Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, da se vratimo na temu dnevnog reda, mislim da je važno iz prostog razloga što je u pitanju jedan princip da li ćemo ljude koje smo zatekli da se bave veoma retkim hobijem, veoma dragocenim hobijem, skupljaju oružje koje je deo naše srpske tradicije, koje je deo nečije porodične tradicije i danas ih opterećujemo raznim dažbinama, raznim povećanjima raznih cena osnovnih životnih namirnica, pa do struje, do poreza i ostalih taksi.
Sada uvodimo novu taksu ili sada uvodimo povećanje cene ovog hobija i onda ćemo da imamo nekoga ko će to oružje sa jedne strane da pretpostavljamo pokloni SUP, a s druge strane će moći da kupi za svoju platu, za svoju penziju, moći će da kupi hleb, lek ili nešto što mu je potrebno.
Dakle, mi ovde pričamo o skupocenom hobiju koji postoji u Engleskoj. U Srbiji je to sastavni deo tradicije i nije sve biznis, ministre, nego postoji nešto što se zove i umetnost i poštovanje umetnosti, poštovanje tradicije i mi onda imamo ovde jedan veliki problem, kako i na koji način vi rezonujete prema onima koji zaista čuvaju tradiciju Srbije ili jednog dana celokupnu svoju zaostavštinu poklone nekom muzeju.
Danas ne bi postojali muzeji ili većina muzeja u Srbiji da nije bilo upravo tih ljudi koje mi sada pokušavamo da destimulišemo na način, time što uvodimo neku taksu za koju ste i sami rekli da nije veliki prihod u budžetu. Zahvaljujem.

Pričamo sad samo još o jednoj stvari. Imali smo danas prilike da čujemo kako smo imali vremena da pripremimo zakon itd. Dakle, mi znamo o čemu se radi u ovom zakonu, ali nismo imali vremena da raspravljamo o njemu. To su dva različite stvari, pa očigledno ministar nije dobro razumeo.
Dakle, nismo imali prilike da govorimo o njemu. Iz tog razloga je, s jedne strane, u pitanju protest, to je naše pravo kao opozicionim poslanicima, a s druge strane smatramo da je ova taksa potpuno nerazumna. I iz tog razloga smo predložili brisanje ovih članova, zato što ne želimo da se celokupan zakon uopšte usvoji.
Dakle, kada je u pitanju ova stvar, imamo jednu štetu koju ćemo prouzrokovati uvođenjem ovih nameta. Čovek koji drži do svoje tradicije i drži do kolekcionarstva moraće u jednom momentu, ukoliko ne plati ovu taksu, oružje da preda SUP-u. Ukoliko ne preda SUP-u, čisto da budemo potpuno načisto, sutra će biti dodatno i kažnjen i dodatno će biti finansijski oštećen, ukoliko to ne uradi, a vrlo ste svesni koliko je nekome teško da se od toga odvoji i koliko će biti slučajeva kada ljudi to neće plaćati, s jedne strane, a s druge strane će pokušati da mu se to oružje, ne samo oduzme, nego i da s druge strane mu se naplati i razreže velika kazna. To je suština.
Opet dolazimo do onih stvari koje smo pričali, manje više, o svakom finansijskom zakonu koji smo donosili i koji se tiče prihoda i poreza, da ćemo imati, kao svi građani Srbije, ogromnih problema sa izvršiteljima u 2016. godina, koji će kucati na vrata i ove stvari rešavati prinudnim putem. Zahvaljujem.

Za razliku do gospodina Živkovića, ja sam u sistemu pa ću imati priliku da obrazlažem svoj amandman koji glasi – briše se, iz prostog razlog što ne želimo nove namete, odnosno povećanje novih nameta.
I gospodin Arsić i ministar Vujović i mnogi drugi koji su dobacivali sa svojih mesta, da ih sada ne imenujem, jedan od njih je i šef poslaničkog kluba SNS, govore o tome ovde se ne radi o novim porezima. Sada mi svi treba da budemo zajedno sa građanima zadovoljni. Ovde se radi o povećanju poreza.
Kao što je rekla gospođa Jerkov malopre, dakle, član 24. 3440 dinara, ako to nekome nije mnogo, vi onda potpuno ne dozvoljavate npr. penzionerima da se bave obim hobijem. Neko ode u penziju i želi svoj životni vek koji se ostao, da potroši na to da se bavi ovim hobijem u skladu sa srpskog tradicijom, da skuplja neko trofejno oružje. On sada to ne može zato što je to 15% nečije penzije. O tome se radi, zato što vi 1000 put ponavljam, da ste se odrodili od naroda. Vi ne znate kako žive ovi mladi ljudi koji su gore na balkonu, ne znate kako žive njihovi roditelji, kako njihove bake i deke. Mislite da u skladu sa vašim okruženjem živi narod u Srbiji. Nije tačno.
Samo vi živite bolje, dok svi ostali mi živimo mnogo lošije. O tome se radi i tu je suština. Osnova vašeg nerazumevanja života u Srbiji. Lako je to iz Diposovih vila i automobila Vlade Republike Srbije da se gleda život i zatamljenih stakala.
Dakle, veoma je važno 3440 dinara jeste nečijih 10,15% penzije. To ne može da bude, kako vi kažete zanemarljiv namet. Apsolutno ne. Hvala.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Dakle, gospodine Babiću, vi ste jednom prilikom ostali bez sata iz prostog razloga što ste bili nepristojni, jer ste pominjali moju porodicu u kontekstu koji apsolutno ne stoji s jedne strane. S druge strane, mislio sam da ste se tada opametili. Ja ne znam da li vi imate sat na ruci koji ste ostavili kod kuće. Dakle, to je vaše priznanje, u to ne ulazim. Ja sad nemam, pa, iz prostog razloga nisam imao s čim da se zamenim sa vama.
Kada je u pitanju automobil ili bilo koji deo moje imovine, ja sam vama rekao da svu svoju imovinu menjam sa vašom. Svu, apsolutno svu, a pošto ste mi ponudili nekoliko desetina hiljada evra za moj automobili, to možemo odmah sada da potpišemo kupoprodajni ugovor, ali istog momenta.
To što pokušavate sebe da predstavite kao nekog ko je zapravo u istom odelu dolazio, koliko već, 12 ili 15 godina prelazeći iz jedne, drugu pa u treću stranku, to već ljudi iz Vrnjačke Banje bolje znaju nego ja. Mislite da ćete time šta da uradite, da nekome ko danas u Srbiji živi 10 puta gore, nego što je živeo 2012. godine, da dokažete šta? Da vi brinete o njemu?
Ako brinete o tim ljudima, ja vas pozivam da ne usvojimo ovaj zakon, zato što su to novi nameti, zato što je to novo poskupljenje i hajde da se onda dogovorimo zajedno da vodimo računa o ljudima tako što ih nećemo dodatno opterećivati novim poskupljenjima. To je moj predlog vama, a ne da se ja ovde sa vama takmičim ko ima više ili ko ima manje.
Ja sve što imam možete da vidite na sajtu, pošto je moja imovina javna za razliku od vaše. Možete sve. I ja sam uvek spreman da sve menjam sa vama. Apsolutno sve, sem odela pošto bi mi bilo mnogo veće.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani gosti, mi i dalje mislimo da za svaki zakon, za koji se mi zalažemo ili protiv kog se zalažemo, mora da bude u skladu sa onim što predstavlja interes ljudi koji žive u Srbiji. Predložili smo brisanje svih članova ovog zakona zato što želimo da obrišemo celokupan predlog, odnosno želimo da on ne bude usvojen.
Imamo situaciju u kojoj su neke starije generacije, između ostalog i profesor Mićunović je danas sa nama, u Drugom ratu oslobađali zemlju od fašizma, oslobađali Srbiju, oslobađali Jugoslaviju, to oružje čuvali, koje je vremenom postalo trofejno, a onda došli u situaciju da zbog nemanja 3.500 ili 3.000 dinara, koliko god da je vama to poskupljenje malo, nekome je ogromno, zbog 10 ili 15 procenata nečije penzije su to oružje vraćali SUP-u. To, naravno, nije slučaj sa profesorom Mićunovićem. Ali, u svakom slučaju, to su primeri koji čine danas život u Srbiji.
Iz tog razloga, smatramo da nije u redu da tražite svaku moguću situaciju u kojoj možete nekome da izbijete dinar iz džepa. Posebno danas u Srbiji kada su građani sve siromašniji i siromašniji. Ako ćemo o prosečnoj plati, ja samo znam da je u Beogradu 2012. godine prosečna plata bila 470 evra, a danas je 40 i nešto evra manja prosečna plata u glavnom gradu. Zamislite tek u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri i poštovani gosti, ono što jeste zahtevno, a sada smo imali prilike da čujemo i izlaganje gospodina Vujovića i debate koju su vodili on i gospođa Jerkov, dakle, zahtevno jeste, s jedne strane, tih 7% i 11%, koliko ste rekli da je maksimum za plate i penzije u odnosu na Zakon o budžetskom sistemu, da indeksiramo sa povećanjem realnih cena.
Ono što jeste zahtevno, ja se potpuno sa vama slažem i mislim da ste vi dobro ovde uočili da imamo nesrazmerni rast cena u odnosu na plate i penzije. Sada imamo još jedan veliki problem – da to ostane na istom nivou, to bi bilo nepravedno. Ali, mi imamo situaciju u kojoj se plate smanjuju, u kojoj se penzije smanjuju. Onda mi imamo duplo veći problem i verovatno da je duplo zahtevniji i verovatno da je duplo komplikovaniji. Znam ja da je to opterećenje za budžet. Niko nije ovde blesav da ne zna koliko je teško finansije jedne zemlje raspodeliti na plan od godinu dana.
Ali, imamo realan problem od kog mi konstantno bežimo, odnosno vi kao Vlada Republike Srbije. Ono što je opterećenje za budžet, zamislite koliko je opterećenje za kućni budžet ili za nekoga ko živi od te penzije, ili ko jednostavno ne može da preživi od te plate? Dakle, sada smo došli do suštine. Mi smo zato i predložili da se zakon briše, ali smo otvorili jednu temu koja je veoma važna. Ne možemo da indeksiramo namete sa inflacijom i konstantno da ih usklađujemo, a da to isto ne radimo sa platama i penzijama. Tu je zapravo suština. Iako to jeste veliki problem, morate da nađete rešenje u nekom narednom periodu.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gosti, dakle potpuno je jasno da ni ovde nismo imali vremena da razgovaramo u načelu i da nametnemo temu suštinsku što je sistem jednostavniji mnogo je bolja i efikasnija naplata. I mi raznim komplikacijama jednostavno imamo loše naplate dugi niz godina i to nije samo kada je ova Vlada u pitanju, nego i kada su druge vlade u pitanju i tu treba biti potpuno realan i iskren.
Međutim, ono što je veoma važno za nas jeste da ne želimo da se ovaj zakon, i uz neke dobre članove, usvoji kompletno iz prostog razloga što ima niz nedostataka. U ovom konkretno imamo situaciju u kojoj se vraćaju neke stvari koje su postojale pre 2012. godine, odnosno pre 2013. godine i koje su, hajde da kažemo. Vlada Mirka Cvetkovića ustanovile i sada ih vraćate na staro, a ono što je gospodin Krstić kao veliko čudo svetsko koje je došlo u Srbiju da spase građane Srbije uradio, to se sada sklanja u stranu i to sada za Vladu Republike Srbije više nije dobra stvar.
E, sada nam nije jasno tačno kada je i u kom periodu dobro funkcionisao sistem. Da li za vreme Krstića ili pre njega, ali to opet za nas nije važno. Važno je zbog građana koji ne samo da svakodnevno učestvuju u ovoj šaradi, već jednostavno ne mogu do kraja da budu sigurni da li Vlada Republike Srbije, da li ministarstvo u ovom slučaju finansija vodi zapravo računa o tome kako i na koji način će njihov novac dospeti u budžet Republike Srbije i kako i na koji način će se trošiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine.
Da se nadovežem na gospodina Đurišića, u pitanju je etika odgovornosti za koju Vlada Republike Srbije ili nije čula, ili je ne primenjuje.
Dakle, kada obećate građanima, kada obećate zbog čega vi vršite vlast u njihovo ime morate da onda u određenom periodu snosite odgovornost za stvari koje ste obećali, a niste ih realizovali ili ih niste uradili. Samo tako možete doprineti demokratizaciji društva. Samo tako možete pred građanima iznositi kom tempu, u kom vremenskom periodu je Vlada radila dobro, koji ministri su podbacili, koji su mogli da urade bolje svoj posao itd. zbog čega? Zato što se pretpostavlja da ministri Vlade Republike Srbije žive od plata i primanja koja su takođe sastavni deo budžeta, koji se na ovaj način puni, dakle i vas kao i narodne poslanike građani plaćaju. Ne plaćate i ne finansirate sami sebe.
Dakle, kada obećate primenu elektronske prijave poreza i onda je pomerite za godinu dana, neko mora da izađe i kaže, u najmanju ruku ja se izvinjavam građanima zato što nisam efikasno obavljao svoj posao. Kada je u pitanju ovaj zakon i kada su u pitanju i naplata poreza, morate da budete svesni da je to isključivo odgovornost onih koji trenutno vrše funkciju ministara u Vladi Republike Srbije. Kada pričamo o naplati poreza, imate potpuno javan podatak, naplata PDV je sve gora i gora iz godine u godinu i mnogih drugih poreza.
Ono što je veoma važno jeste da vi predstavljate sliku mnogo lepšom nego što ona to zapravo jeste i to je suština ove Vlade, Potenkinova sela, ništa drugo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre i poštovani gosti, predložili smo brisanje ovi članova iz prostog razloga što ne smatramo da je celokupan zakon u interesu građana Republike Srbije, iako, kao što ću ponoviti, nismo imali prilike da o njemu raspravljamo u načelu, jer je vrlo šturo on pominjan i od strane ministra koji je došao da obrazloži u nekih 45 minuta do sat vremena desetine zakona koji se tiču nekog života u 2016, 2017. i 2018. godini.
Konkretno ovde u članovima koje je obrazlagao malopre i gospodin Marko Đurišić i sada ja radi se o tome da imamo sukob dve politike Vlade Republike Srbije. Jedna koja je bila, čini mi se, pogubna, a to je ta da je gospodin Krstić, koji je bio ministar u jednom kratkom periodu, mnoge stvari promenio na štetu samog sistema, kao što smo imali prilike da čujemo. I ministar Vujović je rekao da je sistem kriv, a ne pojedinci. Dakle, na štetu sistema je Vlada Republike Srbije omogućila određene promene, a te promene nisu dovele do poboljšanja i sada se vraćamo na staro. Sada se vraćamo na onu poresku politiku koju je vodila Vlada Mirka Cvetkovića, koja je proglašena nestručnom, zločinačkom, lopovskom itd.
Jednostavno, nije više nikome jasno kada je zapravo Vlada Republike Srbije radila u korist građana, u kom periodu, s obzirom da smo u četvrtoj godini vlasti koja polako ističe, a boljeg života od reformskih zakona i kada je ova oblast u pitanju građani Srbije ne vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri i poštovani gosti, ono što jeste za nas važno kao i u ovom članu 6. mislimo da je veoma bitno da se oslobodimo one najbrutalnije demagogije koju često imamo prilike da slušamo i gospođa Branka Karavidić je iznela jedno rešenje i mislimo da je celishodnije u odnosu na ovo.
Mi smo predvideli da se ovaj član briše kao i svi ostali članovi, kao vid našeg protesta s obzirom da smo o 74 zakona raspravljali kroz svega nekoliko desetina minuta. I smatramo da je veoma loše kada stoje one stvari od strane države koje se tiču na primer onih koji se vode kao nezaposleni. Pa, u tih šest meseci ukoliko se jedan dan ne javi da neko nezaposlen, on gubi taj status i on samim tim gubi onda neka druga prava, čim ga nema u evidenciji i država njega smatra da je svoj problem rešio.
S tim u vezi, imamo 55% mladih koji su nezaposleni i često se npr. dešava to da od 250 ili 80 hiljada njih tamo na birou, imamo još toliko koji jednostavno ili ne mogu ili neće ili jednostavno nisu u skladu sa zakonom u mogućnosti da se prijave na biro. To je veoma loše iako ovaj član u velikoj meri, reguliše mnogo bolje nego sada određene stvari, tu se slažem sa gospodinom ministrom. Ali, s druge strane moramo da vodimo računa i o ovim drugim stvarima koje otežavaju svakom ko je nezaposlen.
Da li će ga država tako tretirati ili ne, to nije predmet ovog zakona, ja se s tim slažem, ali je između ostalog tu trebalo da bude možda i ministar za rad koji, hajde, ne bi nam rekao ništa novo nego da je to tako svuda u svetu, ali nije.
Eto, to je ono što je zapalo nama za oko kao predstavnicima opozicije. Zahvaljujem.

Kao i sa ostalim članovima, predložili smo da se obriše kao ceo zakon. Iz prostog razloga što ovde konstantno pričamo o podsticajima za zapošljavanje, o mogućnosti da neko ko nema posao, taj posao dobije lakše, a da li ima novih radnih mesta, to nije na kraju pitanje Vlade Republike Srbije. I Vlada Republike Srbije na to ne odgovora, nego hajde mi da ovde napravimo dva, tri zareza da promenimo, da ubacimo nešto što je očigledno olakšica, a da li ima novog radnog mesta, kao takvog, apsolutno o tome ne govori niko.
Malopre je izašla vest da je 54 hiljade malih i srednjih preduzeća u Srbiji blokirano, 54 hiljada malih i srednjih preduzeća. Srbija ima 30% industrijskog razvoja u odnosu na 1989. godinu, pa gde su te firme, gde su te fabrike, gde su ti zaposleni? To je sada nestalo u poslednjih nekoliko godina, od 2008. do 2012. godine, ili je to nestalo devedesetih godina, kada su ovde neki imali neke drugačije dresove?
Dakle, imamo veliki problem, 55% mladih je nezaposleno, mi želimo da se to njima suštinski olakša to tako što će im država makar godinu dana plaćati prosečnu platu i poreze i doprinose i dati im mogućnost da na tržištu rada steknu izvesno iskustvo, radno iskustvo kako bi mogli dalje da nastave da se bore u Srbiji, da ne idu van zemlje.
A da mi pričamo o podsticajima za zapošljavanje ili o određenim olakšicama koje pruža ovaj zakon, a nemamo radnih mesta i bez radnih mesta, to je čista demagogija. To je ono – oduzeću vam dnevnice i oduzećemo vam rotacije i onda će u Srbiji svi živeti bolje. Nema od toga boljeg života. Sve je demagogija. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dakle, šta je suština kada su u pitanju naši amandmani koji traže brisanje celokupnog zakona. Pre svega iz protesta i nepostojanja i nespremnosti vladajuće većine da o svakom zakonu zaista raspravlja onako kako dolikuje prema građanima Srbije, ali u redu, sada smo na jednoj temi i na jednom članu koji vrlo neprecizno definiše montažne objekte, prikolice. Da li je to nešto slično dalje štand, pošto u poslednjih nekoliko meseci, ili da kažem, već godinu dana, takvih primera ima i mnogi se pozivaju na rupe u zakonu, i mnogi se pozivaju na različita tumačenja u okviru tog zakona. A ko? Ko su ti ljudi koji drže upravo ovakve objekte iz ovog člana na području npr. Savskog amfiteatra? Ko su ti koji mogu da od štandova za promociju naprave restorane? Pa, da li je onda ovaj zakon koji se primenjuje na restorane ili na zakon koji se primenjuje na štandove? Da li oni koji su vlasnici restorana i vlasnici montažnih objekata na Savamaloj i na Savskom amfiteatru, podležu ovom zakonu ili ne podležu? Ili kažu evo nešto i slično?
Dakle, samo za uzak krug vrha SNS važi jedno tumačenje, ali za sve ostale i slične, važi i za ostale građane drugačije tumačenje. E, u tome se radi da li je zakon precizan ili ne, jer možemo u svakodnevnom životu da nađemo milion primera kako se ovakve manjkavosti koriste od strane pojedinca samo da bi zaštitili, ili da bi zaštitili neke svoje finansijske interese. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Upravo se i ovaj član odnosi na onaj primer koji sam naveo u prethodnom amandmanu, a mi smo ga stavili da se briše, iz prostog razloga, kako ćemo sada paušalno odrediti porez, na primer, štandu za promociju Projekta „Beograd na vodi“? Kada se tamo prodaju ćevapi, kada se tamo prodaje pivo, kada se tamo prodaju alkoholna, bezalkoholna pića, a to je registrovano na primer kao štand za promociju tog projekta koji će Beogradu dovesti tri i po, predsedavajući, milijarde evra.
Dakle, pošto smo već poklonili celokupno zemljište na Savskom amfiteatru, pošto smo uredili taj deo grada, potpuno drugačije u odnosu na ostatak Beograda i samo oni koji imaju prava tu da drže ugostiteljske objekte imaju posebne uslove, u odnosu na sve ostale ugostitelje u Beogradu.
Mi pitamo, kako će Vlada Republike Srbije na osnovu ovog zakona paušalno da određuje poreze, ljudima koji tamo rade? Evo, to me iskreno zanima pošto je to takođe jedna od rupa u zakonu, gde se vrh SNS poziva kada je u pitanju njihov biznis na tom delu Beograda.
I to je ono što je nepravda i to je ono što nije tržište i to je ono što je monopol i to je ono što ne predstavlja vladavinu prava.
Bez vladavine prava, gde su svi građani jednaki pred zakonima, ali svi, a ne velika većina za jedno pravilo, a samo jedan određen broj koji čine elitu potpuno drugačije i mnogo povlašćenije.
Jednostavno to nije pravilo i to ne može nikada da bude pravilo. To nije u skladu sa ustavnim uređenjem zemlje i to je ono protiv čega se mi borimo. Mnogo je paušalnih stvari od strane Vlade u poslednjih nekoliko godina, pa i različitih paušalnih izjava smo čuli i danas. Ali, ovaj problem mora da se reši i građani moraju svi da budu u istoj ravni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsednice Skupštine.
Dame i gospodo, uvaženi ministre, poštovani gosti, upravo kada pričamo o duing biznis listi, kada pričamo o olakšanju u tom slučaju nekoga da sutra započne svoj biznis. Dakle, onaj koji započne svoj biznis, naš predlog jeste, o kom nismo ni mogli da razgovaramo, ali na kojem su radili 80 doktora nauka, 300 ljudi, jeste da se potpuno oslobodi u naredne dve do tri godine onaj koji započne svoj biznis.
Dakle, to je mera kako možete nekoga da osokolite da napravi ili da skupi hrabrosti da krene u jednu drugačiju avanturu, samozapošljavanja na primer, gde bi mogao možda da preko svog biznisa bude oslobođen makar ovih dažbina, bez bilo kakvog paušalnog poreza i bez bilo kakvog određivanja i bez prevelike birokratije, da onaj koji bude želeo da sam radi, da sam stvara, da ima neku svoju firmicu, da ima neki svoj posao, da ima neki svoj biznis, bude oslobođen bilo kakvih dažbina.
Mislimo da je to važno, jer smatramo da je preduzetnički duh taj koji mora da se podstiče u Srbiji. On nažalost, danas nije na zavidnom nivou, zato što ljudi kada čuju sa kakvim sve papirima moraju da i maju posla, jednostavno se uplaše, i dalje su više radi da čekaju u redu za državni posao.
Zato smatram da je ovo jedna od mera Demokratske stranke kao predizborni program Demokratske stranke, veoma važna i da će doprineti u velikoj meri da oni koji danas nemaju šansu da nađu posao, jer smo čuli i videli da nema radnih mesta već četiri godine. Hajde onda da im omogućimo da sami stvore svoje radno mesto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku sam se javio gospodine Bečiću, ne zato što smatram da ste ga prekršili vi lično, ali Skupština po treći dan za redom nema direktan prenos koji je obavezan od strane Javnog servisa, koliko sam razumeo.
Javni prenos ne postoji, direktan prenos ne postoji od pre dva minuta, a mi i dalje bez bilo kakvog obrazloženja, kao narodni poslanici, pitam u ime svih narodnih poslanika, i u ime vas na kraju, Skupštinu Republike Srbije da zamoli RTS samo za objašnjenje. Eto, ništa drugo.