Sada, malopre i malo malopre.
Dozvolite mi da vam objasnim.

U ovom trenutku je povreda Poslovnika u toku.
Dakle, radi se o članu 27. vođenje sednice u odnosu na predsednika Skupštine.

Videćete da niste bili u pravu.
Dakle, danas na ovoj sednici zakon brane, a i u obaveštenju koje smo dobili od Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno Vlade Republike Srbije, piše – za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je dr Dušan Vujović, pa zatim poverenik Radmila Jagodić i Saša Novaković. Svi iz Ministarstva finansija. Možda se ovde krije činjenica zbog čega ovaj zakon nije realizovan.
Naime, prema članu 3…

Prema članu 3. i 9. Zakona o ministarstvima nadležnost za svojinu, javnu svojinu je Ministarstvo pravde i pitam se, dakle vi ste predsednice dozvolili da u skupštinsku proceduru uđe zakon sa ovlašćenim predstavnicima ministarstva koja nisu nadležna za primenu tog zakona, niti za predlaganje izmena tog zakona, ko će sutra sprovoditi taj zakon?

Poštovani potpredsediče, gospodine Bečiću, uvaženi ministre Lončar, ja imam jedno pitanje za predsedavajućeg, ako nije problem, u okviru vremena poslaničke grupe.
Naime, vidim da su ovde svi poslanici vladajuće koalicije. Nešto se, po svemu sudeći, dešava. Mi nikakvo obaveštenje nismo dobili. Mogu biti samo dva razloga – da li dolazi premijer, gospodin Vučić, ili je neko glasanje?

Gospodin Bradić, po svemu sudeći, nije stigao da nam prenese. Pripremao se za diskusiju. Ali, bilo bi sasvim uobičajeno da šefovi poslaničkih grupa dobiju obaveštenje, makar ujutru, da će tog dana biti glasanje. Ovo je neuobičajeno. Dva dana zaredom imamo glasanje ad hok.

Znači, ipak je glasanje, ne dolazi premijer.

Dakle, ovo pitanje, ministre, oko neprihvatanja ovog amandmana je na neki način paradigma i stanja u zdravstvu i stanja u našem društvu. Reći ću vam i zbog čega.
Kolega pre mene, gospodin Milisavljević, je rekao da ne postoje socijalne karte i da nije sasvim jasno po kom kriterijumu ćete deliti besplatno zdravstvene knjižice koje budu izrađene do 2016. godine. Situacija u odnosu na vreme donošenja zakona se promenila. Građani su osiromašeni. Oni će dodatno biti osiromašeni smanjenjem plata i njima 400 dinara neće biti malo da bi platili zdravstvene knjižice, naročito ako se radi o višečlanim porodicama.
Vi uvek pominjete cifru od milion i 200 besplatnih zdravstvenih knjižica. Ja se bojim, gospodine Lončar, da je ovaj broj makar duplo veći i da je broj onih porodica koje su u Srbiji socijalno ugroženi blizu tri miliona. U tom smislu smatram da ste trebali da prihvatite amandman kolege Bradića i smatram da su svi građani zdravstveni osiguranici trebali dobiti besplatne nove zdravstvene knjižice.
Reći ću vam jedan komparativni primer, pa ćete možda promeniti odluku i prihvatiti ovaj amandman. Naime, u jednom drugom slučaju, postupljeno je na suprotan način. Prema obećanju pomenutog premijera Vučića, televizijska pretplata je sada besplatna. Dakle, s jedne strane ćemo plaćati zdravstvene knjižice, a s druge strane, nećemo plaćati televizijsku pretplatu. Recite mi, gospodine Lončar, nisam siguran, mislim da niste iz te struke ali možda vaše kolege znaju nešto o tome, da li gledanje televizije ima neka lekovita svojstva pa možda zbog toga je ovo besplatno, a zdravstvene knjižice nisu besplatne?

Gospodine Bečiću, šta u ovome ima nedostojanstveno?
Dakle, televizijska pretplata se po preporuci Vlade a odluci ove Skupštine ne plaća, a zdravstvene knjižice će se plaćati. Neka ministar sam izvede zaključak da li je prioritet da građanin ima zdravstvenu knjižicu ili je prioritet da besplatno gleda TV? Dakle, ja pitam ministra. U tom smislu je moje pitanje. Rekao sam da nisam stručnjak, a verovatno ni on, za to, ali da sam da procenu.
U tom smislu smatram da je ovo jedan dodatni argument, gospodine Lončar, uz ovo poređenje, da se založite da zdravstvene knjižice građani dobiju besplatno. Jer, ukoliko ih ne budu dobili besplatno, pitanje je da li će oni moći da ih kupe. Čak, reč – kupe, za zdravstvenu knjižicu nekako ne ide. Dakle, kupuje se zdravstvena knjižica. Ako se, kako su kolege rekle, plaća zdravstveno osiguranje, svakako je pravo na to zdravstveno osiguranje verifikovano kroz zdravstvenu knjižicu, a to je dužan da obezbedi onaj ko to zdravstveno osiguranje pruža, a u ovom slučaju Fond za zdravstveno osiguranje, koji ubira prihode.
S druge strane, smatram da ste trebali da prihvatite i drugi deo amandmana koji se tiče roka do kada je neophodno da te nove elektronske zdravstvene knjižice budu dostupne svim građanima i da je bilo dovoljno da to bude kraj 2015. godine. Neko je naveo neke od benefita elektronskih zdravstvenih knjižica. One ne znače nošenje recepta u apoteke. U apoteci bi već trebali, da kada lekar uradi elektronski nalog, da imaju evidenciju da ta osoba ima pravo da podigne lekove. U nekim zemljama nije neophodno da odete kod lekara da biste dobili recept za lek. Dovoljno je da telefonom kontaktirate vašeg lekara i da kažete da se osećate tako i tako i da smatrate da treba da dobijete lek za naredni period. Elektronski lekar daje nalog svim apotekama u sistemu i vi možete vaš lek da podignete bilo gde. To je benefit o kome govorimo i ne smatram da treba da čekamo za to kraj 2016. godine, gospodine Lončar.
U tom smislu, predlažem da prihvatite ovaj amandman. Ako ga vi ne prihvatite, predlažem da narodni poslanici glasaju za amandman gospodina Bradića.

Predsedavajući, član 107. Smatrao sam da ću imati vremena, pa da ću u okviru vremena poslaničke grupe se osvrnuti na ono što je govorio gospodin Petrović.
Smatram da ste povredili Poslovnik, da ste morali gospodina Petra Petrovića, koga ja ponekada slučajno, a ponekada namerno pomenem, kada je rekao da poslanici govore zato što postoji televizijski prenos.
Poslanici govore zbog toga što su izabrani od naroda da zastupaju njihove interese, da li bilo televizijskog prenosa ili ne. Ja lično, da imam svoju televiziju, ne bih govorio i ne bih bio prinuđen da govorim ovde.
Da iskoristim priliku, ako je moguće, da samo dam odgovor ministru, to je pola minuta. Dakle, gospodine ministre, 2010. godine nije bilo procenjeno da građani treba da dobiju besplatne zdravstvene knjižice iz razloga što je njihova ekonomska situacija bila bolja. U međuvremenu se ona pogoršala. Hvala.

Poštovani predsedavajući, imam pitanje za predsednika Vlade i za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Moje pitanje je – zašto su obustavljeni radovi na izgradnji „Žeželjevog mosta“ u Novom Sadu, kao jedne od ključnih investicija u ovoj zemlji, a čije posledice će osetiti i „Železnice“ i Srbija kao država?
Naime, ovi radovi su trebali biti završeni u novembru 2013. godine. Počeli su da se izvode 10. marta 2011. godine. Do sada je izvedeno oko 27% predviđenih radova. Danas sam prolazio pored tog gradilišta. Ono izgleda zaista sablasno. U cevima, koje bi trebale da prođu tim mostom, su se uselili beskućnici, a radnika nema nigde na vidiku.
Pitam predsednika Vlade i ministarku – da li će ugovor sa izvođačem raskinut? Ako se raspiše novi tender i bude biran novi izvođač, kada će biti završen „Žeželjev most“? Ako bi se naknadno utvrdilo da je raskid bio neosnovan, da li bi cena, po građane Srbije, izgradnje ovog mosta bila izuzetno visoka? Oni na neki način plaćaju cenu neorganizovanosti u ovom pogledu, jer most nije završen u planiranom roku.
Drugo pitanje je i za predsednika Vlade i za ministarku – šta se dešava na mostu kod Beške? Tamo je u novembru mesecu 2013. godine, dakle prošle godine ministar Antić, kako je rekao, bez ceremonija otvorio taj most, obnovljeni most. Međutim, taj most je funkcionisao, da tako kažem, nekoliko meseci i zatvoren je i do današnjeg dana je i dalje zatvoren. Zbog nekvalitetno izvedenih radova. Sada moram, tadašnjeg ministra i sadašnju ministarku da podsetim na jednu tragikomičnu izjavu povodom otvaranja mosta. Kaže – radovi su na rehabilitaciji, kako je navedeno izvedeni kvalitetno i temeljno, tako da je staroj i oronuloj konstrukciji mosta na Dunavu savremenim i vrhunskim materijalima produžena upotreba vrednosti i time je obezbeđeno nesmetano korišćenje bez većih ulaganja u narednim decenijama. Navedeno je u saopštenju. Pokazalo se da nije obezbeđeno ne narednih decenija, nego čak ni narednu godinu dana.
Dakle taj most je bio korišćen tek nekoliko meseci. pitam predsednika Vlade i ministarku – ko je odgovaran za ovako loše izvedene radove za nadzor nad ovim radovima i ko će na kraju platiti štetu za to?
Još jedno pitanje, ovog puta predsedniku Vlade i guverneru Narodne Republike Srbije, a ono se tiče kursa dinara. Naime, dinar ovih dana iznosi 119 dinara za jedan evro i to je najveći iznos u poslednjem periodu. U ovoj godini je Narodna banka prodala neverovatnih milijardu i 50 miliona evra za zaštitu kursa dinara. Samo za poslednjih mesec dana evro je u odnosu na dinar ojačao 1,7% a u ovoj godini 3,7%. Moje pitanje je šta će guvernerka učiniti da se stabilizuje kurs dinara? Hvala.

Hvala predsedavajući.
Izvinjavam se, pošto je po amandmanu, mislio sam da treba da se završi pa da onda ministar odgovori, ali ste sasvim u pravu što ste ministru dali reč, ja ću se u stvari osvrnuti na diskusije mojih prethodnika vezano za ovaj amandman, pošto je naša poslanička grupa, gospodin Stojadinović, moj kolega, i ja podnela sličan amandman, a tiče se diskusije koleginice i kolege pre diskusije ministra.
Naime, uvažena koleginica je rekla, govoreći o ovom amandmanu, da se zahvaljuje ministru što je došao na odbor i učestvovao u radu odbora. Dakle, to je obaveza ministra.
Gospodine Arsiću, čak smatram da ste trebali da reagujete na to. Dakle, to je obaveza ministra. Ko ne razume parlamentarni rad i podelu vlasti, odbori i Narodna skupština kontrolišu rad ministra i nikakva zahvalnost za činjenicu da je došao na odbor ne može da postoji, već je njegova obaveza da daje odgovore na pitanje da li je i u kojoj meri izvršavao zakone koje je Narodna skupština donela.
Ilustracija da su poremećeni odnosi između parlamenta i Vlade je konstatacija koleginice da smo dobili materijal na vreme i da se zahvaljuje na tome. Činjenica je da mi zaista dobijamo materijale sa zakašnjenjem dan, dva pred sednicu, ali bi bilo normalno da smo materijal za ovakvu jednu sednicu dobili na vreme.
Osvrt na ovo što je kolega rekao. Kaže da novi nivo studija ne znači ništa loše i da on može samo da znači jedan novi kvalitet. Nije tako, kolega. Nešto novo, nešto što ne pripada našem društvenom sistemu, vrednostima društvenog sistema, može da devalvira i ono što imamo. Ne možete da kažete da je ekspanzija privatnog visokog obrazovanja „privatnih fakulteta“ donela neki kvalitet državni Srbiji. U pojedinim slučajevima da, ali u pojedinim slučajevima ne.
Govorili smo ovih dana o devalvaciji zvanja i magistara i mastera i doktora i o činjenici da su pojedini stekli ta zvanja na vrlo čudan način. Sama činjenica da imamo nove strukovne studije, odnosno master strukovne studije, ne znači novi kvalitet. Možda ćemo imati i neke mastere iza kojih se neće kriti znanje i moguće je da će to devalvirati zvanje mastera onih koji su ta zvanja stekli na jedan sasvim drugačiji način.
U tom smislu, ovo je opasna teza koju ste izrekli, u smislu da jedna širina, kvantitet, dovodi do kvaliteta. Kolega, to nije tačno, naročito u oblasti visokog obrazovanja.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Otvorilo se nekoliko pitanja vezano za master studije na višim školama. Moj kolega Stojmirović je pomenuo dve teme. Jednu temu koja se tiče možda žara diskusije i činjenice da se možda neko našao uvređen u toj diskusiji, ali samo zbog navođenja činjenica i faktičkog stanja u kojem ćemo biti posle donošenja ovog zakona.
Dakle, voleo bih da dragi kolega Stojmirović da odgovor na pitanje – ko ima više zvanje, ili ko će imati više zvanje, osoba koja je završila visoku školu za medicinske sestre i završi master studije ili lekar? Dakle, molim vas, dajte mi odgovor na to pitanje. Ko će biti viši u zvanju?
Molio bih da se i ministar uključi u odgovor na ovo pitanje. Ja na njega ne znam odgovor. Dakle, ne radi se o bilo kakvom vređanju. Radi se o apsurdnoj situaciji u koju dovodimo naše obrazovanje.
Druga stvar, gospodin Stojmirović je pomenuo strah nekih da će izgubiti studente, postdiplomce. Ja bih mogao uzvratiti kontra pitanjem – da li je možda postojala želja nekih da dobiju postdiplomske studije koje do sad nisu imale, a reč je o višim školama? Dakle, da li se možda tu krije interes viših škola, koje nemaju malo novca i koje nemaju problem da lobiraju, da se ovakav jedan institut progura na mala vrata, jer, složićemo se ministre, nije nam ovo prioritet u visokom obrazovanju?
Govorio je kolega Stojadinović – strategija. Ima puno pitanja koja bi došla na red pre master studija na visokim školama, koje stvaraju apsurdne situacije i koje ugrožavaju loše stanje u našem visokom obrazovanju. Složićemo se da postoji puno problema u visokom obrazovanju. To dodatno usložnjava problem u visokom obrazovanju.
I, ako mogu dobiti odgovor, to bi bilo neko autentično tumačenje vaše, vi ste predlagač zakona. Dakle, kako će se tu ponašati poslodavac sutra kada bude, recimo, određivao menadžera u nekoj zdravstvenoj instituciji. Da li će isti tretman i položaj imati ova dva zvanja i ko će tu biti u rangu viši kada je plata u pitanju? Hvala.

Koristiću vreme poslaničke grupe. Koliko je još ostalo vremena?

Hvala poštovani gospodine Bečiću.
Dakle, kolega je rekao suštinu. Ne postoji nikakva logika da ministar najavljuje donošenje novog zakona, koliko sam razumeo, taj zakon bi trebalo uskoro da bude donet, odnosno da bude na Vladi, makar u narednih godinu dana da se za izradu podzakonskih akata predviđa cela godina.
To u suštini pokazuje da je ova Vlada, naravno, i Ministarstvo ušlo u posao nespremno. Bilo bi sasvim normalno ako kažete da ćete raditi ubrzano, da će biti progresivno zapošljavanje, da će Skupština raditi dan i noć, da i Vlada radi makar po danu. Nije moguće da vam potrebno godinu dana da bi doneli podzakonske akte. Da li je moguće da nemate tim da napravite podzakonske akte?
Gospodine Verbiću, da vam kažem, bilo bi normalno da već kada ste stavili zakone u proceduru da ste imali nacrte podzakonskih akata u pripremi i da vam je onda trebalo dva do tri meseca da te podzakonske akte usaglasite sa eventualnim izmenama zakona. Ne, vi dajete sebi rok od godinu dana da donesete podzakonske akte. To znači da ovaj zakon ne može da stupi na snagu za sedam, odnosno osam dana. On će praktično u svojoj primeni biti za godinu dana. Vi tu pokazujete vašu realnu sposobnost i sposobnost ove Vlade. Tako je i sa obnovama kuća uništenim od poplava, tako je i sa stanjem u drugim oblastima. Jednostavno, ne radite dovoljno.
Gospodine Verbiću, prihvatite ovaj amandman i pokažite da makar malo ima elana u vama, da ćete ovaj posao uraditi u neko dogledno vreme. Hvala.