Nisam dobacivao.

Govorite neistinu čitav dan.

Pa, ne dozvoljavate poslanicima da govore, o tome se radi.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Mi smo podneli amandman na ovaj predlog zakona koji na jedan bolji način uređuje ovu oblast. Neophodno je da adekvatnije uredimo zvanja državnih službenika zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu. To, s jedne strane, će ovom zakonskom rešenju doprineti da bi se ostvarili bolji uslovi za rad, naravno i veća motivacija zaposlenih za rad.
Ono što smo predložili jeste klasifikacija ko je sa srednjom, ko je sa akademskim studijama, 180 ESPB bodova, sa 240 ESPB bodova, sve u svrhu toga da ove službe rade mnogo bolje nego što su radile do sada.
Ruku na srce i sada su radile na način koji je propisivao taj zakon. Možemo biti potpuno zadovoljni u nekoliko slučajeva kada je katastar odbio da protivzakonito uknjiži zemlju, kako na Zlatiboru, tako i u Beogradu, kao prvostepeni organ, kada je u pitanju zemljište PKB.
Međutim, drugostepeni organ je u oba slučaja dao direktivu Katastru da ipak mimo Zakona o državnom poljoprivrednom uknjiži zemlju na privatno preduzeće na Zlatiboru i na PKB, kada je u pitanju grad Beograd, čime se desetine hiljada hektara poklanja nekim privatnim licima, što je naravno mimo interesa građana Srbije, mimo javnog interesa, mimo interesa Republike Srbije. Na taj način smo zadovoljni kako je katastar odreagovao i u prvom i u drugom slučaju.
Nismo zadovoljni što pored oblasti koju uređujemo, a tiče se Katastra, nemamo uređen sistem i nemamo ministarstvo koje poštuje, u ovom slučaju, zakon. To je naravno, ministarstvo koje predvodi Zorana Mihajlović i nije radilo po zakonu, barem ne do sada. Zahvaljujem.

Ovo je jedna stvar koja je nelogična u samom zakonu, a mi pokušavamo da je nekako uredimo ovim amandmanom.
Pre svega, u članu 3, u izmenjenom članu 11. stav 3, reč „zavod“ zamenjuje se rečju „ministarstvo“. Nije dobro da isti organ i donosi rešenja i na ta rešenja odlučuje po žalbi. Mislimo da ministarstvo treba da odlučuje po žalbi, kao drugostepeni organ, a ne jedan organ da bude i u prvom i u drugom stepenu taj koji će davati rešenja, pa se onda žaliti istom tom organu koji vam je već dao rešenje.
Mislimo da to nije pravedno. To je možda delimično pravedno, kao što kaže ministar Zorana Mihajlović, ali u ovom slučaju smatramo da je pravednije da postoji drugostepeni organ, a da to bude ministarstvo, bez obzira što ga vodi u ovom slučaju Zorana Mihajlović. U nekoj narednoj Vladi će to ministarstvo biti pravedno, pa će onda rešavati po žalbi u ovim i sličnim situacijama. Hvala.

Smatramo da je ovo, poštovana gospodo, jedan amandman koji bi trebalo da bude usvojen. Mi smo ovde predvideli mogućnost da se obaveštenja šalju i pisanim putem, što nije bilo moguće po vašem predlogu zakona. Obrazloženje jeste da ne tako mali broj građana nije u mogućnosti da preko internet portala prikuplja informacije i to jeste i predstavljalo osnovnu potrebu za ovim amandmanom. Mislimo da je veoma važno, posebno u nekim delovima Srbije gde je kompjuterska, kolokvijalno rečeno, pismenost na veoma niskom nivou, da se na ovaj način ipak malo da i transparentnosti. Neki ljudi bi mogli da se protive ovakvim rešenjima, neki građani posebno. Smatramo da postoje i mnogi naši stariji sugrađani koji ne rukuju baš najbolje internet portalima i smatramo da je iz tog razloga veoma važno da se uvede i ovaj način obaveštavanja i pisanim putem. To je jedan tehnički amandman, ali mislimo da na jedan pravi način daje sliku o zakonu koji je i rekao gospodin Marković, koji je bolji od onog stanja koje smo imali do sada.
Dakle, ne vidim razlog zbog kojeg se ne bi usvojio jedan ovakav amandman. Mislim da je veoma važno da sve grupe u društvu koje koriste razne vidove obaveštenja budu zadovoljne. Evo, ovo je jedan od njih, da građani imaju mogućnost i pismenim putem da se obaveste, a ne samo preko interneta ili internet portala. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imao sam pre nekoliko dana jednu priliku da mi je jedan građanin poslao jedno obaveštenje i da me je na neki način informisao i skrenuo mi pažnju na jednu nelogičnost u ovom predlogu zakona. Zove se Janko Radaković i pismenim putem mi je dostavio objašnjenje.
Dakle, ovde se radi o tome da su činovnici, kojima su inače smanjene plate u javnom sektoru, sad zamislite koliko malu motivaciju tek sada imaju, ovde sada dužni da upisuju godinu, mesec, dan, čas, minut i sekundu prijema zahteva. Da li postoji veća besmislica nego neko da zapisuje koliko sekundi je prošlo u trenutku kada mu je neko stavio u ruku neki papir? Mislim da je iz ugla činovnika ovo samo još jedno omalovažavanje njihove uloge, njihove funkcije i njihovog na kraju posla. To su ljudi koji nemaju motivaciju usled smanjenja plata u javnom sektoru, a jako je važno da svoj posao odrađuju kvalitetno.
Dakle, to je nešto za šta ja mislim da smo svi mi ovde zainteresovani, da ne bude to brzo i da ne meri on sekunde kad je šta primio, već da zaista pokušamo da tim ljudima malo olakšamo njihov posao i da negde oni nađu neku svoju motivaciju. Broj sekundi mislim da je potpuno apsurdno uvoditi ovim predlogom zakona, te mislim da ovaj deo treba da se obriše. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo, poštovani građani, dakle Predlog zakona o prijavljivanju i evidentiranju zakupaca na neodređeno vreme u stanovima u svojini građana, zadužbina i fondacija, jeste jedan od zakona koji prethodi, pretpostavljamo, makar Zakon o stanovanju koji će se naći u nekoj proceduri, u nekom narednom periodu, trebalo je 2012. godine da dođe na dnevni red, međutim formirana je druga većina i evo već četvrtu godinu tog zakona u Skupštini nema.
Ono što je suština ovde jeste da smatramo da postoji veliki broj lica koje zbog starosti, odsutnosti ili iz nekih drugih opravdanih razloga neće biti u stanju da blagovremeno podnesu prijave i da je zbog toga potrebno omogućiti njihovim udruženjima da učine to umesto njih.
Samo na Starom gradu u 298 slučajeva gradskoj beogradskoj opštini Stari Grad imamo takvu situaciju da su tamo prevashodno građani koji ovaj problem imaju stara lica. Mnogi jesu odsutni, mnogi i ne žive na tim opštinama i u tom slučaju mislimo da je naš amandman veoma važan da bude, ako ništa drugo, onda makar razmotren, da udruženja takođe budu ta koja će imati ovlašćenje da svoje članove prijave umesto njih samih.
Kao što znate, problem je nastao onog trenutka kada je devedesetih godina omogućeno svim ili većini građana Srbije da vrše otkup stanova u državnom ili društvenom vlasništvu.
Međutim, postojala je jedna manja grupa ljudi koja to nije mogla da uradi iz kasnijih zakona koji su im to onemogućavali. U ovom slučaju, država Srbija pokušava godinama da reši ovaj problem i smatramo da će on biti rešen i da je ovo prvi način koji se tiče evidentiranja, a da onda prelazimo na Zakon o stanovanju koji će pravedno rešiti sve probleme sa kojima su suočeni ovi građani. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kada je u pitanju član 4. samo bih se nadovezao. Dakle, traži se da nosioci stanarskog prava, zakupac takođe na neodređeno vreme dostavi uverenje Uprave javnih prihoda jedinice lokalne samouprave da se lica iz člana 2. ovog zakona i članovi njegovog porodičnog domaćinstva ne vode u službenoj evidenciji kao vlasnici nepokretnosti po osnovu lokalnih javnih prihoda.
Da li gubi pravo onaj ko ima, na primer, voćnjak u Čortanovcima, koji ima na primer neku njivu u Bujanovcu? Da li gubi pravo neko ko, pazite ovaj slučaj ima stan a neko drugi živi u tom stanu, neko je drugi nosilac stanarskog prava u njegovom stanu. Da li on u smislu ovog zakona gubi onda prava koja mu dozvoljavaju po ovom zakonu? Da, to nije dobro i jasno definisano.
Dakle, mislimo da je veoma važno da se prebace na jedinice lokalne samouprave i da one budu te koje će izdavati uverenja i ta uverenja upravo trebaju da obezbede jedinice lokalne samouprave, koje već vode ovu vrstu evidencije.
Imaćemo veoma mnogo slučajeva da oni koji su doživeli jednu vrstu nepravde devedesetih godina i koji nisu bili u stanju, na primer u zadužbinama da otkupe stanove, stavljeni su u podređeni položaj za razliku od većine, sada opet budu u problemu da dokazuju državi kako i na koji način imaju, da li imaju neke prihode od svojine, da li imaju svojinu na nekim njivama, voćnjacima ili stanovima gde već postoji stanarsko pravo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ono što jeste važno je da, kao što sam maločas rekao, mnogo slučajeva je u mnogim gradovima, najviše u Beogradu, u beogradskoj opštini Stari grad ima preko 290 ovakvih slučajeva. Prevashodno se radi o starim licima ili o licima koja ne žive na svojim adresama.
Rok je u pitanju za prijavu koji je 30 dana, kako ste vi predložili, pošto se radi o ogromnom broju dokumenata, smatramo da je u redu da se dozvoli rok od 60 dana i to su različita dokumenta, često ih je teško izvaditi. Mislim da je na ovaj način olakšano građanima da imaju jedan period kada vrlo mogu da obezbede neko slobodno vreme kada će ta dokumenta i tražiti, s obzirom da znate da posebno u radnom vremenu mnogi i nisu u stanju da to dobave.
Ono što je važno jeste da je ovo i poslednji amandman poslaničkog kluba Demokratske stranke. Dobra je danas bila rasprava i zahvaljujem se svima na amandmanima i na diskusijama koje smo imali. Ono što ostaje za ubuduće jeste da ćemo sasvim sigurno i ubuduće govoriti u ime građana, jer smatramo da su ovi amandmani produkt problema sa kojima se ljudi u Srbiji svakodnevno suočavaju. Nastavićemo da branimo i da zastupamo njihove interese i smatramo da bi bilo zaista pošteno makar nekada da imamo ovde podršku od vladajuće većine, ne zbog Demokratske stranke, više zbog građana Republike Srbije.
Na svaki mogući način Demokratska stranka je danas ispoštovala ovu fer debatu, iako je bilo tri poslanika. Niste se baš nosili sa nama trojicom, a zamislite da nas je više, kako bi vam tek onda bilo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, ono što jeste tema zakona, jeste prilika da se postave i neka pitanja na koja se nadam da ćemo dobiti odgovor, iako nisam kompetentan da govorim na ovu temu ovoliko koliko jesu naravno ljudi koji su bili ovlašćeni ispred poslaničkih grupa, konkretno profesor dr Dušan Milisavljević. Uz njegov blagoslov ću negde pokušati da ovu temu približim onim problemima koji se iz ugla građana smatraju najvećim danas u Srbiji i negde najznačajnijim.
Kada su u pitanju licence, pre svega, za mlade lekare, uslovi za dobijanje licence koji po zakonu moraju da ispune ti mladi lekari i sami znate koliki je to veliki problem kada su oni u pitanju i znate koliki je problem danas, posebno u Srbiji, kada je zaposlenost kod mladih toliko niska da Srbija polako prednjači u Evropi po pitanju nezaposlenih mladih, ali i isto tako onih koji su zaista najobrazovaniji i oni koji odmah nakon završetka studija, nakon završetka specijalizacije polako traže budućnost ili sigurnost u nekoj drugoj zemlji, u nekom drugom sistemu.
Kada su u pitanju, takođe, mladi lekari, imamo slučaj da su edukacije koje organizuju ustanove, odnosno koje su direktori ustanova dužni u svom godišnjem planu da organizuju, često su oni žrtve dugogodišnjih međusobnih odnosa kolega i često su oni ti koji ostaju uskraćeni na taj način za razne kongrese i konferencije, gde je edukacija u tom smislu mladim lekarima potpuno nedostupna.
Ono što jeste istina, to je da DS i to potpuno iskreno i otvoreno, u prethodnim godinama propuštala da uradi, jesu upravo resori zdravstva i prosvete i to smo nekako uvek prepuštali nekim svojim koalicionim partnerima, počevši od 2000. godine u raznim vladama, do 2012. godine.
Dakle, ono što jeste greška DS, to smo pokušali i mislim potpuno uspešno ispravili na primerima ljudi koji danas predstavljaju te dve oblasti, odnosno te dve politike. Profesor dr Miodrag Stojković i prof. dr Dušan Milisavljević jesu zapravo predstavnici te dve oblasti danas kada je u pitanju politika DS.
U budućnosti ćemo sasvim sigurno rešavati na jedan sveobuhvatniji i mnogo bolji način nego do sada što su to radile razne vlade sve ove probleme i ne samo kada su u pitanju mladi lekari, već kada je u pitanju celokupni zdravstveni sistem.
Prelazno rešenje, posebno kada su u pitanju duple plate, mislimo da ni jedna vlada ne treba da se zalaže za prelazna rešenja. Ključno moramo da imamo krajnja rešenja koja će na jedan veoma temeljan način rešiti sve ove probleme.
Da li jeste ili nije moralno, ne želim da ulazim u to da neko prima dve plate, ali sasvim sigurno moramo da budemo svesni toga da su to ljudi koji najviše znaju.
To su ljudi koji imaju najveće iskustvo u Srbiji i to su ljudi koji zapravo čine stub i temelj zdravstvenog sistema u Srbiji. Oni, je činjenica, nisu adekvatno plaćeni za svoj posao. Nisu adekvatno plaćeni iz prostog razloga što njihove kolege imaju višestruko veće plate i od zbira ove dve koje su oni imali u Republici Srbiji i vi to najbolje znate.
Kada mladi lekari danas odlaze u Nemačku, Slovačku, Sloveniju, Švedsku, mnoge druge evropske zemlje, sami ste svesni koliki je standard tamo nekih profesora koji ovde vrše dva posla i sa svojim iskustvom zaista predstavljaju stub zdravstvenog sistema. Mi mislimo da to nije u redu.
Danas je Srbija jedina zemlja u Evropi, koja je smanjila plate zdravstvenim radnicima.
Neke su zamrzle, neke zemlje su odlučile da plate zdravstvenih radnika ostanu na istom nivou, ali mnoge zemlje u vremenima krize i u vremenima teških situacija, posebno u privredi, su plate zdravstvenim radnicima čak povećavale. To je činjenica. To je, naravno, podatak koji može da se proveri. Srbija, nažalost, nije imala osećaj, nije imala sluha da oni najstručniji budu zadržani danas u našoj zemlji.
Kao što znate, građani imaju strahove. Jedan od najvećih strahova jeste od nemogućnosti lečenja. Ono što je činjenica jeste da se ova priča, koja se provlači godinama, godinama, a posebno sada u poslednjih tri do četiri godine, jeste da mladi lekari, i ne samo mladi, već i oni najstručniji, polako odlaze iz zemlje.
Mi smo pričali o tome da je od 2012. godine do danas preko 100 hiljada ljudi otišlo iz Srbije. Među njima su i oni najstručniji, ne samo iz zdravstva, već i iz drugih oblasti. Taj strah od nemogućnosti lečenja kod građana je sve dublji i dublji i sve veći i veći, iz prostog razloga što se i na jedan medijski način ne stvara utisak da se radi na tome. Mislimo da je veoma važno upravo iz tog razloga da Vlada Republike Srbije, a sasvim sigurno će to uraditi i ne samo pomenuti stručnjaci iz DS i resorno zaduženi za ovu oblast, već svaka buduća vlada mora sveobuhvatno da reši ove probleme.
Ne bih više da dužim, ali ono što očekujemo i ono što građani očekujemo nisu, ministre, prelazna rešenja. Moramo da imamo sveobuhvatna rešenja i moramo da imamo krajnja rešenja koja će ovu temu i uopšte ove probleme sa kojima se danas Srbija suočava rešiti jednom zauvek. Mislim da to zaslužuju građani koji prolaze kroz jednu tešku situaciju, tešku krizu, i još uvek ne osećaju od strane institucija i države potrebnu sigurnost kada je u pitanju zdravlje nacije, kada su u pitanju svi oni izazovi sa kojima se danas suočavaju ljudi koji rade u zdravstvu i oni koji od zdravstva očekuju neku efikasnost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, ovo je peti zakon po redu koji je najbolji, koji je najsavršeniji, koji će…
(Marko Atlagić, s mesta: Šesti.)
Ili šesti. Možda ste u pravu.
… jednom zauvek rešiti pitanje legalizacije i koji će uvesti red kada je ova tema u pitanju.
Svaki do sada je imao javni interes, svaki do sada je sadržao sve ono što je potrebno da jedan zakon sadrži kako bi bio između ostalog pravedan i kako bi građanima, uz korektnu nadoknadu, omogućio da legalizuju svoj krov nad glavom.
Međutim, ono što nas buni jeste da je ovo taj koji je u javnom interesu i ovaj zakon je taj koji će jednom zauvek rešiti probleme koji postoje već više decenija. Ono što nas buni jeste verovatno što ministarka gospođa Zorana Mihajlović ne zna, a to je da ljudi koji su danas ovde oko nje, kao pomoćnici, kao savetnici ili državni sekretari, ti koji su pisali prethodne zakone. U tom smislu, ne postoji ministarstvo koje ima kredibilitet da predloži ovu oblast sa istim ljudima duže od 10 godina.
Nije mi jasno zbog čega neki poslanici ili neke poslaničke grupe zabijaju glavu u pesak kada je ova tema u pitanju. Nije nam jasno zbog čega je teško hrabro govoriti i ovu stvar potpuno raskrinkati i otkriti do kraja.
Da budem potpuno jasan, kada neko priča o legalizaciji, on ne misli na Kaluđericu u Beogradu, on ne misli na neka prigradska naselja u pojedinim gradovima, gde građani već 10 godina pokušavaju da svoj krov nad glavom legalizuju.
Ovaj zakon je istakao u prvi plan jedini argument, a to su građani, osiromašeni, koji će na jedan brz i jeftin način ozakoniti ono što nije bilo do sada legalno. Međutim, ovaj zakon je donesen, odnosno donosi se zbog potpuno druge stvari. On će vlasnicima komercijalnih objekata omogućiti da legalizuju desetine ili desetine ili stotine hiljada kvadrata koje su rađene mimo zakona, na tuđoj zemlji, bez bilo kakvih dozvola.
Ovo je najveće ozakonjenje, to je istina, ali niste naveli da je ovo ozakonjenje korupcije. U Srbiji onaj koji ima mnogo, taj će imati još više, i to je postulat ove vlade u poslednje četiri godine.
Ovaj tekst zakona je ili pisan u korist takozvane građevinske mafije ili ga je pisala građevinska mafija. Ne bih da sudim po voznim parkovima onih koji su danas došli tu da vas savetuju kako da branite ovaj zakon, da li su jedni od njih i među vama, ali u svakom slučaju kao narodni poslanik želim da se zamislite nad činjenicom koja je više nego egzaktna, da se na ovaj način legalizuje nešto što nije moglo ni po jednom zakonu, ni u jednoj zemlji da postane legalno.
Ovaj zakon se ne donosi da bi sirotinja sebi legalizovala krov nad glavom, već da bi bespravni graditelji omogućili sebi profit koji se meri u milionima i milionima evra. Kako i na koji način će gradovi, opštine ostati bez sredstava u svojim budžetima, to najbolje znaju oni koji su predlagali ovaj predlog zakon. Ukoliko ne verujete šta se dešava na lokalu i ukoliko ne znate priče gospođo ministarka, kakve su na primer u Čajetini na Zlatiboru, a siguran sam da taj primer vrlo dobro znate.
Primer nekolicine ili makar jednog čoveka u centralnoj Srbiji koji će ovim zakonom sebi legalizovati 10.000 nelegalnih kvadrata. On će dobiti popuste od 50 miliona i koliko takvih u Srbiji ima koji će dobiti popuste od 10, 20, 30, 40 ili 50, ili 60 miliona dinara. To nas navodi na sumnju da je neko za ovaj Predlog zakona uzeo debele pare. Ja ne tvrdim da ste to vi, ali je malo simptomatično da predlažete četvrti zakon po redu koji nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije i koji je sve, ali nije u javnom interesu Republike Srbije i planiranje i izgradnja i konverzija, sada ovo, potpisali te ugovor o „Beogradu na vodi“, uknjižilo vaše Ministarstvo zemljište na Zlatiboru privatnom licu. To su sve stvari koje nama indikativno govore samo jednu stvar, da je vaše Ministarstvo gospođo Mihajlović, generator korupcije u Srbiji.
Oni koji su došaptavali raznim ministrima do sada da se na ovaj način legalizuje ono što nije moguće da postane legalno, nisu poklekli. Vi ste prva ministarka koja je poklekla pred onima koji već treći put pokušavaju u Skupštini Republike Srbije da proguraju ono zašta oni i sami znaju. Pa, ne samo da nije po Ustavu Republike Srbije, nego je u potpunoj suprotnosti sa javnim interesom građana.
Upis u katastar bespravno izgrađenih objekata, to je rešenje koje predstavlja prevaru, a ovde se navodi da je u javnom interesu. Zašto? Postalo je jasno da je cela ideja upisa u katastar, takozvanog upisa u katastar, prevara koju je osmislila veoma mala grupa, a koja nije poznata široj javnosti, ali je vrlo prisutna u Ministarstvu koje vodite vi više godina unazad i mnogi ministri su se izmenjali, a jedna mala grupa ljudi interesno povezana je ostala da žari i pali vašim Ministarstvom.
Danas ovde na ovom mestu neću govoriti o imenima. Siguran sam da neke znate, ali ću ostaviti istraživačkom novinarstvu da oni odrade svoj posao. Ono što je veoma značajno da se podvuče, čak i da priče koje su se ticale Zlatibora nisu do kraja tačne, a vrlo iz obaveštenih izvora smo dobijali te informacije, pa čak i od predsednika opštine Čajetina, gospodina Stamatovića. Svrha ovog zakona je upravo da se legalizuje čist kriminal u Srbiji. Ono što nije pošlo za rukom nekom pljačkašu banke, ono što nije pošlo za rukom nekom ko je utajio porez, pošlo je za rukom onima koji se nazivaju građevinskom mafijom u Srbiji već dve decenije.
Ruku na srce da stavim i da budem potpuno iskren, već se jednom amandmanima i vladajuće većine ovo sprečilo. Zato što je tada postojala svest i kod poslanika iz vladajuće većine, da je ovo čist kriminal. Očigledno je Srbije skliznula u jednoumlje u poslednje vreme, pa čak nema ni tih naznaka da je neko iz vladajuće većine danas spreman ono što je uradio prošlog puta.
Ustavni sud je rekao svoje, ali šta je za vas gospodo Ustavni sud? Jedna institucija koja ne sme da zauzme stav, koja ne sme da presudi, koja često govori o stvarima za koje nije ni pitana, da bi se oglasila reda radi. Šta je Ustavni sud, ako svaki zakon u Skupštini Republike Srbije može da dobije adekvatnu većinu?
Mislim da je to veoma potpuno jasno. Ne marite vi za institucije na ovaj način, ukidate potpuno vladavinu prava i kažnjavate one koji su legalno gradili, a dajete popuste onima koji su nelegalno gradili. Ovde ne pričam o građanima. Na primer, iz Kaluđerice ili iz ostalih naselja Beograda, Novog Sada, Niša, opština i gradova po Srbiji, već govorim o onima koji će na ovaj način da zgrnu ogromno bogatstvo.
Onaj ko je u centralnoj Srbiji ili koji će ozakoniti svoje poslovne objekte od 1.000 kvadratnih metara, a to su poslovni objekti, imaće popust od preko 4,5 miliona dinara. Onaj koji bude ozakonio preko 1.000 kvadrata u centralnoj Srbiji stambenog prostora, imaće popust od tri miliona dinara. Popust koji će sirotinja imati će biti zanemarljivo mali, u odnosu na popuste tajkuna koji će u Srbiji na ovaj način steći legalno bogatstvo.
Biće veoma zanimljivo da u narednom periodu po usvajanju ovog zakona, pošto nemamo dilemu da će biti usvojen iako smo pripremili više od 30 amandmana, biće veoma zanimljivo da vidimo efekte koja je ušteda bila nad objektima koje su legalizovali građani da bi sebi legalizovali krov nad glavom, svoje kuće i svoje stanove, a kolika je ušteda bila kada su u pitanju krupni kapitalisti, odnosno tajkuni koji će na ovaj način zaraditi mnogo. Pedeset miliona dinara samo jedan, slobodno mogu da kažem od vaših će uštedeti na legalizaciji po ovom zakonu, kada je u pitanju Zlatibor.
Možemo da pričamo i o imenima, naravno da nikada to nije bio problem kada je Demokratska stranka u pitanju, ali kao što sam rekao smatram da je to dužnost novinara i onih koji se bave izveštavanjem javnosti.
Ako nekome nije bio dovoljan dokaz kada je bio u pitanju zakon, skandalozan zakon o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti, vlasništvo Republike Srbije. Ovo je krunski dokaz da je posredi nešto što je u interesu, pre svega, mafije, a ne države.
Mi ćemo u narednom periodu učiniti sve i to nemojte da sumnjate i da imate bilo kakvu dilemu i kada je u pitanju poljoprivredno zemljište u Beogradu koje je vezano za PKB i kada je u pitanju zemljište na Zlatiboru i kada je u pitanju „Beograd na vodi“ i kada je u pitanju i ovaj sraman i protivustavan zakon za koji mnogi narodni poslanici zabijaju glavu u pesak kada govore o njemu.
Budite sigurni da ćemo sve ove stvari vredno popisati i da ćemo se sa ovim vrlo baviti kada za to dođe vreme. Nijednu od ovih stvari nećemo vam zaboraviti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, prva stvar. Gospodin Jovičić je izneo niz neistina, a ja imam samo jedan argument za njih. Ukoliko mladi kolega želi da postane jednog dana predsednik opštine Palilula, makar da se kandiduje za tu funkciju, mora da zna da sve preko 8.000 kvadrata, koje je malopre pominjao, jeste gradska nadležnost, a ne opštinska nadležnost. Opštinska nadležnost je do 800 kvadrata. Dakle, 8.000 kvadrata ukoliko se gradi, gradi se pod budnim okom gradonačelnika Beograda Siniše Malog i ministarke Zorane Mihajlović. U svojim redovima vas molim da tražite krivce za tu korupciju i taj kriminal. Što se tiče Đurovića, Bašića i Nikolića, mnogo su uradili za Palilulu, ja im se ovom prilikom zahvaljujem, ali smatram da će o tome suditi građani na izborima, ni vi, ni ja, gospodine Jovičiću.
Mostovi su se gradili u Beogradu, ali ih DS nije gradila za sebe, nego građana radi, grada radi, Srbije radi. Nisu to naši mostovi, to su mostovi građana, svi ih vi koristite, na kraju. Ovde smo govorili o korupciji, koji zakon gospođe Zorane Mihajlović dozvoljava, da se desetine hiljada kvadrata na Zlatiboru legalizuje sutra i biće zanimljivo kada se pomenu nečija imena, nečije konekcije, pa se možda i utvrdi ko je čiji član koje stranke.
Na kraju krajeva, završavam, nisam želeo da se ovo pretvori u neko međustranačko prepucavanje. Ja sam i rekao gospođi Zorani Mihajlović, ne treba ni ona da se krije, kao ministarka, iza SNS i to ovde javno govorim, ovo je stvar koja je potekla iz ovog ministarstva, zakon koji su pisali ljudi koji nisu članovi DS, a tu su 20 godina. Najkoruptivniji zakon je ovaj koji je danas na dnevnom redu u Skupštini Republike Srbije i ja smatram da je to sramota. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Ono što je pitanje, jeste vezano za jučerašnje lažno povećanje plata i penzija i to je ono što vređa građane Srbije. U ime građana Srbije postavljam pitanje – zašto to Vlada Republike Srbije kada uzima građanima, a to neki i u ovoj sali ne shvataju, Vlada Srbije kada uzima ponižava, i Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem kada daje opet ponižava? Lažno povećanje plata i penzija danas…

Predsedniku Vlade Republike Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću.