Hvala. Vrlo kratko.
Radi istine, ministre Krstiću, o Predlogu budžeta se raspravljalo četiri dana. Od toga jedan dan je bio ključan kada se raspravljalo o članu 6. budžeta. Znate da su u njemu budžetske pozicije, zajedno smo tu sedeli, odnosno noćali tu, da se o članu 6. raspravljalo oko pola noći, a da je onaj deo rasprave koji je išao od šest do deset časova repriziran od 12 časova do tri ili četiri sata ujutru, jel tako? Tako da nije baš transparentnost bila do kraja primenjena. Da li je to bilo slučajno ili namerno, o tome bi mogli da damo različite stavove.
S druge strane, ministre, kažete da je Zakon o osiguranju u proceduri o javnoj raspravi. To je dobro. Ali, možda bi dobro bilo, ministre, da nam odgovorite šta bi sa Zakonom o radu? Da li je on u javnoj raspravi ili nije?

Neću, predsedavajući, neću da vas dovodim u nezgodnu poziciju, odnosno poziciju da primenite mere sankcija.
Zbog čega mi to radimo? Zbog toga što kada su pitanja Vladi mi jednostavno nemamo mogućnost da postavimo pitanje. Videćete. Bićemo svedoci večeras kako će pitanja Vladi izgledati. Vlada će pričati, a mi ćemo biti ovde da slušamo. Ali, hajde da vidimo možda će se to nešto večeras promeniti.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo je teško opredeliti se kako koncipirati raspravu o ovoj tački dnevnog reda, odnosno o ovoj objedinjenoj raspravi koja u suštini ima jedan zakon, jedno autentično tumačenje i taj zakon imam tri člana od kojih su dva neprimenjiva.
Verujem ministre, da je i vama je danas prilično neprijatno da sedite u sali i da branite ta tri člana od kojih su dva neprimenljiva, a vi ste predstavljen kao čovek koji bi trebao da izvuče Srbiju iz krize. Mislim da to nije sve što vi imate da kažete o izvlačenju Srbije iz krize.
Reći ću vam kako to izgleda. Dakle, ukoliko bi se usvojio ovakav zakon koji vi danas branite ovde, da li je tako, on bi stupio na snagu, ako se usvoji 25. decembra, kako ste predložili, jel tako, odnosno kako je najavio potpredsednik Skupštine, 25. decembar plus osam dana stupanja na snagu, to bi bilo 33. decembra. Znate da takav datum ne postoji.
Jedino je tako moguće, ukoliko bi u tom smislu da ovaj zakon zaista počne da se primenjuje 1. januara 2014. godine, znamo da decembar ima 31 dan, mislim da svima ovde to nije sporno, mada možda bi se i oko toga moglo diskutovati, jel takav predlog ste podneli.
S druge strane, neko je ovde govorio od predstavnika vladajuće većine, inače danas po ovim zakonima se niko od ovlašćenih predstavnika iz vladajućih stranaka nije javio da brani, ove zakone, odnosno ovaj zakon, po svemu sudeći ni uz najveće moguće napore koji su do sada ulagali da brane i ono što je neodbranjivo zdravom razumu, shvatili su da im je to uzaludan posao. Niko se nije javio da brani ove zakone koje vi ministre, ste tu po dužnosti došli da branite.
Neko je pomenuo u diskusiji političku odgovornost i odgovornost osiguravajućeg,

Radi istine, predsedavajući niste me pažljivo slušali. Rekao sam da niko od ovlašćenih predstavnika nije branio ovaj zakon, a da ste me pažljivo slušali onda ne bi me prekinuli i rekli nešto o čemu nisam pričao. Znači, bilo je govornika koji su branili.

Dakle, jedan od poslanika koji je branio ovaj zakon koji je teoretski nemoguće odbraniti, govorio je o osiguranju od političke nesigurnosti ili osiguranju od štete koju počini Vlada ili vladajuća koalicija. Smatram da nema tog osiguravajućeg, odnosno reosiguravajućeg društva u svetu koje bi prihvatilo da osigura ovu Vladu od političke odgovornosti jer bi to bili veliki rizici za jedan Lojd, jer oni impliciraju da će šteta u ove dve godine biti negde oko 10 milijardi eura novog zaduženja ove Vlade. Verujem, da niko ne bi ušao u takav rizik da vas reosigura, gospodine ministre, nadam se da se u tome slažete pošto smatram da ste verovatno izučavali i rizike osiguranja izučavajući generalno rizike ekonomske na kojima ste i radili.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju, dakle, rekao sam da on ima tri člana od kojih su dva neprimenjiva i zaista se postavlja pitanje, a neko je već to istakao, zar nije bilo politički korisnije, mudrije za zemlju i privredu pre svega efikasnije i bolje, da je donet novi zakon o osiguranju koji je pripremljen nego da se išlo u ovako jednu neveštu, nespremnu i izmenu i dopunu zakona koja znači samo s jedne strane odlaganje, a sa druge strane mogućnost da se osiguravajuća naša privredna društva osiguraju kod stranih osiguravajućih, odnosno reosiguravajućih kompanija za ceo iznos reosiguranja.
Taj zakon nam je svakako bio nužniji. Bili su nam nužni i mnogi drugi zakoni koje ste vi uz put, ministre, odnosno predsednik Vlade, prvi potpredsednik Vlade najavljivali, brojne reforme ne samo u oblasti osiguranja nego u oblasti privrede. Mi smo očekivali da ćete vi predložiti neke zakone koji će zemlju izvući iz kolapsa o kome govorite ovih dana svi u glas. Recimo, da ćete doneti zakon, novi zakon o stečaju, odnosno da ćete u tom delu doneti akt koji će možda rešiti neke probleme u privredi.
Niko ne spominje zakon o zadrugama. Mi imamo Zakon o zadrugama koji je prevaziđen, koji ima ozbiljan uticaj na zadrugarstvo i praktično ne postojanje pravog okvira za rad zadruga u modernom smislu reči kako one danas postoje u svetu. On je sačinjen, nalazi se u nekom od fijoka ili ormana nekog od ministara u ovoj jedno puta rekonstruisanoj Vladi i pre toga Vladi koja generalno priča, cela Vlada, o rokovima. Prvo ste pričali o roku rekonstrukcije, šest meseci, datumima o rekonstrukciji. Sad pričate o datumima izbora.
Pričali ste o datumima kada će stići novci od Emirata, je li tako? Obično je to bilo vezivano za 31. decembar. Evo ga 31. decembar, nema novaca, nema investicija, nema ničega što ste obećali. Umesto toga, pred nama je zakona, izmene i dopune Zakona o osiguranju u kojem su tri člana, od kojeg su dva, još jednom ponavljam neprimenjiva.
Dakle, niste ušli u zakonsku proceduru sa propisima koji bi uticali na rast, odnosno obustavljanje procesa, odnosno smanjenja nezaposlenosti, povećanja zaposlenosti. Čuli smo danas ovde u raspravi da dnevno u Srbiji bez posla ostane 600 ljudi, kako bi se zaustavilo zaduživanje, kako bi se uveo red u bankarski sistem, gde jedino banke profitiraju u ovoj situaciji itd. itd.
Kada je upitanju autentično tumačenje Zakona o javnim preduzećima, to je tek pravi biser u radu ovog parlamenta.
Ova Skupština bi trebala da donese zakon o autentičnom tumačenju, Zakon o javnim preduzećima koji je relativno skoro usvojen, koji je najavljivan kao ozbiljan preporod javnih preduzeća, departizaciju javnih preduzeća, uvođenje stručnosti, uvođenje reda, konkursi za izbor direktora itd. od toga ministre nema ni reči.
Odgovorite nam ministre na pitanje koliko je uopšte direktora u javnim preduzećima, ajde da se ograničimo na republički nivo, imenovano po ovom novom Zakonu o javnim preduzećima?
Verovatno bi mogli da se izbroje na prst jedne ruke. Koliko je tih javnih preduzeća? Na desetine. U njima su direktori koji su izabrani, ministre, verovatno su vas sa tim upoznali kada ste stupali na dužnost, po partijskoj liniji? Bilo direktori, bilo v.d. direktori. Na isti način na koji ih sada smenjuju na predsedništvu SNS, na isti način su oni postavljeni.

Predsedavajući, tema 2. tačke dnevnog reda u objedinjenoj raspravi je autentično tumačenje primene Zakona o javnim preduzećima, u delu koji se odnosi na izbor direktora javnih preduzeća, odredbe člana 22. stav 1. tačka 1. Zakona o javnim preduzećima koja glasi – za direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija ili Autonomna Pokrajina, imenuje se lice koje ispunjava sledeće uslove, i onda se kaže da je punoletno i poslovno sposobno lice.
Dakle, iz ovoga bi mogli da zaključimo da je onaj ko je podneo inicijativu za autentično tumačenje imao cilj da dobije odgovor od Narodne skupštine Republike Srbije da samo nepunoletno dete, znači maloletno dete ne može biti direktor javnog preduzeća u Republici Srbiji. O tome govorim. To je tema.
Dakle, vrlo je izolovan ovaj zahtev u odnosu na sam član za koji se traži tumačenje. Uzet je jedan stav tog člana da se tumači kakav je stav zakonodavca u pogledu tog člana sa tim jednim stavom ko može i na koji način da podnese dokumentaciju i ko ima teret dokazivanja, autentičnost te dokumentacije.
Dakle, vrlo čudan zahtev. Još čudniji odgovor koji mi ovde treba da izglasamo.
Kaže, u tom smislu svodi se na ovaj jedan stav, u tom smislu teret dokazivanja o ispunjenosti svih uslova pada na podnosioca prijave po javnom konkursu za imenovanog direktora, što znači kandidat je dužan da dostavi kako dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 22. Zakona o javnim preduzećima, tako i druge dokaze tražene oglase o javnom konkursu.
Šta se ovde novo kaže? Kakve su do sada prijave podnosili direktori da bi bili imenovani na mesto direktora javnog preduzeća i da li su podnosili odluku predsedništva SNS, ili je neki drugi dokument podnošen, čija se verodostojnost ovde stavlja pod znak pitanja, zbog čega ovakvo jedno tumačenje uopšte jeste bitno?
Neko je zaista s pravom pomenuo, zbog čega nismo tražili autentično tumačenje nekih drugih odredbi, tipa do kada su javna preduzeća dužna da raspišu konkurse za izbor direktora i da oni budu izabrani prema Zakonu o javnim preduzećima. Tamo je bio vrlo jasan i decidan, imperativan rok do kada su oni to bili dužni da učine i oni to ministre, nisu učinili.
Vi nam danas ne dajete odgovor zbog čega i dalje tamo danas sede partijski ljudi, nego nam tumačite da ne može biti direktor javnog preduzeća maloletno lice.
Mislim da to nije prava tema, niti je to ozbiljno, niti smatram da bi Skupština trebalo o tome da se izjašnjava.
Trebalo bi da se izjasni po pitanju da li direktori koji su postavljeni, po partijskoj liniji, što je strogo zabranjeno Zakonom o javnim preduzećima, ako se on dosledno tumači, mogli da sede i dalje u javnim preduzećima? Da li je njihov status sada legalan i legitiman? Da li, ako direktno primenjujemo Zakon o javnim preduzećima, može neko da upravlja javnim preduzećem ukoliko on nije izabran po Zakonu o javnim preduzećima, već po nekim drugim običajnim pravilima.
Običajna pravila su da direktor može biti svako ko je punoletan. Svako ko napuni 19 godina po vama, može da bude direktor javnog preduzeća.
U tom smislu, smatram da je ova današnja rasprava prilično nepotrebno, da ovde na dnevnom redu imamo zakone koje nismo očekivali na kraju mandata ove Vlade kako se najavljuje od pojedinih najavljivača, izbora u Republici Srbiji, da smo mi trebali danas da raspravljamo kako obično i kako parlamenti drugih zemalja u ovom periodu, raspravljaju o ključnim zakonima koji se tiču vođenja ekonomske i druge politike zemlje u narednom periodu, a mi raspravljamo o tri člana, od kojih su dva neprimenjiva.
Šta ćete, gospodine ministre, ako gospodin Miković povuče svoj amandman pred dan za glasanje? Ipak ćete onda morati da podnesete amandman Vlade Republike Srbije po kojem će decembar imati 33 dana ili ćemo imati pravni vakum u primeni postojećih zakona. hvala.

Ovaj amandman zaista dobro oslikava čime se Vlada Republike Srbije vodila kada je kreirala budžet. Naime, za Srbe u regionu i Srbe u dijaspori, dakle za Srbe u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji namenjeno je ukupno 100 miliona dinara, a za proslavu godišnjice Prvog svetskog rata namenjeno je 70 miliona dinara. Dakle, kakav je odnos prema Srbima u regionu, prema Srbima u dijaspori govori baš taj omer, za jednu proslavu, za jednu mogućnost da se ta sredstva utroše ne namenski kao što su trošena i za proslavu Milanskog edikta, a znamo kako je to na kraju završilo. Ta sredstva su mogla biti usmerena za učenje srpskog jezika u Vukovaru, u Kninu, u Mostaru, za očuvanje tradicije Srba u regionu, ali i za pomoć Srbima u dijaspori koji bi mogli dobiti neku informaciji o Srbiji šta ih čeka u Srbiji kada se vrate i ukoliko se vrate u Srbiju i da li matica uopšte misli na njih.

Da, radi istine, za poziciju obeležavanja Prvog svetskog rata u budžetu Republike Srbije predviđeno je ukupno 620 miliona dinara. Dakle, 620 miliona dinara, ne 70, nego ukupno 620 miliona dinara, tako da kada sam sada sagledao pozicije to je sedam puta više nego što je predviđeno za Srbe u regionu i Srbe u dijaspori, a da ne govorim o drugim pozicijama koje se tiču socijalne zaštite građana itd. Dakle, pitanje za čega će ta sredstva biti utrošena, na koji način, da li će to biti finansiranje nekih partijskih projekata?

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gospodine Pastor, uvaženi gospodine Radoman, smatram da niko u ovoj sali ne bi trebao imati dilemu da li podržati ovaj amandman ili ne. Zato što u ovom amandmanu se ne traži ništa drugo osim ovog što je gospodin Palalić rekao, a to je poštovanje Ustava Republike Srbije.
Mislim da bi svaki put kada je pitanje poštovanja Ustava Republike Srbije trebali biti vrlo jasni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je da se Ustav Republike Srbije mora poštovati u svim svojim delovima. U tom smislu očekujem od svih poslaničkih grupa i od svih poslanika da će glasati za ovaj amandman jer je on samo poziv da se ispoštuje ustavna odredba.
Iz te ustavne odredbe proizilaze određene finansijske obaveze, iz te ustavne odredbe proizilaze i sve posledice nepoštovanja te ustavne odredbe i one su jasno vidljive. O njima smo mi iz DS govorili u prethodnom periodu, a to je u činjenici da trpi zdravstveni sistem, da trpi obrazovanja i druge vrlo važne oblasti svakodnevnog života. Nije čudo kada zdravstvene institucije, kao što je „Klinički centar“, kao što je najpoznatiji institut u zemlji „Sremska kamenica“, nemaju dovoljno lekova, kada ne rade aparati za zračenje, kada ne rade mamografi, ministre Krstiću, vrlo bitni za zdravlje ljudi. Ljudi čekaju tri meseca na zračenje.
Ministre Krstiću, kada sam nedavno pitao vašu koleginicu ministarku Slavicu Đukić Dejanović – zbog čega u Vojvodini ne rade aparati, koje sam nabrojao, a i u ostalim delovima Srbije, nešto je bolja situacija ali slična, ona je rekla – nisam ja za to nadležna. Pitao sam – ko je? Ona je rekla – ministar za finansije. Pitao sam – zašto? Ona je rekla – zato što su oni predložili Zakon o javnim nabavkama i sada ne žele da ga menjaju, a zbog tog Zakona o javnim nabavka ne mogu da se sprovode postupci nabavke, pa aparati koji treba da se poprave, na popravku čekaju godinu dana, u međuvremenu se pokvari drugi aparat i tako klinički centri nemaju mogućnost da pruže zdravstvenu uslugu svojim pacijentima. Da li ministre Krstiću znate za to? Da li ste upoznati sa tom činjenicom? To je ovaj amandman. To je između ostalog i ovaj amandman. On se tiče običnog života građana Srbije.
Pošto sam rekao da o primeni Ustava ne vredi puno pričati, njega treba primenjivati, smatram da je njega trebalo primenjivati i u ovoj Narodnoj skupštini. Nije trebalo povlađivati ministru Iliću kada je pre mesec dana bukvalno podsticao narodne poslanike da usvoje neustavnu odredbu koja se ticala izmene Zakona o legalizaciji i kada su poslanici vladajuće koalicije izglasali tu odredbu, uz obrazloćenje koje je dao ministar Ilić, kako je Ustavni sud neefikasan i kako će se za četiri godine primene tih neustavnih odredbi koje će posle biti proglašene neustavnim, svakako biti bez predmetno proglašavanje tih ustavnim odredbi neustavnim.
Dakle, ova Skupština je glasala nedavno za jedan takav amandman koji je praktično izmenio u celosti zakon. U tom smislu pozivam pre svega poslanike DSS da budu dosledni i da kada kažu – ovde poštujete Ustav, a tamo ga ne poštujete, da se oni ne ponašaju tako. Da oni kažu – da, ova odredba i ovaj amandman ide sa ciljem za ispravljanje neustavne odredbe, mi ćemo glasati za tu odredbu, kao što smo učestvovali u podnošenju inicijative za proglašavanje nekih odredbi Statuta Vojvodine neustavnim, a ne elaborirati na sličan način koji zamerate drugima, da ovde nije toliko važna primena ove odredbe. Ova odredba je važna, a kao što čujemo od predstavnika AP Vojvodine, oni u celosti poštuju prvu odluku Ustavnog suda i poštovaće novu odluku Ustavnog suda. Jedino je opet pitanje za ministra finansija – zbog čega godinu i po dana se ništa ne dešava sa radnom grupom koja je trebala da izradi zakon o finansiranju AP Vojvodine?

Zaista izuzetno cenim stručnost gospodina Palalića i u mnogim stvarima se slažemo, ali ovde jednostavno gospodin Palalić nije u pravu.
Prvi put prošle godine prilikom usvajanja Zakona o budžetskom sistemu odredba od 7% iz Ustava Republike Srbije je izmenjena, odnosno relativizovana u smislu da je 7% budžeta propisano kao 7% od fiskalnih prihoda, gospodine Palaliću. Dakle, prvi put. Nikad pre toga tih 7%, makar kada je Zakon o budžetskom sistemu, nije bio dovođen u pitanje. Zaista ne znam o čemu pričate. Nikada se to nije desilo.
Bilo je sporosti možda po nekim drugim pitanjima, ali ugrožavanje Ustava je prvi put bilo prošle godine otprilike u isto vreme kada smo donosili, odnosno kada je vladajuća većina donela neustavan Zakon o budžetskom sistemu, kojim je 7% postalo manje od 7%.
U tom smislu, gospodine Palaliću i svi oni koji slušaju, ovo je radi javnosti da govorimo, ipak da budemo precizni, to jednostavno nije tačno. Prvi put je prethodna Vlada možda sa namerom zbog toga što nije na vlasti u Vojvodini, možda iz nekih drugih razloga prekršila Ustav i odredbu koja je vrlo jasna, a brojevi su uvek jasni.

Više se neću javljati po ovom pitanju. Zaista nemam ništa da dodam i oduzmem od onoga što sam rekao malopre. Prvi put prošle godine ova Vlada, istina u nešto izmenjenom sastavu, ministar finansija nije bio sada aktuelni, ali je donela Zakon o budžetskom sistemu u kome je relativizovala, odnosno umanjila 7%. Nikada se to pre toga, gospodine Palaliću i narodni poslanici, nije desilo.
Bilo je sporova po nekim drugim pitanjima, ali ne po pitanju da je prekršen Ustav. To je jedino istinito i to jedino svi oni koji ne žele da dezavuišu istinu će priznati. Prvi put je prošle godine pa čak ste i vi, koliko se sećam, u vašim diskusijama nesporno rekli da je ta odredba neustavna i da to nije 7% od onih iz Ustava. Nikada pre toga u Zakonu o budžetskom sistemu tako nešto nije pisalo i to je bili prvi put direktno kršenje Ustava RS.

Broja sam, od kada sam konstatovao da nas spominje, od tada pa do kraja svog govora šest puta nas je pomenu poslanik Socijalističke partije Srbije. Čak teške reči koje govore o nama lepše zvuče od istine o njima. Istina o njima svedoči o svemu onome što se loše desilo Srbiji u prethodnom periodu, ne slučajno, nego zbog njihove politike, ne samo građanima Vojvodine, nego građanima cele Srbije, i ne samo građanima cele Srbije, nego i Srbima iz regiona, i onima u Dalmaciji, Lici, Baniji, Kordunu, sve zbog politike njihovog vođe, a danas nam dele lekcije.
Znate zbog čega nam dele lekcije? Zato što nisu na trećoj stolici. Zato što nisu dobili deo vlasti u AP. Sada sam se konsultovao ovde, sada se i sećam da su prešli cenzus u Vojvodini za malo, za pet zarez nešto posto i da su hteli da budu u pokrajinskoj vlasti. Da su bili na toj trećoj stolici sada bi mirno slušali šta se ovde diskutuje, kao što slušaju i ne preduzimaju ništa o svemu onome što rade njihovi koalicioni partneri na državnom nivou i na raznim lokalnim nivoima.
(Predsedavajući: Vreme.)
Oni se bave politikom, politikanstvom, držanjem fotelja, a radna mesta im nisu bitna.
Vreme? Hvala.

Zaista smatram da nije ni trebalo da dođe do ove diskusije van teme, ali je nismo mi otvorili.
Nikada mi nismo vodili računa o tome da li će DS imati benefit od politike koju vodi. I nikada nismo patili od toga da imamo 70% ili 80% kakav je nekada imala SPS, a zemlja je bila na nikad gorem dnu, sa kantama usput u kojima se prodavao benzin, na rafovima nije bilo ulja, šećera itd. i zaista ovo nema potreba ni da ponavljamo, svi znamo, svi se sećamo tog vremena.
Demokratsku stranku interesuje sudbina građana Srbije, put prema EU, ne radi puta, ne radi podizanja političkog rejtinga, nego zato da bi mi umesto što sada zatvaramo radna mesta, otvarali radna mesta. Samo od prethodnog mandata, recimo u Odžacima je otvoreno 750 novih radnih mesta. To građani prepoznaju. Zbog toga građani u Vojvodini glasaju za DS, a ne recimo za SPS. Ali nije cilj imati samo vlast, nego cilj je učiniti nešto u tom mandatu.
Siguran sam da će DS i sada u opoziciji učiniti više za građane Srbije, jer smo kroz amandmane na ovaj budžet to pokazali, pa nismo dozvolili da se univerzitetu oduzme autonomija i da saradnici, nastavnici, docenti, vanredni profesori se biraju kao radnici parking servisa. Za to se bori DS.

Predsedavajući, ukoliko bi ste vodili računa o temi, danas ne bi bilo ovoliko replika.
Prethodni govornik je govorio o davno poznatim tezama SRS koja se danas zove SNS, koja je imala tezu za ukidanje AP Vojvodine, za ukidanje bilo kakve autonomije i to je bila njihova politika tada. Sada navodno nije, ali opet vidimo da u suštini jeste, jer kako razumeti ovu diskusiju, osim želje da se autonomija i pravo na autonomiju koja je data u Ustavu izvrgne na neki način, u nešto što neko traži i daju se ocene za neke političke grupe, pre svega za DS da je ona tražila Vojvodinu kao republiku, da je tražila državu u državi. To niti je bila, niti će biti istina.
Demokratska stranka se oduvek zalagala za decentralizaciju, generalno i za poštovanje autonomije, AP Vojvodine, za poštovanje njene specifičnosti i činjenice da u njoj živi etničko šaroliko stanovništvo, da u njoj živi puno ljudi koji su došli i sa strane i iz raznih krajeva srpskog porekla, da ima mnogo specifičnosti i da ne sme da joj bude uskraćeno osnovno elementarno pravo da ustavno definisane nadležnosti može da finansira.
Srpska napredna stranka se upravo zalaže za to.

Poštovani predsedavajući koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Mi smo iz poslaničke grupe DS da je ovo danas rasprava u pojedinostima. Pošto smatramo da nije rasprava u pojedinostima, mi ćemo se uključiti u raspravu u načelu, kakva je ona bila prethodnih šest sati. Ali ćemo se držati ovoga amandmana i novca koji će biti ili neće biti uložen za namene koje su ovoj državi preko potrebne.
U tom svetlu ministre, pošto nam niste dali odgovor kada je bila rasprava u načelu, da li možemo znati sada strukturu 20 milijardi predviđenih za otpremnine za ljude koji će ostati bez posla, 30 ili 60 hiljada ljudi?