Zahvaljujem predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako ova sednica traje, a ne postoji direktan prenos na Radio-televiziji Srbije, koju naravno plaćaju građani Srbije i to je negde predodređeno ovim zakonima, mislimo da nije dobro što se poslanici vladajuće većine vrlo lako odriču da pričaju o ovim zakonima i danas prazna sala Skupštine u ovih devet časova i 22 minuta, govori o tome koliko su zapravo i oni malo zainteresovani za sve ono što će snaži građane u 2016. godini.

Mi smo se zaista trudili da u rekordnom roku slušajući ministra koji je desetak zakona obrazlagao za svaki po nekoliko rečenica, trudili smo se da čitajući tokom noći sve ono što vam je stiglo poslednjih nekoliko dana, ovih 16 zakona danas na najbolji ili najkvalitetniji način, predočimo građanima šta zapravo to znači. Iako ne znamo kada će biti ovaj prenos i kada će se snimak pojaviti na RTS, iako on, možda može da bude i u dva ujutru i u tri ujutru, mislim da je važno, da kao opozicioni poslanici uradimo sve, zbog čega su nas građani stavili na ova mesta i da do kraja dostojanstveno zaštitimo njihov interes, jer smatramo da od ovih zakona sutra zavisi njihov kvalitet života.

Veoma nas čudi žurba sa 16 zakona o kojima je potrebno voditi podrobnu i vrlo detaljnu raspravu. Nije nam jasno zbog čega neki ministri nisu ovde, zbog često ministri ne odgovaraju na naše kritike kao opozicije i čini nam sve da se ovo planirano zataškavanje odradi još večeras u nekim kasnim satima, ne bi li se skrenula pažnja na ono šta je 2016. godina i šta je ono što će građani osetiti u 2016. godini. Pored toga i nervoza među nekim poslanicima vladajuće većine.

Ovih 16 zakona govore o mnogo čemu, samo dva zakona određuju da građani Srbije plaćaju 200 miliona evra „Srbijagasu“. Drugi zakon koji se takođe tiče „Srbijegasa“ omogućava tom propalom javnom preduzeću da se  dodatno zaduži što će opet plaćati građani Srbije.

Uporno idete ka svim onim činjenicama koje smo izrekli pre nekoliko nedelja od 13 milijardi evra zaduženja što ćete dostići do kraja sledeće godine. Nikako nam ne ide da izračunamo kako je to moguće da taj javni dug koji će ovom prilikom porasti raste zajedno i sa glavnicom i sa kamatama. Kako je moguće da tih 13 milijardi nije iskorišćeno za ono što ste govorili, vraćanje nepovoljnih kredita, a i glavnica i kamata, ponavljam rastu, a to plaćaju građani Srbije.

Prvog januara 2016. godine ste obećali bolji život. Vi, gospodo ministri, ste stali za ekspozea premijera Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Ministar Vujović možda više nego svi vi ostali zajedno, a 1. januar 2016. godine je sada za nekoliko dana. Da li će 1. januara 2016. godine biti bolji život i da li će ga građani Srbije osetiti?

Profesori koji su poniženi smanjivanjem plata, poniženi su još više kada su dobili 50 evra pomoć od Vlade Republike Srbije. E, sa tih 50 evra, pomoći će opet i oni plaćati „Srbijagas“, jer tih 200 miliona evra neko mora da plati i vi to vrlo dobro znate. Vrlo dobro znate kada profesori sa 50 evra pomoći pomažu onima koji u svom preduzeću daju 500 evra po zaposlenom za Novu godinu. Pa, srećna i vama Nova godina, poštovani ministri. Jer, građani očigledno nemaju čemu da se nadaju u ovoj novoj, za razliku od nekih koji se pripremaju za izbore, pa već sa različitim vidovima potkupljivanja računaju na neke glasove iz različitih javnih preduzeća.

Tu treba da se štedi u propalim javnim preduzećima, a ne na profesorima, na nastavnicima, na ljudima u zdravstvu, ne na penzionerima. Dve stotine miliona evra za „Srbijagas“, toliko se uštedi na platama i penzijama koje ste smanjili ove godine. Tu imamo jedan problem i to smo vam govorili zato što ste vi kao Vlada Republike Srbije odrodili od naroda. Oni ne znaju da li ujutru da kupuju hleb ili lek. Oni ne znaju da li će škola biti bezbednija ili neće biti bezbednija. Oni ne znaju da li će moći da se izleče oni ili članovi njihovih porodica ukoliko se, ne daj bože, neko razboli. Tu je tih 200 miliona evra.

Uradili ste sve da na njihovim leđima loše rezultate vaših direktora koji imaju često i po nekoliko desetina hiljada evra primanja zataškati, na njihovim leđima i to vrlo dobro znate, gospodine Vujoviću i nije ništa smešno. Verujte mi, da 2016. godina sa setom finansijskih, poreskih zakona, sa svim onim najavama i za 2017. godinu ne donose ništa dobro u Srbiji.

Radio-televizija Srbije, odnosno Javni servis, koji ne prenosi ovu sednicu, iako i sami znate da su obavezni to da rade - uvodi se taksa za Javni servis koju ste i vi, kao ministar, jedan, pa drugi, i vi svi ostali, zajedno sa predsednikom Vlade Republike Srbije obećali građanima da se neće plaćati. To je još jedan dodatni namet.

Kada pričamo samo o jednom od ovih 16 zakona, a to je Zakon o porezu na dobit pravnih lica, uvodi se porez o odbitku po stopi od 20% na sve usluge pružene u Srbiji. Da li je to istina ili nije? Jeste, istina je. Poskupljuju sve usluge u Srbiji koje se pružaju iz inostranstva. Jel to istina ili nije istina? Naravno da jeste istina.

Ovim Srbija, kao što i vi sami znate, postaje nekonkurentna država za strane pružaoce usluga. I ni tu niste uspeli da uradite ništa od tzv. vaših reformi. Jer, vaše reforme sa ovih 16 zakona znače samo jedno – zavlačenje ruke u džep kada su u pitanju porodični budžeti i pokušavanje da svoje loše rezultate opravdamo tako što ćete taj novac izvući od građana i dati tamo gde je rupa ogromna. Samo jedan od primera je „Srbijagas“.

Govorili smo o „Petrohemiji“, govorili smo i o nekim drugim preduzećima - 200 miliona ili šteta kada je u pitanju porez po odbitku po stopi od 20%, koja će nastati za srpsku privredu, za građane Srbije, za njihov budžet, jer će to oni morati da plate, ovih 20% više. To je dovoljno novca da se zaposli svaki mladi čovek u Srbiji koji je na birou, svaki mladi čovek, 56% nezaposlenih mladih ljudi je danas u Srbiji. Potrebno je manje od 100 miliona evra da bi se svako ko je završio višu, visoku, master i doktorske studije zaposlio u Srbiji, da ti mladi ljudi ne bi morali da beže iz Srbije, da ne bi morali da beže iz ovog grada, da bi te porodice ostale na okupu, da bi mogli da prežive i da bi mogli svoju budućnost da vežu za ovaj grad ili za neku od opština ili za neki od gradova u Srbiji, ali ne.

Sa druge strane, Vlada Republike Srbije se obavezuje čvrsto da će tamo gde su zaposleni, partijska vojska, da će ta preduzeća morati da dobijaju sredstva iz subvencija, da će ta preduzeća nastavljati da žive, ali samo na uštrb onih ljudi koji su radili ceo svoj život, kao što su penzioneri, na uštrb onih koji obrazuju decu, koji leče naše građane i na uštrb onih mladih ljudi koji ne mogu da dođu do posla. Vi to vrlo dobro znate.

Vi i sami znate da, kada je u pitanju ovaj porez koji sam pominjao malo pre, sa SAD Srbija nema zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Da li je tako? Jeste. Kako ćete posle ovog poreza i uvođenja ovog poreza, povećanja, stimulisati neke američke kompanije da dođu u Srbiju? Upravo tim porezom?

To, za razliku od svih poreskih stručnjaka u Srbiji jedino tvrdite vi, gospodine Vujoviću. Srbija na ovaj način može da se oprosti, na primer od „Gugla“ i od nekih drugih kompanija, i to upravo ovako.

Vlada Republike Srbije predlaže samo nova zaduživanja, zato što nema rešenje kako da izađe iz ove krize. Vlada Republike Srbije predviđa da ono što je neko mukotrpnim radom stekao proćerda i potroši tamo gde je najmanje važno.

Vlada Republike Srbije nema odgovor na pitanje da li će građani Srbije ikada uz ovakvu postavku i političku podršku vas, živeti bolje, a i vi sami znate da ste obećavali 2013. godinu, da ste govorili o 2014. godini, pa smo vas sačekali 2015. godine da vidimo šta će se desiti, a onda 1. januar 2016. godine, evo, to je za nekoliko dana, i onda će građani ući tog 1. januara u jednu novu godinu sa boljim životom, osetiće da imaju mnogo više da potroše uz sva poskupljenja i grejanja i struje i osnovnih životnih namirnica i PDV-a i sa svim onim porezima na imovinu i sa svim onim drugim dažbinama i taksama koje vi sada u ovih 16 zakona stavljate i smatrate da ćete njima učiniti tako život kvalitetnijim? Nemojte molim vas.

Građani mogu 2016. godine da očekuju samo jednu stvar, a to su izvršioci, privatni izvršioci na svojim stanovima, na pragovima svojih kuća i svojih stanova, da im se pleni imovina, za one koji nemaju da plate porez i to je jedino u 2016. godini što će mnoge ljude dočekati. Ti izvršioci, kao što znate, se nagrađuju od strane ove Vlade, oni imaju za sve i svaki posao koji odrade, a pod poslom se podrazumeva zaplena tuđe imovine, čak i nagrade, ti ljudi se nagrađuju, a ne oni koji pune budžet Republike Srbije.

Samo jedna od situacija koja je i danas bila u glavnom gradu je katastrofalna, za 530 hiljada građana, pola miliona ljudi, ukinute su pogodnosti koje su im određene opštine u Beogradu omogućavale. Na svakom koraku se kažnjavaju oni, otpuštaju oni koji nisu članovi SNS.

U Pančevu, advokatska kancelarija je danas kontaktirala mene lično, kao narodnog poslanika, sa informacijom da se ljudima daje pristupnica SNS da se potpiše, a ukoliko se ne potpiše, ne produžava se ugovor. Da li je to ta borba sa viškom zaposlenih u javnom sektoru? Da li su to ljudi zaslužili, gospodine Vujoviću, da im se na taj način lomi kičma i lomi dostojanstvo?

Ova Vlada Republike Srbije ne može da opstane više nijedan jedini dan, izgubili ste kredibilitet sa svojih 250 autobusa po Srbiji punih stranačkih aktivista, ne možete da uradite apsolutno ništa i od vaših ekonomskih reformi koje još uvek na papiru podržavaju svi vaši strani partneri, doći ćete do toga da će u Srbiji zavladati glad, a da će neki koji su vrlo bliski ovoj Vladi završiti sa mnogo para u svojim džepovima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Član 107.

Ugroženo je dostojanstvo predsednice Narodne skupštine, iz prostog razloga što je prethodni govornik govorio o meni lično, kao nekome ko je, sa jedne strane imao Vladu i bio pretpostavljam lider te Vlade i sa druge strane radio razna zlodela koje je on pomenuo malo pre, a na koja vi niste reagovali.

Pri tome, da ni jednog jedinog dana nisam bio na izvršnoj funkciji, kada je u pitanju vlast, sa jedne strane, za razliku od mog kolege od preko puta koji je u Vrnjačkoj Banji i te kako bio poznat…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, ovo je svakako najveći problem za građane Srbije i ova tema sigurno zaokuplja njihovu pažnju i s obzirom da je nemogućnost lečenja danas jedan od najvećih strahova sa kojima se suočavaju građani RS.
Koliko samo porodica u Srbiji ima koje na ličnim primerima mogu da potvrde koliko je neprikladan i koliko je zapravo negde i prezasićen, a negde i sistem koji ne može da odgovori na one osnovne potrebe kada su u pitanju neki novi trendovi, ali i kada je u pitanju porast i različitih oboljenja među građanima Srbije ili kada je u pitanju nivo smrtnosti koji je sasvim sigurno veći nego u decenijama pre.
Borba protiv korupcije jeste takođe jedna od osnovnih stvari koja se tiče upravo ove teme. Izjednačavanje privatnog i javnog sektora jeste jedan predlog sa kojim smo imali nekoliko puta prilike da se suočimo i debatujemo o njemu, ali svakako nikada do kraja nismo čuli argumente a da se ti argumenti ne zasnivaju na toj teškoj ili to nije moguće uraditi u nekom kratkom roku.
Prenos odgovornosti sa javnog na privatni sektor je takođe jedno od rešenja i sasvim sigurno mislim da postoje vrlo dobri pokazatelji, čak i analize koje su utvrdile da je to jedno od suštinskih rešenja ovog velikog problema.
Smanjenje pritiska, takođe, sa javnog sektora, očekivanje javnost je nešto što se u svakoj državnoj bolnici danas, sa kojim se svaka državna bolnica danas suočava. Negde to smanjenje pritiska bi takođe doprinelo mnogo boljem rešavanju ovako velikih problema sa kojima se suočava zdravstveni sistem Srbije, ne samo kada je u pitanju primarni sektor, već i kada je u pitanju sekundarni nivo, pardon, zdravstvene zaštite, takođe je moguće makar razgovarati na tu temu, a sasvim sigurno u situaciji kada nema dovoljno sredstava i u situaciji kada možda i nemamo dovoljno velike volje da je zapravo o tome teško čak i razgovarati, a kamoli neke od stvari sprovesti u delo.
Reforma zdravstvenog sistema Srbije je preko potrebna. Ona je takoreći neophodna i to znate i ono što je veoma važno jeste da se i ja lično slažem sa onom vašom čuvenom teorijom – izmestimo molim vas sve ovo iz sektora politike i ovo ne treba da bude deo koji će se ticati dnevno političkih optuživanja ili ubiranja nekih poena.
Iz tog razloga, evo ja vam govorim da je nakon 2003. godine od kada je završen dokument zdravstvene politike Srbije i kada je on negde prezentovan javnosti nije urađeno mnogo i to je potpuno nešto što i iz ličnog nekog, da kažem, priznanja da ne želim ni ja lično da se bavim kroz ovu temu nekim političkim pitanjima. Ali do 2003. godine jeste postojala namera makar u političkom smislu da se te neke stvari dovrše do kraja.
Ko je sve vodio zdravstveni sistem u Srbiji i ko je sve upravljao tim sektorom unutar Vlade Republike Srbije? To, naravno, može da se vidi svakog dana na internetu, ko je zaboravio, ali to danas apsolutno nije i ne treba da bude tema. Tadašnja zdravstvena politika Srbije jeste kreirana u skladu sa nekim evropskim i svetskim trendovima razvoja zdravstvenih sistema i preporukama zapravo sistema zdravstvenog osiguranja.
Ukoliko samo uporedimo podataka da danas Srbija ima duplo veću, odnosno dva puta veću stopu smrtnosti za sve uzroke smrti, ili tri puta veću stopu smrtnosti usled bolesti krvi i krvnih sudova, onda je potpuno jasno zbog čega je toliko veliki strah u javnosti i zbog čega građani Srbije sa velikom strepnjom govore o ovom problemu.
Možda najveći uzroci ovakvog stanja jesu neadekvatno upravljanje unutar sistema zdravstvene zaštite, odnosno neusklađenost zdravstvenih kapaciteta i, naravno, starosne strukture stanovništva i neuključenost privatnog sektora, što mi smatramo da je takođe jedan od najznačajnijih problema u ovom slučaju, u sistem zdravstvene zaštite, a na kraju i osiguranja.
Da ne bih previše dužio, upravo je to okosnica i suština predizbornog programa DS, koji govori o uključivanju privatnog sektora, kako bi se s jedne strane smanjila korupcija u zdravstvu. Vi možete da kažete - nema afera, nije bilo od kada sam ja ministar, ali u svakom slučaju svakodnevno se građani suočavaju sa nekim vidom korupcije. On ne mora da bude egzaktan i ne mora da se samo tiče direktno ubacivanja novca nekome u džep, ali u svakom slučaju je on na različite načine i vidove prisutan kada je u pitanju sistem zdravstvene zaštite, posebno u Srbiji.
Mi ne samo da smatramo da je borba protiv korupcije ono što je veoma važno kada je u pitanju zdravstveni sistem, već i kada je u pitanju izjednačavanje privatnog i javnog sektora, odnosno ne samo na primarno, nego i na sekundarnom nivou. To je takođe jedna vrsta rasterećenja od očekivanja kada je u pitanju javnost prema javnom sektoru, i kada su u pitanju bolnice koje nemaju dovoljno sredstava, i kada su u pitanju kliničko-bolnički centri, i na različitim drugim nivoima. Dakle, primarna zdravstvena zaštita je takođe veoma zapostavljena u Srbiji. To je takođe ono što je negde deo problema, ali jedan mali deo s obzirom na celokupnu sliku koja se odnosi na ovu temu.
Samo mi dozvolite još jednu rečenicu. Ja sam malopre imao prilike da čujem i to da Grad Beograd nije u dovoljnoj meri koristio ili da se nije zalagao kada su u pitanju ulaganja u zdravstveni sistem i na području Grada Beograd. To nije istina. Vi ste malopre rekli jednu stvar, pretpostavljam iz nedostatka informacija, bez neke namere da utičete i da politiku mešate u ovu temu. Dakle, ne samo kada je u pitanju ulaganje grada, kada je u pitanju poslovanje, već i kada je u pitanju oprema ili kada su u pitanju kapitalna ulaganja, ta sredstva su prevazilazila ono što je donekle čak bila i obaveza Grada Beograd. Iz prostog razloga, imali smo prilike da mnoge bolnice rekonstruišemo od 2008. do 2013. godine, pa i pre, i ne samo domove zdravlja, što je uradila manje-više svaka opština u Beogradu i sama za sebe, ali i kada su u pitanju kliničko-bolnički centri. Dakle, od rekonstrukcije, proširivanja, završetka ne samo grubih radova, nego i nabavke opreme, mnogo miliona evra se izdvojilo iz Grada Beograda i iz budžeta grada. To je negde činjenica koja je nepobitna i to možete da pitate na kraju i DRI, može da vam kaže da li je to tako ili nije bilo tako.
U svakom slučaju, ne želim da previše dužim, ovo jeste stvar koja predstavlja jedno određeno rešenje i smatramo da je, bez obzira što ne postoje sredstva i bez obzira što je danas situacija u zemlji teža nego što je bila prethodnih godina, mislim da je veoma važno da privatni sektor uključimo u rešavanje problema ili eliminisanje onih strahova sa kojima se danas građani Republike Srbije suočavaju. To jeste jedno rešenje. Slažem se sa vama da ga je teško realizovati, ali u svakom slučaju vredi pokušavati i mi moramo da imamo strategiju koja je sasvim sigurno uperena u tom smeru. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje Vladi Republike Srbije – Kada će građani uživati plodove vladavine prava?
Danas gospodin Selaković mora da zna da postoje nebrojeni slučajevi u Srbiji, u Subotici, u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Smederevu, Nišu, Vranju, Leskovcu i u mnogim drugim opštinama i gradovima širom Srbije, slučajevi u kojima su građani koji su kupili stanove prevareni od strane investitora, od strane finansijskih institucija, gde ne mogu da se usele u stanove koje su pošteno zaradili i pošteno ih platili.
Danas su te lokacije pod sporovima. Šta ti građani onda da rade? Ko će te građane danas da zaštiti i zbog čega nema vladavine prava u Srbiji? Kada će građani uživati plodove vladavine prava i kada će institucije funkcionisati na način da zaštite one kojima je stečeno pravo oduzeto?
Da li je u pitanju stan, da li je u pitanju penzija, da li su u pitanju one stvari zbog kojih su mnogi ustavni sudovi i mnogi sudovi u različitim zemljama širom Evrope i sveta reagovali i zaštitili svoje građane, kada će vladavina prava uroditi plodom i u Srbiji i kada će građani moći da se osećaju sigurno?
Mi danas imamo situaciju u kojoj je 55% mladih nezaposleno. Oni su na marginama ovog društva, niti donose odluke, niti odluke utiču na njih, kao da nikoga ne zanima što danas budućnost Srbije u 55%, ne samo da nema posla, već apsolutno bez ikakve perspektive im se ostavlja da se snađu u nekom periodu koji se zove najveća kriza u istoriji Srbije.
Kako će na koji način oni da opstanu, da definišu svoje interese kada ih niko ne predstavlja? Kada će kada nikom ne pričam u njihovo ime i kada Vlada Republike Srbije dozvoljava da imamo razne investicije tzv. investicije u koje Vlada Republike Srbije izdvaja iz budžeta ogromna sredstva, stotine miliona evra, a sa druge strane imamo slučajeve kada 55% mladih ostaju bez bilo kakve budućnosti i perspektive u našoj zemlji.
Sutradan će mnogi mladi lekari, mnogi mladi pravnici, mnogi inženjeri naći pre svega, sreću u nekoj drugoj zemlji koja više brine o našim mladim ljudima, nego Srbija.
Mi smatramo da je to takođe jedna velika nepravda kojoj se priključuju i oni koji vode računa o bezbednosti naše zemlje. I pitamo Vladu Republike Srbije kako i na koji način će rešiti te goruće probleme danas u društvu.
Kada su pripadnici vojske i policije u pitanju, i kada su penzioneri u pitanju, i kada su zdravstveni i prosvetni radnici u pitanju.
Kada će Vlada Republike Srbije razumeti da je vladavina prava osnovni preduslov da svaki građanin sačuva svoje dostojanstvo.
Kada će Vlada Republike Srbije shvatiti da je danas more obespravljenih ljudi u Srbiji, more onih koji pokušavaju da dođu do svojih prava koja im pripadaju po zakonu, koji im pripadaju po Ustavu Republike Srbije, a to jednostavno nije slučaj u ovom pravosudnom sistemu kakav se nalazi danas u Republici Srbiji.
Kada će građani Republike Srbije moći da uživaju plodove pravne države i ne samo kada su u pitanju mladi, kada su u pitanju penzioneri i oni koji rade danas u javnom sektoru Republike Srbije, već kada su u pitanju i oni koji su nekada učestvovali kao pripadnici Vojske Jugoslavije u ratnim sukobima, a danas su ostavljeni da se snalaze kako god znaju i umeju.
Obespravljeni u smislu da im država duguje ogromna sredstva, obespravljeni zato što niko ne želi da ih sasluša, obespravljeni zato što Vlada Republike Srbije smatra da su oni ti koji su pogrešili kada su bili ratovi u bivšoj Jugoslaviji, a ne tadašnje Vlade Jugoslavije i Republike Srbije koje su ih slale u taj rat.
Imamo velike probleme da danas objasnimo građanima Srbije zašto ne funkcioniše sistem pravosudni u našoj zemlji i kada će odgovarati svi oni koji su na nelegalan način došli do svoje imovine.
Kada će odgovarati oni koji su 90-ih godina i kasnije raznim mahinacijama dolazili do uvećanja svoje lične imovine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre. Kao što znate, mi smo član 6. predložili da se obriše, iz prostog razloga što smo protiv podsticaja privredi na način na koji ste to predvideli, između ostalog, i Zakonom o ulaganjima, koji nije naišao na podršku DS, pre svega zbog transparentnosti i zbog toga što Vlada RS ima diskreciono pravo da odluči koji su to privredni subjekti koji mogu da dobiju tu pomoć a koji nisu podobni da dobiju tu pomoć.
Ne postoji ni javni poziv, ni u samom Zakonu o ulaganjima i sada kada predviđate ovu stavku da se po tom zakonu sutra pomogne nekom privrednom preduzeću, mi postavljamo pitanje da li je suština u tome da su to privredna preduzeća koja su podobna vlasti. Da li postoji bilo kakav kriterijum? Ne postoji. Videli smo kada ste predlagali sam Zakon o ulaganjima.
S druge strane, to su pre svega lažne investicije sa kojima se mi nismo usaglasili, a to su od „Beograda na vodi“ koji je takođe u sklopu ove rasprave i u načelu, to je pre svega investicija u Novom Sadu, u Obrenovcu, kada se ulažu milioni i milioni evra, a plate radnika ne prelaze preko minimalca.
Ono što je takođe važno, jeste da se 10.000 evra po radnom mestu nastavlja. Demokratska stranka je strogo protiv toga i mi smo u svom izbornom programu, odnosno predizbornom programu, predložili da se to obriše, a da se na jedan drugačiji, transparentniji način privredi Srbije pomogne. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući, dame i gospodo, uvaženi ministri, ovaj amandman sam predložio iz razloga što smatram da se prevelik novac izdvaja za subvencije propalim javnim preduzećima, sa jedne strane, kao i za onaj deo koji se tiče ugovora u delu, gde je predviđeno da se 30.000 novih radnih mesta otvori za kadrove Srpske napredne stranke, dok je 55% mladih danas nezaposleno.
Danas pred studentima, koji su nas posetili u ovom domu, moram da kažem da je predlog da se deo sredstava upravo za vas izdvoji, kako bi država Srbija svakome ko završi višu školu ili visoku školu ili magistrira, ili doktorira, obezbedila sigurnu šansu za posao. To je mnogo manje novca od onog novca koji je obezbeđen za 30.000 novih stranačkih kadrova Srpske napredne stranke, koja u budžetu, kao stavka stoji od 126 miliona evra. Za to da svaki mladi čovek koji je obrazovan u Srbiji dobije posao, a ne ode iz Srbije, potrebno je mnogo manje od 80 miliona evra.
Danas je, mladi kolega, 58.000 prijavljeno na evidenciji nacionalne službe za zapošljavanje sa 80 miliona evra. Dakle, sa mnogo manjom cifrom od one koju ste predvideli za vas i vašu stranku i partiju. Može svako ko je završio višu, visoku, ko je magistrirao i doktorirao da dobije sigurnu šansu za posao i da svoju budućnost i sledeću ne traži u nekoj drugoj zemlji.
Mislim da je u pitanju budućnost Srbije i iz tog razloga su čak i neki poslanici vladajuće većine juče komentarisali po društvenim mrežama da podržavaju ovaj moj predlog. Ovo nije predlog koji je isključivo vezan za političku raspravu. Ovo je predlog koji se tiče budućnosti Srbije. Onaj koji studira mora sutra da ima sigurnu šansu da taj posao i dobije. Godinu dana će mu država Srbija obezbeđivati srednju platu u Republici i obezbeđivaće mu poreze i doprinose. Nakon tih godinu dana on ima šansu da mu se produži ugovor u nekoj privatnoj kompaniji ili privatnom preduzeću. Zahvaljujem.

Ono što su podaci i egzaktne brojke jeste da u Vojvodini nije došlo do opadanja broja zaposlenih, dok u Republici jeste. To je ono što je suština, a što moj malopređašnji govornik ne zna zato ne da nije čitao budžet, nego nije čitao štošta.
Ono što se dešava kada je u pitanju danas mlad čovek koji želi da dođe do posla, bilo da se on nalazi u Vojvodini, bilo u Beogradu, bilo u užem delu Srbije, važno je što oni danas nemaju šansu. Ti mladi ljudi kada sutra završe fakultete tumaraće narednih nekoliko godina i osnovnu stvar koju će u svom životu pokrenuti zajedno sa svojom porodicom jeste kako da izađu iz Srbije i nađu posao negde drugo.
Vi sada govorite gospođo Joksimović kako smo mi odgovorni za nešto. Da li ste vi mislili na mene? Mene ne zanima šta ste vi radili sa mojim prethodnicima u DS i zbog čega ste se vi svađali međusobno. Ja ne želim da se svađa ovde DS sa SNS. Mi govorimo konkretno o problemu.
Njihove deke i bake imaju smanjene penzije. Njihovi roditelji ostali bez posla. Mislite da je danas biti mlad čovek u Srbiji da je to dobro, da se neko dobro oseća u njihovoj koži.
Ono što je do njih jeste da ti mladi ljudi danas, i to jeste moja poruka vama kada ste već došli u Narodnu skupštinu, da učinite, a ne da kupujete diplome, jer se danas na njima, od njih zavisi budućnost Srbije.
Ono što se tiče 126 miliona evra, koje je gospodin Dušan Vujović predvideo za zapošljavanje 30.000 radnika, 30.000 ugovora o delu, a ko će da se zaposli? Čekajte, vaš prethodnik gospodin Krstić koji je osam milijardi zadužio Srbiju i onda pobegao iz nje, priznao je da ste zaposlili 50.000 ljudi do njegovog mandata, do kraja njegovog mandata. Sa još ovih 30.000 samo se zapoljšava SNS. I samo zato SNS živi bolje u ove četiri godine. Svi ostali žive mnogo lošije.
U tome je suština i mi se zato borimo da država Srbija sa manje od 80 miliona evra pruži šansu svakom mladom čoveku, da svoju budućnost veže za svoj grad, svoju opštinu i svoju zemlju, a ne da glavom bez obzira beži u drugu zemlju. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Prekršili ste nekoliko članova, čl. 107. i 108, iz prostog razloga što ne dozvoljavate poslanicima koji traže povredu Poslovnika da obrazlože svoju povredu i ne želite da sačekate ni pet sekundu da vam kažu koji je stav kog člana u pitanju. Oni na to imaju pravo, svi na to imamo pravo i iz tog razloga ne možete da kažete nekome – kad se setite, onda se javite, već je vaša dužnost kao predsedavajućeg da kažete – molim vas, slobodno pogledajte koji je član u pitanju i koji stav, jer postoje dva minuta ako je povreda Poslovnika urađena. Dva minuta neko može da traži.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, u članu 16. stav 3. predložio sam da se obriše iz prostog razloga gospodine Vujoviću što je Vladi Republike Srbije ostavljeno diskreciono pravo da određene lokalne samouprave koje nisu po političkoj volji vladajuće većine uskrati za transfer koji joj pripada po Zakonu o budžetu.

Iz tog razloga bez bilo kog razloga Vlada Republike Srbije ima prava da to na primer i uradi ukoliko hoće. Vi ćete reći, nikada bez razloga, ali ne piše u skladu sa kojim eventualnim razlozima. Na taj način kažnjavate građane Srbije sa nekoliko različitih nivoa. Sa nivoa Republike kada su u pitanju penzije, prosvetni radnici, zdravstveni radnici, policajci, vojnici, poskupljenja, a sa druge strane postoji otvorena mogućnost da ih kaznite kada je u pitanju i lokalna samouprava da tamo gde su glasali nepodobno te lokalne samouprave uskratite za ceo transfer.

Dakle, to je isto bio slučaj kada su u pitanju i 90-te godine iako ja vas vrlo cenim i ne smatram da ste vi jedan od onih ministara koji želite da i prizvuk 90-ih vratite u 2016. godinu. Sa druge strane, kada pogledaju građani kakvo je stanje u društvu ovo su na neki način 90-te u belim rukavicama i vi ostavljate mogućnost za tako nešto.

Iz tog razloga sam predložio da se ovaj amandman obriše, da sve one građane koji su kažnjeni sa nivoa centralne Vlade Republike Srbije ne budu kažnjeni i sa lokalnog nivoa. Zato je važno da makar imamo određenu sigurnost da nikada ne može da se dogodi da Vlada Republike Srbije diskreciono odluči da nekoj lokalnoj samoupravi, nekom predsedniku neke opštine ili grada iz druge stranke uskrati transfer po Zakonu o budžetu.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo, uvaženi ministri, gospodine Vujoviću, pošto niste odgovorili gospodinu Šutanovcu, iz tog razloga sam smatrao da ste odbili taj predlog. Ja sada drugačiji predlog dajem, da se onda član 20. obriše. Iz prostog razloga što član 20. glasi – Vlada može da odluči o otpisu potraživanja Republike Srbije nastalih po osnovu datih pozajmica i plaćenih obaveza, po osnovi izdatih garancija privrednim subjektima, kao i pretvaranju pojedinih dospelih potraživanja Srbije nastalih po osnovu pozajmica iz budžeta Republike Srbije u kapital dužnika.

Da li vi kao ministar mislite da je normalno posle i daljeg urušavanja standarda građana, i kada su u pitanju smanjenja kod plata i penzija, i kada su nove akcize i nova poskupljenja u pitanju, da vi njihov novac, ovaj budžet ovde, gospodine Vujoviću, to je njihov novac, možete sa takvom lakoćom da raspodeljujete javnim ili nekim drugim preduzećima i da otpisujete dugove i pored toga što je 74% BDP zaduženje Srbije? Pa, mi mislimo da pre svega to nema veze ni sa kakvim moralom. U situaciji kada oni ne mogu da skrpe kraj sa krajem i kada ne mogu da očekuju u 2016. godini ikakvo poboljšanje, vi možete da otpišete kao što je Aerodrom otpisao dug „Er Srbiji“ u vrednosti od 17,6 miliona evra u 2014. godini.

Dakle, 55% mladih je nezaposleno. Nijedan jedini dinar niste stavili kada je u pitanju ta problematika u Srbiji. Svakodnevno odlaze iz Srbije i svakodnevno beže iz zemlje. Od 2012. godine do danas 120.000 ljudi je otišlo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi prisutni ministri i dragi gosti, ovaj amandman u članu 25. za stav 1, za stav 2, za stav 3. i za stav 4. je identičan u smislu da ne postoji ministar za Nacionalni investicioni plan u okviru podele u Vladi Republike Srbije, te zbog toga smatramo da treba da stoji ministar finansija.

U trenutku sam se konsultovao i sa gospodinom Vujovićem koji trenutno nije u sali. Izvinjavam se, ušao je, nisam video. Zašto ovaj amandman ne treba da se usvoji kada na jedan precizniji način definiše makar ovu stvar u budžetu da se jasno tiče određenog, resorno zaduženog ministra pošto ne postoji ministar za Nacionalni investicioni plan već ministar finansija?

To je jedna stvar koja ne samo da preciznije definiše ovu oblast, nego ne može da dovede do bilo kakve eventualne zablude koja bi mogla da se dogodi u tumačenju ovog zakona. Iz tog razloga smatram da je ovaj amandman, evo i gospodin Babić me pomno sluša, ne toliko opasan za predstavnike vladajuće većine, već je tehničke prirode i smatram da bi mogao da naiđe na podršku dobronamernih poslanike vladajuće većine i naravno ministara Vlade Republike Srbije i gospodina Vujovića. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram nekoliko članova Poslovnika, 107, 108. i 109, a posebno u onom delu 109. koji se tiče činjenice i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica, u ovom slučaju gospodina Dragana Šutanova. Baš bih voleo da znam, gospodine predsedavajući, kako i na osnovu čega gospodin Babić zna da gospodin Šutanovac nije u Narodnoj skupštini... (isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, ovaj amandman sam podneo takođe da bi se na neki način govorilo transparentnosti kada su sredstva u pitanju. Zakon o ulaganjima je takođe za nas bio sporan kao što smo nekoliko puta to danas spomenuli, zato što se ne odnosi na onaj deo koji se tiče javnih poziva i neke vrste vida transparentnosti kada je su u pitanju subvencije, kada su u pitanju sredstva koja se predviđaju ovim budžetom, a naravno koji pune pre svega građani Srbije.

Dakle, naš predlog jeste da Državno veće tužilaca bude nadležno, ne predsednik Državnog veća tužilaca kada je u pitanju prenos sredstava iz prostog razloga što se stiče utisak ne brojano navrata kada je ovaj budžet u pitanju da kada je novac po sredi nikakve kontrole i nikakve javnosti i nikakve transparentnosti nema. Ispada da oni koji kontrolišu novac ne žele apsolutno da podele na bilo koji način tu odgovornost. Na ovaj način mi nešto transparentnije mislimo da treba taj deo da se uradi. Uvek je dobro više ljudi da bude uključeno, više javnosti, više funkcionera, a ne uvek samo jedna lično, a ne samo jedan čovek.

Mi smatramo iz tog razloga da je na mnogim mestima upravo Zakon o budžetu taj koji nije do kraja transparentan, posebno u onom delu koji su govorili između ostalog i ministri, pa i sam predsednik Vlade, da se i na prihodnoj strani neke stvari kriju zato što u ovom trenutku nisu potrebne. Za to što se nešto krije u budžetu, neko može jednog dana da odgovara, ali u ovoj situaciji da neko transparentnije radi svoj posao, mislimo da je važno da se ovaj amandman usvoji. Zahvaljujem.

Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministri, prema našem predlogu član 33. se briše, a evo gospodine Vujoviću, ukoliko imate još strpljenja malo, ovo je čini mi se, moj poslednji amandman, a voleo bih da ga ispratite do kraja.
Prema odredbama člana 28. Zakona o budžetskom sistemu, budžet se sastoji iz opšteg i posebnog dela. Opšti deo budžeta obuhvata, između ostalog, procenu novog zaduženja Republike Srbije u toku budžetske godine i procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine.
Dakle, definisanje ukupnog iznosa novog zaduživanja i garancija u delu trećem, izvršavanje budžeta, suprotno je Zakonu o budžetskom sistemu, iako je potpuno prihvatljivo i ja se potpuno sa vama slažem da je ova stvar koja se tiče nepogoda i hitnosti zaduživanja od strane Vlade na predlog ministra finansija neophodna, samo mislim da treba drugačije da se formuliše.
Mislim da nije dobro da donosimo zakone koji su u koliziji sa drugim zakonima. To je suština i ukoliko smatrate da je to potrebno, mislim da ne bi bilo loše da usvojite ovaj amandman. Zahvaljujem.