Poštovani predsedavajući, cenim to što vi želite da sada od ove sekunde raspravu usmerite na temu, ali pre toga rasprava se nije vodila o amandmanima. Želim da se vratim na amandman i kažem da je svaka briga i prethodnog ministra o zaduženjima i nivou zaduženosti i kamatnim stopama veoma bitna.
Ali, da bi u svetlu toga trebali da dobijemo odgovor ministra – gde će se utrošiti pare koje će biti namaknute iz novih zaduženja, a koliko smo razumeli to će na osnovu do sad novog zaduženja od 5 milijardi biti još nekih 6 milijardi, kojima ćemo se zadužiti u narednoj godini. U tom smislu, da se ne bi ponovo zaduživali i uzimali povoljne i nepovoljne kredite, moramo prvo da vidimo u šta će te pare biti utrošene i u tom smislu jeste moje pitanje – u šta će ovih 20 milijardi biti zaista utrošeno? Vi za to po svemu sudeći nemate odgovor, a to je ozbiljna stavka u budžetu, a sa druge strane, imamo stavku od 3 milijarde koja se odnosi na zapošljavanje, ali smo dobili, koliko sam razumeo, odgovor od vaših kolega na Odboru za finansije da će i te tri milijarde biti korištene za namenu zbrinjavanja prethodno otpuštenih zaposlenih. Da li je to tačno?

U ovom amandmanu govori se o nabavci finansijske imovine i načinu zaduživanja, kojim tempom Republika Srbija treba da se zadužuje, odnosno da se razdužuje.
Zanimljiva je ova rasprava bivšeg i sadašnjeg ministra u istoj Vladi. Zanimljivi su njihovi oprečni pogledi u jednoj istoj Vladi. Verovatno je ovaj ministar bivši zbog toga što je vodio jednu politiku koja nije odgovarala predsedniku i prvom potpredsedniku i verovatno ovaj ministar novi vodi jednu novu politiku.
Međutim, baš kada smo kod ovog pitanja, vrlo je interesantno, kada je u pitanju nabavka finansijske imovine, molim vas da mi date odgovor, ili sadašnji ili bivši ministar. Bivši ministar, gospodine Krstiću, mi je dao odgovor pre devet meseci ili 10, da će prva sredstva od Al Dahre stići tokom jula ili avgusta. Istina, korigovao se pa je rekao – najkasnije do kraja godine, odnosno do kraja novembra.
Gospodine ministre, nemojte tražiti zaštitu u predsedniku Skupštine - morate dati odgovor na to pitanje. Da li je neki dinar od Al Dahre stigao u međuvremenu? Radi se o nabavci finansijske imovine prodajom nepokretnosti, odnosno zakupom poljoprivrednog zemljišta. Da li je stigao, kada će stići, a prvo da nam kažete gde je taj ugovor? Gde je ugovor kojim ste zemlju dali u zakup ili prodali Emiratima?
Drugo, ako možemo takođe vezano za ovaj amandman da dobijemo odgovor – šta je sa drugim ugovorima između Republike Srbije i Emirata? Danas je ovde šeik, istina, ne onaj koji je najavljen, nego onaj koji je trebalo da dođe, pa bi hteli da znamo – šta je sa transparentnosti, šta je prava istina sa prodajom ili davanje na korišćenje Aerodroma Beograd i šta je sa kreditima koje treba da dobijemo od Emirata, pod kojim uslovima, gde mogu da se vide ti krediti i šta je sa drugim transakcijama koje smo napravili sa ovom kompanijom, odnosno kompanijom iz Emirata, da li ćemo moći da vidimo te ugovore? Do današnjeg dana nismo videli nijedan ugovor, a to je glavni potencijal o kome govori Vlada Republike Srbije, pre toga ministar Dinkić, a sada vi. Da li možemo nešto da znamo o tome? Radi se o nabavci finansijske imovine.

Hvala, ministre, na dobroj volji da date odgovor, ali nažalost odgovora nema, jer, po svemu sudeći, vi i nemate prave informacije.
Dakle, niste mi rekli gde je ugovor i da li postoji ugovor. Niste mi rekli koliko je novca stiglo i kad će stići novac koji se tiče aranžmana koji nisu kredit. Na kraju vašeg izlaganja sve ste sveli na kredite. Gde su teme koje ste otvarali, ne mi, nego vi, odnosno konkretno gospodin Vučić, koga ste pomenuli? Ne treba nama odgovor gospodina Vučića na konferenciji za štampu, jer mi tamo ne možemo da postavimo potpitanje. Moguće da će on danas reći opet nešto što će se svideti građanima Srbije, ali će to, nažalost, po svemu sudeći, opet biti obmana.
Dakle, pitam gde su pare od „Al Dahre“? Gde je ugovor sa „Al Dahrom“? Da li će tih para biti ili ih neće biti? To je najavljivano kao najveća investicija od koje će se Srbija preporoditi? Vi nama govorite sada o jeftinim kreditima. Dakle, nema nikakve investicije i nijednog ugovora, sve je na bazi rekla-kazala. Biće ovo, biće ono, biće onaj, biće ovaj. Pare ne stižu, nema investicija i, po svemu sudeći, radi se o šarenoj laži.
Ovo je jako bitno zbog narodnih poslanika, zbog javnosti u Srbiji, da ipak konačno znamo da nemate nijedan ugovor koji bi se ticao ulaganja u Srbiju, a da nisu krediti. Krediti se mogu na ovaj ili onaj način uzeti širom sveta. Ponuda kredita nije mala. Vi ste izabrali Emirate. U redu. Ali, da li će biti neke druge investicije u Srbiji i da li će neki novac stići, koji ste nam obećali?

Hvala, predsedavajući.
Otvorili smo jednu temu koja je vrlo bitna za građane Srbije i sigurno je pravo vreme da se priča o njoj kada pričamo o budžetu. Nažalost, situacija je takva da moramo pogledati istini u oči. Ona jeste upravo ovakva kavom je predstavio gospodin Arsić, a to je da je od milijardu evra koje su najavljivane kao investicije u Srbiju jedinog investitora koji je tada bio izgledan kao investitor, stiglo 12 miliona evra. Zaista ne želim da potcenjujem 12 miliona evra ali to je ozbiljnija investicija, je li tako gospodine Krstić, manjeg preduzeća koje ulaže u razvijanje svojih kapaciteta. To nije kapital koji je najavljivan i o kome nam je toliko duga pričano, gotovo godinu dana.
Dakle, od milijarde evra stiglo je 12 miliona. Koliko je to puta manje? To je manje, je li tako. Fali nam ovde nekoliko, nekoliko nula, gospodine Arsiću. Kao što je tačno i ono što ste rekli, postoji zaduživanje i postojalo je zaduživanje. Sve prethodne Vlade od, kako sam neki dan rekao, ponoviću druga Tita, zadužile su se za 15 milijardi evra, a vaša Vlada se već zadužila za pet milijardi evra i zadužiće se u idućoj godini na bazi sadašnjeg planiranog deficita za novih šest milijardi.
Dakle, vi za dve i po godine 11 milijardi, a svi od druga Tita za 15 milijardi evra. I vi govorite o nekoj uspešnosti i tome da ste stali krizi na put. Šta će buduće generacije i na koji način će se razdužiti kada vaše dnevno zaduživanje, odnosno zaduživanje u sekundi iznosi 97 evra.

Vi ste više parlamentarno naklonjeni poslanicima. Gospodin Arsić je pričao. Ne bi bilo u redu da priča dva puta, a da ja ne odgovorim, ali koristiću pola svog vremena, samo da pomognem gospodinu Arsiću.
Dakle, nisu Emiraćani uložili samo 15 miliona evra, kako ste vi rekli. Uložili su 16 i po miliona. Da li ste slučajno ili namerno zaboravili onih milion i po evra, neću da ulazim u to, ali ću vas samo podsetiti o investiciji o kojoj se radi. Radi se o kupovini hotela na Kopaoniku. Njegova procenjena vrednost je pet miliona evra, šeik ga je kupio za milion i po evra, a Državna direkcija za imovinu ga je pre toga kupila za dva miliona evra. Dakle, 16 i po miliona su uložili Emiraćani.
Još samo jednu stvar. Gospodine Arsiću, kažete da se razdužujete zato što smo se mi zarazduživali. Da kažemo, 15 milijardi evra je bio naš ukupan dug, a sada je 20,5. Kako se to, molim vas, razdužujete, ako je sada dug 20 milijardi, a kada smo mi bili bio 15 milijardi? Pa, valjda bi bilo normalno da je sada 10 milijardi evra. Šta je tu sa matematikom. Ja zaista jesam pravnik i matematika mi nije jača strana, ali to, čini mi se, je prilično prosto i pokušajte, molim vas, da nam objasnite taj fenomen. Kako to se razdužujete, a sve više ste dužni?

Sada zaista kažem da se više neću javljati po ovoj temi.
U vreme ekonomske krize u Evropi je bez posla ostalo 10 miliona ljudi. U tom periodu ni Srbija nije bila izolovano ostrvo. U Srbiji je ostalo bez posla upola manje ljudi, nego što kaže gospodin Arsić, i to su statistički podaci koji su precizni. Vaš jedan kolega je rekao da je čuo od nekih ljudi 400.000 i vi ih ponavljate redom. Dakle, ti podaci nisu tačni, upola je manja cifra.
Međutim, ono što je sporno jeste što je u Evropi, kada su počeli da se izvlače iz krize, stao proces otpuštanja radnika i krenula neka lagana stopa zaposlenosti, povećavala se. Za razliku od nas, kod nas, kada je kriza u Evropi i svetu stala, je rast nezaposlenosti povećan više, nego za vreme krize. Dakle, neka stopa rasta nezaposlenosti je bila u tom periodu oko 6%, a u međuvremenu je ta stopa narasla na još 6,5%.
Dakle, dok su se drugi oporavljali, mi smo, iako je kriza prošla, nastavljali da otpuštamo ljude. Zbog čega? Zbog toga što smo imali nesposobnu Vladu. U međuvremenu su u Evropi doveli vlade koje su ih izvukle iz krize, a kod nas je došla Vlada koja se menja, rekonstruiše, namešta, premešta i koja nas vuče u sve dublju krizu. Hvala.

Poštovani gospodine ministre, uvažene kolege, zaista mislim da ova rasprava jeste o temi i vi ste rekli da vam se znoje dlanovi i dobro je što vam se znoje dlanovi, ovde jeste toplo, a nažalost, mnogi građani danas sede u hladnim prostorijama, jer nemaju para da plate gas, niti druge ogreve. To je naš problem.
Sa druge strane, poredili ste Nemačku i neke druge evropske zemlje. Gospodine Krstiću, čini mi se da mi nismo krenuli njihovim stopama, a vi me ispravite ako nisam u pravu, ali se ne sećam da je Vlada Nemačke povećavala PDV, time cenu osnovnih životnih namirnica.
Nisam siguran da su i druge zemlje koje su, da kažem, šampioni u nekom privrednom rastu posle ove krize primenjivale mere koje vi primenjujete ili prethodnici pre vas primenjuju. To je socijalna neravnoteža, stavljanje tereta na građane koji najteže žive. Dakle, svaljivanje tereta na one koji i onako teško preživljavaju. To su vaše ekonomske mere.
Mi druge mere ne vidimo, gospodine Krstiću. Vi u ovom vašem paketu niste imali ni jednu meru koja se tiče podrške malim srednjim preduzetnicima i zapošljavanju. Vaš bilans ovog budžeta jeste 7,1% deficita, što pretpostavlja novo zaduživanje, gospodine ministre.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Uz prebacivanje tereta na građane, to znači manju kupovnu moć, manje radnih mesta u narednom periodu i to nije put za izlazak iz krize.

Poštovana predsedavajuća, povređen je član 27, ali i čl. 175. i 176. koji se tiču procedure donošenja budžeta.
Naime, povod za ovo je bio amandman prethodne koleginice, gospođe Čomić. Mi smo uz saziv za ovu raspravu dobili i budžet Republike Srbije i uz taj budžet smo dobili rebalans budžeta, a u članu 176. Poslovnika Narodne skupštine se kaže – izmene i dopune budžeta Republike Srbije u toku godine vrši se prema odredbama ovog Poslovnika kojim je uređen postupak za donošenje budžeta.
Naime, mi smo doneli budžet i nešto što jeste zaista rebalans budžeta i mi nismo imali mogućnost da podnesemo amandmane, odnosno podneli smo amandmane na budžet, na pojedine pozicije i naši su amandmani odbačeni zbog toga što prethodni tekst budžeta nije ostao isti, jer su oni u međuvremenu izmenili taj tekst amandmanima, tako da mi na postojeći budžet nismo mogli da uložimo adekvatne amandmane pošto nismo znali šta će u njima pisati, odnosno znali smo, ali se to u međuvremenu izmenilo.
Ovo je prvi put u istoriji parlamenta Republike Srbije da se istovremeno u proceduru stavlja budžet i nešto što se zove rebalans.
Da se radi o ispravkama kojih je i ranije bilo, promenama koje se tiču pojedinih cifara, ovde se radi o ozbiljnoj promeni postojećeg budžeta, o promenama pozicija i, na kraju krajeva, neke naše amandmane su oni pretvorili u svoje amandmane doterujući ih, valjda da ne bi usvojili naše amandmane. Ali, u svakom slučaju, nama je normalna rasprava o ovom budžetu onemogućena zbog toga što smo imali…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… paralelno i budžet i rebalans budžeta i to pre svega govori o ovoj Vladi. Ne mislim da ste vi, predsedavajuća, kriva za ovo, ali zaista jeste ozbiljno povređena procedura oko donošenja budžeta u ovoj Skupštini.

Poštovani predsedavajući, javljam se povodom člana 27. i predlažem da prekinete sa današnjim zasedanjem, da nastavimo sutra.
Ovo je jedan od najvažnijih akata koje Narodna skupština Republike Srbije donosi. Smatram da o ovome treba da budu upoznati građani Srbije, da se ovo njih jako tiče. Ovde se radi o njihovim sredstvima. Trenutno televizija Srbije prenosi ligu šampiona ili ligu Evrope, nisam sasvim siguran. Smatram da bi bilo dobro da prenos Skupštine ne ide odloženo posle ponoći, jer to niko neće moći videti i neće niko znati o čemu se ovde raspravljalo.
Kolege iz pozicije, smatram da ovo uopšte nije smešno. Nema prenosa ni na Radiju „S“, gospodine Baki. Tako da, smatram da bi bilo dobro da je javnost dobro informisana, makar preko Radija „S“. Možda ste mogli da prekinete…
(Predsedavajući: Nemojte dobacivati, molim vas.)
… slušanost, odnosno gledanost. Tako da, predsedavajući, predlažem da nastavimo sutra sa zasedanjem. Hvala.

Poštovani predsedavajući, povredili ste Poslovnik jer niste opomenuli prethodnog govornika jer je povredio dostojanstvo Narodne skupštine, jer prvo nije rekao član na koji se poziva, s druge strane pravio je repliku, s treće strane nije istinito ono što je rekao. Nikada, ja sam pet godina poslanik, nikada se budžet Republike Srbije nije donosio bez televizijskog prenosa. Nikada za poslednjih pet godina koliko sam ja narodni poslanik, i to nije palo nikome ni na pamet, predsedniče. Smatram da ste vi dužni, ukoliko želite da ovaj parlament očuva svoje dostojanstvo, da prekinete ovo zasedanje i da nastavimo sutra. Dakle, nikada nije parlament zasedao kada je donošen budžet bez televizijskog prenosa.

Po Poslovniku. Poštovani predsedniče. Javljam se po Poslovniku, član 27. Oni koji su nas malo pre pozivali da radimo i dalje, nisu sada u sali, njihove kartice su tu.
Molim vas, predsedniče, prvo proverite da li su svi poslanici čije su kartice tu, da Služba to utvrdi i da vas još jednom pozove, jer sada je već 22.15 časova, ovaj odloženi prenos će ići sutra u tri ili u četiri sata ujutru.
Da li mislite da je to, već tri i po sata prenosa nije u direktnom prenosu, od 19.00 časova i da li mislite da je javnost rada Skupštine obezbeđena time što će sutra u pola četiri građani Srbije gledati televizijski prenos o budžetu Republike Srbije?
Da li mislite zaista da je to u redu predsedniče?
I dalje ste uporni, da i dalje ignorišete naše vrlo dobronamerne predloge da prekinete sednicu, a ovde je duplo više predstavnika, poslanika opozicije, nego pozicije, koji se mogu izbrojati na prste i smatram da nije u redu da vi na neki način ignorišete, pozivam na deo Poslovnika koji obezbeđuje javnost rada Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre, predstavnici AP Vojvodine, dragi poštovani građani Australije, Kanade srpskog porekla, ovaj amandman se odnosi na vas i vi ste sigurno u mogućnosti da sada gledate ovaj prenos. Vlada Republike Srbije na čelu sa predsednikom Vlade gospodinom Dačićem, na čelu sa potpredsednikom Vučićem, predvideli su, dragi građani Australije, Kanade i drugih prekomorskih zemalja, dragi građani Hrvatske, 200.000 Srba koji živite u Hrvatskoj, milion građana koji žive u Republici Srpskoj, u Beču 250.000 itd, ova Vlada je za vas predvidela 100 miliona dinara, 100 miliona dinara za sve vaše aktivnosti, za sve aktivnosti koje se tiču očuvanja srpskog jezika i pisma, kulture, običaja, mogućnosti da u Hrvatskoj upotrebljavaju svoj jezik i pismo, mogućnost da taj jezik i pismo zaštite.
U istoj toj kancelariji, koja treba da plasira ovih 100 miliona dinara, za plate službenika, predviđen je satelitski prenos, 200 miliona dinara. Dakle, zamislite jednu kancelariju, koja je nekada bila ministarstvo, sa budžetom od 300 miliona, od kojih je 100 miliona namenjeno za svrhe za koje je kancelarija formirana, a 200 miliona za troškove i upotrebu tih sredstava. Dakle, odnos je 2:1.
Ovaj moj amandman je bio sa ciljem da se ta sredstva preraspodele, tako da odnos bude 2:1, da za Srbe u regionu i Srbe u dijaspori bude namenjeno 200 miliona dinara, a 100 miliona za administraciju. Mislim da je to sasvim dovoljno.
Nadam se da se, predsedniče Skupštine, i vi sa ovim slažete. Koliko znam, imate korene u regionu, odnosno da su i vaši preci došli. Smatram da bi i vi trebali da podržite ovaj amandman. Nadam se da niste zaboravili na vaše korene. Neki članovi Vlade imaju korene u tim krajevima, ali što je najvažnije, vi ste dužni prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu da vodite računa o njima.
Gospodine Krstiću, i vi ste bili deo dijaspore. Da li vi znate da ste vi svega 100 miliona predvideli za realizaciju ustavnih obaveza Republike Srbije da brine o Srbima van Srbije? Da li znate to? Da li ste svesni toga da je 200 miliona predviđeno za upotrebu tih 100 miliona? Postoji Zakon o dijaspori i Srbima u regionu koji obavezuje državu Srbiju da vodi brigu o tim ljudima. Kakve su vaše moralne, rekao bih, obaveze prema tim ljudima? To možemo staviti pod znak pitanja, ali vi imate zakonsku i ustavnu obavezu, gospodine Krstiću. Imate zakon koji vas na to obavezuje. Imate Ustav. Ne bih da citiram sada član koji vas na to obavezuje.
Predvideli ste 100 miliona. To je po 0,001 dinar po svakom ko živi u regionu. Šta se sa tim novcem može uraditi? To je sramota, kao što je i ova sednica večeras sramota.

Ovo je predsedavajući dokaz o onome o čemu sam danas govorio, a to je da je ova Vlada, podnoseći budžet, podnela ujedno i rebalans budžeta, što se opet nikada nije desilo. To je ono što je nama onemogućilo da uopšte podnesemo adekvatne amandmane, jer ste vi amandmanima izmeni budžet. Podneli smo amandmane na budžet koji je u međuvremenu ovim amandmanima izmenjen. Vidite koliko članova je izmenjeno. To su ključni članovi u kojima su finansijske pozicije. Ovo je dokaz kako radite.

Ovo je pitanje predstavniku Vlade koji šalje poruke. Bojim se da ćete nekog probuditi, gospodine Krstiću.
Gospodine Krstiću, kako vi niste znali šta treba predsedniku Vlade, nego je to trebao nezavisni poslanik, odnosno poslanik koji brine o predsedniku Vlade da previdi? Kako to da vi ne znate šta treba predsedniku Vlade u izvršavanju njegovih međunarodnih obaveza? Kako to da Kabinet predsednika Vlade, jedino vas to mogu da pitam, ne zna kakve su međunarodne obaveze naredne godine? Kako je to moguće?
Zar neka grupa ili poslanik ili mi odavde treba da vodimo brigu o predsedniku Vlade da li su njegovi putni troškovi dovoljni, da li su mu gume letnje ili zimske? Zaista to nije u redu. Šta radite vi u Vladi?

Predsedavajući, zaista ste i vi umorni. Ministar Krstić mi je odgovorio. Sada pokušavam da kažem da nisam zadovoljan sa tim odgovorom.
Ministre Krstiću, zaista je sasvim normalno da poslanici predlažu amandmane, da ih Vlada usvaja. Obično se to radi na pozicijama koje se tiču građana, pojedinih pozicija koje se tiču infrastrukture, zdravstva, kulture itd. Ali, nikada se nije desilo, opet kažem, pet godina sam poslanik, nikada se nije desilo da poslanik predlaže povećanje budžeta predsedniku Vlade za njegova putovanja ili za bilo šta što se tiče predsednika i njegovog kabineta.
Normalno je da kabinet predsednika Vlade o tome brine. Zaista shvatam dobronameran predlog kolege Vuka Jeremića, da ispravi ono što je učinjeno kada je u pitanju kabinet Vlade. Zaista smatram kao dobronamerno. Čovek je uvideo da oni nisu predvideli neke međunarodne obaveze. Ali ne smatram da je normalno da kabinet predsednika Vlade nije uvideo kakve obaveze ima predsedik naredne godine, nego da o tome poslanici treba da vode računa. Malopre smo o tome pričali, o Srbima van Srbima itd, ljudima koji su se bavili tim pitanja i zbog toga sam mislio da će gospodin Jeremić i o tome pričati. Pošto se bavio tim pitanjem, mislim da bi bilo logičnije da je u tome delu intervenisao, da se nije potrošio tražeći rupe u predlogu koji ste napravili odnosno kabinet predsednika Vlade.