Evo, samo još…(isključen mikrofon)

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dakle, vrlo pratim svaki član i govorim o svakom članu, to je veoma važno, ali i često dam primere negde iz nekih ranijih vremena.
Ono što je važno je da sam ja lično predložio da se obrišu stavovi 3. i 4, zato što ministarstvo nadležno za poslove privrede, odnosno ministarstvo gospodina Sertića sačinjava izveštaje o izvršenoj kontroli, utvrđuje ispunjenost ugovornih obaveza i predlaže odgovarajuće mere Vladi.
Upravo iz ovog razloga imali smo primere u Vladi od 2004. do 2007. godine 23 sporne privatizacije, od ukupno 24. Razumemo se. Dakle, 23, evo i sami vi to znate, su u periodu Vlade Vojislava Koštunice bile sporne od strane Evropske komisije, koja isključivo traži od Srbije da ta 23 ili 24 na kraju sporna slučaja reši. Te 23 sporne privatizacije su sporne zato što ovaj član, odnosno ovaj stav nije mogao da zaživi u praksi.
Iz tog razloga smatramo da ne sme nikada više da se ponovi da nas Evropska komisija, posebno sada u procesu pridruživanja, opominje da npr. zaduženo resorno ministarstvo nema kaznu ukoliko ne ispuni ono što je zapisano u ovom stavu. Dakle, ne samo da je potrebno da vi nadzirete proces privatizacije, nego je potrebno da ukoliko ne poštujete zakon, odnosno službe u okviru vašeg ministarstva moraju da odgovaraju za ovo.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Dame i gospodo, uvaženi ministre, predložio sam brisanje stavova 4. i 5. uz jedno dodatno objašnjenje gde se zaposlenima koji ne budu preuzete u smislu stava 3. i 4. ovog člana prestaje radni odnos danom prestanka rada Agencije za privatizaciju uz isplatu otpremnine u skladu sa zakonom kojim je urađeno više zaposlenih u javnom sektoru. Ono što je moj predlog, ono što je moje pitanje vama i zbog čega sam isključivo protiv, ovde nema nijedne jedine reči o prekvalifikaciji i da li imamo bilo kakvu analizu o kom broju radnika je reč, s obzirom da ste i vi i gospodin Vujović dok je bio na vašem mestu govorili o sto hiljada zaposlenih u preduzećima gde moraju da se restrukturiraju i da se nađe rešenje i strateški partneri, to u velikoj meri niste kao Vlada ispunili.
Dakle, da li ćemo sa jedne strane i koliki broj nezaposlenih imati, a očigledno je da hoćemo, koliko ljudi će ostati bez posla i zašto nemamo nikakvu prekvalifikaciju onih radnika koji negde mogu da se sa jednog radnog mesta prebace, ukoliko se njihova osnova, odnosno delatnost firme ugasila na neko drugo radno mesto, ukoliko u javnom sektoru ili u nekom državnom preduzeću postoji potreba za radnicima.
Nama je važno da brinemo o ljudima, zato što neko kada izgubi jednu platu, to je izgubila cela porodica jednu platu i onda imamo problem da nekog radnika koji je ostao bez posla, da mu pružimo nadu da će sutra na tržištu radne snage već moći da dođe do tog posla.
Posla nema, radnih mesta nema i iz tog razloga nas zanima kako i na koji način ćemo uz ovu otpremninu i dalje brinuti o tim ljudima i gde će oni naći nova radna mesta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Sertiću, ovde se u stavu 4. – postupci odlučivanja po prigovorima i žalbama, od strane onih koji smatraju da su oštećeni u procesu privatizacije, a Ministarstvo nadležno za poslove privrede, koje do sada nije odlučilo po tim žalbama i po tim prigovorima, do dana početka primene ovog zakona, okončaće se po odredbama, ovog zakona.
Ovo ovako ne može da stoji, iz prostog razloga što ima elemenata retroaktivnosti, nedostaje rečenica – ukoliko su odredbe ovog zakona povoljnije po one koji su se žalili ili prigovarali i imali prigovore u skladu sa procesom, kada je u pitanju proces privatizacije, gde oni smatraju da su njihova prava ugrožena.
Dakle, ukoliko je ovaj zakon, odnosno izmene i dopune, a ja ne znam da li jesu, povoljnije, onda možete da odlučujete po njima, a ukoliko su nepovoljnije, ne možete, zato što je u pitanju retroaktivnost, samo jedna mala pravnička ispravka.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji je loš zakon i mi smo iz tog razloga, ovaj član predložili da se obriše, kako ne bi nikada ovaj zakon zapravo stupio na snagu.
Smatramo da ovaj zakon ne treba da stupi na snagu, iz svih argumenata koje smo izneli danas i kada ste menjali i dopunjavali ovaj zakon pre određenog broja meseci, vi i gospodin Vujović, kada smo govorili da se ništa dobro neće dogoditi, posebno za 100.000 zaposlenih u sektoru koji pokušavate nekako da ugasite, zato što niste bili sposobni da nađete strateške partnere. To je samo za nekoga 100.000 radnika, a za Srbiju je to 100.000 plata, 100.000 manje plata će smanjiti proizvodnju u Srbiji.
Nisam siguran na koji način i kako će ova predviđanja uticati na rast društvenog proizvoda u 2016. i 2017. godini, s obzirom da smo od strane predsednika Vlade Republike Srbije, od strane gospodina Vujovića imali prilike da čujemo da planirate neki veliki rast.
Dakle, PKB, „Dragan Marković“, IMR i mnoge druge kompanije u Srbiji, imamo najave i kada je u pitanju FAP u Priboju i ostale, jer neće moći da opstanu, ukoliko se pod hitno ne nađu strateški partneri, a očigledno je da ih nema i nažalost, 100.000 ljudi će u Srbiji u 2016. i 2017. godini ostati bez posla.
Smatramo da je veoma loše da politika Vlade, kada su u pitanju privatizacije, bude osvrnuta na period Vlade Vojislava Koštunice i kada su bile 24 sporne privatizacije.
Ovde nema spornih privatizacija, u ovom slučaju gašenja ovih preduzeća, zato što se ona i ne privatizuju, ali u svakom slučaju, briga o radnicima manjka ovoj Vladi i mi smatramo da 100.000 porodica u Srbiji će biti ugroženo sa 100.000 manje plata.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar je takođe tu negde u blizini, članom 6. svaki građanin ostvaruje pravo na pomoć u slučaju elementarne i druge nepogode pod uslovima i u postupku propisanim ovim zakonom.
Dakle, ono što se takođe ovde pominje jeste ravnopravnost sa ostalim građanima, i to bez diskriminacije.
Sanacija poplava mogla je da bude mnogo bolje uređena i odrađena da je Vlada Republike Srbije zapravo obezbedila veći deo sredstava. Dakle, ne bih do kraja odgovornost prevaljivao na one koji su vršili, kao nadležni organ, koji je određen od strane Vlade Republike Srbije, sanaciju poplava, već isključivo prioritete Vlade, jer nije mnogo sredstava predviđeno za obnovu.
Član 6. priča o ravnopravnosti i bez diskriminacije svako ima pravo na pomoć. To nije bio slučaj kada je bio u pitanju Obrenovac.
Dakle, ovde ili pokušavamo da ispravimo ono što se dogodilo u Obrenovcu, čime priznajete grešku da su postojali građani prve i druge kategorije, jer imamo one koji su dobili kompletnu pomoć i imamo one koji i dan danas čekaju u redu za pomoć, a građani su Obrenovca, Paraćina, Svilajnca ili Krupnja. Tu imamo veliki problem.
Da li je ovo zakon koji će definitivno u svakom narednom slučaju, ne ponovilo se nikada više, građane staviti pred zakonom u jednu jedini liniju? Imamo ponovljen slučaj da i dan danas imamo dve hiljade privrednika, da imamo neke građane koji su najoštećeniji bili u centralnim delovima i rubnim područjima Obrenovca, a do dana današnjeg nije primljena pomoć od strane Vlade Republike Srbije.
Da se te stvari ne bi dešavale, moramo da damo mnogo ozbiljniji Predlog zakona, da se nikada više ne ponovi ovako sramotna obnova kao što je bila do sada.

Zahvaljujem.
Gospodine Bečiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, jedinica lokalne samouprave, ovaj se deo odnosi na procenu štete, bez odlaganja obrazuje potreban broj komisija. Jedinica lokalne samouprave, u ovom slučaju, nije bila opština Obrenovac, već Grad Beograd. Dakle, jedinica lokalne samouprave jeste Grad Beograd, ali imamo veliki problem zato što su često komisije, odnosno u ovom slučaju opština Obrenovac, radile vrlo politizovano i vodile računa i delile građane na građane prvog i drugog reda.
Ono što smo imali prilike da vidimo jeste da su neki iz tog razloga, koji nisu u velikoj meri bili pogođeni, dobili sredstva mnogo pre onih koji su u mnogo većoj meri bili pogođeni. Dan danas imamo nosioce stanarskih prava. Dan danas imamo podstanare koji nisu zadovoljni načinom na koji je opština, grad ili Republika izašla u susret onoj šteti koja je nastala tokom majskih poplava.
Ono što je važno jeste da potreban broj komisija mora da ima nadzor. Potreban broj komisija, koliko god da ih je, ne smeju da budu politizovane, a vrlo dobro smo svesni toga da se i tu nalaze članovi političkih organizacija. Često, što je najveća sramota, dešava se zloupotreba u najgorim slučajevima, poput ovog, dešavaju se zloupotrebe. Imali smo prilike da čitamo u medijima da su neki građani dobili sve, a da drugi nisu dobili apsolutno ništa.
Nemojmo da pravimo zakone koji će uređivati tako da onaj ko ima političku vezu može da se spasi od neke elementarne nepogode, a onaj koji nema da ne može to da učini. Zahvaljujem.

Da ne ispadne da samo kritikujemo, evo, jedan dobar član, i mi smo iz jedne vrste nemogućnosti da diskutujemo i da ovo zakonsko rešenje zaista dobro obradimo, jer smatramo da mora svako da nađe vremena da o ovako važnim temama razgovaramo.
Pošto nismo imali vremena da razgovaramo mi smo predložili da se ovaj zakon stavi van snage. Ali i u ovom zakonu ima dobrih stvari, i ovaj član 17. je upravo ovo što sam rekao na kraju člana 16. u malopređašnjem govoru.
Dakle, član 17. je verifikacija procene štete. To je upravo važno iz prostog razloga što su često komisije politizovane i vrše nešto što se naziva političkom obnovom, a ne zaista suštinskom i istinskom od onog što se zove elementarna nepogoda.
Dakle, ako i u tim nedaćama delimo ljude na pripadnike jedne ili druge stranke onda potpuno nema pravednog društva, onda nema apsolutno više ni društva u Srbiji. Iz tog razloga ovaj član je veoma dobar, i ja ga potpuno ovde pozdravljam, jer smatram da je veoma bitno da sa različitih nivoa moramo da kontrolišemo procese obnova sa kojih god nivoa da dolaze, da li je upitanju jedinca lokalne samouprave, da li je u pitanju gradska opština, da li je u pitanju republički nivo, svako mora da nadzire one komisije koje u ovom slučaju raspolažu javnim dobrom građana Srbije.
Iz tog razloga, potpuno pozdravljam ovaj član i smatram da je u ovom delu ovaj zakon veoma, veoma korektan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani gosti, ukoliko se stranka koja je uredno pozvana ne odazove pozivu, a ne opravda svoj izostanak, smatraće se da je saglasna sa verifikovanim zapisnikom. Ovo, npr. nije bio slučaj u Kraljevu, a to jeste sada slučaj u svakom narednom slučaju elementarne nepogode.
Dakle, oni koji su obnovili Kraljevo, gospodine Sertiću, su pisali ovaj zakon, to da znate. Ljudi koji su obnovili Kraljevo bez ijedne afere, oslobađajuća presuda je bila, su pisali ovaj zakon, i mi to pozdravljamo. Mi to pozdravljamo. Gospodin Milan Marković, pre svega, veoma vam je poznato, jedan od najboljih ministara u Vladi gospodina Cvetkovića. Dakle, u ovom slučaju, imamo sjajan primer kako je izvršena jedna dobra obnova od jedne strašne elementarne nepogode. To je Kraljevo. Sve što smo želeli jeste, da se taj model prenese na Obrenovac, Paraćin, Krupanj, pod broj jedan.
Pod broj dva, sledeća stvar koja je veoma, veoma važna za sve one koji su nekada bili žrtve elementarnih nepogoda je sledeće, nije gospodin Blagojević niti Kancelarija, i tu ne želim da se složim sa onima koji to tvrde, imala veću odgovornost od Vlade Republike Srbije. Koliko ste im dali sredstava oni su to odradili i mislim u velikoj meri da su dali svoj maksimum. Ali, samo smatram da prioriteti treba da budu drugačije raspoređeni. Često su lokalne samouprave bile te koje nisu mogle da odgovore zadacima, a negde su odgovarale zadacima vrlo dobro, ali ne možemo za sve kriviti Kancelariju ili pojedince.
Dakle, svi zajedno smo odgovorniji da se kvalitetnije….

… rešenje nije donosilo pre ovoga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo, uvaženi ministri koji ste našli za shodno da dođete, za razliku od ministra Tasovca, u članu 2, od 1. januara do 31. decembra 2016. godine javni medijski servis i javna medijska ustanova RTS imaće, odnosno uplaćivaće se 150 dinara kao taksa od strane građana Republike Srbije. Ovo je još jedno neispunjeno obećanje SNS, da se neće plaćati taksa kada je u pitanju javni medijski servis.

Mi smo nekoliko puta postavljali pitanja zbog čega, ukoliko ne samo da ste obećali, nego i zbog čega i šta to tačno građani Srbije finansiraju? Imamo, pod broj jedan, činjenicu da se često ukidaju direktni prenosi Narodne skupštine. Pod broj dva, imamo činjenicu da samom tom taksom građani Srbije plaćaju i neke sumnjive kadrove u RTS. Jedan od njih je stigao kao predlog Republičke radio-difuzne agencije, izvesni Simo Čulić, šef internet tima SNS, koji treba da bude član Upravnog odbora RTS…(isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Dakle, još samo dve rečenice. Prva jeste da građani Republike Srbije imaju pravo da znaju šta je to što oni finansiraju, s jedne strane. S druge strane, da li će ovo privremeno finansiranje moći da se nekako promeni, pa iz privremenog da uđemo u neko drugo privremeno gde će taksa da bude viša?
Dakle, imamo velikih problema da objasnite ljudima, vi imate zapravo problem da objasnite ljudima šta tačno znači taksa od 150 dinara po domaćinstvu i kako i na koji način građani Srbije plaćaju obaveze, koje na kraju ovde vidimo da nisu do kraja transparentne jer se tiču i određenih kadrovskih rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Mi smo predložili brisanje svakog člana, zato što smatramo da ovaj celokupni zakon ne bi trebalo da bude usvojen, s obzirom da zajedno sa 73 druga zakona, nismo imali vremena ni u raspravi u načelu da pomenemo, ili makar pročitamo naslov ovog zakona. Zašto? Zato što nismo imali priliku da govorimo o tome da li se na ovaj način naplaćuje zapravo tradicija, kao što je rekao gospodin Blagoje Bradić. Da li naplaćujemo tradiciju? Koliko to treba da iznosi novca? Koliko bi ta taksa bila pristojna za nekog ko se bavi tim hobijem? Jer, ovo nije Engleska pa da je ovaj hobi veoma skup. Ovo je Srbija, pa je ovaj hobi pre svega nešto što se tiče tradicije.
Ukoliko smatrate da je ovaj zakon dobar, naplatićete građanima nešto što nasleđuju stotinama godinama od svojih predaka i mislim da to nije pravi način da se reguliše ova oblast.
Možda smo mogli da razgovaramo o tome koliko bi ta taksa mogla da bude i da li je potrebno nju uvoditi ili ne. Ja bih se možda mogao i složiti sa vama, gospodine Arsiću, ali nismo, nažalost, imali vremena za to.
Iz tog razloga smo predložili da se celokupan zakon izbriše, zato što ga donosimo na brzinu i zato što ne možemo da sagledamo posledice koje će on prouzrokovati na građane Srbije i na one koji zaista vode računa o tradiciji, ili o nekoj porodičnoj tradiciji, koja je ustaljena u našem narodu. Zato smatram da ovaj član treba brisati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i uvaženi gosti.
Upravo iz razloga što smatram da na ovako brzoplet način pokušavate da napunite budžet, smatram da nećemo uraditi apsolutno ništa, niti će prihod u budžetu od ove takse biti značajan, ukoliko budemo donosili zakone na ovaj način, gde ćemo samo razrezivati nove poreze, gde ćemo ih povećavati ili usklađivati sa nekom inflacijom, a druge takse, kada su u pitanju, i ostale neke cene, koje se tiču osnovnih potreba građana, ne usklađujemo ili često se ne usklađuju sa stopom inflacije.
Ono što je veoma važno ovde, jeste da se naglasi da je porez za registrovano oružje jedno, a za trofejno i kolekcionarsko je potpuno nešto drugo i mislim da je veoma važno da i zarade budu te koje će se indeksirati za stopu inflacije, a ne samo takse i u ovom slučaju, ova koja će na određen način dovesti u pitanje da li zapravo Vlada Republike Srbije ima nameru ili mi kao narodni poslanici, da predložimo građanima zakon ili da usvojimo na kraju zakon koji će naplaćivati tradiciju. To možda nije do kraja mudro i pametno, ali opet ponavljam da opet nismo imali vremena da raspravljamo o tom pitanju. Hvala.

Zahvaljujem se predsednice Narodne skupštine. Ministre Vujoviću, onda ćemo se i složiti. Pošto je ovo određen hobi koji radi veoma mali broj ljudi u Srbiji, to je veoma zanemarljivo i onda i predstavnici vladajuće većine, kada su u pitanju poslanici koji vas podržavaju i vi lično ste upravo sada rekli jednu stvar sa kojom sam ja potpuno saglasan.
Dakle, ovo neće doprineti povećanju sredstava, kada je u pitanju budžet, pa zašto onda ne definišemo jasno šta se zove trofejno oružje, šta se zove kolekcionarsko, a sa druge strane, šta je registrovano oružje.
U redu, hajde onda da ukinemo taksu. Vi kažete da je taksa zanemarljiva, ona je fiskalno neutralna, ukinemo taksu i mi podržimo vaš zakon, može tako? Malopre ste rekli, da apsolutno kao i vaš kolega iz vladajuće većine, vrlo ste decidno rekli da ne postoje bilo kakvi veliki prihodi, kada je u pitanju budžet.
Zašto uvodimo taksu, ako nije cilj da imamo veći prihod, veći poreski prihod i veće punjenje budžeta? Hajde da onda usvojimo ovaj zakon, time što ćemo ovu taksu, koliko sam razumeo i gospodina Bradića, da bi se i on složio sa takvom solucijom, ukinemo taksu da i mali broj ljudi koji se bavi ovim hobijem, zaštitimo, a sa druge strane, vi preciznije definišete ukoliko vam je to namera.