Zahvaljujem.
U izmenjenom članu 4. predložili smo da se brišu stavovi od 7. do 14. iz prostog razloga što je ostavljena mogućnost da strani državljani, odnosno strani kupci budu kupci najplodnije zemlje u Srbiji. Upravo sam se vratio sa jednog protesta paora iz Vojvodine i poljoprivrednika iz Srbije, koji su vrlo negodovali zato što je Zakon o poljoprivrednom zemljištu npr. dozvolio da jedan od kupaca bude i Tenis, koji će kupiti 30% najplodnije zemlje...

Zahvaljujem.
Ovde se radi o tome da ostavljamo mogućnost da se kroz ovaj zakon omogući dalja privatizacija, odnosno kupovina državnog zemljišta od strane stranaca. Mi smatramo da to mora da se obriše, zato što zemlju prve, druge i treće kategorije, ukoliko dajemo onima koji ne obrađuju Srbiju godinama, decenijama, stotinama godina, već prvenstvo dobijaju oni koji se neposrednom pogodbom dogovore sa komisijom ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije, smatramo da tu građani Srbije, odnosno oni poljoprivrednici koji žive od ovoga neće imati mogućnosti da ostvare neke svoje interese.
Radi se direktno o 70.000 ljudi koji žive od ovoga. Mi smatramo da je ovo veoma loše, jer ova formulacija omogućava teoretski, a to je znači i u praksi, da stranci kupe najplodniju zemlju u Srbiji, a da za srpskog seljaka ne ostane apsolutno ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ovde smo predložili brisanje celokupnog člana, a u stavu 3. koji glasi da onaj koji čini komisiju resornog zaduženog ministarstva mora da ima pet godina radnog iskustva na poslovima privrede, privatizacije ili na poslovima iz delatnosti subjekata privatizacije.
Dakle, ovakav kriterijum upravo dovodi do toga da će ta komisija vrlo lako moći da bude ispolitizovana, da sa ovim kriterijumima možete da prijavite bilo kog člana SNS i da on bude taj koji će sutra odlučivati kako i na koji način će neko ko bude želeo da kupi određeno preduzeće, nekom neposrednom pogodbom, tu pogodbu će na kraju moći da dobije.
Mislim da je veoma bitno da makar nešto transparentnije bude i iz tog razloga smo predložili brisanje ovog člana.
Ja ću samo nekoliko narednih stvari ponoviti iz razloga što je veoma važno da se ova komisija odnosi na one radnike koji sutra vrlo lako mogu da ostanu bez svoje egzistencije. Kada neko odluči da nekom preduzeću više nema spasa, ti radnici će dobijati mizerni socijalni program ili bez socijalnog programa ostajati na ulici, a u pitanju je 100.000 ljudi u Srbiji. Kakvu će oni imati mogućnost sutra da se leče, da se prehrane, da svoju decu iškoluju? O tome danas niko ne vodi računa, a ponajmanje članovi komisije koje će se birati po partijskoj osnovi.
Dakle, kako i na koji način da zaštitimo 100.000 radnika, pa makar 30%, makar 40% ljudi da ostane da radi u nekom realnom sektoru i zašto smo na primeru IMR dopustili da 600 ljudi, koji su proizvodili neke traktore, izvozili, to je bio izvoz, danas ostanu na ulici, a ta fabrika bude tako brutalno zatvorena? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Dakle, predlažemo da se briše član, ne da bi se obrisao samo taj stav, već da bi se isključivo obrisao ceo zakon. svakim članom pokušavamo vama, gospodine ministre, da pokažemo da smo mi suštinski protiv izmena i dopuna ovakvog zakona. Zbog čega? Ne samo iz vida protesta, već zato što nemamo poverenja da će ovaj sada vaš novi zamajac, kada su u pitanju novi zakoni, pretvorili smo se u neku fabriku zakona ovde, koji su pritom neprimenjivi i veoma su loši i nisu u interesu građana, da će ova izmena doprineti rešavanju krucijalnih problema.
U članu 15. se upravo govori, između ostalog, i o prodaji kapitala da se određeni ugovori ne odnose kada je u pitanju kapital, a ne u suprotnom kada se prodaje samo imovina.
Mi na primeru PKB-a imamo da se prodaje imovina. Nikada nam neće biti jasno zašto ne uzmete najosnovniji brend, na primer, Poljoprivredne korporacije Beograd, jer taj brend kada bi se pojavio na tržištu mleka, jogurt itd, imao bi nezamislivo ogromne efekte na konkurenciju. To i vi sami znate. Mi ovde ne prodajemo brend. Mi ovde isključivo, ne zakonito, knjižimo zemlju na PKB da bi neko sutra došao do te zemlje i prodajemo grla, prodajemo stoku, imovinu, neke mašine, što je potpuno minimiziranje cene PKB-a, koliko bi se inače dostigla da se prodaje apsolutno kao nešto što postoji u Srbiji 60 ili 50 godina.
Dakle, veoma je važno da se jedan deo u privatizaciji, tamo gde to ima smisla, odredi na prodaju kapitala. To je ono gde ćemo dostići mnogo veću cenu, nego ako prodajete 10.000 grla, pa će neko sutra reći – evo vam upola cene, jer niko drugi u Srbiji to neće da kupi.

Zahvaljujem, dakle ovde su ova tri amandmana 14, 15. i 16. koji se odnose na kapital velikih subjekata privatizacije. Dakle, ponavljam samo, da u skladu sa ovim što sam rekao malo pre, veoma je važno da vidimo i da ustanovimo, kako i na koji način mi možemo svoj interes da ostvarimo.
Mi smo protiv privatizacije PKB-a, odmah da se razumemo, zato što smatramo da mnogi gradovi u Evropi imaju sličan model poljoprivredne proizvodnje, mnogi veliki gradovi u Evropi. Do duše ni jedan grad u Evropi, pa čak ni glavni, nema ovoliko veliki poljoprivredni kombinat kao što je PKB.
Sa druge strane mi ga prodajemo bud zašto, tako što prodajemo njegovu imovinu, tako što će neko sutra da kupu neku konstrukciju, neku halu, neku mašinu, neki traktor, a neće kupiti PKB kao brend koji vredi mnogo više od njegove imovine. I on je nekada bio u minusu 70 miliona ili 80 miliona evra dok nije prešao u vlasništvo Grada Beograda, kada on prve godine beleži nulu, a sledeće godine plus, on je vredeo nekoliko stotina miliona evra.
Vi ste imali potencijalnu cenu od pola milijarde evra, danas se on prodaje za, koliko, manje 50 miliona evra i mi mislimo da je to rasparčavanje vrednosti…

Da, da.
… vrednosti, jer kapital je mnogo vredniji od imovine PKV i upravo iz tog razloga smo predložili brisanje ovog člana zato što smatramo da u prodaji kapitala leži više novca i ako se mi sa tim konceptom, apsolutno ne slažemo. Mi smo protiv privatizacije.
Ali, vi kada već privatizujete, pa bolje privatizujte neki brend, pa ćemo onda kroz taj kapital imati i neki jogurt, onaj trouglasti, koji je nekada bio, sećate se vi bolje nego ja. Ali, u svakom slučaju mislim da je važno da obratimo pažnju i naredni amandman, takođe govori o tome i javiću se pa ćemo diskutovati o tome, gospodine minsitre.

Ova tri amandmana jesu negde slična i spojena.
Dakle, ono što je važno, kada već pričamo o kapitalu i o imovini i u ovom slučaju preferirate imovinu u odnosu na kapital, ja se slažem sa vama, kada ga već prodajete, pri tome se mi ne slažemo sa tim, zašto ga prodajete sa početnom cenom od 51% utvrđene tržišne cene? Ako je već PKB toliko dobar, zbog čega ga prodajete po početnoj ceni od 51%?
Iz drugog razloga, ako se niko ne javi za tu početnu cenu, sledeća cena je 30% od tržišno utvrđene cene, dakle, šta vi ovde pokušavate meni da objasnite? Vi prodajete autobus koji prevozi putnike, koji ide svaki dan po gradu i on ima neku svoju vrednost zato što može da se upotrebi u svrhu zbog koje je napravljen, a vi taj autobus koji radi i prevozi putnike, rastavljate na delove i prodajete ga kao imovinu.
Dakle, kapital autobusa je u tom slučaju mnogo veći od imovine, gospodine Sertiću, zato što taj kapital ima i neki njegov biznis uključen u sve to i neki budući prihod.
Iz tog razloga smatram da je kapital u ovom slučaju mnogo vredniji od imovine PKB, jer i vi i ja znamo da će to sutra neko kupiti isključivo zbog zemlje koja se protivzakonito knjiži na PKB, e tu je imovina. To po dosadašnjim zakonima nije moglo, ukoliko se nešto promeni, u subotu ili nedelju na glasanju, ne znam kada će gospodin Bečić zakazati glasanje, mislim da će biti i te prilike, ali u svakom slučaju mi ovde moramo da prodamo biznis, moramo da prodamo nešto zbog čega PKB postoji 50 godina.
I na narednom amandmanu ćemo diskutovati.

Dakle, evo ovde u skladu sa dosadašnjim našim amandmanima da se ceo zakon obriše stoji da u članu 18. agencija uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privrede, zamenjuje se rečima – ministarstvo nadležno za poslove privrede.
Dakle, u redu, ukinuli smo agenciju i ovde agencija nema apsolutno više nikakvih ingerencija i to je opet sa naše strane, lično i iz mog ugla, potpuno manje važno zato što se mi ne zalažemo za prodaju PKB.
Međutim, kada smo kod osnovnih ekonomskih pokazatelja i parametara, uzmimo na primer sledeći primer. Dakle, imamo PKB zamislite nedaj Bože 1999. godine i privatnik je vlasnik PKB neki stranac. Kreće bombardovanje Srbije i on PKB ugasi zato što ne želi pod bombama da dalje posluje. To je jedan primer. Zamislite da se to desilo, Srbija bi umrla od glasi.
Zamislite drugi primer, neko kupi PKB, evo gospodin Martinović me pomno sluša, neko kupi PKB i onda proceni sledeću stvar, zamislite tržište mleka u Srbiji. On odluči da je veća cena u Africi i kreće da prodaje to svoje mleko nekom drugom. Na našem tržištu mleka dešava se pakao jer će skočiti cena, ali ne i kvalitet. Dakle, kod ekonomskih parametara, ja se slažem sa vama da je uvek važno imati ekonomske parametre. U ovom slučaju, ti ekonomski parametri u teoriji ne idu na ruku interesima građana. Zato što je 50% tržišta Srbije PKB, 50% tržišta Crne Gore, Makedonije je PKB.
Dakle, mi imamo veliki problem da će neko sutra ako ugasi samo jednu od proizvodnji na tržištu napraviti potpuni kolaps. Iz tog razloga smatram da bi veoma voleo da čujem odgovor gospodina Sertića.

Zahvaljujem.
Dakle, gospodine Sertiću, mi smo predložili da se, poput zakona, obriše i ovaj član, gde u jednom stavu piše da kupac stiče pravo svojine nakon uplate ugovorene cene, u skladu sa ugovorom o prodaji imovine.
Ono što nas interesuje, jeste kako i na koji način mi možemo sa sigurnošću da utvrdimo da je imovina procenjena u skladu sa tržištem i ko na kraju procenjuje tu imovinu? Da li možemo sa sigurnošću da utvrdimo da li je ta cena u skladu sa tržišnom cenom ili ispod nje, a tek onda da utvrdimo koji procenat se prodaje.
Zbog čega ovo govorim? Zbog primera IMR, gde mi na Rakovici imamo jedan veliki problem, gde nemamo poverenje da će neko da uzme u obzir, a tu su i radnici i sindikat je dolazio jedan dan u Skupštinu, pa se žalio i meni lično kao narodnom poslaniku. Dakle, kako i na koji način će se ceniti mašina ili onaj deo imovine koji nije u procesu proizvodnje došao do kraja, nego ne negde na sredini? Da li će se on ceniti? Kako ćemo moći da procenimo celokupan proizvod i pogon, jer će neko to sutra hteti da poravna, kupi prvo, da novac, a onda poravna i na tom zemljištu npr. napravi neke kvadrate? To je prodaja imovine.
Nas samo zanima kako i na koji način ćemo doći do procene imovine, posebno onog dela koji nije došao kao finalni proizvod u procesu proizvodnje, nego je negde stigao na pola? I to su neki motori, i to su tamo neki točkovi, i to su neki delovi za te traktore. Kako i na koji način će se oni npr. ceniti? Ili ćemo samo reći – ma ne, to ne vredi ništa, po onoj staroj domaćinskoj, pa onda prodamo nekom ko tu digne dva miliona kvadrata? Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
U članu 54. stav 1. tačka 3) briše se i st. 3, 4, 5, 6. i 7. brišu se. Dakle, mi ne smatramo da je to relevantno iz pozicije našeg odnosa prema ovom zakonu, ali kada je u pitanju upravo imovina koja se prodaje, veoma je važno dalje dati obrazloženje.
O čemu se zapravo radi kada su u pitanju procenitelji i ovlašćeni? I ja se tu sa vama potpuno slažem. Gospodine Sertiću, nemojte prema nama da se ophodite kao prema ljudima koji su se prvi put susreli sa ovakvim stvarima danas. Nije istina. Dakle, mi upravo iz tog razloga razgovaramo sa radnicima koji ostaju na ulici. Zbog čega? Evo da vam kažem zbog čega. Zbog toga što je ovlašćeni procenitelj u slučaju PKB procenjivao imovinu i izostavio 10.000 grla kao stado, što je osnovna imovina tog preduzeća.

Ovo je zaista amandman.

Samo je primer bio.

Dakle, veoma je važno zbog čega je… 
(Aleksandar Martinović, s mesta: Jel mogu i ja malo o „Galenici“? Ako on može da priča o PKB, ja mogu o „Galenici“.)

Gospodine Martinoviću, vi ste uvek dobrodošli da se priključite diskusiji.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta? Kako ste opljačkali „Galeniku“?)

Ne kaže se šta, nego molim.