Jeste, tu se često ima viška strasti, a manjka istine i činjenica. Pokušajmo tim putem da krenemo danas.

Treba da biramo, poštovane kolege, ljude koji će sutra birati i kontrolisati naše sudije i tužioce. Treba da biramo ljude koji će štititi prava naših građana, reagovati kada uprava i vlast ćute na nepočinstva i nepravdu i gaženje svakog prava našeg čoveka. To sa partijama veze nema. To sa tim da li neko voli ili ne voli ovu vlast, nema nikakve veze.

Ja ću vas podsetiti da mi danas treba da biramo ljude koji su jedina prepreka van domena politike, političke arene i borbe u odbrani zakona i odbrani našeg čoveka i njegovog prava. Mi smo danas ljudi koji biramo ljude koji će omogućiti u Srbiji da neko stane čvrsto protiv bahatosti nepočinstava nezakonitog rada vlasti, neko ko će stati i reći - ne možete ovo ovako da radite, neko ko će sutra birati te tužioce, kontrolisati ih i omogućiti im da slobodno po zakonu funkcionišu, a ne pod političkim pritiskom od strane bilo koga. To danas biramo.

To da li je neko doktor nauka, uz svo moje uvažavanje, da li je neko dobar pravnik, nesumnjivo da svi ispunjavaju formalne uslove, ne moralna politička podobnost, ne to da li je i protiv SNS, nego da li je to osoba koja u odbrani zakona i ličnog kredibiliteta može da ustane da vas pogleda u oči, koji ste većina, i da kaže - ne možete ovo da radite, e to je bitno i da taj neko, ako to nepočinstvo, a nažalost Srbije mnogo ih je od strane vladajućeg režima, može da ustane i kaže – ne možete ovo da radite, da bude vam kamen u cipeli, da vam bude neprijatno od njega ili nje, da biramo tužioce, da ljudi dođu u ovoj zemlji najzad da promenimo zakone, jer nećemo ni mi u opoziciji da više bilo koja vlast bira tužioce i sudije, ali da kroz zakone i omogućimo da pod određenim krivičnim delima moraju da deluju. To je ono što tražimo, da ima obaveznost postupanja tužioca, da ima zabrana tužiocu da premešta tužioce i oduzima im predmete koji su živi i koji su u postupku, što upravo sada ovaj vaš Stefanović radi, jedan od Stefanovića.

Znači, to rade. Neće da postupaju, pa premeštaju tužioce, pa im daju, pa ih premeštaju, pa ih skidaju sa slučajeva kada dirnu u „Kolubaru“, u EPS.

Ljudi, posebno tužilaštvo moramo da formiramo za EPS, specijalno tužilaštvo za „Elektroprivredu Srbije“. To ćemo morati u Srbiji da uradimo. Uopšte nije bitna stranka. Kakva stranka? EPS nam se guši u nestručnosti, lopovluku i rastakanju kičme ove zemlje i to su ljudi čak u Lazarevcu pre neki dan ustali, pa rekli, buneći se protiv a.d.

Ja vam kažem, ako to ne omogućimo, ako ne uvedemo obaveznost tužilaštvu da se obraća javnosti minimum jednom nedeljno, obaveznost, da nam ne traži Interpol Zagorku Dolovac, kako je Marinika prijavljivala tamo.

(Narodni poslanik Svetozar Vujačić dobacuje s mesta.)

Mi smo jedina zemlja u Evropi, u civilizovanom svetu gde građani Srbije ne znaju kako ide borba, potraga za pravdom, kako ide gonjenje kriminalaca i krivičnih dela. Ne znaju ljudi. Nema ko da im kaže. Nema obaveznosti.

(Narodni poslanik Svetozar Vujačić dobacuje s mesta.)

Mi smo jedina zemlja u kojoj donesete opravdanje od lekara i ne idete u zatvor po pet godina. Opravdanje od lekara? U međuvremenu vozite besna kola, povezani ste sa ljudima bliski vlasti, dobijate tendere, živite na visokoj nozi, kampujete po studijima režimskih televizija kao ovaj gospodin što dobacuje. Znači, to je realnost Srbije danas.

Danas se u Srbiji hapse automobili, a ne ljudi koji su ih vozili. Pazite vi tog nonsensa, pravnog, ljudskog, civilizacijskog i policijskog? Da li to ima negde, ljudi, osim u Srbiji, nažalost, današnjoj, kakvu ste napravili u poslednjih 11 godina da je to nova normalnost?

Pašalić je čovek koji ispunjava formalno sve uslove. Baš zato vam i ne pričam o formalnim uslovima. Formalni uslovi? Pa, ne biramo mi Peru pisara i činovnike, biramo ljude koji, pre svega, imaju integritet, stručnost i hrabrost da ustanu i kažu ko sme čekićem i bagerom da lupa ljude u Šapcu. To ne sme da se radi, a on je nosio tetki lek taj dan, pa nije mogao da se oglasi? Pa nije ni sledeći, pa ni sledeći. I taj će da nam bude osam godina Zaštitnik građana? Biće zaštitnik vlasti. Recimo stvari otvoreno. To ste u Agenciju za korupciju uradili, to ste uradili u svakom nazovi nezavisnom telu. Sve ste podjarmili. Sve ste stavili pod kontrolom, od Odbojkaškog, Stonoteniskog do Fudbalskog saveza i sada kažete – neko traži partijskog zaštitnika. Ne, ljudi, treba neko ko svima sveta ko je u državnoj strukturi, u vlasti.

Moramo izabrati čoveka koji smeta, koji neće da dozvoli da se krši zakon. Pašalić to ne pokazuje. Ugledni pravnici ništa nisu rekli o ovim zahtevima, o ovim predlozima koje smo dali za izmenu našeg krivično-pravnog okvira. Bez toga nema pravde u Srbiji. Neće nijedan ministar, kako je neko rekao, poslanik, direktor javnog preduzeća, da se suoči sa zakonom i ako je kriv da omasti Mitrovicu. Neće, ljudi, zato što nemamo tužilačku policiju, kako smo predlagali, zato što nemamo specijalnog tužioca, zato što nemamo obaveznost postupanja i zato što imamo, ponavljam, lekarska uverenja da ne idu u zatvor. Lekarska uverenja da ne idu u zatvor? Pa, kada mu dođe policajac, šef policije, načelnik, sa kojim inače pije kafu pre toga, on mi kaže – pa, ne mogu mi ništa, ja sam blizak sa ovim našima. To „našima“ znači iz vaše stranke. To vam rade po Srbiji.

Jedan od ovih što me je napao u Kruševcu, znate šta, tri godine je već trebalo da je na izdržavanju kazne, ali on nije bio na izdržavanju kazne. Bio je frajer u rasadniku da mi malo razbije glavu. Kako ćemo, ljudi, to da rešimo? Nije zbog mene, to može svakom da se desi. Pa, to nije normalno. Ja ukazujem na to koliko je urušen sistem u ovoj zemlji i to je odgovornost vlasti. To ste vi napravili, ljudi. Pogledajmo se u oči.

Zašto se i dalje bavite arheologijom? Zašto pričate o opštinskim odborima, gde su postavljane sudije? Ja sam vam već to rekao, taj čovek je vaš. Da, on je odjednom, posle tog nameštanja sudija, odlučio da uđe malo prvo u koaliciju sa SNS-om, sa svojom grupom građana, pa onda da uđe u SNS, pa je sada izašao jer ste ga čak i vi izbacili. Pazite vi koji je to kadar kada ste ga i vi šutnuli napolje.

Dame i gospodo, 670 sudija u reformi pravosuđa je isterano. Reforma pravosuđa sa ogromnim nedostacima i greškama. Užas.

Pre svega, nisu imali obrazloženje, zamislite to. To je zaista bila strašna greška. Ali ste zaboravili gde su tih 670 sudija otišli, pa se slikali sa pokojnim Cvijanom? U Srpskoj naprednoj stranci. Pa, su rekli da su se učlanili u stranku, pa sam vas molio, gospodine Arsiću, molio sam vas dajte nam molim vas dokaz da su se iščlanili kad su već ponovo sudije, to nije po zakonu. Nikada nam niste dostavili.

Što to ne uradite? Pa, što to krijete? Pa, jel moguće, ljudi moji, da je neko od tih ljudi, da li je član SNS, pa to nije dobro, to je protivzakonito. Pa, vi kažete biramo Pašalića i ugledne pravnike. Pa, pazite ovo, ovo dok ne rešimo, ne možemo nikako da se izborimo za našu decu, kako kažete.

Srbija će biti pravedna i slobodna tek kada mač pravde sa povezom pravde preko očiju zamahne bez diskriminacije, ne gledajući ko je u kojoj partiji, ko je kog opredeljenja i kada tužiocima damo obavezu da postupaju, ali i slobodu da im je zakon jedini okvir i tada ćemo zaista reći – da, mi danas živimo u pravednoj, slobodnoj i jedinoj pravoj Srbiji kakva treba da postoji. Hvala.

Znate, kad se oko žustrine, ja se izvinjavam ako je to nekoga povredilo, jer nije mi bila namera da budem ni jednog sekunda ličan, kao što ste primetili. To je u žaru rasprave. A i često kaže izreka kad se istina udaljava od srca, mora se glasnije govoriti da bi nas čula. A vama nekako izmiče stalno kroz prste.

Naime, Dragan Đilas jeste bio u Košarkaškom savezu, ali ste zaboravili da kažete u momentu kada je napustio politiku. Da, a drugo, rekli ste… Polako, polako, molim vas, kolege, molim vas, dolazimo sad do kulminacije, tek sad treba da reagujemo. Sad ćete reagovati, obećavam.

Dakle, pitali ste čega Aleksandar Vučić, kog saveza, tako mi se čini, kolega Jovanov, da ste tako pitali, kog saveza je Aleksandar Vučići predsednik? Reći ću vam, on je predsednik svih saveza. Vi znate u vašoj vlasti da formalnosti su formalnosti i da kao što sam rekao, zakon važi za protivnike, tj. za nas. Nažalost, često za vas ne važe zakoni.

Prema tome, u tom smislu nemam ništa protiv da tužilaštva pročešljaju sve. Mi smo evo 11 godina na udaru, na prozivkama, na žigosanju, prolazimo kroz to kako znamo i umemo. Ovde je jedan kolega rekao – narod je rekao šta misli i birali ste ljude koji kažu tako je, gospodaru. Pa, zamislite vi da vi to kažete, vi koji od 2012. godine u maju niste izabrali nikog da nije ili iz vaše stranke ili da isključivo govori – tako je, gospodaru. Pa, drugo i ne govore osim – tako je, gospodaru. Zato nam je i ovako. Zato imamo ovakav problem, a taj problem će se rešiti samo onog momenta kad ove stvari kao politika pobede u Srbiji, a pobediće, budite sigurni i kada ono za šta je ova vlast odgovorna bude politički odgovarala, politički, a neki bogami i krivično. Hvala lepo.

Gospodine predsedniče, prekršen je član 107. od strane vas, a povodom izlaganja mladog kolege poslanika koji je malopre govorio gledajući u nas i bez izuzetka izgovorio užasnu, monstruoznu stvar, citiram, „ubili ste 20 ljudi“ i ponovio to nekoliko puta.

Ne bi možda to bilo neobično. Ne bi možda bilo neobično da ne dolazi u momentu kada sledi sledeća rečenica gde taj isti mladi kolega apeluje na dvotrećinsku većinu. Znači, tražite dvotrećinsku većinu od ljudi koje u prethodnoj sekundi optužujete bezočno i bezumno da su ubili 20 ljudi u ovom domu. Gospodine predsedniče, ne sme da se dozvoli takav rečnik, po meni. Ovakve stvari, tako ljudi iz većine vide pravdu, tako vide sudove, tako vide tužilaštva, evo, sad smo mogli lepo da vidimo.

Znači, ustade čovek i ladno kaže „ubili ste 20 ljudi“ i nikom ništa, i nikom ništa, čime je ukaljao ovaj dom i bacio tonu katrana na SNS kojoj pripada, jer zamislite kada bi se krenulo, koliko su stranka i stranke iz koje je mladi gospodin potekao, koliko tu ima raznih razaranja, smrti i ratova, pa na šta bi to ličilo? Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.

Neće Srbija ni u kom smislu napredovati i izvući se iz dubukog blata dok tužilaštvo zaista ne bude u poziciji da mu se odvežu ruke. Niko od građana Srbije ne može biti siguran za koga kod da glasa, kako god da je opredeljen, koje nacionalnosti, socijalnog statusa, dok tužilaštvo ne bude u punom smislu nezavisno.

Duboko smo uvereni da predloženi zakoni ne daju dovoljnu nezavisnost tužilaštvu i plašimo se i ukazali smo više puta, poštovana ministarka, da ono što piše i što je predloženo po nama ne odvezuje ruke tužilaštvu da uđe u bespoštednu borbu sa korupcijom i kriminalom u ovoj zemlji. Nema slobode za naš narod dokle god su niži tužioci u punoj subordinaciji u odnosu na vrhovnu tužiteljku. To je prava stvar.

Druga stvar, nema slobode za naš narod i pravde dok ti tužioci slobodno u domenu svog delovanja ne gone kriminal na svom području, bez diskriminacije i bez pritiska i kontrole od gore.

Treća stvar, nema slobode i pravde za naš narod dok tužilac nema obavezu jednom nedeljno da se obraća javnosti, obavezu, naročito za najteža krivična dela i ona koja izazivaju pažnju javnosti.

Četvrta stvar, nema pravde za narod dok tužilaštvo, barem ono specijalno koje odbijate da uvedete za kriminal visokih državnih funkcionera, nema svoju policiju. Dokle god tužilac mora da moli partijskog kolegu za policijsku asistenciju neće ljudi dočekati rat protiv korupcije i kriminala.

I, šesta stvar, nema slobode i pravde za narod dokle god tužilac nije u obavezi da reaguje i na osnovu saznanja i na osnovu prijave za najteža krivična dela, naročito korupciju.

Mislim da je jako važno da još jednom podvučemo ono što smatramo da je od važnosti za budućnost i pravne stabilnosti i sigurnosti naših građana što se tiče uticaja na izbor sudija i tužilaca.

Dakle, ja mislim da nije dobro predviđeno u predloženim zakonima i pored postojanja disciplinske komisije i pored postojanja sudskog postupka, po krivičnim delima da ne postoji neka vrsta donošenja odluka koje je izmešteno iz tih tela.

Dakle, u ovom trenutku, a vi me ispravite ministarka, da li ja dobro čitam, mi u ovom trenutku imamo i dalje problem da će disciplinska komisija i dalje odlučivati u okviru Saveta, o tome da li je neko dostojan, tj. na neki način dostojan ili bude smenjen sa funkcije sudije ili sa funkcije tužioca, bez obzira na krivični postupak koji se vodi i koji dokazuje neophodnost vođenja disciplinskog postupka.

Ja to razumem, kao neka vrsta prethodnog pitanja. I da je šest meseci minimalna zaprećena kazna. Smatramo da bi mnogo bolje bilo da se ta žalba ne izriče Ustavnom sudu, jer ne vidimo konekciju i nadamo se da ćete mi odgovoriti.

Da se žalba dotičnog sudije ili tužioca, da on izriče žalbu, Ustavnom sudu. Mislim da bi bilo svrsishodnije da na neki način parlament vratimo kao krajnju instancu onih koji odlučuju o toj žalbi, jer bi na taj način dvostepenost bila obezbeđena i izvan, ne samo saveta, nego izvan sudstva kao takvog, tj. pravosuđa.

Dakle, mislim da nije loš parlament na neki način vratiti kao poslednju instancu koja može odlučivati o tome da li završavamo postupak dokazivanja, da je neko prosto nedostojan i da je počinio krivično delo. I taj po meni ne može da ostane ni tih devedeset dana na tom mestu, koji je neki krajnji rok odlučivanja. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, uvažena ministarko, vi ste u pravu u tome da ne treba prozivati ni sudije, ni tužioce po imenu, pa ni u Skupštini, ali ja bih dodao amandman, ako se slažete, ali ni u medijima. Možda naročito ne u medijima, u javnosti.

Naročito bih dodao još jedan amandman ne od strane izvršne vlasti, jer izvršna vlast je ta koja može izazvati strah kod sudija i tužioca, a kritička javnost da, ali mnogo nižeg nivoa. Siguran sam da svako zdravorazumski će reći da je to tačno.

Ono u čemu se apsolutno ne mogu složiti sa onim što ste rekli jeste da personifikacija ispoljavanja izvršenja pravde u Srbiji je vrhovni tužilac Srbije. To je mač ove zemlje i taj mač pravde ima ime i prezime. Ne možemo anonimnost sudije i tužioca u nekom gradu u Srbiji stavljati na isti nivo sa gospođom Dolovac zato što je njeno ime i prezime, njena biografija i ono što žena radi ceo život, profesionalno, lično. Ono što je za narod bitno je da se goni kriminal, a nažalost uz njeno ime ide sve, samo ne gonjenje kriminala, nego ide ćutanje, ide sklanjanje od javnosti.

Zato i tražimo, ministarka, pustite tužioca. Obavežite ga da priča sa javnošću, da daje izveštaj javnosti. Naravno, ne u punom smislu, da otkriva sve delove onoga što radi u gonjenju kriminala, ali mora da ima interakciju sa javnošću. Ako nema interakciju sa imenom i prezimenom, ako to nije simbol pravde, pa ko je onda? Onda će svako da tumači šta je to pravedno, a šta nije, a onda ćemo mi da branimo sudije i njihovu nezavisnost, a oni će da napadaju ako se usude da kritikuju sadašnje nepodnošljivo stanje u Srbiji.

Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Jesu ovo završne odredbe, ali da ponovim nešto što sam pokušao, da je predsednik preleteo preko nas kao predlagača. Dakle, da utvrdimo neke stvari koje se ne tiču gole tehnike i administrativnih rasporeda u samom Savetu.

Ono što mislim da je jako važno ovde napomenuti, još jednom, upravo ono o čemu smo govorili u poslednjih 20 minuta, to je javnost rada ne samo VST, već i samog tužilaštva. Ta javnost rada, kao da se svi slažemo, da je potrebna, ali ono izgleda u čemu se ne slažemo je obaveznost i ne slažemo se izgleda da se ona odredi tačno u nekom roku, svake nedelje da se ta konferencija za štampu održi gde će se javnost obaveštavati, naročito o slučajevima koji su uzbudili tu istu javnost, koji su izazvali neke društvene posledice, neke talase u našem mnjenju.

Na ovaj način, čini mi se, bez te obaveznosti i bez toga opet ostavljajući, kako je uvažena ministarka rekla, podzakonskim aktima da nešto regulišu duboko se ne slažem sa tim. Ima previše pravnih standarda koje ste predložili. Previše. Pravni standardi su ovde i ono snažno utiče i druge stvari koje je za mene ja čitam na jedan način, vlast na potpuno suprotan način i ko će sada tu biti sudija? Pa upravo oni koje vi postavljate, kontrolišete i gde ćete i dalje držati pravdi u Srbiji skinut povez sa očiju i ruke vezane tužilaštvu.

Ovo je jedan od elemenata da se to ne dešava, da javnost može da čuje koga gonite, kakvi su rezultati, dokle ste stigli ili recimo zašto se o nekom važnom krivičnom delu ništa ne dešava. Zato smo tražili obaveznost postupanja tužilaštva, a ne samo dobijem prijavu, aha, interesantno i stavim je u fioku. Čekajte, ima nekih dela koji imaju takvu težinu da mora po njima da se postupa. Nema tu, i ne mislim samo na ona najteža, tradicionalno nazvana. Hvala.

Nisam čuo kolega, ali vrlo kratko ću se obratiti po ovom amandmanu. Voleo bih da ovde svi prisutni poslanici i vlasti i opozicije, zamolio bih uvaženog kolegu predsednika Odbora za pravosuđe da nam da svoje mišljenje za ovaj amandman. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja ne mogu da imam jasnu sliku o našem predloženom amandmanu bez izjašnjenja predsednika Odbora za pravosuđe, gospodina Vlade Đukanovića. Ja ga molim da nam da njegov stav u ime Odbora, koga se ovo i te kako tiče.

Zaista vas molim još jednom, gospodine Đukanoviću, recite nam vaš stav.

Hvala.

Član 108. gospodine predsedniče Skupštine - zašto? Zato što je duboko i trajno narušena koncentracija izdržljivosti narodnih poslanika. A evo zašto? Da ovo ne bi bila ona tužna priča o dedi i unuku ja moram da kažem da ja molim da ministarka pravde jednako sadržajno i detaljno odgovori kolegi Gavriloviću na njegovo pitanje, izuzetne predloge i pitanja, i izuzetnu spretnost koja dugo nije viđena u ovom domu.

Hvala lepo.

Da, gospodine predsedniče Skupštine upravo o tome se i radi. Vidim da ste i vi to primetili.

Dakle član 104. znate kolega koji je sad govorio imao je na raspolaganju jedan parlamentarni institut, a to je pravo na repliku.

Zašto ga nije iskoristio, ja ne znam. Ali, znam da ste vi čuli da je ovo u potpunosti izlaganje bilo neka vrsta replike i zloupotreba instituta povrede Poslovnika.

I sami ste konstatovali da nije povređen stav 107. ili 106. nisam siguran, ali ste vi povredili stav 104. zato što ste dozvolili neometano kolegi Milimiru da on ovde iznosi repliku, iznosi stvari koje nikakve veze nemaju sa onim za šta se javio za reč, a mogao je da traži repliku. Zašto nije tražio repliku? Nije mi jasno, nisam siguran ni da je njemu jasno. Hvala vam.

Da.

I onda šta kaže srpska opozicija? Pa, srpska opozicija kaže – nemojte vašu pravovernost dokazivati na nama, obratite se njima sa kojima imate problem i čuvajte telefone, braćo socijalisti. Čuvajte se.

Setite se Dimitrija Tucovića i vašeg Slobodana Miloševića. Nemojte sad da pokleknete, sad kad je najteže. Sad pokažite stamenost i da ste dostojni i tvrdi „kano klisurine“. I nemojte na nama da prebacujete i da dokazujete da ste vi oni pravi koji oni veruju da vi niste ovih dana.

Pustite nas, izdvojite nas iz vaših unutrašnjih problema koje očigledno imate i porodičnih svađa. A srebrninu čuvate, to znate. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ministarka, mi smo podneli amandman vezano za član 9. Zakona o Visokom savetu tužilaštva samo iz tehničkog razloga, zato što smatramo da su ovde suštinski izmešane odredbe koje su već detaljno precizirane, određene u Zakoniku o krivičnom postupku i nekim drugim propisima.

Dakle, sam član 9. ne vidim kakvu ima pravnu težinu, potrebu uopšte, zašto je uopšte i izneto ovde, zato što su na neki način standardizovani određeni pojmovi koji su već, ponavljam, detaljno obrađeni u nekim drugim zakonima koji se konkretno i uže bave tom problematikom?

Ono što jeste problem to je da iako to nije neposredno vezano za član 9, ovo je inače glas struke, ovo nije politički stav stranke, nego je struka uočila tu nedoslednost koja ne bi ništa vas koštala kao formalne predlagače ovih zakona da se ukloni taj član 9, zato što smatramo da je suvišan, nepotreban i da ne doprinosi na bilo koji način preciziranju odredbi.

Ono što svakako se ne odnosi na član 9, a to jeste da taj problematičan položaj nižih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca, o čemu smo detaljnije govorili i govorićemo kasnije kod narednih amandmana. Smatramo da na taj način će biti nastavljena i na neki način cementirana paraliza rada tužilaštva zbog toga ako dođe nekim slučajem ili ostane sadašnji Vrhovni tužilac, da neće tužioci po Srbiji vršiti svoj posao zato što će biti u strahu ili od tužilaštva ili od toga da završe stanje neaktivnosti, nepostojanja gonjenja određenih važnih krivičnih dela.

Dakle, prvi deo se odnosi na član 9. uz molbu i predlog da je on nepotreban, po nama da se briše, jer je već sadržan u drugim predlozima zakona i ne vidim, zaista, sem terminološke potrebe da se to napiše, ne razumem zbog čega, a nadam se da ćemo dobiti odgovor. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, mi smo podneli amandman na član 11. zakona o tužilaštvu. Da bismo bili precizni, pošto je ovde bila greška malopre, mi tražimo da se taj postojeći član izmeni i da on sada glasi – u cilju obezbeđivanja objektivnog pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti o radu Javnog tužilaštva, ono je dužno da obezbedi informaciju o aktivnostima koje preduzima u vršenju javno tužilačke funkcije i postupcima koje vodi, itd.

Zašto ovaj amandman? Zbog toga što u onome kako je predloženo u Zakonu o tužilaštvu ne postoji obaveznost, nego postoji na neki način upućivanje da se javnost obaveštava, što je potrebno i plemenito i mislim da je važno, ali ono što tražimo i što jeste naš, ne samo pravni, već politički stav, da je Javno tužilaštvo, naročito sam vrh Javnog tužilaštva, dužno i u obavezi naročito najtežim krivičnim delima ili kako je ovde definisano o delima koja izazivaju pažnju javnosti, redovno obaveštava javnost.

Dakle, mi smatramo, da ne samo da je u obavezi, nego čak i da je u obavezi da to radi minimum jednom u sedam dana. To postoji u nekim drugim pravnim sistemima, smatramo da je to potrebno baš iz razloga da bi se izbegle situacije koje smo gledali i na ovoj Skupštini, uvažena ministarka, gde se definiše i priča o tome, o ovom i onom slučaju koji nije dobio odgovarajući pravosudni završetak.

Dakle, potrebno nam je tužilaštvo u neprekidnoj sedmičnoj obaveznosti interakcije sa javnošću i onda ne bismo imali situaciju kakvu imamo sada, da gospođa Dolovac, prosto, pa evo sada smo probili deceniju, kako izbegava na bilo kakav način, na bilo kom slučaju, u bilo kojoj osetljivosti, bilo kojoj težini krivičnog dela da razgovara sa javnošću i onda dolazimo do nepotrebnih spekulacija.

Onda političari, najčešće iz vlasti, vrše javna televizijska suđenja, onda se u televizijskim studijima se raspravlja o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja.

Ovaj amandman po našem mišljenju bi otklonio tu situaciju. Hvala lepo.

Mislim da je čak i slična stvar. Smatramo ovim našim amandmanom da nema nikakvog opravdanja da se članu Saveta, koji je već udaljen sa funkcije za vreme trajanja pritvora, omogući pravni lek protiv odluke o udaljenju sa funkcije iz ovog razloga.

Dakle, on svakako ne može faktički da vrši funkciju člana Saveta dok je u pritvoru, a protiv odluka o određivanju i produženju pritvora on već ima na raspolaganju redovne pravne lekovi koji su u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Dakle, samim tim, ukidanjem pritvora prestaje i osnov sa udaljenja sa ove funkcije na koju se odnosi.

Dakle, čini mi se da je ovo još jedna u nizu nelogičnosti stvari koje pokazuju da ako je član Saveta već stavljen u pritvor i da već ima na raspolaganju pravne lekove vanredne i redovne, koje mu omogućava Zakonik o krivičnom postupku, ne znam zbog čega je ovako nešto potrebno i zbog toga smo nakon reči „udaljenju“ dodali ove predložene stavove iz stava 2.

Hvala lepo.