Nije on odustao, nego nije imao pravo da dobije reč.
Dakle, po redosledu prijavljenih diskutanata ja sam na redosledu. Gospodine, dakle, nemojte sa mom da se raspravljate.
Veoma je važan zakon na dnevnom redu i kao što sam rekao u raspravi u načelu, ne želim da raspravu skrećem sa dnevnog reda, kao što su to učinili danas moji prethodnici, govoreći preko 20 minuta mimo teme i kada je konkretno ovaj amandman koji je podnela gospođa Čomić u pitanju revativizovali žrtve Holokausta. Revatilizovali na način da su govorili…
Dakle, ova tema nadvladava sve stranačke predizborne mitingaške reči koje ste ovde danas upotrebili. Očito neslaganje između predstavnika Srpske napredne stranke, Srpskog pokreta obnove, stranke Rasima Ljajića o temi, antifašizma i fašizma.
Međutim, vama je do vlasti, a ne do ovoga zakona. Zbog toga svako izgovara ono što interesuje njegove birače.
Dakle, jako je važno da žrtve koje su nastale i koje nisu imale svoje zakonske naslednice dobiju satisfakciju, a na taj način i jevrejski narod. Država Srbija na ovaj način će u narednom periodu, u narednih 25 godina dati oko 23, četiri miliona eura za ovu namenu. To je moralna satisfakcija za žrtve. To je da se razumemo nikakav novac u odnosu na jednu žrtvu, na jednu ljudsku žrtvu. Međutim, to je ogroman novac kada je u pitanju budžet Republike Srbije. To nadam se nikome nije sporno.
Kada govorimo o ovom amandmanu i kada govorimo o celom zakonu, bitno je da taj novac bude namenski utrošen. Bitno je da se govori da se za taj novac edukuju mladi naraštaji, da na ovim prostorima se ne desi ne Holokaust, nego da se ne desi ništa slično, da se ne desi ni ono što se desilo Srbima iz Republike Srpske Krajine ili Srbima iz Hrvatske koji su danas jedini narod, ako možemo govoriti za jedan deo naroda da su narod, ali jesu bili entitet u novonastaloj državi, ostali bez svojih kuća, ostali bez svoje imovine i ostali bez prava i nažalost zaboravljeni i od Hrvatske i sve je ovo tačno što su neki prethodnici govorili, ali počesto zaboravljeni od Republike Srbije.
U tom smislu potrebno je kroz priču, kroz edukaciju o Holokaustu, paralelno govoriti i o tome da se na prostorima Balkana ne desi nešto slično i da na ovom prostoru u narednom periodu vlada mir i razumevanje među narodima.
Vrlo kratko. Mislim da gospodin Meho Omerović, čiji stav cenim po ovom pitanju i koji je to prilično žustro i zastupao na ovoj raspravi, pa je malo utihnuo, verovatno kako su stizale packe, ali upravo moja komparacija je bila u smislu da su različiti stavovi u okviru vladajuće koalicije po pitanju antifašizma, kolaboracije, po pitanju Nedićevaca, Ljotićevaca, četnika itd. Ja mislim da se mi gospodine Meho Omeroviću, kolega uvaženi, slažemo po tom pitanju, samo me niste najbolje razumeli. Ako je bilo u tom smislu nekog nerazumevanja, ja dajem pojašnjenje i samo sam u tom kontekstu pomenuo vašu partiju koja je, nažalost, u koaliciji sa svima ovima koji imaju sasvim suprotan koncept. Hvala.
Povreda Poslovnika, ako mogu da kažem, gospodine predsedavajući.
Član 106, član 107. pre svega, dakle vi ste mene sada uvredili. Uvredili ste me nekoliko puta danas tokom rasprave.
Prvo ste rekli i dali na neki način sugestiju da sam ja nešto danas pio. Gospodine predsedavajući, ja uopšte ne pijem, čašu vina popijem jednom godišnje. Sada ste rekli da se nešto samnom čudno dešava.
Da li vi znate na kom vi mestu sedite? Da li vi znate koji posao obavljate? Da li vi znate da je ovo Narodna skupština Republike Srbije? To što ste vi prali autobuse, to vam ne daje pravo da vređate narodne poslanike, što ste dobili ulogu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da predsedavate Skupštinom, što ste zbog toga što ste posao konduktera loše obavljali, bili prebačeni na mesto perača, to vam ne daje pravo da me vređate. To što ste dobili takvu ulogu u SNS, to vam ne daje pravo…
Ovo više govori o vama i vašoj stranci kojoj pripadate, koja ima sve elemente stranke koja pokušava da uguši bilo kakvu slobodu reči i koja pripada totalitarnim režimima.
Dakle, uzeli ste mi danas tri minuta, hteo sam da ih iskoristim sada, tražio sam to, vi ste rekli da se samnom nešto čudno dešava.
I prethodni govornik i govornik pre njega je prekršio, odnosno vi ste prekršili član 107, tako što ih niste prekinuli. Ja sam možda na ovoj strani opozicionoj sam i možda ostale ne zanimaju uvrede koje stižu na moj račun i na moj lični račun i na račun mog znanja i zvanja.
Vi se smeškate predsedavajući, vi se smeškate na to. Smeškali ste se i malopre kad je prethodni govornik i pre njega govorio na najmogući uvredljiviji način na moj račun.
Ovo je naravno, autokratija. Ovo je režim koji ne dozvoljava normalnu diskusiju, koji vređa sve što je drugačije…
Stav Pokreta za preokret, moj lični stav jeste da je stanje u pravosuđu veoma loše, da građani Srbije ne osećaju postojanje pravne države i da je ovakav jedan zakon kojim se predlaže produženje roka… (Isključen mikrofon.)
Upravo govorim o obrazloženju ovog zakona, odnosno mog amandmana, jer ovaj zakon, ako niste znali, gospodine predsedavajući, govori o odlaganju primene zakona, odlaganju primene zakona iz oblasti pravosuđa i odlaganje primene zakona jeste jedan od razloga zbog čega je stanje u našem pravosuđu katastrofalno.
Zbog toga sam predložio da se briše ovaj član, da se ne odlaže primena ovog zakona, jer nas je odlaganje uređenja oblasti pravosuđa dovelo do ovog. Dovela nas je, naravno, i partijska država u kojoj jedan čovek odlučuje i hoće…(Isključen mikrofon.)
Kao što sam rekao, u ime Pokreta za PREOKRET sam podneo amandman na ovaj zakon, dva amandmana na dva člana. Drugi član je bio povod za naš amandman u kome tražimo da se ugradi evalutivna odredba po pitanju potrebe Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva pravde da da izveštaj o implementaciji ovog zakona. To nije ništa novo kao predlog Pokreta za PREOKRET, ali bih ja voleo, ministre, da dobijem od vas odgovor, dakle, naravno, na sva ona obrazloženja koja smo do sada čuli od nekih ministara i od poslanika stranke na vlasti da već ministarstvo daje svoje redovne izveštaje o svom radu i da nisu potrebne ovakve odredbe. Dakle, kakvo je vaše mišljenje o tome da ministar o zakonu koji je predložio u svom mandatu dođe jednom godišnje i da kaže – to su efekti tog zakona, te i te odredbe su primenjene u tom i tom obimu, te odredbe nisu primenjene, te odredbe treba da se menjaju?