paradi, a gospodin Lazanski, koji je to veče, čini mi se, bio u ulozi glasnogovornika Vlade Srbije, poznat inače kao učesnik u izborima za mis, rekao da neće biti isplaćene naknade odnosno dnevnice vojske, pa da nam ministar odbrane kaže da li će vojsci biti isplaćene dnevnice za taj dan učešća na Paradi?

Drugo pitanje odnosi se na vas, kao predsednicu Skupštine i na predsednika Vlade Republike Srbije. Na vas, da li ste dobili rešenje Agencije za borbu protiv korupcije kojim se preporučuje razrešenje ministra Selakovića, pošto u rešenju piše da je dostavljeno i Skupštini i da li ste rezervisali termin u zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije za raspravu o razrešenju ministra Selakovića, kada to rešenje, naravno, postane pravosnažno?

S druge strane, pitanje predsedniku Vlade Republike Srbije, zbog čega dozvoljava bezobzirno urušavanje ugleda nezavisnih regulatornih tela, odnosno nezavisnih tela koje je ova Skupština imenovala, a odnose se upravo na ovaj slučaj preporuke za razrešenje gospodina Selakovića, koji je na jedan neprimeren način komunicirao sa Agencijom za borbu protiv korupcije, izjavljujući da mu neće držati pridike oni kojima su ruke duboko u medu? Mogao je gospodin Selaković o tome da priča nešto ranije, a pre ove preporuke koja mu je izrečena. On je u ovom slučaju u sukobu interesa, kao što je bio u sukobu interesa, po svemu sudeći, i kada je postavljao određena lica na vrlo odgovorne funkcije.

Pitam predsednika Vlade za diskreditaciju regulatornih tela, a ona se ne tiču samo Agencije za borbu protiv korupcije, protiv koje sada postoji orkestriran napad, po svemu sudeći dirigovan, iz krugova bliskih Vladi, pitanje se tiče i tužbe i zbog čega je došlo do toga, „Transparentnosti Srbije“, koju je podnela protiv Vlade Republike Srbije, a zbog ne dostavljanja informacija, vrlo važnih informacija, koje se tiču imenovanja direktora javnih preduzeća, razrešenja nekih direktora javnih preduzeća, isplate stimulacije direktorima javnih preduzeća i drugim vrlo važnim pitanjima…

… Da, da, ali ste me prekidali, pa mi dozvolite…

Ja sam se prijavio i ne mogu ja da ne dam gospođi Čomić, nego joj ne da Poslovnik, jer sam se ja javio po Poslovniku.

Vi ste malopre pretili prstom, predsedavajuća. Ovako ste prema poslanicima govorili.

Bili ste u kameri.
Dakle, javljam se po Poslovniku, čl. 27, 106. i 107, predsedavajući pre vas, formalno, moram naglasiti formalno je povredio Poslovnik.