Gospodine predsedniče, prekršen je član 107. od strane vas, a povodom izlaganja mladog kolege poslanika koji je malopre govorio gledajući u nas i bez izuzetka izgovorio užasnu, monstruoznu stvar, citiram, „ubili ste 20 ljudi“ i ponovio to nekoliko puta.

Ne bi možda to bilo neobično. Ne bi možda bilo neobično da ne dolazi u momentu kada sledi sledeća rečenica gde taj isti mladi kolega apeluje na dvotrećinsku većinu. Znači, tražite dvotrećinsku većinu od ljudi koje u prethodnoj sekundi optužujete bezočno i bezumno da su ubili 20 ljudi u ovom domu. Gospodine predsedniče, ne sme da se dozvoli takav rečnik, po meni. Ovakve stvari, tako ljudi iz većine vide pravdu, tako vide sudove, tako vide tužilaštva, evo, sad smo mogli lepo da vidimo.

Znači, ustade čovek i ladno kaže „ubili ste 20 ljudi“ i nikom ništa, i nikom ništa, čime je ukaljao ovaj dom i bacio tonu katrana na SNS kojoj pripada, jer zamislite kada bi se krenulo, koliko su stranka i stranke iz koje je mladi gospodin potekao, koliko tu ima raznih razaranja, smrti i ratova, pa na šta bi to ličilo? Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče Skupštine.

Neće Srbija ni u kom smislu napredovati i izvući se iz dubukog blata dok tužilaštvo zaista ne bude u poziciji da mu se odvežu ruke. Niko od građana Srbije ne može biti siguran za koga kod da glasa, kako god da je opredeljen, koje nacionalnosti, socijalnog statusa, dok tužilaštvo ne bude u punom smislu nezavisno.

Duboko smo uvereni da predloženi zakoni ne daju dovoljnu nezavisnost tužilaštvu i plašimo se i ukazali smo više puta, poštovana ministarka, da ono što piše i što je predloženo po nama ne odvezuje ruke tužilaštvu da uđe u bespoštednu borbu sa korupcijom i kriminalom u ovoj zemlji. Nema slobode za naš narod dokle god su niži tužioci u punoj subordinaciji u odnosu na vrhovnu tužiteljku. To je prava stvar.

Druga stvar, nema slobode za naš narod i pravde dok ti tužioci slobodno u domenu svog delovanja ne gone kriminal na svom području, bez diskriminacije i bez pritiska i kontrole od gore.

Treća stvar, nema slobode i pravde za naš narod dok tužilac nema obavezu jednom nedeljno da se obraća javnosti, obavezu, naročito za najteža krivična dela i ona koja izazivaju pažnju javnosti.

Četvrta stvar, nema pravde za narod dok tužilaštvo, barem ono specijalno koje odbijate da uvedete za kriminal visokih državnih funkcionera, nema svoju policiju. Dokle god tužilac mora da moli partijskog kolegu za policijsku asistenciju neće ljudi dočekati rat protiv korupcije i kriminala.

I, šesta stvar, nema slobode i pravde za narod dokle god tužilac nije u obavezi da reaguje i na osnovu saznanja i na osnovu prijave za najteža krivična dela, naročito korupciju.

Mislim da je jako važno da još jednom podvučemo ono što smatramo da je od važnosti za budućnost i pravne stabilnosti i sigurnosti naših građana što se tiče uticaja na izbor sudija i tužilaca.

Dakle, ja mislim da nije dobro predviđeno u predloženim zakonima i pored postojanja disciplinske komisije i pored postojanja sudskog postupka, po krivičnim delima da ne postoji neka vrsta donošenja odluka koje je izmešteno iz tih tela.

Dakle, u ovom trenutku, a vi me ispravite ministarka, da li ja dobro čitam, mi u ovom trenutku imamo i dalje problem da će disciplinska komisija i dalje odlučivati u okviru Saveta, o tome da li je neko dostojan, tj. na neki način dostojan ili bude smenjen sa funkcije sudije ili sa funkcije tužioca, bez obzira na krivični postupak koji se vodi i koji dokazuje neophodnost vođenja disciplinskog postupka.

Ja to razumem, kao neka vrsta prethodnog pitanja. I da je šest meseci minimalna zaprećena kazna. Smatramo da bi mnogo bolje bilo da se ta žalba ne izriče Ustavnom sudu, jer ne vidimo konekciju i nadamo se da ćete mi odgovoriti.

Da se žalba dotičnog sudije ili tužioca, da on izriče žalbu, Ustavnom sudu. Mislim da bi bilo svrsishodnije da na neki način parlament vratimo kao krajnju instancu onih koji odlučuju o toj žalbi, jer bi na taj način dvostepenost bila obezbeđena i izvan, ne samo saveta, nego izvan sudstva kao takvog, tj. pravosuđa.

Dakle, mislim da nije loš parlament na neki način vratiti kao poslednju instancu koja može odlučivati o tome da li završavamo postupak dokazivanja, da je neko prosto nedostojan i da je počinio krivično delo. I taj po meni ne može da ostane ni tih devedeset dana na tom mestu, koji je neki krajnji rok odlučivanja. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dakle, uvažena ministarko, vi ste u pravu u tome da ne treba prozivati ni sudije, ni tužioce po imenu, pa ni u Skupštini, ali ja bih dodao amandman, ako se slažete, ali ni u medijima. Možda naročito ne u medijima, u javnosti.

Naročito bih dodao još jedan amandman ne od strane izvršne vlasti, jer izvršna vlast je ta koja može izazvati strah kod sudija i tužioca, a kritička javnost da, ali mnogo nižeg nivoa. Siguran sam da svako zdravorazumski će reći da je to tačno.

Ono u čemu se apsolutno ne mogu složiti sa onim što ste rekli jeste da personifikacija ispoljavanja izvršenja pravde u Srbiji je vrhovni tužilac Srbije. To je mač ove zemlje i taj mač pravde ima ime i prezime. Ne možemo anonimnost sudije i tužioca u nekom gradu u Srbiji stavljati na isti nivo sa gospođom Dolovac zato što je njeno ime i prezime, njena biografija i ono što žena radi ceo život, profesionalno, lično. Ono što je za narod bitno je da se goni kriminal, a nažalost uz njeno ime ide sve, samo ne gonjenje kriminala, nego ide ćutanje, ide sklanjanje od javnosti.

Zato i tražimo, ministarka, pustite tužioca. Obavežite ga da priča sa javnošću, da daje izveštaj javnosti. Naravno, ne u punom smislu, da otkriva sve delove onoga što radi u gonjenju kriminala, ali mora da ima interakciju sa javnošću. Ako nema interakciju sa imenom i prezimenom, ako to nije simbol pravde, pa ko je onda? Onda će svako da tumači šta je to pravedno, a šta nije, a onda ćemo mi da branimo sudije i njihovu nezavisnost, a oni će da napadaju ako se usude da kritikuju sadašnje nepodnošljivo stanje u Srbiji.

Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Jesu ovo završne odredbe, ali da ponovim nešto što sam pokušao, da je predsednik preleteo preko nas kao predlagača. Dakle, da utvrdimo neke stvari koje se ne tiču gole tehnike i administrativnih rasporeda u samom Savetu.

Ono što mislim da je jako važno ovde napomenuti, još jednom, upravo ono o čemu smo govorili u poslednjih 20 minuta, to je javnost rada ne samo VST, već i samog tužilaštva. Ta javnost rada, kao da se svi slažemo, da je potrebna, ali ono izgleda u čemu se ne slažemo je obaveznost i ne slažemo se izgleda da se ona odredi tačno u nekom roku, svake nedelje da se ta konferencija za štampu održi gde će se javnost obaveštavati, naročito o slučajevima koji su uzbudili tu istu javnost, koji su izazvali neke društvene posledice, neke talase u našem mnjenju.

Na ovaj način, čini mi se, bez te obaveznosti i bez toga opet ostavljajući, kako je uvažena ministarka rekla, podzakonskim aktima da nešto regulišu duboko se ne slažem sa tim. Ima previše pravnih standarda koje ste predložili. Previše. Pravni standardi su ovde i ono snažno utiče i druge stvari koje je za mene ja čitam na jedan način, vlast na potpuno suprotan način i ko će sada tu biti sudija? Pa upravo oni koje vi postavljate, kontrolišete i gde ćete i dalje držati pravdi u Srbiji skinut povez sa očiju i ruke vezane tužilaštvu.

Ovo je jedan od elemenata da se to ne dešava, da javnost može da čuje koga gonite, kakvi su rezultati, dokle ste stigli ili recimo zašto se o nekom važnom krivičnom delu ništa ne dešava. Zato smo tražili obaveznost postupanja tužilaštva, a ne samo dobijem prijavu, aha, interesantno i stavim je u fioku. Čekajte, ima nekih dela koji imaju takvu težinu da mora po njima da se postupa. Nema tu, i ne mislim samo na ona najteža, tradicionalno nazvana. Hvala.

Nisam čuo kolega, ali vrlo kratko ću se obratiti po ovom amandmanu. Voleo bih da ovde svi prisutni poslanici i vlasti i opozicije, zamolio bih uvaženog kolegu predsednika Odbora za pravosuđe da nam da svoje mišljenje za ovaj amandman. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Ja ne mogu da imam jasnu sliku o našem predloženom amandmanu bez izjašnjenja predsednika Odbora za pravosuđe, gospodina Vlade Đukanovića. Ja ga molim da nam da njegov stav u ime Odbora, koga se ovo i te kako tiče.

Zaista vas molim još jednom, gospodine Đukanoviću, recite nam vaš stav.

Hvala.

Član 108. gospodine predsedniče Skupštine - zašto? Zato što je duboko i trajno narušena koncentracija izdržljivosti narodnih poslanika. A evo zašto? Da ovo ne bi bila ona tužna priča o dedi i unuku ja moram da kažem da ja molim da ministarka pravde jednako sadržajno i detaljno odgovori kolegi Gavriloviću na njegovo pitanje, izuzetne predloge i pitanja, i izuzetnu spretnost koja dugo nije viđena u ovom domu.

Hvala lepo.

Da, gospodine predsedniče Skupštine upravo o tome se i radi. Vidim da ste i vi to primetili.

Dakle član 104. znate kolega koji je sad govorio imao je na raspolaganju jedan parlamentarni institut, a to je pravo na repliku.

Zašto ga nije iskoristio, ja ne znam. Ali, znam da ste vi čuli da je ovo u potpunosti izlaganje bilo neka vrsta replike i zloupotreba instituta povrede Poslovnika.

I sami ste konstatovali da nije povređen stav 107. ili 106. nisam siguran, ali ste vi povredili stav 104. zato što ste dozvolili neometano kolegi Milimiru da on ovde iznosi repliku, iznosi stvari koje nikakve veze nemaju sa onim za šta se javio za reč, a mogao je da traži repliku. Zašto nije tražio repliku? Nije mi jasno, nisam siguran ni da je njemu jasno. Hvala vam.

Da.

I onda šta kaže srpska opozicija? Pa, srpska opozicija kaže – nemojte vašu pravovernost dokazivati na nama, obratite se njima sa kojima imate problem i čuvajte telefone, braćo socijalisti. Čuvajte se.

Setite se Dimitrija Tucovića i vašeg Slobodana Miloševića. Nemojte sad da pokleknete, sad kad je najteže. Sad pokažite stamenost i da ste dostojni i tvrdi „kano klisurine“. I nemojte na nama da prebacujete i da dokazujete da ste vi oni pravi koji oni veruju da vi niste ovih dana.

Pustite nas, izdvojite nas iz vaših unutrašnjih problema koje očigledno imate i porodičnih svađa. A srebrninu čuvate, to znate. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Ministarka, mi smo podneli amandman vezano za član 9. Zakona o Visokom savetu tužilaštva samo iz tehničkog razloga, zato što smatramo da su ovde suštinski izmešane odredbe koje su već detaljno precizirane, određene u Zakoniku o krivičnom postupku i nekim drugim propisima.

Dakle, sam član 9. ne vidim kakvu ima pravnu težinu, potrebu uopšte, zašto je uopšte i izneto ovde, zato što su na neki način standardizovani određeni pojmovi koji su već, ponavljam, detaljno obrađeni u nekim drugim zakonima koji se konkretno i uže bave tom problematikom?

Ono što jeste problem to je da iako to nije neposredno vezano za član 9, ovo je inače glas struke, ovo nije politički stav stranke, nego je struka uočila tu nedoslednost koja ne bi ništa vas koštala kao formalne predlagače ovih zakona da se ukloni taj član 9, zato što smatramo da je suvišan, nepotreban i da ne doprinosi na bilo koji način preciziranju odredbi.

Ono što svakako se ne odnosi na član 9, a to jeste da taj problematičan položaj nižih tužilaca u odnosu na Vrhovnog tužioca, o čemu smo detaljnije govorili i govorićemo kasnije kod narednih amandmana. Smatramo da na taj način će biti nastavljena i na neki način cementirana paraliza rada tužilaštva zbog toga ako dođe nekim slučajem ili ostane sadašnji Vrhovni tužilac, da neće tužioci po Srbiji vršiti svoj posao zato što će biti u strahu ili od tužilaštva ili od toga da završe stanje neaktivnosti, nepostojanja gonjenja određenih važnih krivičnih dela.

Dakle, prvi deo se odnosi na član 9. uz molbu i predlog da je on nepotreban, po nama da se briše, jer je već sadržan u drugim predlozima zakona i ne vidim, zaista, sem terminološke potrebe da se to napiše, ne razumem zbog čega, a nadam se da ćemo dobiti odgovor. Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća, mi smo podneli amandman na član 11. zakona o tužilaštvu. Da bismo bili precizni, pošto je ovde bila greška malopre, mi tražimo da se taj postojeći član izmeni i da on sada glasi – u cilju obezbeđivanja objektivnog pravovremenog i tačnog obaveštavanja javnosti o radu Javnog tužilaštva, ono je dužno da obezbedi informaciju o aktivnostima koje preduzima u vršenju javno tužilačke funkcije i postupcima koje vodi, itd.

Zašto ovaj amandman? Zbog toga što u onome kako je predloženo u Zakonu o tužilaštvu ne postoji obaveznost, nego postoji na neki način upućivanje da se javnost obaveštava, što je potrebno i plemenito i mislim da je važno, ali ono što tražimo i što jeste naš, ne samo pravni, već politički stav, da je Javno tužilaštvo, naročito sam vrh Javnog tužilaštva, dužno i u obavezi naročito najtežim krivičnim delima ili kako je ovde definisano o delima koja izazivaju pažnju javnosti, redovno obaveštava javnost.

Dakle, mi smatramo, da ne samo da je u obavezi, nego čak i da je u obavezi da to radi minimum jednom u sedam dana. To postoji u nekim drugim pravnim sistemima, smatramo da je to potrebno baš iz razloga da bi se izbegle situacije koje smo gledali i na ovoj Skupštini, uvažena ministarka, gde se definiše i priča o tome, o ovom i onom slučaju koji nije dobio odgovarajući pravosudni završetak.

Dakle, potrebno nam je tužilaštvo u neprekidnoj sedmičnoj obaveznosti interakcije sa javnošću i onda ne bismo imali situaciju kakvu imamo sada, da gospođa Dolovac, prosto, pa evo sada smo probili deceniju, kako izbegava na bilo kakav način, na bilo kom slučaju, u bilo kojoj osetljivosti, bilo kojoj težini krivičnog dela da razgovara sa javnošću i onda dolazimo do nepotrebnih spekulacija.

Onda političari, najčešće iz vlasti, vrše javna televizijska suđenja, onda se u televizijskim studijima se raspravlja o nečemu o čemu ne bi trebalo da se raspravlja.

Ovaj amandman po našem mišljenju bi otklonio tu situaciju. Hvala lepo.

Mislim da je čak i slična stvar. Smatramo ovim našim amandmanom da nema nikakvog opravdanja da se članu Saveta, koji je već udaljen sa funkcije za vreme trajanja pritvora, omogući pravni lek protiv odluke o udaljenju sa funkcije iz ovog razloga.

Dakle, on svakako ne može faktički da vrši funkciju člana Saveta dok je u pritvoru, a protiv odluka o određivanju i produženju pritvora on već ima na raspolaganju redovne pravne lekovi koji su u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Dakle, samim tim, ukidanjem pritvora prestaje i osnov sa udaljenja sa ove funkcije na koju se odnosi.

Dakle, čini mi se da je ovo još jedna u nizu nelogičnosti stvari koje pokazuju da ako je član Saveta već stavljen u pritvor i da već ima na raspolaganju pravne lekove vanredne i redovne, koje mu omogućava Zakonik o krivičnom postupku, ne znam zbog čega je ovako nešto potrebno i zbog toga smo nakon reči „udaljenju“ dodali ove predložene stavove iz stava 2.

Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedniče.

Mi smo podneli amandman na član 13. baš zbog toga što tražimo da se nakon reči „funkcija“ i zareza izbaci „ako ovim zakonom nije drugačije uređeno“. Zašto? Zato što smatramo da istaknuti pravnici koji su već članovi saveta i koji već imaju izuzetno visoku platu predviđenu ovim predlogom u odnosu na situaciju u Srbiji, dakle, oni imaju platu u rangu vrhovnog javnog tužioca i predsednika Vrhovnog suda, ne može im se, po nama, omogućiti da se bave nekim drugim dodatnim zanimanjem koje bi moglo da ugrozi i njihovu nezavisnost, ali i njihovu punu posvećenost poslu koji ih očekuje u okviru rada ovog saveta.

Dakle, te ljude koji su istaknuti pravnici i koji po našem mišljenju, što ste čuli, verovatno 1.000 puta tokom ove rasprave, svih ovih sati koje ste proveli ovde, mogli ste čuti vrlo precizno da imamo osnovanu sumnju koja nije opovrgnuta ni jednim nastupom ovde i koja apsolutno nema veze ni sa kakvom ličnošću, ni sa kakvom političkom partijom koja stoji sa druge strane, ali ta sumnja definitivno postoji, ne samo kod nas i to ne kažemo mi, već to kažu stručni ljudi u ovoj zemlji koji se bave ovim predlozima zakona, da će biti omogućeno ljudima koji će biti birani, ako ne uspe, a verovatno neće dvotrećinska većina, da istaknuti pravnici uđu u taj Savet pod uticajem izvršne vlasti i dnevne politike, tj. ove vlasti.

A, onda vi kažete da postoji na osnovu ovoga mogućnost da se bave i drugom plaćenom delatnošću. Njihov posao isključivo rad u Savetu i njihov posao je za to ogromno plaćen narodnim novcem.

Dakle, ovim amandmanom mi pokušavamo da ih onemogućimo da rade dodatne poslove i dodatne stvari. Dakle, to je ono što tražimo. Treba da biraju sutra tužioce, a po vašim predlozima ti tužioci će uglavnom da gledaju u nebo, tj. u nevidljivu tužiteljku i neće reagovati u svojim sredinama i neće goniti krivična dela i to je odgovor na ono zašto smo protiv ovoga, zato što nećete da pustite čelični stisak nad pravosuđem ove zemlje. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče.

Naš amandman u suštini se odnosi na procentualno uvećanje za platu. Smatramo da ovo kako smo precizirati, u stvari brisanje dela ovog stava, i to jeste usklađivanje sa predlogom koji je dao CEPRIS, vi znate o čemu se radi, u suštini Nacrt zakona o Visokom savetu sudstva je to obrazložio, s obzirom na to da svaki izborni član Saveta ima pravo na osnovu platu jednako osnovnoj plati predsednika Vrhovnog suda, najviše šesta platna grupa, smatramo da je sasvim dovoljno da se mesečna nadoknada članu Saveta po položaju, a to je predsednik Vrhovnog suda uveća za 20%, a ne za 30%, kako je predložilo Ministarstvo pravde.

Ovde imamo puno razloga zašto smo ovo predložili. Između ostalog smatramo, kao što smo i za prethodni amandman rekli, gde ćete časnije, važnije i većeg posla i važnijeg posla i više posla od posla koje ove ljude čeka? Potpuno je za nas neshvatljivo da ostavljate mogućnost, uz svo uvažavanje časne profesije, da neko može da misli da dok obavlja ovu funkciju može nečim drugim da se bavi.

Onog momenta, u ovakvom društvu, sa ovakvim pravosuđem i u ovakvoj zemlji gde ljudi zaista zbog galopirajuće inflacije, zbog nenormalno visokih cena stavljati ovakvu platu i uvećavati je za 30% - mislimo da je 20% sasvim dovoljno, stavlja se u rang najviših nosilaca pravosudnih funkcija u ovoj zemlji i mislimo, smatramo da je to potpuno dovoljno i ne vidimo zbog čega ovaj amandman ne bi bio uvažen, a pogotovo ne vidimo ko je taj ko će biti u Savetu i ko će da kaže – znate šta, ja sam toliko velik pravnik i tolika sam pravna veličina i pošten čovek da eto tih 10%, izvinite, mene to ipak onemogućava da se bavim časnim, a toliko odgovornim poslom u situaciji u kojoj nam je pravosuđe zaista u lošem stanju. Hvala.