Tako je. Šta je loše u obožavanju? Mislim da vi u SNS-u to dobro znate.
Da zaključim. Činjenica da danas kada imamo jako puno problema, mada je to pleonazam, imamo puno problema u državi, imamo puno problema u fiskalnom sistemu, imamo puno problema u nemogućnosti punjenja budžeta, u prihodovnoj strani, šta je poruka koju šaljemo? Danas kada uvodimo notare, koji su nam razvalili pravosudni sistem za pet dana, kao što smo i upozoravali, šta je poruka? Da nema potrebe, da možete još da sačekate sa ovim poreskim prijavama. One su spremne. Ceo sistem je pripremljen. Zašto? Koji je to interes da se ne primenjuje?
Da li je tačno da su obuku prošli ljudi koji su mahom na ugovoru? Da li je to tačno? Ne znam da li vi možete da mi odgovorite? Da je ministar Vujović tu, on bi možda mogao. Mene to zanima. Ne optužbe. Ne napadi. Ne kantari, kojima se meri da li neko nekog mrzi. Nećete nas uvući u to blato. Nećete. To nećemo dozvoliti. Mi tražimo istinu. Tražimo da se kaže zašto ovo radite na ovakav način? Da li ste svesni u kakvom nam je stanju sistem, i fiskalni i lokalna samouprava i privreda i smanjenje penzija i plata i izjava da neće Skupština odlučivati o smanjenju penzija?
Pazite, molim vas, jel vi znate, poštovane kolege, ko smo mi danas ovde? Jel smo mi klub prijatelja…

Završavam.
Jel smo mi klub prijatelja koji priča o efemernim stvarima ili o nečemu što su zakoni ove zemlje? Nećemo da dozvolimo da nam to bilo ko oduzima. Hvala.

Kao što su moje kolege govorile već, ovim amandmanom takođe pokušavamo da donekle preciziramo koja su znanja i koje su umeća, i koje su stvari neophodne za ljude koji će vršiti funkciju u okviru državnog aparata, pri čemu želimo da to jasno preciziramo i da poboljšamo ono što se traži od ljudi koji će obavljati te funkcije.
Smatramo da u 21. veku u okviru evropskih integracija za koje se svi zalažemo, nije prosto normalno i čini mi se nije dovoljno da je neko ovako predstavljen u činovničkom smislu.
Ponavljam, nekoliko puta smo rekli tokom prethodne rasprave, činovništvo, državna uprava je stub srpske države. U tom smislu, pošto smo građanska država, pošto smo država okrenuta evropskim integracijama, neophodno je da ljudi koji imaju zvanje viši savetnik, savetnik ili mlađi savetnik imaju znanje engleskoj jezika kao obavezno i imaju znanje rada na računaru. To je nešto što je abeceda ili azbuka, kako kome više odgovara.
Ako to ponovo ignorišemo, onda će se otvoriti put tome da se ljudi primaju i podižu na određena zvanja na jedan arbitraran način. Ostavljaće se raznim komisijama u okviru ministarstava, u okviru državne uprave da procenjuju ko je za šta sposoban i šta da radi.
Ako ovaj amandman usvojite, što vas molim, imaćemo precizniju odrednicu ko šta, na kom mestu može da obavlja. Ne vidim šta je loše u ovom preciziranju. Znam da vama to lično nikako ne smeta i vašim saradnicima, siguran sam. Ali, pitam i većinu zašto je problem precizirati znanje engleskog i rad na računaru?
Razumem da možda neki od vas imaju možda i neki lični problem, ali onda ustanite pa recite. Nemojte da našu državu upravu na ovaj način uskratimo širine znanja i širine iskustva koje zahteva vreme, ne zakoni, nego vreme i život. Ovakav amandman ako se ne usvoji, naš zakon će ići iza života, iza vremena u kojem se donosi. To je za svaki parlament najgora opcija. Hvala.

Mi predlažemo kao i u prethodnim amandmanima u suštini da se u članu 40. stav 2. promeni i da glasi da je za rad na poslovima na zvanju saradnika, državni službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, najmanje tri godine radnog iskustva u struci, i ono što mi predlažemo, znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru.
Smatramo da bi ovo u značajnom meri doprinelo kvalitetnijem radu državnog službenika. Nismo čuli nikakvo određene niti od strane većine, niti od vas uvažena ministarka, zbog čega je ovo štetno, zašto je ovo nepotrebno, zašto ovo ne doprinosi, zbog čega ne doprinosi, šta je to što kvari ono što ste zamislili da nam državni službenici budu bolji, kako smo čuli imate celishodnija rešenja. Ja bih vas molio da nam kažete zbog čega, dakle, zašto znanje engleskog jezika i znanje rada na računaru ne može da unapredi rad državnog službenika u ovom rangu, zašto ne može da njegov rad učini kvalitetnijim, dostupnim građanima i, što je mnogo važnije, dostupne vremenu u kojem živimo i u procesima u kojima se ova država nalazi. Sada je to već očigledno, ti procesi su nepovratni.
Zbog čega onda naše službenike ne bi učinili efikasnijim, boljim, kvalitetnijim i u skladu sa strateškim opredeljenjem ove države, ako zaista želimo da gradimo uspešan, kvalitetan državni aparat, činovnički aparat. Smatram i DS smatra da ti ljudi koji rade odgovorne, na profesionalan način poslove, moraju imati znanje engleskog jezika, barem i znanje rada na računaru, što pretpostavljam da većina ima, ali ovako bi izbegli situaciju da se neko, uzimam vreme poslaničke grupe, koristi na raznim konkursima sadašnjim nedefinisanim stanjem, ispunjeno širokim terminima koji se pozivaju na isključivo na stručnu spremu, koja, kao što znate, u Srbiji, juče smo imali kvalitetnu raspravu, je vrlo diskutabilna.
Imamo situaciju gde se visoka akademska zvanja, verovatno, plagiraju i imamo situaciju gde ljudi završavaju sumnjive više škole ili fakultete, gde se zapošljavaju u javna preduzeća i državnu upravu. Pomozite ovoj državni, ministarka, da zaustavimo taj trend partijskog zapošljavanja bez jasnih kvalifikacija, kada znate i vi i ja da su ljudi u poslednje dve godine primani i u javnu upravu i u javna preduzeća ne sa znanjem engleskog jezika i računara, nego pitanje da li uopšte imaju jasnu legalnu kvalifikaciju za ono za šta su se prijavili.
Ovo je jedan iskorak da upravo to zaustavimo, da ljudi koji nemaju nikakve kvalifikacije, imaju sumnjive diplome sa sumnjivih univerziteta sada pokušamo da stanemo na put toj praksi time što ćemo reći – moraš da znaš engleski jezik i moraš da znaš da radiš na računaru, što će verifikovati odgovarajuća komisija.
Ovako ćemo imati vrlo lošu praksu koja će se nastaviti. Imam dva, tri moja partijska čoveka sa lokala koji sad baš hoće da rade u državnoj upravi i hoće da kažu – ja sam pomoćnik ministra, državni sekretar. Imate ih i vi u Vlade i vašem ministarstvu, a dobro znate, o tome smo pričali pa su se kolege iz većine jako ljutile.
To je realnost u kojoj Srbija danas živi. Ako prihvatite ovaj ili amandman ovog tipa koji smo podneli za prethodne članove, smatraćemo da ste uvažili nape argumente i da ste uvažili realnost u kojoj državna uprava u Srbiji ne funkcioniše, a za šta ste vi apsolutno odgovorni, ne za nefunkcionisanje, već za ceo ovaj segment. Hvala.

U ovoj članu mi suštinski tražimo istu stvar. Da ja ne bih ponavljao svu argumentaciju koju sam vam rekao, molim nadležnu ministarku, ovde prisutnu, koju zaista cenimo, da, molim vas, prihvatite ovo sve što smo rekli. Ne vidimo, ne čujemo argument jasan zašto se ove odredbe ne bi precizirale, zašto se ne postave jasni, precizni kriterijumi. Dajte jednom u našoj praksi da u državnoj upravi postavimo precizne kriterijume, da ne bude sve toliko fluidno, znate, da se ne završi, sve što pokušavamo reforme u ovoj zemlji, na ovaj način, kako je uvaženi kolega malo pre objašnjavao.
Predsednik Vlade uči i govori četiri, pet jezika, a vi nećete u državnu upravu da uvedete jedan, jedan samo. Pa šta je to? Ništa, naspram premijerova četiri. Pa, kaže kolega - nemoguće je da neko završi fakultet, ja ne verujem da postoji taj da ne zna engleski jezik. Samo se okrenite u vašoj poslaničkoj grupi. Pa, kako možete toliko biti odvojeni od realnosti? Siguran sam da kolega uvaženi zna o čemu ja pričam. I ja ne mogu da verujem da ljudi kupuju diplome, pa ih kupuju, i ja ne mogu da verujem da neko plagira visoko akademsko zvanje, pa ga plagira. Ali, ovo su u pitanju ljudi koji su savetnici, koji rade u državnoj upravi. Ti ljudi, odmah sam rekao, uvaženi kolega, ti ljudi već, siguran sam, u velikom broju znaju taj jezik i znaju rad na računaru, a zašto onda ne pratimo život koji se oko nas dešava? Zašto ga ignorišemo? Dajte da potvrdimo to. A onda, kada bih bio zloban, a nisam, nisam zaista, mogao bih da kažem - ne odgovara većini da se precizira, jer nemaju dobre kadrove koji znaju jezike i rad na računaru. Mogao bih, a neću. Nemojte da to podmećete onda nekome iz opozicije, da se zamisli, pa to kaže i onda se svađamo. Nećemo da se svađamo sa vama, samo mislim da je ovo dobra stvar za državu Srbiju i njenu upravu. Molim vas kolega, vi vrlo dobro znate da bi ste recimo vi prošli, ne obraćam vam se lično, ali vi biste sigurno ispunili ove kriterijume. Što onda ne date i drugima da imaju jednak aršin prema ljudima koji će da vode državnu upravu Republike Srbije? Hvala.

Govori sve vreme o stranci predlagača.

Samo da preciziramo. Kada se govori stranci predlagača koja nema nikoga, a da nije osuđivan da postavi na određena mesta. Stranka predlagača se zove DS, ja i kolege smo predlagači. Dakle, mi smo kriminalci. To je ergo. Dakle, mi smo kriminalci. To je rekao uvaženi kolega, jer da imamo, mi bi ih stavili na neka mesta.
Pazite, to kaže čovek koji vodi većinu ove Skupštine, predstavlja je najbolje što može, iz vlasti koja je pustila na slobodu preko dve i po, tri hiljade osuđenih kriminalaca, svojih članova. To kaže čovek koji je voljom većine onemogućio DS da precizira kriterijume, recimo, kod kriterijuma za fizičko obezbeđenje, da ne može neko ko je osuđivan. Oni to nisu hteli i sada čovek kaže – vi nemate nikoga da nije osuđivan. Pazite to. To je opasna teza. Uhapšeno je 66 članova DS tokom vaše vlasti. Od toga se ni jedan, što mi je jako drago, ne nalazi više u zatvoru, nije ni osuđen. Niko od njih. Ako već mašete sa tim, što inače nije stvar poslanika, već tužilaštva i sudova, što je naravno neukusno, onda bar budite precizni.
Mi hoćemo pravdu i hoćemo da oni koji krše zakon odgovaraju. Ali, ponavljam i apelujem i tražim da se prestane sa kriminalizacijom jednog segmenta našeg društva i jedne političke organizacije. Ako nastavite sa tim, budite sigurni da će DS jednako odgovoriti vama, zato što i u vašem kukolju ima žita i meni je žao tog žita, malo što ima u vašem kukolju, pa se zbog toga suzdržavam. Ali nije u radu, nije kukolj uvreda. Molim vas, to nije uvreda, to je agrarni termin.

Hvala na tome. Zaista nisam želeo nikog da uvredim kada govorim kroz agrarnu terminologiju. Jednako je uvredljivo i red voženje za koji je moja koleginica kažnjena i jednako je uvredljivo i prohromski sud za zagrevanje vode zbog koga sam ja opomenut. Izvinite, molim vas.
Mi smo juče i prekjuče slušali strašne stvari, pa niko nije reagovao. Ne kažem da vi ne biste, gospodine predsedavajući, u jednom momentu čak i jeste reagovali, ali nemojte baš sad oko nečega što se zove žito i kukolj, što je narodna poslovica. Sad za to treba da bude opozicija još kriva, a prethodni govornik apsolutno ništa o amandmanu nije pričao, nego je pričao o političkim protivnicima. Da li je tačno? Jeste. I, šta sad? Što niste rekli – vratite se na amandman? Niste rekli, nego je bila tema da mi nemamo kadrove, jer možda smo svi krivično kažnjeni. Zamislite vi to? Mi smo krivično kažnjeni, mi smo stranka tajkuna, a tajkuni vam vode javna preduzeća. Glasate li za žute, glasate za tajkune. Ono, op, civik, tajkuni u SNS vode javna preduzeća.
(Zoran Babić, s mesta: Da li je ovo tema? Molim vas, šta je ovo?)
Ovo nije tema, ali ovo je odgovor. Ovo je odgovor na optužbu da smo mi ono što tvrdite da jesmo, a građani sve više vide da nismo.

Hvala vam puno i molio bih da mi vratite nekih 20 sekundi, samo da iskoristim do kraja.

Još jednom molim, apelujem, tražim da se vratimo na amandman DS, ili kolega, koji je istovetan, da kroz taj amandman pokušamo da popravimo rad državne uprave, da preciziramo kriterijume sa kojima se slažu kolege iz većine, čuli smo malopre.
Osnovno pitanje je – zašto je onda problem da to preciziramo? Ako se vi slažete, a čujem da se slažete, znamo i da se ministarka slaže, zbog čega, zašto nećete da kažemo da ljudi moraju znati engleski i da moraju da znaju rad na računaru? Pa, neka znaju u komunalnoj policiji, ništa im neće faliti. Vidim, sad je vrlo omiljena, kao i u vreme zlog Đilasa. Evo, da popravimo njihov rad. Evo, i njihov rad da popravimo. Dajte da se složimo. Rekli ste to, hajde deklarativno da prenesemo u praktično. To je sve što traži DS bez namere da se svađamo, jer to je samo gubljenje vremena i resursa. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Malo pojašnjenje. Vidim da se dosta zbrke dešava ovde u sali. Mi smo apsolutno na vašoj strani. Mi vama dajemo punu podršku da prevaziđete svađe i da prevaziđete pritiske koje naprednjaci surovo na vama primenjuju sve vreme.
Moram da dodam da dodam, radi pojašnjenja, pozivanje na pokojnog profesora Lukića, na Slobodana Jovanovića, takođe pokojnog, u ovom kontekstu je apsolutno neodogovarajuće. Da, tačno je da oni stoje na vrhu piramide državne uprave, ali oni su birani. Ovo su kriterijumi za državne činovnike i ovi se kriterijumi ne odnose na radnike javnog komunalnog preduzeća u Futogu, kako ste rekli, ni u kom slučaju.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Malopre je ona rekla.)
Ne, nije tačno da je to rekla. Ona je rekla, moja uvažena koleginica Gordana Čomić je rekla da je jedna stvar kada se bira neko na izborima, a druga stvar je kada neko radi u državnoj strukturi, a vi, vaše kolege su pričali o javnim komunalnim preduzećima. Neću da imenujem čoveka, uvažavam ga, ali on je pričao. Mogao je onda da kaže, recimo, u Majdanpeku, čovek koji vodi centar za kulturu. To je deo uprave. Direktor centra za kulturu je izvesni gospodin Brandušanović, koji je mašinski tehničar. Evo, on vodi kulturu, recimo, u Majdanpeku. Da li on veruje u budućnost koja mu je predstavljena?
Moram da dodam da ono što mi pokušavamo ovim amandmanom i svim ovim amandmanima nije da ulazimo u neprekidne rasprave sa većinom oko nečega što ne postoji, a to je neslaganje, jer ja vidim da se oni slažu. Mi pokušavamo da ubedimo uvaženu ministarku da prihvati ove amandmane, da bi se uklonila arbitrarnost, da bi se uklonila loša praksa koja postoji na svim nivoima, da bi se uklonile te štetne stvari kojima obiluje naša država.

Završavam sa još jednom rečenicom.
Molim vas da uvažite ono što pokušavamo kroz ovaj amandman da postignemo, a ne da nam pričate o Vojvodini i ne da nam pričate o političkim stvarima, što vi dozvoljavate, gospodine predsedavajući, a ne bi trebalo. Hvala.

Gde Vlada stade, ja produžavam.
Da se usvoji ovaj amandman bilo bi jako dobro ministre iz više razloga. Dakle, prvo, akademska čestitost po svojoj suštini ne može da se poredi u temi o kojoj razgovaramo sa čestitošću koju pokušavamo da zajednički uspostavimo u Narodnoj skupštini. Zato što, kako je kolega govorio, ovo je tema dnevnog reda i ovde pokušavamo to da uradimo.
Akademska čestitost je jasno definisana. Ona se odnosi pre svega na zaštitu od zloupotreba od strane pojedinca u svetu akademskih aktivnosti ili u akademskim studijama. Dakle, onaj čovek koji se koristi tuđim radom neovlašćeno, plagira, prepisuje, podmeće, prodaje testove, bavi se bilo kakvom aktivnošću, narušava princip akademske čestitosti. Ako to vama toliko smeta, a svi se slažete, onda mi nije jasno zašto ako se slažete, zašto vam smeta i zašto ovo prosto ne ostavite ovde? Šta smeta to i kome ovo pozivanje na akademsku čestitost uopšte može nešto nažao da učini.
Ne vidim uopšte negativnu posledicu usvajanja ovog amandmana. Molio bih uvažene kolege iz većine da mi objasne zašto ovo nije dobro, ako već kažete da smo svi za čestitost.
Inače, skupštinski kodeks ponašanja isto ima pravne standarde, isto ima široko postavljene pojmove, ali za razliku od ovog pojma koji se precizno može definisati, ovaj u skupštinskom kodeksu ne može. To je problem, jer ono što je čestitost za mene nije čestitost i za uvaženog kolegu od preko puta, u Skupštini, jer za njega nije čestitost ako kritikujem premijera, a za mene je to prvoklasni patriotizam. I, šta ćemo sad?
Imam još jednu molbu. Uvaženi kolega je govorio, o nečemu što je nazvao neko već treći put, „nadgovornjavanje“. Molim ga da mi pojasni šta to znači, kao i reč „sumlja“ sa lj. Hvala lepo.

Gospođo predsednice, član 107.
Da dodam da je doktor Milisavljević direktno spomenut.
Član 107. zbog toga što je prethodni govornik, doktor Laketić, na početku svog izlaganja, što ste vi propustili, niste čuli, jer siguran sam da biste reagovali, rekao da pripadnici bivšeg režima, citiram – su lomili lobanju građanima Srbije i preneli stidne vaši. Vi ste bili u toj situaciji dužni da ga prekinete i date mu opomenu odmah.
Smatram da je apsolutno u svakom segmentu izgovorom takvih reči poslanik izašao iz okvira civilizovanog razgovora, na najbestijalniji način se izrazio o političkim protivnicima i stavio nam etiketu koja je u duhu eugenike koju neki iz SNS sprovode i zalažu se za nju i berminizacije ili štetočinstva političkih protivnika, a zna se da se na njih primenjuje ili otvor ili otrov ili motika ili motka. Prema tome, mislim da ste u ovom slučaju za nekoga ko je obrazovan, ko je završio fakultet i ko je doktor medicinskih nauka da ovako nešto kaže za političkog protivnika i da u ovoj Skupštini ne reaguje na to, apsolutno nedopustivo. Ja vas molim da reagujete i da čoveku date opomenu, jer ovako nešto sem opomene ne može ništa da se opravda.

Hvala gospođo predsednice.
Da, imali su i Nemci izbore, ministre Gašiću, isto tako, pa su uspeli nekako to da usvoje, za razliku od nas. Imali smo mi važne državne obaveze i kada je bio ministar Vujović, pa je premijer bio u Milanovcu, u kampanji, tako da vam taj argument baš ne stoji čini mi se u ovoj situaciji.
Kada dobijamo 18 tačaka, tu se slažem sa kolegom Đurišićem, bilo je toga i ranije, ali nije bilo do sada da nam dođe ministar sa čak 16 saradnika iz raznih ministarstava i institucija, pri čemu, zbog građana, niko od ovih 16 ljudi ovde ne može da priča, zbog Poslovnika, već može samo ministar. Sada ja vas pitam ministre, ovde ima toliko stvari u ovih 18 sporazuma i ne samo sporazuma, kako mislite da bilo ko od narodnih poslanika ovde može kvalitetno o bilo čemu da priča što ste vi nama objedinjeno poslali? Ima stvari koje nikakve veze nemaju jedna sa drugom, bez obzira da li bila praksa ili ne, smatram da je to jako loše.
Sada ću vas da pitam za Nacionalnu službu za zapošljavanje, vi ste ministar odbrane, neko od ovih ljudi verovatno treba da trči iz onog reda da bi vam nešto rekao da vi odgovorite na ta pitanja. Ovde u materijalu nema odgovora na pitanja koja nas zanimaju. Razumem vašu dobru volju, ali ne možete vi nama da kažete – dostaviću ja vama jasno, pa ćete videti precizno o čemu se tu radi, kada ovde ne piše. Ovo je zvaničan papir koji Narodna skupština dobija, među stotine drugih papira koji su nam poslati kao objedinjena rasprava od čak 18 tačaka.
Dakle, molim da se, kao i gospodin Đurišić, da se ovo izbegava zato što ne možemo kvalitetno o ovome da raspravljamo. Ne možemo, jednostavno, ne može niko, siguran sam, pa i vi koji ste herojski 50 minuta čitali obrazloženja sa svakog papira, 50 minuta.