Konstantno, do ovog momenta je kršen Poslovnik, imajući u vidu da je predsedavajući, opet moram naglasiti formalno, prekršio Poslovnik samo zato što je pokušao da bude tolerantan, samo zato što mu poslanici iz njegove poslaničke grupe dovikuju i prete ukoliko im on ne da reč i samo zato ta sednica izgleda ovako i samo zato što poslanici vladajućih stranaka, pre svega SNS, ne dozvoljavaju da se priča o realnosti, već se rado vraćaju u devedesete, dvehiljadite, ne žele da se priča o 2014. godini, o činjenici da se u Srbiji živi najgore u poslednjih 20 godina.

Da, tako je.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su većim delo obrazložile ovaj amandman koji praktično proširuje odgovornost za sprovođenje ovih mera na sve sportske organizacije.
Kolega Bradić je govorio o fer-pleju i činjenici da sportski duh, takmičenje u jednoj zdravoj atmosferi treba da bude potaknuto od svih sfera društva, dakle od vrtića, škole, sportskih klubova i društvene zajednice. Naravno da u tom delu nezaobilaznu ulogu ima i država.
Naravno, teško da možemo da zatvorimo oči pred problemima koje mi kao društvo imamo sa stanjem u sportu i činjenici da država nema adekvatne mehanizme da u sportu vlada red i da se u sportu poštuju zakoni ove države, da se vinovnici prekršajnih, krivičnih i drugih dela koja ugrožavaju ovaj fer-plej, ali ne samo to, ugrožavaju i ugled zemlje, ugrožavaju…

Gospodine Arsiću, mnogi, ako ste pratili ovu diskusiju, kada su govorili o antidopingu, odnosno borbi protiv zla u sportu koje se zove dopingovanje, su rekli da to nije izuzeto polje koje je nevezano za sam sport.
Ako vi meni ne dozvolite da objasnim zbog čega svi sportski savezi treba da budu uključeni u ovo, da se ne bi desilo da neki ljudi koji su činili već krivična dela i zbog kojih je naša sportska organizacija, društvo i država imali štetu, se opet pojavljuju na sportskim događajima, pored policije, pored službi koje ne funkcionišu i tu je ministar sporta i svakako bi bilo… (Isključen mikrofon.)

Hvala, potpredsedniče Arsiću.
Vi ste vrlo korektan i vodite ovo zasedanje na korektan način i uvek ste dali mogućnost i poziciji i opoziciji da da svoj stav o pojedinim društvenim temama koje imaju veze sa temom koja se danas raspravlja.
Ovde je danas, kao što vidimo, ministar sporta i on je sigurno spreman da razgovara o temi koja ima veze sa sportom, koja ima veze sa borbom protiv zla u sportu, doping i koji izaziva postizanje rezultata kod onih koji to nisu zaslužili.
Siguran sam da ćete vi i danas imati razumevanje i prema opoziciji, kao što imate prema poziciji, da mi obrazlaganje našeg amandmana u vremenu koji ne koristimo ni kao povredu Poslovnika, ni kao repliku, pitamo ministra šta se to desilo juče na sportskom događaju na meču između Srbije i Albanije?

Hvala predsedavajući.

Nadam se da ovaj mikrofon danas nije politički senzitivan kao juče, mada početak ne obećava.

Hteo bih da postavim dva pitanja Vladi Republike Srbije i hteo bih da podsetim da nisam dobio odgovor na pitanje koje sam postavio pre sedam dana. Pitanje je glasilo – koliko košta održavanje Vojne parade? Molio sam da to obaveštenje dobijem do početka održavanja Vojne parade kako bi građani Srbije znali koliko će ih ta manifestacija koštati.

Još jednom da podsetim, za ove koji galame, da podržavamo dolazak Vladimira Putina i ovom prilikom i svakom drugom prilikom on je dobrodošao gost, jer pripada zemlji saveznici iz Drugog svetskog rata. Naravno, kao i svaki građanin Republike Srbije pitam za stvar koja može da interesuje ljude u Srbiji, a to je koliko košta Vojna parada i ako je moguće da dobijemo to do početka Vojne parade?

Dva su pitanja koja ću danas postaviti Vladi Republike Srbije. Jedno je iz oblasti ekonomije, jedno iz oblasti zdravstva.

Prvo, iz oblasti ekonomije tiče se zakona koje je ova vladajuća koalicija donela pre godinu i po dana. Radi se o Zakonu o rokovima za izmirenje novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, gde je država sama, ali i kao osnivač javnih preduzeća i privrednih društava u kojima je vlasnik, imala obavezu da vrši plaćanja u određenim rokovima zakonom predviđenim. To se nažalost ne dešava i država je i dalje generator velikog gubitka privrednih društava koja posluju sa državom, ili u lancu sa državom, i zbog toga je veliki broj preduzeća i danas u stečaju. Baš iz razloga zbog koga je Vlada donela taj zakon, on se nažalost ne primenjuje. Pitam Vladu, pre svega ministra finansija ali i ministra privrede, koji je broj javnih preduzeća koja ne izmiruju obaveze na vreme prema datom zakonu i kolika su ukupna zaduženja, odnosno dugovi države i javnih preduzeća čiji je vlasnik prema privrednim društvima sa kojima posluju?

Drugo pitanje jeste vezano za zdravstvo. Ovih dana smo imali najavu pooštravanja sankcija i izmena Zakona o zaštiti od duvanskog dima koji je donet pre dve i po ili tri godine. Međutim, pitao bih Vladu, pre svega, ministra zdravlja – kakvi su efekti donetog Zakona o zaštiti od duvanskog dima? Koliko je ukupno do sada procesuirano, odnosno podneto prekršajnih prijava protiv odgovornih lica? Znamo da u Srbiji godišnje umre oko 20 hiljada ljudi kao posledica od duvanskog dima, korišćenjem cigareta aktivno ili pasivno.

Nisam za to donosimo nove zakone koje nećemo primenjivati ukoliko se postojeći ne primeni do kraja.

Molim da dobijem odgovor i od Vlade RS – da li se taj zakon doslovno primenjuje u Vladi RS, kao i od generalnog sekretara Narodne skupštine RS – da li se taj zakon primenjuje u domu u kojem je izglasan?

Molim da dobijem odgovor kako bi mogli da se adekvatno pripremimo za eventualne izmene i dopune ovog zakona.

Na kraju još jedno pitanje, molim ako je moguće da dobijemo hitno informaciju kao Narodna skupština RS o prebijanju studenata na Filozofskom fakultetu? Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Iliću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde imamo četiri međudržavna sporazuma, ja i poslanička grupa koju predstavljam će podržati ove sporazume i u danu za glasanje ćemo glasati za ove sporazume, smatramo da su oni korisni za Republiku Srbiju, svaki na svoj način.
Poštovani gospodine Iliću, vi ste danas ovde, pre svega zbog Sporazuma sa Republikom Hrvatskom, koji se tiče saradnje u otklanjanju posledica od katastrofa. Naravno, vi ste tu i da branite ova ostala tri sporazuma, a ja bih isrekno više voleo da ste vi bili ovde kada su se dešavale velike poplave u Srbiji.
Naime, vi ste ministar zadužen za vanredne situacije i nije vas bilo, a ja ne sumnjam da je vas bilo na terenu, ali nekako su vas sklanjali od kamera. Pretpostavljam da to nije do vas, nego oni koji odlučuju ko će se videti u drugom, trećem dnevniku, ali za građane Srbije, naravno je bitno da znaju da li je ministar nadležan za određenu oblast, kompetentno radi svoj posao. Mogu da kažem da ja znam da ste vi taj posao, kada su bile poplave u Jaši Tomiću, dobro radili u saradnji sa pokrajinskom administracijom i da je taj posao dobro urađen, uz propuste, kojih uvek ima, i da je Jaša Tomić doveden u red vrlo brzo. Izgrađene su kuće, infrastruktura i td.
Sećam se tih dana, ima još nešto u čemu se ja i vi slažemo, i u čemu bih vas mogao na neki način podržati, a to je činjenica da smatram i ja i vi, a čini mi se i vi, da je gospodin Blagojević, koji vodi obnovu od poplava, nekompetentan i da on ovo što radi, radi veoma loše i cela Vlada i da obnova ide veoma sporo.
Govorim o posledicama svega što se desilo i o otklanjanju posledica od poplava, koje su pogodile Srbiju ovog proleća. Ovaj sporazum sa Hrvatskom je bitan u tom smislu, da on po svom samom nazivu, stvara osnovu da Srbija i Hrvatska zajedno rade na otklanjanju posledica vanrednih situacija i on se zove Sporazum o saradnji između Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske, u zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa. Ima tu jedno pitanje, koje bih voleo da čujem odgovor od vas, a to je , Vlada Srbije je reagovala nakon poplava, delovala je kada su se poplave već desile, a pre toga dve godine, rada ove Vlade, nije učinjeno ništa i nije urađen ni metar zaštitnih ograda, odnosno pojaseva od reka koje, po svoj prirodi mogu da plave područja oko sebe.
Vlada Srbije i Vlada Hrvatske delovale su naknadno, dakle nakon toga što su se poplave desile. U tom smislu, ovo je odgovorno sa jedne strane, a neodgovorno sa druge strane.
Dakle, deluje se kada nas je već prirodna katastrofa zadesila i kada se desilo nešto što će godinama trebati da se otklanja.
Ovome sporazumu po meni fali i taj deo koji se tiče prevencije u smislu izgradnje zaštitnih bedema, područja koje bi mogle da ugroze i područje Republike Srbije i područja Republike Hrvatske. Dakle, ovde se govori o prevenciji, a ne u tom smislu da će obe države zajedno raditi na stvaranju takvih uslova da se ovakve, govorim o poplavama, ostale elementarne nepogode su druga stvar, ovde su takođe regulisane i u tom smislu se mogu preduprediti, znamo da se i požari šire iz jedne u drugu zemlju.
Imali smo slučajeva da požari koji nastanu u pograničnom području Hrvatske pređu u Republiku Hrvatsku jer požari ne poznaju granice kao što znamo, pa se onda prave neki koridori u ozbiljnim zemljama da ti požari ne mogu da prelaze ne samo granice nego ne mogu da zahvataju veća područja, toga u ovom sporazumu nema.
Ono što mi posebno pada napamet kada vidim Sporazum sa Republikom Hrvatskom, pada mi napamet činjenice da ova Vlada dve i po godine, ova vladajuća koalicija, nema nikakvih bilateralnih sporazuma, niti radi na rešavanju otvorenih pitanja između Republike Hrvatske i Republike Srbije.
Recimo, najviše otvorenih pitanja, gotovo da nema nijednog otvorenog pitanja koji između dve zemlje može biti otvoreno, a da nije otvoreno između ove dve zemlje i pitanje nestalih i pitanje granica i pitanje povratka izbeglica itd. Kolega je malopre postavio poslaničko pitanje o problemima koje imaju srpski građani kojima imovina nije obnovljena u Hrvatskoj.
Dakle, moja inicijativa prema Vladi je da se ne bavi samo ovim pitanjima kada nastanu problemi. Neki problemi su davno nastali, ali gurnuti su pod tepih i ne rešavaju se. Ne rešavaju se zato što Vlade nemaju osećaj da određeni broj, hiljade građana imaju brojna nerešena pitanja i ta nerešena pitanja mogu biti problem između ove dve države i nekih drugih država kada dođe do određenih ekonomskih problema, političkih tenzija, a onda se ta pitanja vade ispod tepiha i onda dolazi do tenzija i obično preko leđa dobiju građani manjina, dakle u ovom slučaju Srbi u Hrvatskoj.
Podržaćemo i ovaj sporazum sa ovom manjkavosti. Podržaćemo i sporazum kojim se otvaraju dva nova granična prelaza prema Republici Rumuniji između Vračevog Gaja u Republici Srbiji i Sokola u Rumuniji i između Golupca u Republici Srbiji i Nove Moldove u Rumuniji.
Otvaranje graničnih prelaza je veoma bitna. U obrazloženju je i to rečeno. To znači ekonomski, mogućnost bržeg ekonomskog razvoja pograničnih područja, mogućnosti protoka robe, novca, mogućnosti da ti krajevi ožive. Nažalost, poslednjih 20-ak godina veoma malo graničnih prelaza je otvoreno.
Dakle, postoje prelazi koji rade jednom godišnje kada su neke svetkovine na području Sombora, Subotičke opštine, na području prema Rumuniji i posle toga oni se zatvaraju. To su takozvani privremeni granični prelazi, ljudi moraju da putuju 100-150 kilometara da bi prešli granicu sa Rumunijom, recimo i Mađarskom, a tu preko puta su mesta, gradovi sa kojima bi mogli da sarađuju. Zašto? Pa zato što su ta mesta negde tamo daleko uz granicu i o njima niko ne vodi brigu.
I u tom smislu jeste dobro što se ovi ugovori, što se ovi sporazumi potpisuju, ali inicijativa jeste bila preko IPA projekata i praktično je sve finansirano preko IPA projekta i kada je u pitanju angažovanje broda koji će voziti trajekta između jedne i druge granice i ovog gde će biti sagrađen most da bile spojene dve obale. To jeste dobro, ali kažem, ostaće sa velikim pitanjem građani, recimo Somborske opštine, Subotičke opštine uz granicu prema Bugarskoj, zašto neki takvi prelazi nisu otvoreni i na tom području.
Ono što svakako pada u oči svakome onome ko na pomen graničnih prelaza, jeste činjenica da su naši granični prelazi blago rečeni katastrofalni. Prošao sam skoro graničnim prelazom Ilok-Bačka Palanka. To je granični prelaz koji spaja most „Maršal Tito“ mislim da se zvao, gospodine Stefanoviću vi to dobro znate, i to je most dugačak neki kilometar po slobodnoj proceni. Ograda do pola mosta je ofarbana pretpostavljate sa hrvatske strane, a ograda srpske strane je oronula. Do pola mosta radi osvetljenje, a od pola mosta sa srpske strane ne radi osvetljenje. To je sramota za državu. Kakav utisak ima građanin EU ili bilo koje zemlje koji ulazi u zemlju i kada vidi zastavu Srbije, tu pada mrak? To je nedopustivo.
Pre mesec dana sam prošao tim mostom. Navodno su neki lopovi odneli kabl koji povezuje, odnosno koji napaja strujom taj deo mosta i verovatno niko nije nadležan, ni oni u Bačkoj Palanci, ni oni u Beogradu, i tako taj most stoji, propada, oslikava jednu Vladu, jednu državu.
Nažalost, slični su nam prelazi i drugi prelazi. Dakle, kada pređete sa naše strane, iz bilo kog pravca uđete, Mađarske ili neke druge države, ne pokošeno, zapuštene table sa oznakom Srbije, fali pola table, ili fali Srbija ili fali Republika Srbija. Neko je odneo i reciklirao to. Doneli smo zakon tim povodom. Sramota. Sramota, gospodine Iliću.
Dakle, govorim o otvaranju novih prelaza. Ove postojeće ne možemo da održavamo. Da li se neko uopšte u ovoj državi bavi, hajde da kažem, nekim imidžom Republike Srbije? Da li se neko bavi time kako će stranac koji prođe taj granični prelaz videti Srbiju kada pređe i uđe u nju?
Pokušajte da, ako vam dozvole da nešto kažete na Vladi, pokušajte da prenesete ove moje impresije, mislim da su to impresije građana Srbije. Ne samo građana Srbije, svih onih koji su prošli kroz Republiku Srbiju.
Nadam se daćemo dobiti više informacija šta se dešava po pitanju otklanjanja posledica od poplava, da vidimo kakva je to saradnja sa Republikom Hrvatskom i po tom pitanju. Meni je žao, gospodine Iliću, što moram informacije o Obrenovcu dobiti tako što ću otići u Obrenovac i otišao sam u Obrenovac, da vidim kako teče obnova i što moram dobijati preko Al Džazire.
Nažalost, ja informacije o stanju u poplavljenim područjima adekvatne sam dobio samo preko Al Džazire. Vi znate kako je ta televizija postala popularna i čije izjave je ona svojevremeno objavljivala, ali nažalost mi u Srbiji nemamo medije na kojima bi saznali šta se dešava sa obnovama poplavljenih područja.
Da li je to u redu, gospodine Iliću? Vi ste bili ovde 2000. godine kada smo se borili za slobodu informisanja, bili ste vrlo aktivni, kako to da vi ćutite na sve ovo? Kako to da vi ćutite, da vi ne možete da kažete malo detaljnije o tim svim utiscima vašim oko obnove zemlje?
Neki će se ljudi smrzavati ove zime. Mi smo dobili obećanje da će obnova biti završena do jeseni. Od početka jeseni je prošlo već mesec dana. Sreća je što je ovih dana bilo relativno lepo vreme, međutim noći nisu ni malo tople, jutra nisu ni malo topla i neki ljudi se smrzavaju i neki će se ljudi tek smrzavati. Ono što se kaže da je obnovljeno, znamo koliko je obnovljeno. Najviše gde se stiglo jeste do temelja, tamo gde obnovu radi država. Vidim da su fond dijaspore, da se angažovao na obnovi trideset kuća, da su mnogi drugi donatori preuzeli praktično obnovu u svoje ruke zato što vide da država ne funkcioniše.
Gospodine Iliću, na vama je velika odgovornost. Vi ste ministar koji je zadužen za vanredne situacije. Pretpostavljam da bi u vaš resor trebalo da bude, po nekoj logici, i obnova od tih posledica elementarnih nepogoda. Čini mi se da vam to nisu dali.
Ne znam u čijem je resoru, ko je šef Marku Blagojeviću i da li on uopšte ima šefa? Ko će biti odgovoran ili je on baš zato i postavljen, da niko ne bi posle bio odgovoran?
Da ne bude da ništa nisam rekao o Sporazumu sa Republikom Makedonijom oko priznavanja vozačkih dozvola, smatram da je to dobar Sporazum. Dakle, ovaj sporazum se odnosi na tranzit kroz Makedoniju. Dakle, građani koji putuju preko Makedonije, recimo u Grčku, neće više morati da uzimaju međunarodnu vozačku dozvolu, a i biće omogućena automatska zamena vozačkih dozvola bez nekog posebnog postupka.
U tom smislu, ja ću u danu za glasanje glasati za ove sporazume i naša poslanička grupa, ali ostaju sva ova otvorena pitanja. Neka od njih su jako, jako i mnogo gorka. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, javljam se po članu 27. Poslovnika. Smatram da ste napravili povredu Poslovnika.
Vi ste napravili pauzu, dali ste pauzu od pet minuta, pozvali ste šefove poslaničkih grupa na sastanak, vi ste ostali na tom mestu. Za to vreme vam je šef poslaničke grupe SNS delio lekcije.
Znam da vama nije lako u vođenju sednice. To nije prvi put da i vama i drugim predsedavajućima šef poslaničke grupe deli lekcije. Dakle, nikakvog dogovora nije bilo. Nakon… (Isključen mikrofon.)

Poštovani predsedavajući, upravo ste povredili Poslovnik član 103. zato što gospodin Babić je ukazao na povredu, odnosno nije ukazao na povredu Poslovnika. Govorio je u dva minuta na koja se pozvao, a po povredi Poslovnika, znači, u stvari je koristio kao repliku. Vi ste bili dužni da mu oduzmete reč.
Dakle, nijednom rečju gospodin Babić nije rekao kako ste vi to povredili Poslovnik već je pričao kao da je imao pravo na repliku. Zbog toga predsedavajući molim vas da vodite računa o tome. Gospodin Babić nije predstavnik ni predlagača, niti je predstavnik Vlade. Dakle, on nije ovde da zastupa interese Vlade, ovde iz Vlade niko ne sedi i zato on nije ovlašćen da se javlja i da zastupa interese Vlade, a bio je dužan da govori o Poslovniku.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi zakon o dopunama Krivičnog zakonika kojim se konstituišu dva nova krivična dela i jedno krivično delo je učestvovanje u ratu ili oružanim sukobima u stranoj državi i drugo krivično delo je organizovanje i učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi.

Ja sam jedan od 51 narodnog poslanika koji nisu imali prilike da potpišu Predlog zakona. Tu privilegiju za sebe su uzeli predstavnici stranaka na vlasti. Smatram da to nije dobro jer se radi o zakonu koji bi trebao da bude van političke arene kada je u pitanju međustranački sukob i odnos.

Reći ću nekoliko reči o nekim protivrečnostima ovog zakona. U političkom smislu nema nikakve sumnje da je borba protiv terorizma prioritet ove države. Rekao bih da se to nalazi među prvim prioritetima celog sveta pa i UN. To nije sporno.

Sporan je način kako su koncipirana, odnosno uvedena ova dva krivična dela u Krivični zakonik. Ona su u dobroj meri nekonzistentna u odnosu na postojeći Krivični zakonik i rekao bih da nisu na adekvatan način uredila ovu oblast. Dakle, dva člana za dva krivična dela. E sad, svi narodni poslanici koji su danas govorili o izmeni i dopuni ovog zakona, govorili su o borbi protiv terorizma. U ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika nema ni „t“ od terorizma. Dakle, nigde se ne pominje terorizam.

Kada je ovlašćeni predstavnik predlagača, gospodin Meho Omerović rekao i pomenuo osnove za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, rekao je da jedan od osnova jeste Rezolucija UN po ovom pitanju. Tačno, ta Rezolucija broj 2178 se tiče borbe protiv terorizma, koja ohrabruje zemlje potpisnice, odnosno članice UN da onemoguće svoje građane koji bi prelazili granicu svojih zemalja radi učešća u terorističkim akcijama. A o čemu mi ovde govorimo? Mi ovde govorimo o učešću u ratu ili u oružanim sukobima u stranoj državi. Tu je osnovni problem.

Dakle, mi smo široko definisali jedno krivično delo i stvorili opasnost da u nekom narednom periodu dođe do problema u primeni ovog dela Krivičnog zakonika. Zašto? Pa upravo ono o čemu smo danas govorili, i poslanici pozicije i poslanici opozicije su rekli da nije sasvim jasno ko će biti inkriminisan ovim krivičnim delom i na koga će se ove sankcije primenjivati. Jasno je da tu neće biti samo ljudi koji se bave terorizmom ili agituju ili mobilišu ljude da idu u rat da bi se bavili terorističkim akcijama. Ovim zakonom će biti inkriminisani i ljudi koji su u nekim licenciranim kompanijama angažovani preko tih kompanija ili ljudi koji imaju dvojno državljanstvo i nalaze se u oružanim snagama, legalnim oružanim snagama nekih drugih zemalja.

Možda bi mogli mi da kažemo – dobro, nije važno, da se radi o zakonu o zabrani proizvodnje rakije. Međutim, ne radi se o zakonu o zabrani proizvodnje rakije, nego se radi o izmeni Krivičnog zakonika. Ovde postoje vrsni pravnici, profesori prava koji se bave ovim pitanjem i ja smatram da smo morali voditi računa da se ne da u ruke ljudi koji nisu dovoljno stručni i kompetentni za ovu oblast da napišu izmenu Krivičnog zakonika, stave ga ovde kao političku deklaraciju, a on postane sastavni deo pravnog sistema. U tom smislu smatram da treba preko…

Samo da završim.
…nadležnih odbora i kroz prihvatanje određenih amandmana da se poprave pojedini elementi ovog u dobroj nameri datog Predloga zakona Krivičnog zakonika, kako bi on zaista mogao biti dobar deo i u borbi protiv terorizma. Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, uvažena potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću na početku pošto to dosad nisam imao prilike da to činim, niti razloga da pohvalim ministarku, odnosno potpredsednicu Vlade iz jednog razloga, da kažem činjenicu da sam dobio u roku odgovor na dva poslanička pitanja koja sam uputio vašem ministarstvu. Jedno i drugo ticala su se zastoja u izgradnji prvo Žeželjevog mosta u Novom Sadu, a druga je postavio sam pitanje koje se tiče problema koji su nastali nakon izgradnje mosta kod Beške.
Dobio sam detaljan odgovor, molio bih ministarku, ako je moguće da danas kroz diskusiju, pošto jeste tema bliska ovoj temi o kojoj govorimo, dobijem dodatni odgovor što se tiče mosta Beške pošto je do kraja meseca trebalo da bude isplaćen iznos izvođačima i navodno je to bio razlog da Bajatović ne skoči sa mosta, jel tako? Da vas pitam zbog čega kasni izgradnja, odnosno…

… da je u dobroj meri u temi.

…ostali radovi kod mosta na Beškoj nisu završeni.
Druga stvar koja se tiče ove konvencije, moram priznati da ona ima nekoliko elemenata koji su pomalo sporni pre svega oko načina ulaska u proceduru. Ova konvencija je doneta, odnosno usvojena 1949. godine, pre 66 godina i rekli ste i sami u uvodnom izlaganju da je bilo zahteva da ona i ranije uđe u naš pravni sistem. Međutim, malo je neobično da konvencija koja je stara 66 godina u skupštinsku proceduru uđe po hitnom postupku.
Dakle, čemu ova konvencija da dodatno doprinosi broju zakona koji u skupštinsku proceduru ulaze po hitnom postupku? Ako mora da uđe neki zakon koji se tiče roka, mada bi o tome mogli da diskutujemo, da li je neophodno da nešto što je u svetu ratifikovano od ozbiljnog broja zemalja pre 50 ili 60 godina, kod nas u skupštinsku proceduru ulazi po hitnom postupku? Mislim da to nema nikakvog opravdanja.
Sa druge strane, što se tiče same forme konvencije i njenog prevoda imam ozbiljne zamerke. Da li se radi o arhaičnom govoru od pre 66 godina ili o neveštom prevodu? Ne znam kako da drugačije objasnim, a vi mi molim vas, uvažena potpredsednice, pokušajte pomoći, član 1. tačka v. pod i. kaže – ova konvencija se primenjuje na ugovore koji ispunjavaju sledeće uslove, molim vas pažljivo slušajte, izgradnju, izmenu i popravku ili rušenje javnih radova. Dakle, naglasak stavljam na – rušenje javnih radova.
Ovo je član 1. i molim vas recite mi – kako će se ova konvencija primenjivati ukoliko u predmetu konvencije se govori o rušenju javnih radova? Dakle, šta je njena suština? U engleskoj verziji se govori o demontaži, ali demontaži objekata građevinskih, a ne javnih radova. Neki službenik će primenjivati ovu konvenciju. On će čitati srpsku verziju. Kako je moguće da neko nije obratio pažnju na ovaj neprecizan prevod? Ne radi se o bilo kom članu. Radi se o članu 1.
Sa druge strane, ova konvencija postaje sastavni deo pravnog sistema RS kao što je i svaka druga pravna konvencija koja se ratifikuje prema članu 16. Ustava i postaje deo pravnog sistema zemlje. Pitao bih vas, poštovana potpredsednice Vlade, koji deo ove konvencije reguliše neku materiju na novi način a da već nije regulisana u pravnom sistemu RS?
Da li možete za ijednu oblast reći na koju se odnosi a da već ne postoje odredbe u toj oblasti regulisane domaćim zakonodavstvom, čak kvalitetnije i čak detaljnije? Imamo Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o javnim nabavkama, Zakon o radu, čak ovaj zakon koji se tiče obnove područja oštećenih u poplavama, Zakon o zaštiti na radu, Zakon o javno- privatnom partnerstvu. To su sve zakoni koji se tiču oblasti i nisam našao nijednu odredbu u ovoj konvenciji gde bi ono što vi kažete, odnosno što kaže obrazloženje ove konvencije sasvim neprimereno došlo do, kaže, pružanja mogućnosti formiranja međuresorne radne grupe koja bi imala zadatak da sačini spisak putarskih i građevinskih preduzeća koja bi bila selektovana crna i bela lista na osnovu nivoa ispunjenja zakonskih obaveza prema svojim zaposlenima i državi.
Kakva putarska preduzeća vezana za konvenciju iz 1949. godine i stanje u našoj putarskoj privredi i šta u putarskoj privredi nije uređeno, a biće uređeno u ovoj konvenciji? Imate obavezu države da plati u roku putarska preduzeća pa vas pitam – koliko je država dužna tim putarskim preduzećima i šta u sadašnjoj proceduri postoji kao smetnja da se te obaveze izmire? Koja obaveza kada je u pitanju to preduzeće prema radnicima ne postoji definisana u Zakonu o radu i drugim zakonima?
Dakle, da li postoji obaveza poslodavca da plaća zaposlene? Postoji. Da li oni smeju da rade na crno? Ne smeju. Da li oni moraju da ispunjavaju sve uslove zaštite na radu? Moraju. Vi ste to videli, obilazili ste ta preduzeća, što sa zemlje, što iz vazduha, i videli ste da se to ne dešava, ali postoje zakoni. Nije problem u konvencijama.
S druge strane nije mi jasno koji je bio sada neposredni povod da ova konvencija uđe po hitnom postupku u proceduru? Nemamo ništa protiv da ova konvencija bude jedan deo pravnog sistema i da možda nešto popravi, ali, kažem, ovakva kakva je, sa neadekvatnim prevodom može da stvori samo zabunu u primeni i ovako postojećih propisa, jer ona na neki način ima prioritet. Ona je novi element u našem pravnom sistemu. Ako ćemo mi nju primenjivati tako što ćemo rušiti javne radove prema njoj, onda ja sam sasvim ubeđen da ona može da postane problem u našem pravnom sistemu, nikakva posebna korist.
Molim vas, ako je moguće, tri puta sam čitao konvenciju, verujte, nisam našao ni jednu odredbu kojom se uređuje neka oblast koja već nije bila uređena, i sa druge strane, član 1. i 4. posebno 1. su sasvim nejasni i neprecizni i neće ih biti moguće primeniti, pa vas molim da učinite nešto da ova konvencija makar ima prevod koji bi mogao da se primeni, jer ovako postojaće brojni problemi.
Naša poslanička grupa nema nikakav problem da podrži ovu konvenciju i da glasa za nju, ako vi smatrate da će ona doprineti poboljšanju položaja radnika u putarskoj privredi, mada ne vidim, kako će ona pomoći popravljanju položaja u putarskoj privredi. Položaj radnika u putarskoj privredi može pomoći samo ova Vlada i to na način da stvori uslove da bude dovoljno sredstava za te radove, da ti radovi budu organizovani adekvatno, a ne kako su sada organizovani, da se radovi počnu na vreme, a ne kao što se sada započinju radovi. Gledam ovih dana da u oktobru mesecu se otvaraju brojni radovi zato što su postupci javnih nabavki veoma tromi. Ne govorim o nacionalnim projektima, govorim o projektima lokalnih samouprava. Imali ste celu godinu, odnosno imali su celu godinu da završe neke infrastrukturne projekte. Ne, nisu uspeli to da urade. Niko im nije stajao na putu osim možda loš Zakon o javnim nabavkama i u te poslove su ušli ovih dana.
Bilo bi veoma zgodno uvažena potpredsednice Vlade, sedeli smo baš na ovoj distanci pre jedno mesec dana kada ste rekli da će obnova u Obrenovcu biti završena do jeseni. Jesen je stigla 21. ili 22, vi to znate i u koliko sati, ali obnova u Obrenovcu je tek započeta, još se ni temelji nisu osušili. Šta vam radi gospodin Blagojević? Da li ste vi ili mi bili u pravu kada smo govorili da on nije kompetentan za taj posao i da on neće napraviti ništa u toj oblasti i da li će makar do zime deo kuća, pošto znamo da neće sve biti obnovljene? Veoma smo nezadovoljni kako taj posao teče, a najviše su nezadovoljni oni ljudi koji su još uvek pod šatorima, a već znate i sami kada izađete iz kuće da su jutra prilično hladna. Zamislite ljude koji spavaju u neuslovnim prostorijama u ovom periodu.
Dakle, kada će obnova na poplavljenim područjima zaista biti započeta u punoj meri, kada će predsednik Vlade, kao što je obećao, posetiti ta područja? Rekao je da će dolaziti svaka tri dana pre mesec dana, nije se više pojavio u Obrenovcu. Šta se uopšte dešava sa obnovom tih područja? To ima veze sa ovom konvencijom, jer se radi o državi kao naručiocu, pa vas molim da date odgovor koji brine građane cele Srbije, a posebno ljude na poplavljenim područjima. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mi u opoziciji nemamo puno vremena u medijima i moramo da iskoristimo svaki minut u ovoj skupštinskoj sali da bi rekli ono što je činjenica, što je istina, a što se ne može na državnim i drugim televizijama čuti.
Šta je istina? Istina je da mi danas govorimo o amandmanima na Zakon o javnoj svojini koji je donet 2011. godine, uvaženi gospodine Arsiću, i da ovim izmenama lokalnim samoupravama, autonomnim pokrajinama se daje novi rok od dve godine da primene zakon za koji su imali tri godine već vreme da ga primene. A šta je suština te primene zakona? Da upišu imovinu kao vlasništvo, kao sopstveno vlasništvo, vlasništvo lokalnih samouprava ili autonomnih pokrajina. Ovo treba da znaju građani.
Dakle, izbori su bili 2012. godine, dakle, nekih godinu dana nakon donošenja ovog zakona. Vi ste, gospodo, da se ne bi obraćao direktno gospodinu Arsiću, od 2012. godine na vlasti. Dakle, praktično celo vreme primene ovog zakona i ne samo na republičkom nivou, već ste imali dužnost i obavezu da vršite nadzor nad izvršnom vlasti, dakle, nad Vladom, nadležnim ministarstvom, a to je Ministarstvo pravde, hajde da kažemo i Ministarstvo finansija, da izvrši ovu obavezu.
Gospodo, vi ste, mislim na vašu koaliciju, na vlasti na svim nivoima, i u opštinama, i u gradovima, dakle, u većini opština u Srbiji i u svim gradovima u Srbiji, koliko znam, pa čak sa vašim koalicionim partnerima i u AP Vojvodini. Evo, ovde sedi gospodin Pastor. On je celo vreme u vlasti u AP Vojvodini. On je usput i vaš koalicioni partner na republičkom nivou. Dakle, imali ste mehanizam i da izvršite pritisak na AP Vojvodinu, poluge vlasti, da izvršite upis ove imovine. Zašto to niste uradili?
Pitam vas, a obraćam se i građanima koji treba da znaju da je jedino i isključivo gotovo SNS sa njihovim koalicionim partnerima odgovorna što opštine, gradovi i Pokrajina nisu upisali imovinu na svoje ime, što nisu omogućile stranim investitorima da se osećaju sigurnije, jer imaju imovinu lokalne samouprave sa kojom mogu slobodno da raspolažu i koju mogu da koriste kao sopstvenici.
Obraćam se i predsedniku Vlade, ministrima, da se zapitaju šta se dešava sa zakonima koje su predložili ovoj vladi ili koje su bili dužni da primenjuju. Na kraju krajeva, obraćam se i predsedniku Republike gospodinu Nikoliću, koji treba da potpiše ove zakone, koji je juče lepo rekao da je naučio himnu Republike Nemačke „Deutschland, Deutschland über alles“ – Nemačka, Nemačka iznad svega. Pa, trebala bi da mu bude i Srbija iznad svega, da vidi da li je ovoj Vladi Srbija iznad svega i da li zakone koje je donela primenjuje ili se bavi međustranačkim prepucavanjima, što preko medija, što direktno.
Radi se o ozbiljnoj stvari. Vi ne radite vaše poslove na adekvatan način, ne primenjujete zakone. Ovaj zakon je najbolji primer za to.
Dakle, nije bilo dovoljno lokalnim samoupravama tri godine, sada im dajete nove dve godine. Gde je, gospodine Arsiću… Možemo da postavimo pitanje odgovornosti, ali odgovornosti pre svega vaših kadrova koji sede u tim lokalnim samoupravama, koji su mogli za ove tri godine ili da kažemo za dve godine da izvrše upis, da se pozabave tim poslom. Šta će pre ako ne utvrditi ono što je njihovo? Da li su problem bili neki propisi? Možda jesu, ali vi ste mogli da te propise promenite, mogli ste da ubrzate administraciju.
Da, slažemo se, predložite dopune preko nekog od nadležnih odbora. Mi ćemo prihvatiti te vaše primedbe. Neka se pojača odgovornost onih koji ne budu izvršavali ovaj zakon. Ovo je veoma važan zakon za pravnu sigurnost, a rekao bih i za red u državi. Hvala.
(Veroljub Arsić, s mesta: Replika.)