Da li možete da mi vratite vreme?

Kako ne želite, pa vi to morate.

Ja samo želim da mi vratite vreme. Zahvaljujem. 
Ono što je suština jeste da je čudno da gospodin Antić kao ministar u ovom slučaju ima dosta sporno mišljenje o periodu kada je njegov kolega gospodin Škundrić bio ministar 2011. godine zajedno sa DS doneo zakon za koji vi kažete da nije dobar. Nije nam jasno kako je moguće da neki zakon nije dobar, a onda ga vi prepišete, pa ga stavite kao sada svoj zakon u 2015. godini.
Nije korektno biti u tom slučaju neprincipijelan i reći da to što se dogodilo pre gospodina Bačevića nije valjalo, a gospodin Bačević je valjao. Pa, ako je valjao, zašto nemamo onda kanal do Soluna? Zašto nije valjalo to što je gospodin Škundrić…

Da, naravno da mislim.

Nije samo da niste, gospodine Bečiću, pročitali zakon. Niste pročitali dosta toga.

Smešni ste, gospodine, ako mi ne dozvolite da završim, a imam pravo na dva minuta.

Zahvaljujem.
U duhu onoga što su govorili dr Dušan Milisavljević i Aleksandra Jerkov, ovo jeste gorući problem, posebno kada su mladi lekari u pitanju. Ono što očekujemo od države jeste da posveti dodatnu pažnju mladim lekarima koji se u najvećoj mogućoj meri opredeljuju da izađu iz zemlje. Ne bi bilo u redu da našim mladim lekarima, a pričamo o stažu, brinu više neke druge zemlje nego što brine Republika Srbija.
O našim lekarima više brine i Nemačka i Švedska i Švajcarska i Slovačka i Slovenija nego Srbija. A, pričali smo pre dva dana, kada su u pitanju i licence, dakle, uslovi koje oni moraju da ispune po zakonu da bi dobili licencu i kada su u pitanju i edukacije. Sada namerno malo šire govorim o ovome iz razloga da ne ponavljam sve ovo što rekli moji prethodnici, a s druge strane, samo da ovaj problem nekako podignemo na najviši mogući nivo.

Kakva je sad to konstatacija?

Nisam rekao da kršim Poslovnik. Govorim o amandmanu, ali uz jednu određenu digresiju zato što je ovo problem veoma veliki za Srbiju.

Koristiću vreme poslaničke grupe.
Da ne bih ponavljao sve ono što je rekla Aleksandra Jerkov i sve ovo što je rekao dr Dušan Milisavljević, uz sve ono što smo napomenuli pre dva dana, dozvolite mi da završim u duhu amandmana koji se tiče mladih lekara i njihovog staža.
Veoma je važno da ovo pitanje bude od najvišeg mogućeg prioriteta za Republiku Srbiju, iz prostog razloga što smo govorili i kada su edukacije u pitanju, da su mladi lekari često žrtve nekih međusobnih odnosa njihovih starijih kolega, posebno kada su u pitanju godišnji planovi za edukacije, gde oni npr. ne mogu da dođu na red i vi ste odgovorili na to pitanje pre dva dana, iz prostog razloga što danas imamo situaciju u kojoj ne samo da su mogućnosti za zaposlenje veoma mizerne, već iz prostog razloga što se dešava to da i kada se oni zaposle, kao što je rekla gospođa Jerkov, imamo situaciju da su toliko malo plaćeni da oni svu svoju energiju usmeravaju ka tome da nađu neko rešenje za svoju budućnost. I oni se uglavnom opredeljuju za inostranstvo.
To je danas definitivno najveći problem. Najveći problem je taj što ne postoji mogućnost zapošljavanja u javnom sektoru. Neko ko studira šest godina, pa je na specijalizacijama nekoliko godina, pa onda imamo situaciju u kojoj još mora da odradi staž od šest do 12 meseci, imamo problem kako tim mladim ljudima da uopšte omogućimo da imaju bilo kakvu šansu da nađu neku svoju budućnost i neku svoju sreću u Srbiji.
Završavam. Nije dobro da nudimo na ovaj način prelazna rešenja. Prelazna rešenja se nisu pokazala kao dobra. Juče smo takođe imali jedan zakon o prelaznim rešenjima. I ovo, kada je u pitanju staž za mlade lekare i kada je u pitanju odnos države prema njima, moramo da imamo konkretna rešenja. S tim u vezi DS predlaže da ovaj staž može da bude devet meseci, i to nije sporno, ali da nakon tih devet meseci oni imaju sigurnu pomoć države, odnosno sigurno zaposlenje i sigurno radno mesto.
S tim u vezi smo i za sledeću sredu zajedno, upravo sa mladim lekarima, organizovali jednu tribinu dr Dušan Milisavljević, Aris Movsesijan iz Nove stranke, upravo želeći da mladim lekarima ponude jednu takvu opciju. Toliko, zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje iz prostog razloga što smo 16. novembra 2015. godine postavili pitanje ministarstvu gospođe Zorane Mihajloviću, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da li je pomenuto ministarstvo kao drugostepeni organ uknjižilo u vlasništvo poljoprivredne korporacije Beograd a.d, poljoprivredno zemljište koje je u državnoj svojini, odnosno vlasništvu, na kojem je poljoprivredna korporacija Beograd, tačnije PKB imala pravo korišćenja do sada?
Ono što nas veoma zanima, jeste kolika je površina tog zemljišta. Imamo informacije da se radi o 19.000 hektara koje se brzopleto upisuju u vlasništvo PKB, koji ide u narednih nekoliko nedelja na pogubnu privatizaciju. U kojim vremenskim intervalima je izvršen upis tog zemljišta? Na osnovu čijeg zahteva je takođe upisano 19.000 hektara u vlasništvo PKB?
Zašto se mi ne slažemo sa ovim? Zato što mislimo da je, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nemoguće otuđiti poljoprivredno zemljište. Na ovaj način se zakon zaobilazi i onaj koji sutra bude kupio PKB postaće automatski vlasnik poljoprivrednog zemljišta. Mislimo da je to veoma opasno, iz prostog razloga što PKB danas na tržištu Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore učestvuje u 50% proizvodnje mleka. Državni PKB treba da bude instrument državne poljoprivredne politike, a ne da se prodaje budzašto.
Kažemo budzašto zato što smo dobili odluku po kojoj se PKB prodaje, a početna cena je 51 procenat od utvrđene tržišne cene. Nikada nam niko nije odgovorio zbog čega je to tako. Ukoliko u prvom krugu ne uspe privatizacija, u drugom krugu se još više snižava cena, na 30% od utvrđene tržišne cene. Postavljamo pitanje – zbog čega je nekome u interesu da PKB budzašto bude prodat, kada se radi o najvećem proizvođaču hrane, zdrave i jeftine hrane u Srbiji? Šta će se dogoditi sutra kada privatnik koji bude kupio PKB obustavi samo jednu od grana proizvodnje? Šta bi se dogodilo npr. 1999. godine, za vreme bombardovanja, da je PKB bio u privatnim rukama? Zamislite samo situaciju da privatni vlasnik u tom momentu isključi kompletnu proizvodnju i premesti je u neku drugu zemlju. Srbija ne bi imala jeftinu i zdravu hranu.
Da li će PKB da doživi sudbinu PIK Bečeja iz 2007. godine? To je takođe pitanje za gospođu Zoranu Mihajlović, s obzirom da je u toj Vladi bila jedna od onih koji su zagovarali ovakav način prodaje. Svi znamo kako se PIK Bečej završio i svi znamo koliko je loša privatizacija uticala na to da radnici ostanu bez posla, a da taj deo Srbije ostane bez proizvodnje hrane. Pokušaj privatizacije PKB je u stvari pokušaj otuđenja državnog zemljište za jedan veoma mali novac. Ne prodaje se brend, što je takođe isto veoma čudno. Prodaje se samo imovina.
Deo državnog zemljišta, koji sada ministarstvo gospođe Zorane Mihajlović kao drugostepeni organ nalaže katastru da uknjiži na PKB, sutra će postati vlasništvo neke privatne firme. Ono što nije uspelo da se uradi na Zlatiboru i ono što je katastar odbio u Beogradu, ono što je katastar odbio na Zlatiboru, opet se dešava da drugostepeni organ nalaže katastru da upiše u svojinu zemljište koje pripada Republici Srbiji, u ovom slučaju Gradu Beogradu.
Država ne može da obaveže privatnog vlasnika sutradan da proizvodi određene količine hrane ili određene količine mleka i mi iz tog razloga smatramo da je ovo takođe jedan mutan posao i jedna loša privatizacija, koju gradonačelnik Beograda Siniša Mali gleda i ništa ne pokušava da uradi, a Zorana Mihajlović po drugi put … (Isključen mikrofon)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo, upravo ovo što je prethodni govornik rekao nije istina. U obrazloženju – amandman se ne prihvata iz razloga što je zakon sa identičnim nazivom donet i primenjuje se u Republici Hrvatskoj. Neko je pogrešio, gospodine Bečiću, pri sastavljanju ovih obrazloženja. Mi tvrdimo da je vaš Predlog zakona prepisan iz hrvatskog zakonodavstva. Jer, šta znači ozakonjenje, ako može ministarka da mi objasni? Šta to znači na našem jeziku?
Mi smo ponudili zakon o postupanju sa nezakonito izgrađenim zgradama. Tačka, to je u duhu srpskog jezika, a vi ste nam u obrazloženju stavili, da to nije dobro zato što takav zakon postoji u Hrvatskoj, kakav smo mi predložili. Ne, niste u pravu, kakav ste vi predložili postoji u Hrvatskoj i vaš predlog, pardon, naziva zakona je u duhu Hrvatskog, a ne u duhu srpskog jezika. I, iz tog razloga smo predložili ovu izmenu i došlo je do zabune, očigledno nekog ko je pisao ovo obrazloženje samo zato da se ne prihvati amandman poslanika DS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman smo podneli iz prostog razloga što postoje mnoge kolizije u ovom predlogu zakona, član, sa mnogim članovima i to je uticalo na našu odluku da ispravimo koliko je moguće sve one greške koje postoje i koje su napravljene i na koje zapravo niko na kraju nije ni obraćao pažnju.
Stotine hiljada objekata zbog ovakvih kolizija neće moći da se legalizuje. Neće moći da legalizuju upravo oni građani zbog kojih se navodno ovaj zakon i donosi. Stotine hiljada objekata koje čine krov nad glavom, pre svega građana Srbije, neće moći ali oni zato veliki komercijalni objekti, poslovnih prostora od desetine i desetine hiljada kvadrata će naravno moći da se legalizuju.
Šta se dešava, to je naše pitanje ministarki Zorani Mihajlović, u situaciji kada svi oni koji su po zakonu gradili budu Evropskom sudu tužili Srbiju da im se vrati novac koji su dali za naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta?
Kako je moguće da neko na Zlatiboru 10 hiljada kvadrata dobiće popust 50 miliona dinara, a kako je onda ili zašto ne bi dobio na nekom evropskom sudu onaj koji bude u centralnoj beogradskoj opštini tužio Srbiju zato što je platio uredno sve takse koje je morao da plati po zakonu.
Zato mislimo da je ovaj zakon ne ravnopravan, posebno prema onima koji su na Savskom Vencu, Vračaru, Starom Gradu, Paliluli, Zvezdari, Voždovcu, plaćali uredno svih ovih godina uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Onda neki evropski sud kaže – U redu, ili ćete vratiti svima ili ćete morati da naplatite i ovim vašim partnerima za koje tvrdimo da stoje iza ovog predloga zakona, a govorimo i jedino govori DS da je u pitanju građevinska mafija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je član zakona o kojem vladajuća većina izbegava da debatuje, s obzirom da je ovo predlog od strane Vlade Republike Srbije koji u neravnopravan položaj stavlja sve građane koji neće moći da legalizuju svoje objekte, a na stotine hiljada ih je takvih. S druge strane, sinovi predsednika Republike će moći sebi da legalizuju vikendice koje su navodno u nekoj zaštićenoj zoni. Samo će oni moći to da urade, a svi drugi neće moći to da urade. Samo će moći „Savanova“ da se legalizuje kod Savskog amfiteatra, čuvena kafana, a trebalo je tu navodno da bude neki štand za promociju, ali ostali građani neće moći da dobiju legalizaciju na tom području. Štaviše, srušene su im tamo kuće u kojima su živeli desetinama i desetinama godina.
Imali smo prilike sada da čujemo od gospođe Mihajlović da je ovo delimično pravedno rešenje. Ja pitam kakva je to delimična pravda? Ili je pravedno ili je nepravedno. Zbog vaše delimične pravde stotine hiljada ljudi će ostati uskraćeno. A tajkuni na Zlatiboru, šta ćemo sa njima? Šta ćemo sa „Kraljevim konacima“, gospođo Mihajlović? Šta ćemo sa PK „Zlatiborom“, gospođo Mihajlović? Da li je to ta delimična pravda, da tajkuni mogu sve, a građani Srbije ne mogu ništa? Zbog te vaše delimične pravde smo i podneli ovaj amandman, jer delimična pravda ne postoji. U toj vašoj delimičnoj pravdi nekome štedite milione i milione evra i neko je debeo novac za ovaj predlog zakona. Razmislite malo o tome.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo uvaženi građani, član 7. je sporan, prevashodno iz razloga koji smo navodili na samom početku ove diskusije.
Ovo jeste delimično pravilno rešenje i mi smo iz tog razloga omogućili da inspektor dobije mogućnost da izvrši popis svakog bespravnog objekta za svoju zonu kako bi mogao pravednije da donese rešenje o rušenju za sve objekte ako oni ne mogu biti predmet, kako vi kažete, ozakonjenja. Iz tog razloga smatramo da je ovo rešenje pravedno.
Vidim da je velika nervoza i kod ministarke Zorane Mihajlović kada god se spomene građevinska mafija. Mislim da nema razloga za tim. Kod delimično pravednih rešenja gde samo mafijaši i tajkuni mogu sebi da legalizuju, uz jako sitan novac, ono što su protiv zakona gradili na desetine hiljada kvadrata. Ja sam vam rekao i tačno o kojim objektima se radi na Zlatiboru, a mogu da pričam i o Beogradu i Novom Sadu i ostalim gradovima i opštinama. To je zapravo razlog donošenja ovoga zakona.
Omogućili ste građevinskoj mafiji da legalizuje ono što se nikada nije moglo legalizovati. Čestitam vam na tome. Ovo je vaš četvrti koruptivni zakon. Mislim da će te, odnosno da nećete imati tu mogućnost nakon sledećih parlamentarnih izbora, jer ono što ste vi omogućili tajkunima i ono što ste vi omogućili onima koji su nelegalno gradili svih ovih godina, to nikada ni u jednoj zemlji nije bila praksa i ovo je prvi put.
Da se razumemo to nisu radili ni ministri pre vas, pa ni Velimir Ilić. Vi ste prva ministarka koja je to dozvolila. Zahvaljujem.