Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je kao što su i ministri u nekoliko slučajeva rekli, još jedna stimulacija za one koji teško mogu da nađu posao, dakle za nezaposlene i na ovaj način imamo poreske olakšice u vidu povraćaja poreza.
Ono što smo nekoliko puta danas podvukli, jeste da je bilo vremena da mi razgovaramo o ovom zakonu onako kako dolikuje. Evo, gospodin Sertić je danas prisutan, maločas je ušao u salu, što je meni veoma drago, da li se vi gospodine Sertiću na primer slažete sa programom DS, predizbornim programom, da svakog mladog čoveka koji završi višu, visoku, magistarske ili doktorske studije, država plati prosečnu platu Republici, poreze i doprinose, oslobodi poslodavca godinu dana? Za tih godinu dana, poslodavac ne može da otpušta one radnike koje je do tada imao u svojoj firmi i svom preduzeću.
Nakon godinu dana, ukoliko produži ugovor za neki naredni period, oslobođeni su poreza i doprinosa koje, takođe, država preuzima na sebe. Ukoliko se ne produži ugovor, taj mladi čovek ima godinu dana radnog iskustva i on na tržištu radne snage nastavlja da se bori, ali sasvim sigurno ima nešto što se zove nada da ostane u Srbiji i da negde traži svoje mesto pod suncem.
Ja bih vas zamolio, makar za komentar, ukoliko to trenutno nije moguće, da li možemo makar da otvorimo tu vrstu dijaloga, s obzirom da imamo 55% mladih koji su nezaposleni? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti.

Pričali smo o stimulativnim merama za zapošljavanje i onda smo pričali o porezima. Ovde pričamo o doprinosima. Ono što je nama veoma nesumnjivo, ali tamo gde mi vidimo da postoji jedan određeni problem koji nama pravi određenu zabunu, jeste taj povraćaj od 60, 65, 75%.

O čemu se zapravo radi? Zašto se odmah neko ne bi oslobodio tog dela i zašto bi dodatno maltretirali i birokratizovali celokupnu stvar kada sami znamo da je država, odnosno da je država najveći zapravo dužnik i da ona privatnom sektoru duguje milijardu ili dve milijarde evra. I da su se mnoge firme zatvorile iz prostog razloga što država na kraju nije uspela da im isplati ono što je bila dogovorena suma novca.

Ono što je veoma važno za nas ovde, jeste da se ovde taj put skrati i da se ne bi nešto uplaćivalo, neki doprinos, pa vam onda država vrati kroz neki povraćaj, da mi jednostavno pokušamo da napravimo nešto što bi u većoj mnogo meri pomoglo onima koji traže posao a ne da čekamo da se država seti, zato što vrlo dobro znamo da je 50 i nešto privatnih firmi danas u blokadi, između ostalog iz razloga što država ne plaća svoja dugovanja. Postoje potraživanja prema državi, sigurno od milijardu ili dve milijarde evra. Taj novac država nema da da i onda mnogi zatvaraju neke svoje poslove i neke svoje biznise i na taj način destimulišu zapravo zapošljavanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i poštovani gosti, drage kolege, naš predlog jeste da se ne usvoji ovaj zakon. Mislim da neki danas nisu dobro komentarisali šta su zapravo bile naše osnovne namere.

Dakle, u pitanju jesu stimulativne mere za zapošljavanje. I, kada je u pitanju socijalno, a ne penziono osiguranje, delu sale se obraćam, veoma je važno da pojednostavimo ceo postupak. Vi ste vrlo dobro to malopre obrazložili, gospodine ministre, jer smatram da je veoma važno da u situacijama kada želimo da napravimo određeni rezultat i kada imamo određeni cilj, sve moramo da upravo stavimo u tu funkciju i da izmerimo rezultat u šest meseci, godinu dana, godinu i po dana. Radi se o ljudima koji traže posao. Radi se o ljudima koji jednostavno žele da svoj životni vek provedu radeći nešto korisno za sebe i svoju porodicu.

Iz tog razloga smatram da ovo ne treba da bude kao jedna od mera koja će se naći na papiru, nego da vidimo da li mi zaista možemo i imamo snage i kapaciteta na kraju kao država da mi to sprovedemo u delu. Mislim da je iz tog razloga ovaj predlog koji je došao sa naše strane, u vidu razgovora i debate naravno, a ne u konkretno u ovom amandmanu koji glasi: „briše se“, da se zaista nešto uradi što može da se izmeri u nekom kratkom vremenskom periodu. Da ne bude ono – traže posao od dve do pet ili šest godina. I sami znate kako to utiče na porodicu i na neko socijalno kruženje i da se tada javlja i nasilje i sve ono što prati nezaposlenost u Srbiji.

Dakle, iz tog razloga smatram da je veoma važno da imamo neki mehanizam koji to može da reguliše u nekom relativno kratkom periodu. Zahvaljujem.

Dakle, u moru ovih amandmana i u moru članova Predloga zakona jednostavno desi se da se negde pomešaju neke određene stvari. U sledećem članu upravo se govori o različitim podsticajima, odnosno merama koje

Vlada Republike Srbije nesporno daje na raspolaganje. Međutim, šta se sada dešava? Dakle, nemamo konkretno navedeno u zakonu upravo ovo što ste maločas rekli. Da li mi imamo negde gde je decidno navedeno i napisano da neko ne može da koristi nekoliko različitih mera u isto vreme? Nije, iako se slažem sa vama da tako ne treba da bude, nego samo da to negde pokušamo da preciznije definišemo.

Ono što je takođe važno, jeste da se upravo na sličan način, ono o čemu smo razgovarali, rešava jedan veliki problem koji se tiče mladih ljudi u Srbiji koji su završili škole, koji su obrazovani, koji kada imaju neki zanat u ruci ili neko znanje žele da odu van zemlje. Za njih je važno da ove stvari budu što jednostavnije, da možemo kao država da im damo prosečnu platu u Republici, poreze i doprinose u godinu dana. Ukoliko posle tih godinu dana oni produže ugovor, snašli su se. Ukoliko ne produže, tragaju i dalje, ali imaju godinu dana radnog iskustva. Iz tog razloga smatramo i već smo odradili proračun koji je manji od sto miliona evra za sve u Srbiji koji su završili višu, visoku, magistarske i doktorske studije.

Dakle, to je srž društva, najveće znanje u državi koje mora da ostane u Srbiji. To je naš cilj i naš interes. Jer, ukoliko o njima ne vodimo računa, ne vodimo računa o kvalitetu koji mora da postoji da bi Srbija u narednim decenijama ostvarila mnogo veće rezultate nego što to čini danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo poštovani ministri i gosti, ono što sam na ovom početku želeo da kažem, prvo, jeste da čestitam građanima Beograda 20.000 beba u 2015. godini, to je ogroman rezultat za nas.
Smatram da je veoma važno da ovaj deo i ovu oblast razumemo od početka do kraja. Ovo je početak za novorođenče, 300 dinara je taksa, mi ćemo tu taksu ukinuti. Drugog dana već fale bebi paketi. Trećeg dana, fali pomoć porodiljama. Četvrtog i petog dana i šestog koraka i desetog koraka već fale neke druge stvari koje su nekada i postojale u Beogradu i Srbiji, a danas više ne. Pa, onda kada odemo na besplatne udžbenike, pa kada odemo na sve ono što je negde koristilo jedno domaćinstvo u Srbiji, pre svega, prema svojoj deci moramo onda da se pozabavimo ovim stimulacijama mnogo ozbiljnije iako naravno podržavamo ovu meru, ali onda da krenemo i dalje i u naredne korake, jer mi je drago što ste i sami rekli, svaki deficit koji proizilazi iz ovakvog načina vođenja brige o natalitetu mi smatramo zapravo našom pobedom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Kada pričamo o podsticajima, kada pričamo na primer o olakšicama i ovde ste malopre pomenuli sjajan primer, to je povraćaj PDV-a na bebi opremu i hranu.
Ono što je bila najzanimljivija stvar u raspravi koju smo vodili mesecima ranije jeste u tome što često dolazi do slučaja da se ne smanji cena, iako vi oslobodite PDV, a nekoga, ne smanji se cena i ono ostane potpuno identično. Namera vaša je potpuna logika ispravna i to i vi svi znate, ali u praksi se dešava to kada vi nekoga oslobodite toga, njemu samo poraste marža.
Dakle, apsolutno se ne vodi računa o tome da li kada vi kažete imate povraćaj PDV-a zaista možemo na neki način to da imamo kao nešto jeftinije.
Povećavaju se cene tih proizvoda, o tome se radi, i vi kada imate povraćaj PDV-a opet u međuvremenu poraste cena tog proizvoda i mislimo da negde moramo, da neki mehanizam da stvorimo da ti mladi roditelji, te mlade mame i tate, ili samohrane majke, čega je naravno sve veći slučaj u Srbiji, dakle, da imamo negde oproban i dobar i jasan mehanizam, ne samo da oslobađamo PDV i da vršimo povraćaj PDV-a, ja znam da vi kad platite cenu onda imate porez nazad, ali dešava se to da ti proizvodi poskupljuju, tako što se marža od trgovaca povećava u nedogled i nedogled i tu je zarada, ogromna i enormna i vi, kako da vam kažem, ne možemo nekako da uvedemo tu red. O tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri i poštovani gosti, veoma je očigledna velika nervoza vladajuće većine kada je u pitanju ovaj zakon. Mi smatramo da on ne sme da bude usvojen. Ne sme zato što nije u skladu sa interesima građana Srbije koji daju pare u budžet Republike Srbije. Nije u interesu Republike Srbije se plati 200 miliona evra i da se preuzmu dugovi iz prostog razloga što ne stoji činjenica da ćemo dovesti u pitanje energetsku efikasnost i da ćemo energetsku sigurnost dovesti u pitanje takođe.
Dakle, zbog vas i vaših stranačkih kombinacija i ljudi koji sede u raznim odborima u NIS, između ostalog i gospodin Mijailović koji je sa vaše leve strane, koji je jedan od predstavnika očigledno jedan od te kompanije koja traži da Srbija preuzme dug „Srbijagasa“.
Dakle, Goran Knežević milion i 79 hiljada dinara ima mesečnu apanažu zato što i on sedi u jednom od odbora u NIS, Danica Drašković i drugi. Mi sada koaliciji koja je na vlasti činimo zapravo uslugu koja je u njihovom preduzeću i ovde plaćamo vaše interese, vaših ljudi koji sede u tim odborima. Dvesta miliona, a smanjili smo penzije penzionerima, a oteli smo plate onima koji školuju decu u Srbiji i još pored svega toga svakom zaposlenom u „Srbijagasu“ dajete 500 evra kao novogodišnju pomoć. Ovo je vanserijski bezobrazluk. Funkcioneri SNS tamo sede a građani Srbije njima to plaćaju. Sramota.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine.
Dame i gospodo, uvaženi ministre, imamo situaciju gde „Srbijagasu“ propala preduzeća, koja vode direktori SNS, duguju milijardu evra. „Srbijagas“ duguje NIS-u i sada Vlada Republike Srbije, za to što im je NIS zavrnuo ruku, mora da plati 200 miliona evra potraživanje.
Dakle, uzimate od penzionera život da bi sipali za ona preduzeća gde direktori imaju desetine hiljada evra primanja. Uzimate profesorima dostojanstvo da bi plaćali potraživanja propalih preduzeća u Srbiji.
Na kraju, mogućnost mladim lekarima u Srbiji da leče građane Srbije, da bi plaćali propalim preduzećima ono što duguju NIS. Ko traži to? Ko je to ko traži iz NIS? Opet funkcioneri SNS. Opet Goran Knežević sa milion i 79 hiljada mesečnih primanja. Pa onda i Vujovićevi najbliži saradnici koji danas sede ovde sa nama. Pa onda mnogi drugi koji imaju na stotine hiljada dinara primanja, a penzioneri ne mogu da imaju ni ono što su zaradili u svom životu.
Pa onda 500 evra dajemo novogodišnji poklon svakom zaposlenom u istom tom „Srbijagasu“, a 50 evra vraćamo prosvetnim radnicima kao jednokratnu pomoć. Pa, kad im oduzmete onda ih ponižavate, a kada im dajete onda ih ponižavate još više. E, to je Vlada Republike Srbije i to je odnos prema građanima Republike Srbije. E, to oni nisu zaslužili.

Zahvaljujem gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, imali smo prilike da čujemo da odnosi Vlade Republike Srbije sa „Gaspromom“ i NIS nisu ni jednostavni ni laki i ja verujem potpuno u to.
Ali, ne verujem da Vlada Republike Srbije ne može da vidi i da otvori oči pred realnošću kakav je to odnos nje same prema građanima Srbije? Da li je taj odnos jednostavan i lak? Imamo građane koji su siromašniji i siromašniji, imamo građane koji nemaju novca da kupe lek i hleb, to su penzioneri. Imamo građane koji vaspitavaju i podučavaju decu u Srbiji, budućnost Srbije, smanjuju im se plate. Imamo mlade lekare koji odlaze leče van Srbije. Ko će nas lečiti za 10 godina? Ako 200 miliona evra, zbog ne tako lakih odnosa između Vlade i „Gasproma“ mi moramo da damo za dugove „Srbijagasa“.
Zašto? Zato što je očigledno Vlada toliko nesuverena da NIS ili „Gasprom“ vrlo lako mogu da zavrnu Vladi ruku i da iz budžeta koji pune građani odvajaju novac zapravo za ta preduzeća. Gde su onda ovde interesi građana Srbije i kako i na koji način će se ti interesi braniti, a ne interesi „Gasproma“ i NIS-a?
Ono što je danas rezultat Vlade Republike Srbije nije to što je 200 miliona uzela narodu, pa platila za to preduzeće, nego to što su danas dugovi deset puta veći nego 2010. godine. To je rezultat i to nekome može da bude smešno, ali to plaćaju oni građani svojim dostojanstvom kojima su smanjene i plate i penzije, to plaća 55% nezaposlenih mladih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, i kada je ovaj zakon u pitanju mi smo predložili da se on kompletno obriše, svaki njegov član, zato što na to imamo pravo kao opozicioni poslanici, iz prostog razloga jer smo protestvovali što o ovako važnim zakonima nismo imali vremena da razgovaramo.
Dakle, evo vas molim da ukoliko i vi budete u narednom nekom periodu imali neku mogućnost ili da utičete ili da se sami izborite za vreme koje je potrebno da bi o ovako važnim zakonima raspravljali. On je vrlo korektan i on ima tu nekih sitnica koje bi trebalo poboljšati i izmeniti, ali u svakom slučaju za neki naredni put da budemo zaista spremni da razgovaramo i da određeno vreme upravo iskoristimo, ne za ove amandmane „briše se“, koji su jedan vid protesta, nego za zaista raspravu koja će trajati mnogo kraće nego sve ovo što smo na kraju prouzrokovali spajanjem 73 zakona u jednu tačku dnevnog reda.
Dakle, iz tog razloga vas molim, zato što sad smatram da je već svima potpuno jasno da je mnogo bolje da upotrebimo ovo vreme da razgovaramo u raspravi u načelu, toliko vremena koliko imamo - imamo, nije ni to nešto mnogo, ali da zajedno s vama zaista dođemo do pravog rešenja, zato što smatram da ste i vi imali dobre volje u nekoliko slučajeva i nekoliko zakona kada ste usvajali amandmane opozicije, isključivo da bi ti zakoni bili bolji nego što jesu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Meni samo nije jasno, predsednice Narodne skupštine, zašto mi ne dozvoljavate da učestvujem u raspravi po pitanju ovog zakona?

Član je 104. st. 1, 2. i 3.
Nemam mogućnost, iako sam pomenut u negativnom kontekstu, da učestvujem u raspravi po veoma važnom zakonu, a za koji ste obezbedili veoma malo vremena da se narodni poslanici pripreme, koji je počeo u devet časova, iako se prethodni završio negde posle ponoći.
Smatram da je veoma bitno da zbog kvaliteta ovog zakonskog rešenja dozvolite meni da neke argumente sučelim sa nekim svojim neistomišljenicima u ovom domu. Mislim da na to imam pravo. Ako vi mislite da nemam pravo, onda možete slobodno da kažete da postoje poslanici prvog i drugog reda. Zahvaljuje.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poštovani gosti ono što je za nas veoma bilo važno da pre svega dođemo do mogućnosti da učestvujemo u ovoj raspravi zato što smatramo da govorim u ime ljudi koji će sasvim sigurno imati ugroženu egzistenciju u narednom periodu. Direktnih korisnika je 70.000, indirektnih sigurno duplo više, ljudi koji žive od ovakvog načina poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.
Vi ste nekoliko puta danas govorili kako je ovaj postojeći zakon veoma loš, ali i on se primenjivao, pa čak i nije dao tako loše rezultate. Smatramo da će ove izmene i dopune doneti katastrofalne rezultate, upravo po ljude koji žive od poljoprivrede. Vi ste nekoliko puta danas pokušali da podvučete da se radi o zakonu koji država Srbija donosi u korist svih njenih građana, a mislim da ne da niste u pravu, nego da ste potpuno isključili poljoprivrednike iz severa zemlje, iz AP Vojvodine, jer se ovaj zakon ne odnosi kada je u pitanju njihov interes i ne odnosi se na ono što su njihove potrebe.
I sve vreme znate da zamenjujete teze i sve vreme se obraćate nekom poljoprivredniku iz centralne Srbije koji će imati ili neće imati kao i do sada interes i od postojećeg i od ovih izmena i dopuna ovog zakona, ali sasvim sigurno neće imati ljudi koji se bave poljoprivredom u AP Vojvodini.
Dakle, vi sami ovim predlogom zakona kažnjavate poljoprivrednike u Vojvodini? I oni su takođe država Srbija, barem za vas bi to tako trebalo da bude. I oni su građani koji žive od svog rada.
Mi smo se zalagali za nov zakon, vi ste rekli da su izmene i dopune dovoljne. Pod broj jedan, motiv kojim se opravdava donošenje ovakvih zakonskih rešenja je prilično pogrešan i netačan i to smo nekoliko puta, i različiti predstavnici opozicije su to danas nekoliko puta podvlačili.
Vaše stanovište je da ne postoji interesovanje za Zakon državnog poljoprivrednog zemljišta, ne dolazi u obzir. Ne dolazi u obzir, vi vrlo dobro znate da to nije istina. Kada uđemo u pogrešan voz na samom početku, svaka stanica je pogrešna. Dakle, vaša intencija i namera izmena i dopuna ovog zakona nije u skladu sa realnim stanjem i sa interesima ljudi koji žive od poljoprivrede.
U Vojvodini se radi o 450.000 hektara državnog zemljišta, 250.000 je u zakupu i šta sada vi predlažete ovim zakonom? Nekoliko puta su danas poslanici govorili i gospođa Jerkov i gospođa Čomić, da slobodno kao ministarka poljoprivrede, ako već niste našli za shodno da razgovarate sa onima koji su protestovali, koji su se na zimi smrzavali, još dok je ovaj zakon bio u javnoj raspravi, da li možete da sednete u automobil, da li možete da obiđete svako mesto, svaku opštinu, svako selo i svaki grad, da vidite pored puta da li postoji zemlja prve, druge ili treće kategorije koja se ne obrađuje? Ne postoji, to i vi sami znate.
Sada predlažete da se 150.000 ha, kažete ne tajkunima, ali u zakonu ih zove investitori, to su tajkuni samo u zagradi nisu tajkuni, vi ih zovete tajkuni investitori, jer kažete da nema u Srbiji tajkuna, u redu, tih vaših investitora 150.000 ha ćete sada njima da date u zakup. U redu, to je vaše rešenje. Na taj način ugrožavate 150.000 ljudi koji nemaju novca da zakupe, koji su fizička a ne pravna lica.
Vi svojim zakonskim rešenjem više vrednujete pravna lica nego fizičko lice. To je takođe veoma čudno za nas. Kako je moguće da je pravno lice vrednije, da je imovina pravnog lica vrednija od imovine fizičkog lica? Zašto je firma vrednija od čoveka za ovu Vladu? Zašto Vlada RS više vrednuje preduzeća i privatne kompanije nego ljude? To nam nije jasno. Zbog čega se to radi?
I dalje je pod restitucijom 150.000. To ne možete nikome da date u zakup zato što će to biti zemljište koje će se vratiti i 150.000 je ostalo za prodaju. Od tog zemljišta, kao što znate, imate i one lošije kategorije, imate i slatine, pašnjake, utrine i sve ono što je neisplativo da se obrađuje.
Da li ovaj zakon poznaje pravdu i sa druge strane postavlja pitanje – koliko košta ova nepravda prema građanima koji žive u Vojvodini, koji žive od ovoga? Koliko košta ta nepravda?
Mi znamo da ovo nije vaš zakon. Lično imam simpatije prema vama kao ministarki i prema vašem radu, ali vi zastupate ovde neku drugu stranku, ne stranku iz koje izvorno dolazite, Vladu RS koja sprovodi politiku SNS. To je svima veoma jasno.
Zašto pravno lice a ne fizičko i zašto komisija koju vi određujete može jedina da utvrdi način da li investitor ispunjava uslove, koji je investitor u pitanju, opet kažem investitor u zagradi tajkun, kako do 30% zemljišta u lokalnim samoupravama, šta mislite da li će te lokalne samouprave na bilo koji način moći da se izbore sa ovim? Neke hoće. Neke bi želele. Neke ne mogu. Kako ćete i na koji način da vi pravedno rešenje donesete a da oni koji žive od ovoga ne budu ugroženi? To je osnovno pitanje.
Ko će biti u tim komisijama? Da li će biti u komisijama oni ljudi koji su i do sada dodeljivali pomoć samo i isključivo povlašćenim investitorima? Vlada RS je poznata po tome. Da li ćemo i u ovom slučaju samo povlašćenima da damo mogućnost da dođu do tog zemljišta?
Dvadeset hiljada hektara, 400.000 evra za pet godina i to je gospođa Jerkov danas postavila pitanje. Šta treba da se dogodi da neko zaradi 400.000 evra za pet godina? Ko ima taj novac. Nemaju fizička lica, nemaju oni koji žive od toga. To imaju isključivo tajkuni, da definišemo makar taj izraz, i tajkuni, odnosno investitori jedini imaju taj novac. To su tajkuni. Četristohiljada evra, to su tajkuni.
Iz tog razloga smo tražili ne samo pojašnjenja nego smo tražili da i sa svim onim što ste govorili do sada po mantri godinu i po dana optuživali neke bivše tamo vlasti i neka bivša vremena.
Znate šta, do 2008. godine 95% poljoprivrednih kombinata je privatizovano. Demokratska stranka je neke ugovore loše raskidala. Samo to da znate. Da ne bude nikakve zabune.
(Poslanici SNS dobacuju.)
Ako mogu samo da dođem do reči od gospodina prekoputa. To govori Savet za borbu protiv korupcije. To ne tvrdim ja. Savet za borbu protiv korupcije koji su predstavnici Odbora za poljoprivredu nazivali podgrankom jedne političke organizacije. To su oni kojima je prećeno ili koji su prebijani na ulici. Oni tvrde ovo što ja govorim.
Da li je bilo mangupa u bivšim režimima? Bilo je mangupa u svakom režimu, da se razumemo, posebno u Srbiji u kojoj ne postoje jake i nezavisne institucije od 1990. godine pa nadalje i slobodno mogu da vam kažem, u svakoj vladi do sada, samo je nekako čudno da su baš ti mangupi danas članovi SNS, uključujući Sinišu Malog koji je kroz privatizaciju upravo između ostalog i sam učestvovao u dodeli zemljišta koje je prisvojio za sebe lično.

Imam još jedan minut. Ne? Završavam rečenicu.

Ovo je za nas veoma loš zakon. Mi nećemo podržati ovaj zakon i glasaćemo protiv.