Ako možete da mi omogućite da nesmetano izlažem.

Gospodin Martinović, kao navijen priča sve vreme i ne čujem sebe koliko se on dere sa suprotne strane.

Svi znamo koliko je mali sudski budžet, i to je ono što je loše. Svi znamo koliko su male plate i biće male plate kandidatima koje ste vi predložili, a koje će Skupština sasvim sigurno izglasati.
Ono što mi želimo jeste, pre svega dijalog. Dijalog kada je u pitanju funkcionisanje pravosuđa, kada je u pitanju nezavisnost, kada je u pitanju efikasnost, kada su u pitanju stvari koje čine preduslov da naše društvo bude uređeno, da investicije i investitori mogu sigurno da dođu i ulažu u našu zemlju.
Ne bih želeo da veliki broj kandidatkinja bude samo zbog toga što su veliki pritisci na sudstvo, samo zato što je malo uticaja na tim funkcijama i tim položajima, iz razloga što tamo nema novca i nema moći.
Ovo nisu nikakve optužbe, ovo je dobra prilika da otvorimo jednu temu o ulozi sudstva u Srbiji, o dobrovoljnom odricanju izvršne vlasti, kada je u pitanju pritisak na sudstvo, s obzirom da smo otvorili Poglavlja 23. i 24. i sasvim sigurno je to vama i više nego jasno. Mislim da vi kao Visoki savet sudstva vrlo dobro znate sa čime se sve suočavamo kada su u pitanju predpristupni pregovori.
Mi ne želimo dijalog o osobama pojedinačno, gospodine predsedavajući. Mi želimo dijalog o njihovim rezultatima, mi želimo dijalog o parametrima, dijalog o kriterijumima. To su stvari koje će sudstvo učiniti nezavisnim i efikasnim. Ne to da li će neko proizvoljno da ocenjuje pojedinačno svakog čoveka, svakog kandidata ili svaku kandidatkinju, nego to da li smo na pravi način izabrali komisiju, da li je ta komisija uradila valjano svoj posao.
Od pojedinaca i pojedinih slučajeva i rešenja ne možemo da završimo ovaj posao. Mislim da je veoma važno da parametri i kriterijumi i sam razgovor koji su kandidati vodili sa komisijom dovedu do toga da bude pravosuđe, odnosno sudstvo nešto efikasnije nego što je bilo u prethodnom periodu.
Sudstvo i tužilaštvo, kao što znate prošlo je mukotrpan i veoma mučan put kada je u pitanju borba za nezavisnost i ono što je još važnije borba za kredibilitet. Ako podelimo Srbiju na periode pre devedesete godine vi znate da su svi sudije i svi tužioci birali ljudi iz jedne partije. Od 90-te do 2000. i sudije i tužioce su birali ljudi iz nekoliko partija. Nakon 5. oktobra 2000. godine u tome je učestvovala i zakonodavna i izvršna vlast, dok se nije uspostavio Visoki savet sudstva, dok se nisu uspostavili kriterijumi, parametri. Tek danas komisija može da uradi nešto više i nešto bolje za sudstvo nego što smo mogli u decenijama iza nas. Mislim da je iz tog razloga veoma važno da sada iskoristimo tu priliku i da napokon napravimo mnogo veće rezultate.
Sva pitanja nisu zlonamerna, da odmah stavim do znanja. Vrlo smo raspoloženi da učestvujemo i da vama pomognemo u tome kao narodni poslanici, kao ovaj dom, sva pitanja su iz konteksta podrške samostalnom, slobodnom, nepristrasnom i veoma važno, efikasnom sudstvu i tužilaštvu, jer to je na kraju stub vladavine prava. Vladavina prava je važna da bi građani imali poverenja u državu.
Da li danas građani imaju poverenja u svoju državu, ako znamo da neki slučaj koji je veoma važan za javnost zastari, ako znamo da se neke presude obaraju, ako znamo da se u konkretnom slučaju porodičnog nasilja često iz neefikasnosti sudstva, to nasilje nastavlja, ako znamo da su često neki državni ugovori na štetu javnog interesa i kada je u pitanju Državno veće tužilaca, ako znamo da se 2016. godine dogodio jedan slučaj koji je potresao, ne samo Beograd, nego i celu Srbiju, pa čak i OEBS, a u pitanju je nasilje u Savamali, gde Više javno tužilaštvo nakon šest meseci i dalje, ne samo da ćuti, nego od policije nije u stanju ….

Zahvaljujem.
Nemojte da očekujete od mene da lično znam svakog kandidata, pošto ni komisija ni Visoki savet nisu upoznali poslanike sa svakim kandidatom pojedinačno. Mi ne znamo, jer ih nismo mi intervjuisali, nismo mi vršili razgovor sa njima. Mi pričamo o razgovorima koje je vodila komisija, o stručnim analizama, o kriterijumima, o parametrima, o njihovim rezultatima, o ocenama koje su dobijali u svojim sudovima. Bilo je mnogo kandidata i ništa nikome ne znači ako pročita samo biografije. Uvek neko zlonamerno može da se uhvati za neki prosek na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ili nekom drugom, pa da od toga napravimo neku lakrdiju, ali to mi nije ideja.
Nama je ideja ovde da pričamo o budućnosti naše zemlje, o poverenju građana u pravnu državu u uspostavljanju vladavine prava. To je suštinsko pitanje, gospodine Arsiću. Znam da neke kolege ne shvataju, ali sam siguran da vi shvatate, zato što ste čovek koji je dugo na funkciji narodnog poslanika i vrlo vam je jasno koliko je to značajan segment za dalji razvoj Srbije i našeg društva.
Kada je u pitanju Državno veće tužilaca, 22 kandidata koji se prvi put biraju na funkciju zamenika javnog tužioca, kriterijumi i različite komisije, to je takođe jedno od pitanja različite komisije da li su sve tri imale iste ili različite kriterijume. Ne možemo samo na osnovu biografija da sudimo. Među njima ima sjajnih mladih ljudi, to možda mogu da kažem sa sigurnošću za većinu njih.
Ono što jeste važno, da li ćemo uspeti da nešto promenimo u buduće? Da li ćemo uspeti da kroz komisiju koju je odradila posao, uradimo nešto drugačije i bolje nego što smo uradili prošlog puta? Da li će Državno veće tužilaca uraditi kvalitetnije svoj posao kada je izbor zamenika tužilaca nego što je to uradila prošlog puta? To pitam zato što često institucije ćute i nemojte da se ljutite, ali se čuti na Savamalu. Više javno tužilaštvo ćuti šest meseci. Policija ne radi svoj posao. Imamo situaciju o ugovorima koji nisu u javnom interesu, a takođe npr. Republički javni tužilac nije pripremio postupak za poništaj ugovora. Iz kog razloga? Pretpostavljamo da je to iz razloga pritiska izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Kako to možemo da zaobiđemo i kako možemo da se odbranimo, to je pitanje za sve nas koji sedimo danas ovde. Apsolutno ne kritikujemo nego konstruktivno postavljamo pitanja i zabrinuti smo, s obzirom na sve ono što je danas svakodnevnica u Srbiji. Mi imamo i danas zastarele slučajeve za koje svaki građanin Srbije da su krivična dela.
Imamo situacije gde su prve odluke bile o pomilovanju određenih kriminalnih grupa koje danas slobodno šetaju Srbijom. Nama te stvari nisu jasne.
Dešavalo se da kada je porodično naselje u pitanju da zbog neefikasnosti to nasilje se produžava i onda porodice trpe.
Pošto znam da nije tema, ali konkretno sam govorio i o ugovoru „Beograd na vodi“, i tu je Republički javni tužilac morao da reaguje i onda se čudimo što neko u nekoj privrednoj komori članica EU kaže – nemojte da dolazite u Srbiju ili da idete u Srbiju i da ulažete zato što tamo niste sigurni kako će vaš novac završiti, ko će ga uzeti, kako će se sa njim raspolagati, da li ćete imati sigurnost da svoj kapital stavite u posao za koji mislite da će vam doneti neku korist?
U nadi da ćemo sve ove stvari zaista razrešiti do kraja i u nadi da ćemo uspeti zajedno sa vama da imamo efikasnije sudstvo, efikasnije tužilaštvo. Ovo je otvaranje teme i dijaloga upravo o tome šta te komisije treba da rade i kakve kriterijume moramo da imamo da bi postigli taj cilj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici. Prethodni govornik je izneo niz optužbi na moj račun. Mislim da je ne samo pogrešio, nego da je ostao zaglavljen u nekom vremenu koje je daleko iza nas. Mislim da sam ja i u svom izlaganju veoma precizan bio, pa čak i rekao da je bilo grešaka. Kakve ja veze imam sa tim? Nijednog dana nisam bio na izvršnoj funkciji, u vlasti, u državi ili gradu ili opštini, nikada. Ti ljudi koji su nekada vodili reformu pravosuđa danas i nisu u DS-u, to da znate. Rekao sam da smo podelili ceo ovaj naš istorijat na nekoliko delova, jednopartijskog sistema koji je birala jedna partija, i sudije i tužioci, 90-ih godina više partija, i sudije i tužioci, od 2000-te na ovamo izvršna i zakonodavna vlast, dok se nije obrazovao Visoki savet sudstva. I taj deo reforme nije bio loš.
Da je bilo grešaka u samoj reformi – jeste, ponavljam po stoti put. Da li se ja lično slažem sa tim što se događalo? Ne. Moja rasprava je išla u smeru da uradimo danas sve što je potrebno da bi imali mnogo efikasnije, mnogo transparentnije, mnogo nezavisnije sudstvo nego što ga imamo u ovom trenutku. Mislim da je veoma važno da branimo pravo i pravdu jer tamo gde ste vi branili pravdu pravde više nema. Na slučaju Savamale, na slučaju „Beograda na vodi“, na slučaju pada optužnica, na slučaju obaranja presuda.

Završavam, poslednja rečenica. Još jednom pozivam na dijalog, da zajedno ostvarimo naš cilj, a to je efikasno i nezavisno sudstvo. Zahvaljujem.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Poštovani građani, uvaženi gosti, izvinjavamo se i da završimo krug replika, dakle, nisam siguran, vi ne znate dobro da računate, ja sam tada imao 26 godina. Nisam se bavio reformom pravosuđa 2009. godine. Kažem još jednom – ona je urađena na određen način od strane nekih ljudi koji i dalje nastavljaju svoj politički život van DS-a. Ono što je veoma važno jeste da kažem da je tada bilo grešaka, po stoti put, i mi ne bežimo od toga. Imali smo nekoliko izbornih ciklusa gde smo podnosili račune. Kada je u pitanju moja generacija, kada su u pitanju i Maja Videnović i Radoslav Milojičić i ljudi koji su u poslaničkom klubu DS-a, ono što od nas danas zavisi jeste da li ćemo mi otvoriti jedan zaista kvalitetan dijalog na temu kriterijuma, parametara koje komisija od strane Visokog saveta sudstva treba da primeni da bi bilo sudstvo nezavisnije i efikasnije.
Zašto se toliko ježite ili štrecate na pomen Savamale? Više javno tužilaštvo šest meseci neće da preuzme predistražni postupak od strane policije koja opstruiše taj postupak. To je tema za raspravu i mi samo želimo da tužilaštvo, odnosno pravosuđe u celini bude efikasnije, zato što građani moraju da imaju poverenja u državu. Ako građani nemaju poverenja u državu, ne valja nam posao. Onda smo mi ovde ljudi koji traće vreme i ljudi u Srbiji i narod koji od nas očekuje da živi sutra bolje i sigurnije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena kandidatkinjo Gojković, govorim o gospođi Gojković kao jedinoj kandidatkinji za predsednicu Narodne skupštine. Po starom običaju, naravno, držaću se teme dnevnog reda.
Ne govori se ovde samo o ideji da gospođa Gojković kao jedina kandidatkinja bude izabrana na svoju funkciju, radi se o očuvanju zakonodavne vlasti, koje je dovedeno u pitanje. Radi se opstanku centralne političke institucije u Srbiji, koja je baš u vreme predsedavanja gospođe Gojković doživela svoj krah.
Nakon svih zakona koji su usvojeni, leks specijalisa, Zakona o planiranju i izgradnji, Zakona o konverziji, parlament je češće služio kao paravan da nekolicina ne završi u zatvoru, nego kao politička institucija koja je radila u interesu građana koji su dobili ovde svoje legitimno izabrane predstavnike. Mislim da je to praksa koja je veoma loša – da se na brzinu izglasaju pojedini zakoni koji su u interesu nekolicine u vrhu vlasti, a da se onda jednoga dana kada se institucije oslobode straha i kada ojačaju, pa osumnjičeni dođu pred pravosudne organe zemlje, da mogu da kažu: „Znate šta, poslanici su o tome glasali. Pitajte narodne poslanike. Nismo mi krivi što smo krali po zakonu“. U to se pretvorila ova Skupština u poslednjem sazivu.
Odnos prema izvršnoj vlasti, odnos prema predsedniku Vlade, prema Vladi Republike Srbije, prema ministrima, bio je podanički i to je malo reći. Odnos prema opoziciji je bio osvetnički, u najmanju ruku. Odnos prema vladajućoj većini je bio pun protekcije, da je upravo gospođa Gojković bila ta koja je uspostavila pravilo demokratije koje je još jedino važilo u „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela, gde su svi, navodno, jednaki, ali, eto, bože moj, neki su „jednakiji“ od ovih drugih.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Šta je sad ovo?)
Tu prestaju da postoje ustavna načela, a kada ona ne važe, onda nema vladavine prava, a kada nema vladavine prava, onda možete da usvajate zakone, pošto imate nespornu većinu, kakve god želite, ali će onda građani tražiti pravdu van institucija i to je ono što je loše, to je ono što nas vraća u 90-e godine i to nije dobro za Srbiju.
Suština je da izvršna vlast bude dobro kontrolisana. Upravo je to izostalo u prethodnom periodu. Koliko je puta premijer bio poslednjeg četvrtka u mesecu i odgovarao na pitanja narodnih poslanika? Svega nekoliko puta, a i tada je predsednica Skupštine Srbije, tada gospođa Gojković, kumovala tome da više premijer pita narodne poslanike, nego što narodni poslanici smeju da pitaju predsednika Vlade. To je takođe praksa koja je loša za srpski parlament.
U srži svake autoritarne ličnosti, svakog medijskog mraka, svake diktature, leži strah, strah od argumenta, strah od postavljanja pitanja, strah od istine. Oni se tada boje Narodne skupštine i narodnih poslanika. Iz tog razloga bih zamolio gospođu Gojković da se ne boji izvršne vlasti, iako je strah pokazala nebrojano puta do sada.
Nećemo glasati za gospođu Gojković, i to je stav Poslaničkog kluba DS i moj lični, ali želim da podvučem jednu stvar, uvek ćemo stati u zaštitu i odbranu predsednice Narodne skupštine ukoliko drži do digniteta Narodne skupštine, odnosno parlamenta, ukoliko drži do digniteta narodnih poslanika, ukoliko uspe da od Skupštine Srbije napravi centralnu političku instituciju, kao što joj to i dolikuje, kao što joj je to Ustavom i zakonima zagarantovano. Ukoliko se gospođa Gojković bude bojala predsednika Vlade, onda je najbolje da pošteno još i danas zahvali svojim kolegama i podnese ne ostavku, ali da izostane iz trke za predsednicu Narodne skupštine, jer mislimo da bi to u najmanju ruku bilo fer i pošteno prema onim građanima koji su dali poverenje poslanicima, čak i vladajuće većine.
Ovim završavam. Odnos prema profesoru Mićunoviću u poslednjih nekoliko dana, kako medijski, tako i od mojih kolega, bio je u najmanju ruku vulgaran. Nije bio potkrepljen ni politički, ni kućnim vaspitanjem, bez bilo kakvog poštovanja prema godinama, prema iskustvu, prema svemu onome što je i profesor Mićunović kao najstariji predsedavajući ove Skupštine uradio za ne samo 26 godina, nego i mnogo duže, kada je u pitanju razvoj demokratije u Srbiji. Ne bih voleo da tako bude, a bojim se da će biti, ali ne bih voleo, da u ova dva radna dana zapravo ovaj saziv bude poznat kao svetla tačka srpskog parlamentarizma i demokratije. Pozivam gospođu Gojković, koja nesporno ima većinu da bude izabrana na tu funkciju, da to ne dozvoli, pre svega svojim postupanjem, poštovanjem zakona i Poslovnika o radu Skupštine i da ne dozvoli Vladi Republike Srbije da bude organ koji niko ne kontroliše, da ne dozvoli predsedniku Vlade Republike Srbije da svaki put kada dođe u Skupštinu Republike Srbije sve poslanike stavi u svoj džep. To građani, pre svega, ne zaslužuju. To loše utiče na demokratiju u ovoj zemlji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se gospodine Martinoviću što niste razumeli „Životinjsku farmu“. Ja vam na kraju u tome zaista ne mogu pomoći, ali bih vas zamolio da na spisak nepoznatih pojmova stavite alegoriju. Jednostavno, sledeći put pokušajte u drugom čitanju da možda nešto i shvatite.
Nikoga nisam uporedio sa životinjama, nego sa demokratijom koja se sprovodila u „Životinjskoj farmi“. To je demokratija kako je vi razumete i mislim da je ona pogubna po srpsko društvo.
Gospodin Marković je izjavio da je na mom mestu, plašio bi se gospodina Aleksandra Vučića. Neka je živ i zdrav i gospodin Marković i gospodin Aleksandar Vučić. Poručite svom šefu da ga se ne bojim i nikada ga se naravno neću plašiti, a mislim da oni koji stojeći aplaudiraju kada uđe po 20 minuta,predstavljaju one koji se straha oslobađaju kroz razne aplauze koji traju u nedogled.
Kada su u pitanju statistike imamo otvoreni parlament i on možda i najrealnije govori o gospođi Gojković koja je vodila Skupštinu Republike Srbije do sada. Kada su u pitanju replike diskusija, kada su u pitanju debate koje smo vodili ovde i svi oni zakoni po hitnom postupku i njih nekolik desetina koje ste stavljali pod jednu tačku dnevnog reda, kada smo tražili replike, često ih naravno nismo dobijali, SNS imala je 596 replika, DS prva sledeća je imala 270. To dovoljno govori o načinu na koji gospođa Gojković razume demokratiju, o načinu na koji gospođa Gojković poštuje Poslovnik, uvek ga naravno tumači u skladu sa onim što je volja vladajuće većine.
Završavam, strah postoji samo onda kada neko pokušava da uspostavi diktaturu zato što se boji istine, argumenata, debate i diskusije. To ste u prošlom sazivu bili vi, nadam se da nećete biti opet i da ćete smoći snage i hrabrosti da argumentovano razgovarate o svakoj temi, o svakom zakonu, posebno o onim stvarima koje su se ticale standarda života građana Srbije. Hvala.
(Milan Lapčević, s mesta: Poslovnik.)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Vlade, odnosno gospođo Udovički, sa posebnom prilikom bih pozdravio građane koji još uvek prate ovaj direktan prenos, ukoliko ga uopšte ima.
Nakon svega godinu i nešto dana, evo imamo priliku da raspravljamo o vašem predlogu, ne znam zašto ste toliko dugo čekali, i ne znam zašto je baš noć uoči izbora toliko velika žurba da se ovaj nađe na dnevnom redu, s obzirom da smo ga tek sinoć dobili na sajtu Narodne skupštine i da smo imali svega nekoliko sati svojski i da se pripremimo.
Mislim da je veoma loše što se na brzinu donose zakoni za koje ste vi kao ministarka govorili da je, pre svega zakon koji će uvesti red u javni sektor. Da će uvesti red kada su u pitanju plate u javnom sektoru, kako bi napokon znali na šta tačno trošimo pare, koliko trošimo para, kako i na koji način da vršimo kontrolu zarada, pto je veoma važno za javni sektor. Mislim da, kada je ta vaša intencija u pitanju, vas potpuno podržavam.
Međutim, javna preduzeća su izostala iz ovog zakona. Zašto, to još uvek nismo imali prilike da čujemo, osim vaše ocene da je u pitanju tržište i da se plate u javnim preduzećima određuju tržišnim putem. Kako je onda moguće da mi ne znamo i dan danas koliko je to tržište odredilo, kada su u pitanju plate u „Železari Smederevo“, kada su pitanju plate u nekim javnim preduzećima gde pojedini direktori imaju na desetine hiljada evra primanja. Kako je moguće da izostavimo tako jednu važnu temu, zbog koje ste i vi sami rekli da donosite, ili da predlažete, pardon, ovaj zakon.
S druge strane imamo rešenja da brojači putnika u gradskom saobraćajnom preduzeću su plaćeni jednako kao i lekari u Srbiji, kada i sami znate koliko u poslednjih četiri godine imamo problema, da mi stručno osoblje, one koji su medicinski radnici zadržimo u Srbiji. Koliko je teško da onog prosvetara koji ne može svoju porodicu jednom mesečno da izvede na ručak, zadržimo na radnom mestu. Kako i na koji način da ih stimulišemo da i dalje obavljaju svoj posao. Najbolji će ići iz javne uprave. To nam poručuje ovaj Predlog zakona.
Kako je moguće da smo doneli takav predlog koji one koji su najkonkurentniji na tržištu radne snage njima upućujemo poruku ovde nema mesta za vaš trud, za vaš rad, zato što su jednako plaćeni oni koji apsolutno ne rade ništa u javnom sektoru. Vi vrlo dobro znate da tih slučajeva ima. Posebno pod ključem partijskog zapošljavanja, gde samo dođu da prime 30 ili prvog u mesecu platu.
S druge strane oni koji rade revnosno, redovno, ono koji daju svoj životni radni vek u nešto u šta veruju i žele da njihov rad zaista donese do nekog boljitka, oni su plaćeni apsolutno jednako. Mislimo na taj način one sa iskustvom, one prave radnike, njih uvažavamo. Smatramo da je veoma loš predlog zakona, zato što se ne vrednuje nečiji trud, nečiji rad, nečiji rezultati tokom višedecenijskog rada.
Kada su u pitanju koeficijenti, potpuno je s jedne strane razumljivo i kada su u pitanju osnovice i kada su u pitanju koeficijenti kako i na koji način dolazimo do njih.
Sa druge strane, imamo korigovane koeficijente koje ćete vi tek ustanoviti nekim novim predlogom zakona. I ne samo to, imamo kada su u pitanju ostale stvari za koje smo se iskreno nadali da će se naći u vašem predlogu, a to su kriterijumi, to su plate funkcionera, to je takođe taj koeficijent, dakle, kako i na koji način koeficijent plate mi sada uređujemo novim zakonom? Kako plate funkcionera? U noć pred parlamentarne izbore niste našli za shodno da i rešite ovim predlogom zakona. Zašto – zato što su izbori. Zato što treba da motivišete tu veliku stranačku vojsku koja troši na milione i milione evra i da je veoma veliki problem kako i na koji način sada da im oduzmete te privilegije. Zato što vrlo dobro znate da su oni nosioci kampanje SNS u Srbiji i na terenu.
Mislim da je loše da se parcijalnim zakonima donose ovako suštinski važna pitanja i da se ona rešavaju na jedan takav način, a da sa druge strane, mi donosimo jedan zakon gde je kompletno suština izopštena i gde se suština zapravo donosi nekim drugim zakonima. U kom sazivu – ne znamo. Kada će se doneti – apsolutno ne znamo. Koja većina će ga doneti – to još uvek apsolutno ne znamo.
Akumulacija funkcija, i dalje je ostalo na snazi to da jedan funkcioner režima može da bude na nekoliko funkcija i da prima nekoliko plata. Imali smo priliku i o tome smo razgovarali ovde u Skupštini, da je samo jedan od njih, jedan od mojih kolega preko puta imao pet plata u istom trenutku i on se ponosio time. On se ponosio zato što je bio siguran u to da on zavređuje za to što građani Srbije rade za jednu platu, da je on toliko vredan da ima pet plata. Hoću da vam kažem da mislim da to nije način na koji vi suštinski reformišete javni sektor, a da tom prilikom imate kolege koji su nosioci pet primanja u Srbiji.
Ono što je takođe veoma važno jeste da i dalje postoje oni koji imaju primanja koja apsolutno niko ne kontroliše. Budžet Republike Srbije je takav, mali, mi nismo bogata zemlja, mi smo zemlja koja očigledno je odlučila da na jedan pogrešan način izvrši reforme u Srbiji, tako što će na leđima penzionera, na leđima zaposlenih u javnom sektoru pokušati da nešto uštedi kako bi taj novac uložila na neku drugu strani i neki pozitivni efekti videli.
Kakvi efekti se vide, kada mi one koji na jedan veoma neracionalan način troše resurse Srbije nagrađujemo time što ih izopštavamo iz ovog zakona? Oni imaju na hiljade evra, na nekoliko funkcija su i dan danas, a s druge strane, kako da objasnite onda nekom penzioneru da mu je stečeno pravo ukinuto bukvalno zato što je ceo život radio pošteno i časno za tu svoju penziju? I danas mu Ustavni sud takođe vređa inteligenciju time što mu govori, tom penzioneru - znate šta, u pitanju je bila konsolidacija budžeta i to je tako moralo.
Mislim da je ovde neoliberalni kapitalizam potpuno zanemario građane Srbije i mislim da ton Vlade i ove takozvane reforme koje vi sprovodite, sprovoditi isključivu unesrećujući ogromnu masu ljudi u Srbiji. Imate na 700-800 hiljada penzionera. Imate one koji nikada neće moći da dođu do posla. Imate one u javnom sektoru koji se i dan danas ponižavaju. Imate otpuštanja ljudi. Imate one koji neće moći da prežive možda već naredne godine. Imate one koji su uzeli kredite, a ne znaju kako da se iščupaju iz njih. E, zato mislim da je ovaj zakon veoma licemeran, jer ne rešava ona suštinska pitanja. Zato smatram da je izostavljanje suštine iz ovog zakona dovelo do jednog velikog osećaja nepravde kod velike većine građana Srbije.
Privilegije direktora i funkcionera, to smo imali prilike da čujemo i u ovom predlogu zakona, a s druge strane imali smo priliku da čujemo i kada je bio gospodin Sertić, vaš kolega pre nekoliko dana. Niko iz Vlade Republike Srbije, ko navodno reformiše javni sektor, ko reformiše Srbiju, nikako neće da dirne u to što se zovu privilegije javnih funkcionera. Na način da se to pitanje, ne neće naći na dnevnom redu, nego vi obećavate da će u nekom narednom periodu biti donet još jedan predlog zakona, možda za godinu, možda za dve, možda nikada, predlog zakona kada ćemo rešiti i to pitanje. Mislim da je to veoma, veoma loše.
Na kraju, imamo jednu veoma važnu stvar i jedno veoma važno pitanje – kako i na koji način vršimo kontrolu zarada koja mora da postoji kada su u pitanju javna preduzeća, kada je u pitanju javni sektor?
Imamo situacije koje su utvrđivanje osnovica u članu 7, gde se potpuno slažem sa vama da svako ima istu osnovicu. Ali, već u drugom članu vi potirete ono što ste prethodno želeli da predložite i potpuno na jedan drugačiji način govorite o tome koliko, kako i na koji način će se određivati u pojedinim slučajevima ta osnovica. Imamo korektivni koeficijent koji opet govori o tome da će Vlada Republike Srbije novim predlozima imati korektivne koeficijente na plate kada su pojedini, samo pojedini slučajevi u pitanju.
To sve govori o tome koliko je ovaj zapravo predlog zakona potpuno neprihvatljiv da bude danas apsolutno u Skupštini i da se o njemu raspravlja, u noć pred izbore. Za nekoliko dana ćemo imati raspisane parlamentarne izbore, a mi još uvek nismo suštinsko pitanje u Srbiji rešili, a to je pitanje pravde. Zbog čega se smanjuju plate i penzije, a drugima se ne dovodi u pitanje da se zadire u privilegije?
Kada su u pitanju kriterijumi za određivanje plata, ko i kako ih meri, to je osnovno pitanje. Gde, u kom članu zakona piše ko i kako meri kriterijume za određivanje plata? Ima još sijaset mnogih stvari, ali dolazimo do ključne teme – kako znamo u toj kontroli zarada ko je zapravo zaradio, a ko nije zaradio platu? Da li ste se ikada zapitali kao funkcioner Vlade Republike Srbije, kao ministarka u toj Vladi, da li ste možda i vi pod sumnjom da li ste ili niste zaradili svoju platu?
Vi ste, iskren da vam budem, godinu dana najavljivali nešto, što vi na kraju niste završili, niste uradili. Rezultate vašeg rada će takođe neko meriti. Ali, pošto to očigledno neće da meri parlament, jer to većinu u ovoj Skupštini ne zanima, mene zanima kako vi smatrate i da li vi za sebe mislite da ste zaradili svoju platu? Ja mogu ovde da pričam i o gospođi Jerkov i o Pavićeviću i o mnogim drugim poslanicima. Iskren da budem, ne znam da li mi kao opozicija jesmo ili nismo zaradili svoje poslaničke plate, ali to kažu neki nezavisni organi. Na jedan portal Otvoreni parlament je rekao da smo mi možda među najboljim poslanicima u ovom domu, pa eto, mogu s ponosom da kažem da neko misli da ja jesam. Ali, kako i na osnovu čega mislite da vi jeste? I, ako vi mislite da jeste, onda i ne čudi što neko ko radi non-stop, neko ko životnu energiju ulaže u svoj posao, jednako zarađuje kao i onaj koji ne radi apsolutno ništa i koga je jedna stranka dovela na to radno mesto ili na tu radnu funkciju.
Mislim da je veoma važno da kao možda ministarka kažete kolike su zaista te plate u „Železari“. Ne želim da licitiram i nije nikakvo trik pitanje, zato što mislim da građani na kraju imaju prava da znaju, jer možda ostaju budni do pola 12 noću želeći da čuju o zakonima koji se zaista tiču, između ostalog, i njihovog novca. Jer, da se razumemo, ovo je njihov novac. Ovo nije novac ni vas, ni vašeg predsednika Vlade, ni najveće stranke u Srbiji. Ovo je novac građana Srbije koji vi trošite na jedan veoma, veoma škakljiv način, a da pri tom onima koji najviše troše novac građana Srbije ovde je to tabu tema. To Vlada nikada neće dovesti na dnevni red. Ona obećava, kao što ste vi godinu dana obećavali ovaj zakon. Imamo problem da se najavljuju sada neki drugi zakoni koji će tek rešiti tu oblast. A zašto? Zato što su izbori i zato što će oni biti nosioci kampanje. Pa, bože mili, onda moraju da budu i motivisani sa nekim određenim pitanjima i da u toj kampanji učestvuju sa tim novcem.
Mislim da je to veoma loše i smatram da je iznevereno još jednom poverenje građana, koje je vama dato kao vašoj Vladi, jer nisu očekivali da ćete na ovaj način, ciničan pre svega, rešavati ključna pitanja u zemlji koja se tiču nepravde u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice.
Dakle, amandman je jednostavan – briše se. Gospodine Sertiću, želim da, kao ministra koji veoma često polemiše sa opozicionim poslanicima, da vas samo upozorim na to da smo ovaj zakon zbog njegove štetnosti predložili da se obriše u celini, dakle, svaki njegov član.
Smatramo da ne može do kraja da se popravi amandmanima i mislim da su smetnje koje i sami znate u ovom zakonu toliko velike da se ne mogu otkloniti čak ni na neki način kada bi vi pristali da se više od 50% onoga što ste sada predložili izmeni.
Ono što je za nas veoma indikativno jeste da je i ovaj zakon štetan zato što se desetine članova bave direktorima i bavi se u propalim javnim preduzećima gde republika Srbija štedi na nekim penzijama, štedi na nekim platama, a onda se taj novac sipa u propala javna preduzeća, gde se vi ovim zakonom bavite o tome koliko ti direktori propalih javnih preduzeća imaju prava, koliko su oni ti koji treba sutra da odlučuju o budućnosti i na neki način privrede cele Srbije. Koliko ti direktori koji su direktori najvećih gubitaša u Srbiji i najveće trošadžije budžeta, kućnih budžeta građana Republike Srbije, mogu da sutra očekuju određene pogodnosti.
Mislimo da to nije ozbiljno i da ovaj zakon na ovaj način ne može da se bavi ovom tematikom, da ne kažem da je on i dalje posledica nekih veoma loših zakona iz 1996. godine, kada su u pitanju pre svega Zakon o javnim preduzećima u Republici Srbiji.
Dakle, veoma je važno da na jedan sveobuhvatan i jedan veoma ozbiljan način pristupimo ovom problemu, a ne da se u desetinama članova bavimo isključivo pravima i obavezama direktora koji su najveće trošadžije kućnih budžeta u republici Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Gospodine Sertiću, voleo bih zaista da odgovorite da bi građani koji prate ovaj prenos, a i narodni poslanici koji smatraju da je član 14. skandalozan iz nekoliko razloga, pre svega što podržavate koncept, koncept zbog kojeg se danas ne raspisuju izbori u Beogradu, koncept gde se „Beograd na vodi“ i javnim interesom smatra kafana, šoping mol i hotel. Zbog tog koncepta SNS koja je stala iza vas i koja vas je izabrala na mesto ministra, ne želi ili ne sme da raspiše izbore u glavnom gradu i iz tog razloga smatram da je preko potrebno obrisati član 14...

Zbog čega vi mislite da je interes Republike Srbije u tome da ovaj deo koji se odnosi na Grad Beograd i ostale gradove stoji u ovoj formi u kojoj stoji i u ovom članu?
Gde je ovde javno preduzeće i gde je ovde javni interes? Evo, vi mi recite kao ministar koji je došao da posle Vujovića, kako ste vi sami rekli, pospremi onaj nered koji ste vi zatekli kada ste došli u svoje ministarstvo.
To ste vi sami rekli. Sada ne znam da li je nered od gospodina Vujovića, da li je od gospodina koji je bio pre njega, da li je od gospodina Dinkića, da li je, morate da se dogovorite međusobno?
Ali, ovo što sada predlažete članom 14. jeste isključivo podržavanje koncepta gde se Grad Beograd odriče milijarde evra vrednosti zemljišta koju poklanja investitoru „Beograd na vodi“, takozvanom i iz strane 2,5 milijarde evra još sporednih troškova da bi se oslobodio ceo taj tamo prostor i da bi se izmestile stanice i železnički koridore.
Dakle, molim vas da odgovorite na ovo pitanje. Vi sada govorite kako to nema nikakve veze sa vama.

Pa, ako ponavljate tako da nema veze sa amandmanom...

Evo, gospodine Sertić je ostao nem. Zahvaljujem.