Vezano za diskusiju gospodina Kasalovića, ja mogu čak i da poverujem u ovo što on kaže. Kada imate budžet, pa kada imate…
Gospodine predsedavajući, da li mogu da nastavim? Da li možete da mi date ponovo vreme. Zaista je bilo dobacivanja. Ne znam da li ste primetili?
Dakle, kada imate budžet, pa kada imate u isti taj budžet rebalans budžeta u obliku amandmana i kada imate ispravku tog amandmana, da li vi mislite da je moguće uopšte to pratiti? Da li je to uopšte moguće pratiti i kada ne znate koji od tih amandmana koji imaju jaču snagu, odnosno koji su trenutno na snazi? Mi smo podnosili amandmane na budžet. U međuvremenu su stigli amandmani na taj budžet, a u međuvremenu su stigle ispravke amandmana. Da li ste vi, gospodine Kasaloviću, znali za ovo što je sad gospodin Vuk Jeremić rekao? Znali ste.
Mogu da vam verujem. Zbog čega vi niste onda podneli ovaj amandman ako se tiče vašeg predsednika stranke, odnosno predsednika Vlade, odnosno njegovog kabineta, odnosno sada čujemo po ispravci amandmana nekog ministra u tom kabinetu? Da li je zaista sad ovo za sredstva koja su namenjena međunarodnoj saradnji, da li je za Kabinet predsednika Vlade, da li je za ministra, za koga su tačno te pare, odnosno za koga nisu te pare, pošto čujemo da pare i ne trebaju? Da li je tako gospodine Jeremiću? Sada smo čuli da se ne radi o nikakvim parama. Izračunali smo da se radi o nekih 6 miliona. Predviđeno je 100 miliona za Srbe u regionu pa možda bi bilo dobro da smo ovih 6 miliona dodali za Srbe u regionu. Da li bi možda i to bilo dobro, gospodine Jeremiću?

Poštovani predsedniče, smatram da ste povredili Poslovnik jer ste trebali gospodinu Radenkoviću izreći opomenu. Ovo mu nije prvi put da se ovako ophodi u Narodnoj skupštini RS. To je bio slučaj i kada smo raspravljali o budžetu u načelu. On se uvredljivo odnosi prema poslanicima, prema Narodnoj skupštini, a što je najgore prema građanima Srbije. On je sada rekao da je priča o dijaspori nebuloza. On ne razume da u svetu živi 4 miliona Srba od kojih je polovina živela u jedinstvenoj državi i kojoj je sada Srbija matična država.         
Da li je priča o Srbima u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori, u Makedoniji, u Mađarskoj, u Rumuniji i Sloveniji, zemlje koje smatramo regionom i o kojima treba da brinemo, nebuloza? Možda za njega i njegovu partiju jeste, zbog toga što su mnogi od njih u međuvremenu postali izbeglice baš zbog politike koju su vodili. Iste onakve politike kakvu danas vode, sa retorikom ništa manje opasnom nego što je bila ranije. Oni su danas neke moje kolege nazivali imenima kao što su nazivali devedesetih godina, a znamo posle tih priča šta sledi.
Dakle, ovo što se upire prst u Demokratsku stranku, stranku sa kojom su bili na vlasti u prethodnom mandatu, a moram reći da smo sa Socijalističkom partijom Srbije korektno sarađivali, međutim, ovi jeftini politički poeni ne služe na čast nikome. Smatram da je ovo samo način da se odvrati pažnja od katastrofalnog budžeta koji je predložila ova Vlada sa 7,1% deficita, odnosno sa novim zaduživanjem građana Srbije koji će posledice snositi, odnosno osetiti u 2014. godini.

Gospodine predsedniče, zaista razmišljam da li vi slušate ovo što kolega govori, ne slušate ili smatrate da je to u redu? Da li vi smatrate da je priča o ličnosti poslanika, da li se transformisao ili se nije transformisao, sasvim primerena raspravi o budžetu? Da li ste i vi ušli u priču o izborima i da li je vama samo cilj da se politički partner na narednim izborima na bilo koji način dezavuiše, ocrni, itd? Da li vi tako doživljavate ovu večerašnju, odnosno noćašnju sednicu?
Kada sam govorio o Srbima u Australiji, Kanadi itd, govorio sam o amandmanu na član 7. razdeo 3, amandman koji sam podneo na predlog Vlade da se za Srbe u regionu i Srbe i dijaspori obezbedi 100 miliona dinara, a ja sam predložio da to bude 200 miliona dinara. Zbog toga sam kolegama koji nisu bili u sali, a kolega koji je malopre govorio nije bio u sali i nije razumeo o čemu se priča, baš koliko ga interesuje pitanje Srba u regionu i dijaspori, baš koliko je njegovu stranku interesovalo to pitanje uvek… Dakle, o tome sam govorio. Nisam govorio dobro veče i dobro jutro zbog toga što sam hteo da ponizim Narodnu skupštinu, već zato što je to bilo na dnevnom redu večerašnje sednice, odnosno noćašnje. O tome se radi.
Dobro bi bilo da izvadite slušalicu iz uha kada pratite sednicu.

Ja se javljam po Poslovniku, poštovani predsedniče.
Već sam ukazivao na povredu člana 128, koja se tiče toga da su narodni poslanici dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine Republike Srbije. Poslaničkom klubu SNS već celo popodne stoje kartice poslanika, koji nisu u sali, i oni tako verovatno mere vreme. Mislili su verovatno da neće biti televizijskog prenosa, pa da se to neće videti, da to građani Srbije neće videti. Oni su moguće na nekom od mitinga. Kartice su im ostale ovde. Vi ste, gospodine predsedniče, bili dužni da službu upozorite da te kartice izvadi. Dakle, nije svejedno da li mi sedimo ovde i raspravljao o budžetu, a oni sede na nekom mitingu ili kući, a kartice im stoje u jedinicama. Vama to nije ništa ozbiljno.
S druge strane, smatram još jednom da ste povredili član 87. Poslovnika. Pre svega, ova sednica nije bila dostupna javnosti. Tri sata smo radili mimo radnog vremena i to bez televizijskog prenosa. Smatram da su ovakvu jednu sednicu, u kojoj se raspravlja o budžetu, najvažnijem aktu u kome se Srbija zadužuje za narednih šest milijardi evra za narednu godinu, koju će građani cele Srbije morati da vraćaju, građani Srbije trebali da čuju, trebali da znaju i mislim da ste bili dužni da to obezbedite.

Član 106. Poslovnika. Verovatno ste pretpostavili da ću se javiti, pošto je poslanik SNS govorio mimo teme, uz to iznoseći podatke koji dovode u sumnju neke ranije održane izbore.
Po svemu sudeći ima podatke koji su validni za nadležne organe, pa postavljam pitanje – da li je Narodna skupština mesto gde se iznose takve ocene, ili je nadležni državni organ, nadležno tužilaštvo nadležno za stvari o kojima ima saznanja?
Pretpostavljam predsedavajući da ste slušali šta je poslanik govorio. Pominjao je Zemun, Voždovac, još neka mesta. Ne znam o kojim izborima se radi i o kojim licima se radi koji su vršili koliko sam razumeo, neke nezakonite radnje i doveli njega u neravnopravan položaj na nekim izborima. To je krivično delo, kao što znate, kao što se dešavalo to na poslednjim izborima lokalnim u Novom Sadu, pa su neke stranke kupovale glasove. Podnete su sada krivične prijave, nažalost nisu još uvek procesuirane.
Molim gospodina koji je izneo ove teze da o tome da podatke nadležnim organima, a ako ne, molim da ne iznosi ove podatke na Narodnoj skupštini Republike Srbije, pošto ovo nije sudnica iako su neki poslanici vaše stranke pretvarali Skupštinu u sudnicu.

Poštovani predsedavajući, član 109. Mislim da samo ukoliko nisu usko stranački interesi, vi prethodnom govorniku nećete izreći opomenu.
Dakle, prethodni govornik je grubo zloupotrebio Poslovnik, optužujući političku partiju kojoj pripadam govoreći o povredi Poslovnika, a sam je povredio Poslovnik na najgrublji mogući način.
Ne znam da li ima neke pozicije u Poslovniku u članu 109. koju nije povredio prethodnim govorom i ovim govorom? Smatraću to vašim uskostranačkim stavom ukoliko prethodnog govornika ne opomenete.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, gospodine predsedavajući, vi ste povredili član 106. u kome kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Danas je na dnevnom redu budžet Republike Srbije za 2014. godinu. Ministar Radulović nije pomenuo ni jednu jedinu cifru, ni jednu jedinu. Budžet je sastavljen od različitih pozicija. On je govorio o zdravoj državi, a nije ministar zdravlja. Govorio je o činjenici da ministri nisu ti koji otvaraju radna mesta, a kako ste tu da zatvarate radna mesta?
Dakle, nije govorio o temi. Nije nam obrazložio šta znače pozicije – nabavka finansijske imovine od 21 milijarde dinara koja ima namenu sprovođenje javnih politika. Mi znamo da je to za 60.000 zaposlenih koji će otići na ulicu i ostati bez posla. Ministar Radulović nam to nije objasnio. On je pominjao, na toj poziciji će biti za povezivanje nekog radnog staža. Nije govorio o ciframa.

Gospodine predsedavajući, hoću da kažem da je ministar Radulović iskoristio 15 ili 20 minuta vremena predviđenog za obraćanje ministra povodom budžeta, a da nije pomenuo ni jednu jedinu cifru. Smatram da je govorio mimo teme, naročito govoreći o prethodnih 10 godina, a pored njega je sedeo potpredsednik bivše Vlade pa je mogao sa njim da raspravi neke stvari pre toga.

Upravo to, predsedavajući. Predsednik Vlade je po sistemu - sam sebe zaplićem, sam sebe otplićem, priča o stvarima koje nisu danas na dnevnom redu. To gospodine Dačiću, koliko ste vi vešti da budete dugo u različitim vladama, to je stvar za vaše kongrese, konvencije i tako dalje, vašim članovima. Danas pričamo o budžetu, činjenici da će se ova zemlja zadužiti za novih pet ili šest milijardi u narednoj godini. Činjenicu da ste se za godinu i po dana zadužili za pet milijardi, činjenici da se u minutu zadužujete za 97 eura, u sekundi ili u minuti, nisam sasvim siguran. To verovatno ni jedan pokazatelj ne može da meri, ne postoji takva kazaljka koja može da izmeri brzinu vašeg zaduživanja i ja vas molim da se vratite temi. Da nam kažete šta nam nudite za narednu godinu? Da li su to samo otpuštanja, da li su to samo veće cene, da li je to zamrzavanje penzija, da li je to nemogućnost da se zaposli bilo ko ko završi fakultet u ovoj zemlji nego da traži posao u inostranstvu?
Da li su to brojne teme koje otvaramo u oblasti u kojima se drži novac državni a troši se za stvari koje nisu investicije, koje nisu putevi, koje nisu infrastruktura, koje nisu otvaranje radnih mesta, već trošenje na političku strukturu odnosno zapošljavanje kadrova. Kakve ste imali prilike, odnosno svi da vidimo ovih dana pred donošenje zakona. U Elektroprivredi je zaposleno preko stotinu ljudi za jedan sat.
Gospodine Dačiću, hoćemo o tome da pričamo a ne o vašoj veštini kako da ostanete na vlasti.

Član 27, ali bih mogao još neke članove da nabrojim.
Premijer, gospodin Dačić, je govorio 10-12 minuta, pre svega, govoreći o funkcionerima DS i prethodnoj Vladi. Nije moguće da ja u ime poslaničkog kluba DS ne mogu dva minuta da iskoristim da odgovorim na pojedina pitanja, koja je on izneo u svom izlaganju. Da li je to vaš način vođenja sednice i da li je to mogućnost monologa premijera? Nemam ništa protiv da on kaže šta ima, ali dozvolite nam, makar, u dva minuta, dakle, pet na prema jedan je, da kažemo dve rečenice.

Gospodine predsedniče, nadam se da ćemo sa ovim zatvoriti krug replika, što se tiče DS.
Hteo sam pre svega da kažem gospodinu Dačiću, premijeru, da se od druga Tita, nadam se da gospodin Dačić nema ništa protiv tog oslovljavanja, Srbija zajedno sa Jugoslavijom, u Jugoslaviji, zadužila 15 milijardi. Druže Dačiću, za vreme vašeg mandata, zadužili ste se za pet milijardi, a najavljujete novo zaduživanje od šest milijardi. Dakle, vi ćete se zadužiti za dve ili dve i po godine za 10 milijardi, a od druga Tita smo se zadužili za 15 milijardi. Ispravljam se, zaduživanje od 97 evra u sekundi.
S druge strane, gospodine Dačiću, pošto gospodin Šutanovac nije dobio priliku za repliku, gospodin Šutanovac je vodio razgovore gde je vodio. On nije išao da peva – Oprosti mi Katrin. Nije išao da peva, nego da razgovara.
S druge strane, mi hoćemo od vas odgovore na temu koje su danas na dnevnom redu, a to je koliko ćete se zaista zadužiti u narednoj godini, za čega ćete te pare utrošiti? Da li je tačno da će 60.000 radnika ostati bez posla? Da li je to tačno? Da li je tačno da penzioneri naredne dve godine ne treba da očekuju povećanje penzija, odnosno da će njihova realna kupovna moć opasti za najmanje 6 do 7%? Hvala.

Da reklamiram član 106. smatram da je ovde reč o nepoštovanju Poslovnika, da je u ove dve diskusije ili tri govoreno mimo dnevnog reda, smatram da ni penzionere, a ni njihove unuke ne interesuju ove rasprave koje ovde slušamo.
Građane Srbije interesuje budžet, šta u narednoj godini treba da očekuju od ove vlade, da li će biti radnih mesta, da li će biti penzija, da li će deca morati da napuste zemlju trbuhom za hlebom, ne interesuju ih naši obračuni, naročito po pitanju nečijeg ličnog dojma, po ovom ili onom pitanju.
Molim vas, predsedavajuća, da vi ne bi kršili Poslovnik, da uvedete ovu raspravu u temu i da raspravljamo o dnevnom redu i da čujemo od ministra koji je preostao ovde, a jutros ih je bilo troje, bio je predsednik Vlade, da čujemo da li on zaista nama ima šta da kaže novo ili smo već sve čuli. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas ovde imamo na dnevnom redu set poreskih zakona koji su priprema za budžet koji treba da razmatramo za koji dan. Jedanaest zakona, Zakon o budžetskom sistemu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o porezu na dohodak građana, duvanu, itd, ne bih da oduzimam sebi dragoceno vreme. Naravno, radi se sve o izmenama i dopunama zakona.
Ministre, vas su pozvali, da li je tako, da pomognete ovoj nesposobnoj Vladi da pokuša da spasi što se spasiti može? Vi ste došli, verovatno niste znali šta vas čeka. Ne možete, ministre, izvući zemlju iz krize time što ćete povećati PDV, odnosno porez na promet sa 8% na 10% i pretpostavljam, kada su vas pozvali da se vratite, da nisu očekivali od vas da predložite to kao spasonosno rešenje.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da će danom kada usvojite ovaj zakon, čujem da već planirate ove nedelje, poskupeti osnovne životne namirnice – hleb, mleko, ulje, sve ono što je najsiromašnijim građanima Srbije ostalo da prežive, a podsetiću vas, ministre, da u ovom trenutku u Srbiji gladuje oko pola miliona građana. Jedva preživljavaju dane.
Granica između njih i onih koji nekako još uvek životare je veoma mala, a među onima koji životare je veći broj građana, radi se o milionima ljudi, koji sastavljaju kraj sa krajem i veoma su tanke granice između gladi i siromaštva i bede u kojoj se nalaze ostali građani.
Niste vi za to krivi, ministre, kriva je ova Vlada koja za godinu i po dana nije učinila ni jedan korak kako bi zaposlila nezaposlene, već novim budžetom sprema novac za otpremnine i onih koji rade nešto. Ta se stavka u budžetu zove, verovali ili ne, izdaci za nabavke finansijske imovine u cilju sprovođenja javnih politika. Za to je predviđena 21 milijarda. To je za nekih 50.000, 60.000 ljudi koji će ostati bez posla.
Razgovarate li vi, ministre, sa građanima Srbije ili makar sa ljudima koji sa njima pričaju? Čujem da ste mere Vlade pripremali na nekom tajnovitom mestu, bez toga da vam smeta javnost i daleko od stvarnog života. Naravno, trebao vam je mir i tišina, ali morali ste pre toga da znate u kakvoj zemlji živimo i koje Ministarstvo finansija koje zemlje vodite.
Da li vi znate, ministre, da građani kada odu u radnju kupuju jedan krompir i jedno jaje da bi preživeli tog dana?
Svedočio sam činjenici kada gospođa traži 200 grama slanine najjeftinije, kada joj prodavac nudi 350 grama, ona pognuta izlazi iz reda nemajući da kupi 350 grama slanine. Mislim da nju ne treba da bude sramota zbog toga i da ne treba da se stidi zbog toga, treba da je sramota onih koji vode zemlju u kojoj je takvih građana koji ne mogu da kupe ni komad slanine sve više.
Niste, ministre, ponudili nikakve mere za zapošljavanje ljudi. Gde je ministar Radulović? On je pričao o rastu male privrede, o zapošljavanju. Od svega toga stavili ste pred nas zakone koji nude povećanje PDV-a, koji ne nude nikakvu šansu mladim ljudima koji završavaju fakultete da se sutra zaposle.
Gospodine Krstiću, da li ste vi ovde danas sa nama da bi nam rekli da penzioneri narednih godina mogu da očekuju zamrzavanje penzija? Odnosno, vi sa ovim zakonima faktički zamrzavate. Pomeranje penzija biće tako minorno da će rast cena u naredne dve ili tri godine obezvrediti njihove penzije najmanje za 7%, kada bi projektirana inflacija bila u onakvim okvirima kako vi to kažete, odnosno Vlada Republike Srbije, a nije vam za verovati.
S druge strane, da li ste vi danas ovde da nam kažete da je država u takvom stanju da najsiromašniji građani moraju da plate cenu takvog stanja, dakle, najsiromašniji, ovi građani koji kupuju baš i isključivo hleb, mleko i jogurt da bi prehranili sebe i svoju porodicu?
Ministre, da li ste danas sa nama ovde da bi nam rekli da nam ne trebaju više univerzitetski profesori, da nam ne trebaju lekari, specijalisti, da nam ne trebaju solidno plaćene sudije, ne preplaćene? Da to nije tako, ministre, vi ne biste stavljali u isti koš univerzitetske profesore i zaposlene u „Parking servisu“.
Vi ste onemogućili zapošljavanje mladih naučnih radnika time što ste kao uslov da neko bude primljen za asistenta, docenta, vanrednog profesora, saradnika naučnog instituta, on mora da traži saglasnost Vlade Republike Srbije.
Gospodine ministre, to nije bilo ni u vreme Kraljevine Jugoslavije, kada je ministar obrazovanja bio Božidar Marković, a ministar finansija Stanko Švrljuga, niti u vreme posle Drugog svetskog rata kada je ministar prosvete bio Vladislav Ribnikar, niti ministar finansija Sreten Žujović, zvani Crni. Ni tada ministar finansija i ministar prosvete nisu određivali ko će biti primljen na fakultet i ko će predavati studentima koji predmet.
Danas, da bi neko mogao da počne da radi na fakultetu saglasnost mora dati vaše Ministarstvo ili ne znam ko već, koga vi za to odredite. Pa to nema ni u jednoj zemlji sveta, ministre koliko se ja razumem. Pa vi ste došli sa Zapada. Vi ste došli iz razvijene zemlje. Da li u SAD neko iz Stejt departmenta određuje ko će biti profesor ili asistent na nekom fakultetu, na „Jejlu“ recimo? Da li je to vama uopšte pojmljivo? Kako ste takav zakon mogli da predložite, gospodine ministre?
Smanjili ste plate lekarima, smanjili ste plate sudijama, smanjujete plate rudarima, smanjujete plate profesorima, smanjujete plate svima onima od kojih bi ova država mogla da živi i od kojih bi se mogla izvući iz krize. Da vam kažem ministre, u Kini i u Indiji su radnici ponekad radili i za šaku pirinča, ali oni nisu uništavali svoje obrazovanje. Oni su sav novac koji su imali ulagali u svoj kadar. Obične radnike da tako kažem, plaćali su veoma malo, onoliko koliko im je potrebno da prežive, ali nisu terali svoju inteligenciju iz zemlje. Vi to ovim merama radite gospodine ministre.
Gospodine ministre, vi ovim kažnjavate i sve one ustanove i sve one lokalne samouprave koje su savesno radile i koje su gledale da štede svaki dinar i koji su zapošljavali samo one koji su im potrebni. Stavljate u isti koš i one koji su primali svoje partijske kadrove, bila to u pitanju Demokratska stranka, Srpska napredna stranka, kako niste kao osnov za presek zaposlenosti uzeli kada je vaša Vlada dobila mandat od naroda, nego ste zaposlili sve svoje stranačke kolege koji su bili bez posla. Evo spiska ovde iz jednog grada u Srbiji, malopre ga je koleginica spominjala, pa ste onda napravili presek – e nema više stranačkog zapošljavanja. Onda ste tu pod isti koš stavili i profesore i radnike koji rade u „Parking servisu“ i sve one koji su tu možda došli po partijskoj liniji.
Ministre, mislim da u životu niste dobili puno negativnih ocena. To pokazuje i činjenica da ste dogurali do prestižnog svetskog univerziteta. Mislim da ovog puta imate negativnu ocenu svih građana Srbije koji su imali mogućnost da vide šta u ovim zakonima piše. Imate ministre negativnu ocenu i smatram da treba da povučete ove zakone, da treba dobro da razmotrite, ako ne povučete amandmane koje je podnela Demokratska stranka i druge opozicione stranke i da priznate da ove zakone niste pisali vi, da ih je pisao neko drugi ko vas je doveo u Srbiju, inače smatramo da vi niste za ovu funkciju koju obavljate. Hvala.

Ministre, kada sam rekao da smatram, odnosno da sumnjam da ste vi pisali ove zakone, mislio sam na činjenicu da vi nikada ne biste, dolazeći iz tako jedne uređene zemlje, predložili neke od mere koje sam pomenuo. I ne mogu da verujem da ste vi predložili meru kojom će dekani tražiti saglasnost ministra da bi primili naučnog saradnika ili asistenta na neku katedru. To je nepojmljivo za moderne demokratije. To je jedna stvar.
Druga stvar, vi jeste radili, pravili ove mere, po svemu sudeći ne sagledavajući stanje u realnosti i zbog toga sam rekao da prilično je blizu istini činjenica da smo dobili informaciju da ste radili na jednom mestu koje je bilo izolovano od javnosti.
Sa druge strane, ministre, govorili ste o situaciji koju ste zatekli. Vi i ja smo se dopisivali prethodnih mesec dana, odnosno ja sam postavio poslaničko pitanje i vi ste mi vrlo korektno, u primerenom roku odgovorili. Pitao sam – da li je istina da se ova Vlada kao omađijana zadužuje u ovom periodu i vi ste mi odgovorili da nije tačno da se kao omađijana zadužuje. Kažete ovako – nema nikakvog osnova u vašoj rečenici, da se Vlada poslednjih dana zadužuje kao omađijana. Na kraju ste obrazložili zbog četa to mislite. Rekli ste da javni dug Republike Srbije ne iznosi, kako sam ja rekao, od kad je ova Vlada stupila na dužnost pet milijardi evra, nego četiri milijarde evra. Pošto ste se u međuvremenu zadužili za novih milijardu i 200 miliona evra, po svemu sudeći da biste sada rekli da se zadužuje kao omađijana.
S druge strane, gospodine Babići, evo podataka. Za vreme ekonomske krize…
(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću, vodite računa o vremenu.)
Za vreme ekonomske krize u EU je bez posla ostalo 10 miliona ljudi. Nezaposlenost je porasla sa 6,7 na 12%. U Srbiji je nezaposlenost u vreme ekonomske krize porasla sa 14,7 na 20%, dakle, u procenat isto kao u zemljama EU, da bi posle izlaska iz krize, posle prolaska recesije…
(Predsedavajući: Vreme.)
… sve zemlje počele da povećavaju zaposlenost, a naša zemlja, pošto je SNS došla na vlast, da povećava nezaposlenost, pa je nezaposlenost sa 20% povećana na 26,7%.

Ministre, kada ste govorili o činjenici da neke podatke nismo dobro razumeli, smatram da je matematika više nego jasna i to u vašem odgovoru i pišete. Dakle, zadužili ste se za nove četiri milijarde. U međuvremenu na međunarodnom tržištu ste aplicirali, odnosno zadužili se za novih milijardu evra i na domaćem za nekih 200 miliona evra i niste tim novcem vratili prethodne dugove. Dakle, dug nije isti, 15 milijardi evra, nego je sada preko 20 milijardi evra, a sa tim novcem niste sagradili ništa.
U prethodnom periodu građeni su auto-putevi, mostovi i mnogi drugi infrastrukturni objekti. Šta je, gospodine Krstiću, sagrađeno za ovih godinu i po dana, a da to nije završetak nekog parčeta puta koji je bio preostao iz prethodnog mandata, devet kilometara koji je svečano otvoren.
Veliki je problem u zaduživanju gospodine ministre. Srbija se dnevno, ako iščitamo ovo, zadužuje. Zbog toga ja držim papir u ruci, može to neko reći da mašem sa njim. Srbija se zadužuje 97 evra u sekundi, e to je ta, gospodine Krstiću mašina koja juri u provaliju. Ne, onako kako ste vi rekli, nego 200 na sat. To su te brze podmazane pruge kojima vi nas vodite u provaliju. Šta će se desiti za još godinu dana ako ostanete na vlasti, gospodine Krstiću.