Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Poštovana ministarko, drage kolege, danas ovde, kao što smo čuli od prethodnih govornika, imamo četiri zakona o državnoj upravi koji regulišu određene segmente koji su do sada bili regulisani na drugačiji način ili uopšte nisu bili regulisani, ali u skladu sa politikom ove Vlade, ponovo puno buke ni oko čega.
Vi nama donosite četiri zakona u Skupštinu kojima menjate status, prirodu, boju, miris i ukus načelnika okruga i druga stvar je minuli rad. Sada mi ovde treba da se ubijemo, figurativno rečeno, u hvaljenju nečega što ste vi toliko lepo objasnili i potvrdili moju tezu da je ova Vlada genijalna, da oko crtice iz našeg društvenog života pravi ogromne slonove koje nekada crta kredom, a nekada vodenim bojicama, kako-kad. U ovom slučaju vodenim bojicama. To vi stalno radite. Isto kao kada neko kaže, recimo, uvaženi ministar Lončar, mi ćemo sada promeniti, uzme vazduh čovek, neku sitnicu. Znate li vi, gospođo ministarko Udovički, kakav je ovo mali segment celokupne strategije promene naše države? Realno mali segment, ako to može da se kaže, pošto mi deluje kao pleonazam.
Dakle, vi sazivate Narodnu skupštinu, pravite tenziju među građanstvom oko nečega što će da se desi, i to što treba da se desi, ovde uvažene kolege iz većine objašnjavaju time koliko je važna državna uprava. Zamislite vi to. Naravno da je važna državna uprava, pa nema države bez toga.
Šta smo dobili ovim zakonima? Dobili smo to, recimo, visinu otpremnine određuje uredba Vlade. Time se stavlja u nepovoljan položaj zaposleni u privatnom sektoru i u državnoj upravi, i to nikoga nije briga, jer Bože moj dok to dođe do Ustavnog suda ko zna šta će biti, a to će neka druga Vlada itd. Mi smo inače evropski rekorder u broju oborenih propisa od strane Ustavnog suda, kakav god da je on.
Zakon o državnim službenicima, član 39. kaže – predlažemo da se dužina potrebnog radnog staža mlađeg savetnika skrati sa pet na tri godine. Ispada da je duže iskustvo potrebno za mlađeg savetnika nego za savetnika. To je još jedna nelogičnost koju ne razumem, a koju ćemo pokušati amandmanima da rešimo.
Kažete u članu 67. – do okončanja javnog konkursa. Znajući ovu Vladu, gospođo Udovički, ova Vlada je u stanju da okončava javni konkurs zauvek, apsolutno. To je pokazala u prethodne dve godine. Nema kraja javnih konkursa.
Zaduženi ste za državnu upravu. Da li znate koliko danas ministarstava nema pomoćnike ministara i državnih sekretara? To je skandalozno. Da li znate da nemamo koordinatora službi bezbednosti? Da li znate da nemamo šefove VOA i VBA? Nemamo. Šta će nam? Da li znate da smo jedina država u Evropi koja nema obaveštajni segment? Da li je ikog briga što u Ministarstvu spoljnih poslova i odbrane nemamo pomoćnike ministara, nemamo državne sekretare? Koga je to briga? Znate zašto? Zato što se za sve pita jedan čovek. Vi ste predstavnik važnog segmenta Vlade koji je u apsolutnoj paralizi ako taj čovek, a ja znam da on to ne radi, recimo, zaspe. Pošto on to ne radi, to je za sada nemoguće, ali i on je čovek o krvi i mesa. Vi to predstavljate ovde.
Vi ste stručna žena. To je nesporno. Mi smo za vas glasali čak iz Bodruma. Toga se sećate. Vi ste potomak jedne sjajne porodice. Ovo govorim bez trunke ironije. Lazar Udovički je bio veliki čovek. Ne znam šta bi on rekao da vas vidi u ovoj Vladi. Mislim da ne bi bio srećan, ali to je moje mišljenje. Ovo nemojte shvatiti lično. Ovo je obzervacija u znak poštovanja prema njemu.
Ono što hoću da vam kažem, načelnici okruga, dame i gospodo, postaju funkcioneri u zemlji u kojoj već imamo gomilu funkcionera. Svaki ambasador Republike Srbije je funkcioner i mi smo krivi za to. Mislim na prethodnu, prethodnu, prethodnu vlast, pošto je ovo već treća ista vlast. Funkcionera koliko voliš, a zašto? Koji segment rada načelnika okruga će biti politički? To mi recite. Šta je to politički u koordinaciji, recimo, inspekcijskih službi u okrugu? Zašto taj čovek postaje funkcioner, a ne državni nameštenik ili službenik? Zašto je neophodno da krenemo korak unazad, umesto da ih biramo na konkursu, kako predlaže EU na koju se često pozivate, ne vi lično, nego i gospoda iz većine, a onda ih sada postavlja Vlada?
Kako ćemo vršiti ocenjivanje? U čemu je razlika u ovom ocenjivanju državnih službenika u odnosu na ono što je bilo pre? Nikakva. Ocena „ne zadovoljava“ je postojala i ranije, ali je problem što je niko nikada nije upotrebio. Verovali vi to ili ne. Kada je upotrebe sud ih vrati na posao. Šta ćemo sada? Načelnik službe kaže – onaj tamo mi je žuti, daj da mu napišem „ne zadovoljava“. Da li je to moguće? Jeste. Hoće li se to dešavati? Hoće. Šta ćemo onda? Znate li vi šta znači „ne zadovoljava“?
Zamisliću dva radnika državne uprave, obojica naprednjaci. Ovog jednog ne voli zato što je za Tomu, a ovaj je za Vučića ili je ovaj za Nebojšu Stefanovića, pa sada ovaj kaže njemu – sad ću ja njemu da napišem da „ne zadovoljava“.
(Vučeta Tošković, sa mesta: Ne spominjite SNS.)
Govorim to hipotetički, kao primer. Nemojte se ljutiti. Nije mi namera da se svađam.
To ostavlja prostora za dosta zloupotreba, jer to nije precizno navedeno. Kriterijumi ocenjivanja su i dalje opšta mesta i dalje pravni standardi i dalje se spominju reči „savesnost“ i dalje se spominju reči „ako naruši ugled institucije“. Šta to znači „ako naruči ugled institucije“? Recimo, u Skupštini Srbije, ja redovno narušavam ugled institucije kada spomenem ime prečasnog, nadpolovičnog premijera, pa oni hoće da me kazne zbog toga. Spominjem ime. Razumete? To ostavlja širok prostor za zloupotrebu. Meni se to ne sviđa.
Voleo bih da se to precizno navede, a čini mi se da još uvek nije precizno, a siguran sam da vi razumete šta ja sada pokušavam da kažem, iako je moj govor obojen politikom, jer sam političar. Vi ste političar. Vi ste u Vladi SNS.
Niste član SNS. Vi ste stručnjak, kao i gospodin Vujović, kao i gospodin Tasovac, ministar Verbić. Oni svi vole da kažu – mi ne puštamo struju, mi samo pravimo dalekovode. Svi ste deo iste ekipe.
Nemojte misliti da vas to na neki način spašava što nemate dodir sa nekom drugom štetnom politikom u nekom drugom segmentu. To je moje mišljenje i mišljenje moje stranke.
Nejasno mi je zašto ovo radite sa načelnicima okruga. Nejasno mi je kako ovo, osim u delu koji ograničava javni konkurs da se završi za devet meseci. To podržavam. Samo moram da vas podsetim da je ovo već nekoliko u nizu sličnih odredbi koje se usvajaju u ovoj Skupštini, a nikako da se primene. Apsolutno ne aboliram ni našu pretprošlu, pretprošlu, pretprošlu vlast, ali isto tako moram da vam kažem šta je to što vas osigurava u uverenju, a i nas da će se ovaj put to stvarno desiti. Dakle, kada znamo da je ova većina ovde, uvažena ministarka, donela Zakon o javnim preduzećima, koji se ne primenjuje. I dalje su partijski kadrovi ti koji vode preduzeća.
Vi ste takođe ministar državne uprave i lokalne samouprave. Vi takođe dobro znate da, recimo u nekom okrugu, sada ćete postaviti načelnika okruga od strane Vlade na određeni rok, mislim da je četiri godine ako se ne varam, pa na primer uzmete Majdanpek. A u Majdanpeku u okviru vaše nadležnosti juče osam stranaka na opštinskoj izbornoj komisiji kaže – mi tražimo da se ponovo štampaju listići, jer su štampani u privatnoj štampariji gde je izgleda vlasnik član SNS. Ljudi traže, svi sem SNS da se štampaju ponovo listići u štampari „Službenog glasnika“. Jedanaest od 18. Šta ćete uraditi kao ministar po tom pitanju? Da li ćete pomoći da stvar vrati u zakonske okvire? Da li vi znate šta oni tamo rade u Majdanpeku? Da li vi znate da oni organizuju preglede, da oni prave stvari koje su protivzakonite.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel to tema dnevnog reda?)