Hvala gospođo predsednice.
Naravno da se moje pitanje nije odnosilo na ministra iz 2007. godine ili bilo koje prethodne godine, pošto to mislim da ne postoji ni u jednom parlamentu sveta da se postavljaju pitanja bivšim ministrima. Pitanje je postavljeno vama.
Ja sam sigurna i mogla bih i sama da uputim kritike na određene procese koje smo imali u prošlosti, ali to prosto sada nije tema i govorimo o zakonu, pri tome, želim i to da napomenem, da ste vi ušli u ministarstvo u trenutku kada je prethodna Vlada završila donošenje medijske strategije. Ona je i dan danas osnov svega onoga što danas radimo.
Prema tome, neki kontinuitet je tu postojao, to je jedan deo priče, a drugi deo priče je da ne zanemarimo činjenicu da ste vi ovaj zakon doneli, vi dali taj rok i vi taj rok niste ispunili i to je prosto činjenica. Moje pitanje za vas je, šta nama garantuje da ćete vi ispuniti i ovaj rok koji ste sada dali jer on je dosta kratak, četiri meseca i šta će biti sa rokovima nekim drugim koji postoje u zakonu? Recimo, uvođenje takse koja je spomenuta maločas. Čuli smo da je određen iznos, ali mi još uvek nemamo garanciju da je Javni servis spreman da pređe na naplatu za to.
Prosto, to su pitanja za vas, a sigurna sam da će biti i drugih pitanja i budite uvereni da ćemo vrlo sada zbog ovoga što se danas desilo, pratiti precizno koji su svi rokovi i koja obećanja data u tim zakonima i pozivaćemo Vladu zbog toga na odgovornost. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Član 107, povreda dostojanstva Narodne skupštine. Prethodni govornik, dakle, ne kolega Đurišić, pošto smo se istovremeno…

Nije. Ne, on je reklamirao 103, ja se izvinjavam.

Ne, 103, ja sada ulažem primedbu na izlaganje govornika koji je pre mene govorio. Dakle, ne govorimo o istoj povredi. Nemojte, molim vas. Dakle, dozvolite da vam obrazložim.

Studenti prava na prvoj godini fakulteta nauče jednu latinsku izreku koja se zove ignorantia iuris nocet, a to znači da građanina ne može abolirati od sankcija nepoznavanje prava. Ako to važi za svakog građanina Srbije, onda to mora važiti još više za svakog narodnog poslanika. Prema tome, mislim da poslanici koji se javljaju za reč moraju znati da…

Smatram da ste upravo povredili opet član 107. dostojanstvo Narodne skupštine  jer ste vi smatrali da mi sprečavamo redovan rad, a vi ste upravo, gospodine Bečiću izgovorili što nikada nijedan predsedavajući u istoriji nije izgovorio, vi ste ocenili moju koleginicu i rekli da neće dobiti pravo da govori po redosledu govornika, što je njeno neotuđivo pravo, ukoliko ne bude poslušala vaš zahtev. To se nikada nije desilo do sada. Nikada.
Zaista ću inicirati da razgovaramo i sa evropskim institucijama o tome kako danas u Srbiji izgleda parlament i kako vi tretirate opoziciju. Ozbiljno vam kažem, zaista je ne čuveno na koji način vi uskraćujete nama pravo da govorimo. Hvala vam i tražim da se o tome izjasnimo.

Ja vam se zahvaljujem gospodine predsedavajući. Pomenuti jesmo, jer je prethodni govornik govorio o tome da mi treba da speremo ljage i na koji način smo se ponašali u prošlosti, kao stranka.
Dakle, ja jesam prvoborac i ja sam član te stranke, od 1990. godine, pa je i to spomenuto, pa u tom smislu mislim da sam imala pravo na repliku. Ja bih samo želela da kažem, a već je o tome bilo reči, o prošlosti, možemo da razgovaramo o prošlosti i gospodin ministar je pitao, da li ja postavljam pitanja ministrima iz 2007. godine, možemo i njima da postavimo pitanja, ali ja bih onda postavila pitanje ministru informisanja, iz 1998. godine, kreatoru Zakona o informisanju, u vremenu kada su novine zabranjivane i kažnjavane drakonskim kaznama.
Prema tome, ako pričamo o prošlosti, dajte da pričamo o celoj prošlosti, da nismo možda tada izgubili neko vreme u reformama i na putu ka evropskim integracijama? Naš poslanički klub i naša stranka, bar tu nikada nije odustala. To što ste vi u poslednje vreme, preuzeli i to je za svaku pohvalu i mi apsolutno jesmo za reforme, ali nemojte molim vas da vi pričate o istoriji, pošto je istorija vrlo, vrlo komplikovana.
Zahvaljujem se na replici.

Ja bih volela da citiram, želela da citiram član 123. tačka 2. Ustava Republike Srbije koja kaže da – Vlada izvršava zakone i druge akte Narodne skupštine. Kako nam se nikada više ne bi desilo da ovde u Skupštini slušamo predstavnike Vlade kako prozivaju na odgovornost sve ostale, osim same sebe, pošto im Ustav jasno nalaže da im je to dužnost da izvršavaju zakone.
Kao i gospodin Đurišić, ja nisam zadovoljna, jer nisam dobila nijedan odgovor ni na jedno pitanje, a nadam se da mi ministar odgovoriti, time što je štopericom merio koliko ko sedi u sali, pošto vi, i mislim da ste gospodine predsedavajući, trebali da reagujete, pošto mislim da ministri nemaju pravo da na taj način razgovaraju sa bilo kojim poslanikom.
Pri tome mi pratimo vrlo dobro sve što se dešava i kada nismo u sali.
Dakle, ja bih vas molila da probate bar sada da mi odgovorite na vrlo konkretna pitanja, imajući u vidu da bi jedan upućeni ministar na ta pitanja morao već da zna odgovor.
Dakle, zanima me, odakle će se izdvojiti 100 miliona dinara koja su predviđena za produžetak roka, da li iz budžetske rezerve, da li rebalansom, a ako je rebalansom, da li će se skidati iznosi za kulturu, recimo, pošto je to isti budžet?
Da li je Vlada razmišljala na koji način će lokalnim budžetima da se nađu sredstva za produženje roka za privatizaciju?
Treće, zanima me, šta je tačno Ministarstvo uradilo za sve ovo vreme, osim, naveli ste, održavanja, velikog broja skupova, da objasni akterima da su dužni da se pridržavaju zakona, jer ako ste bili toliko neubedljivi u poslednjih 11 meseci, da li ćete za četiri meseca i kojim metodama, osim razgovorima, uspeti u to da ih ubedite?
Koje su, dakle, garancije, da će novi rok biti poštovan? Šta će biti sa potencijalnim akcionarima, odnosno nosiocima besplatnih akcija, ako imamo u vidu da su već, a o tome je gospodin Đurišić govorio, onemogućeni i ako su preuzeli akcije EPS, i takođe, šta će biti sa onima koji uspeju to da ostvare, a neće moći da otpišu dugove i na koji način će onda uopšte moći da vode te medijske kuće?
Šta će biti sa zaposlenim radnicima u onim medijskim kućama koje budu likvidirane nakon ovog procesa ili ugašene?
Šta će biti sa emitovanjem programa na stranim jezicima, u koliko bude ugašena Radio Jugoslavija?
Takođe je bilo reči o dokumentacijama za procenu kapitala, a neko od kolega je govorio da su, eto oni krivi što nisu procenili kapital, a propustili su da kažu da su i oni koji to jesu učinili na vreme zbog promene zakona im je to naloženo da urade ponovo. Ko će te troškove njihove da pokrije, a oni ljudi sve uradili na vreme?
Dakle, to su pitanja na koja mi, apsolutno, tražimo odgovore.
Konačno, pošto toliko s pravom govorite o reformama, ne znam onda na osnovu kojih argumenata tvrdite da mi nismo za reforme, i mi jesmo za reforme, ali za reforme na vreme, da poštujete svoje sopstvene rokove.
Pa vas ja pitam, ako toliko žurite u evropske integracije, šta vi kao Ministarstvo očekujete da će pisati u izveštaju o napretku koji treba da izađe već u oktobru mesecu?
Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ministarka je sa pravom, naravno, izrazila očekivanje da ćemo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke i opozicije podržati ove protokole. S pravom zbog toga što se Demokratska stranka oduvek zalagala za usvajanje međunarodnih sporazuma na osnovu kojih se Srbija uključuje u međunarodne razvojne tokove, a to je slučaj i sa današnjim međunarodnim ugovorima koji su pred nama.

Ono što je jedna od suštinskih poruka ovih ugovora, kao i mnogih drugih konvencija koje smo usvajali u ovoj Skupštini, jeste razumevanje u savremenom svetu da su jedinstvena biološka i kulturna raznolikost kapital i za ekonomski razvoj i za svaki mogući društveni razvoj.

Kroz ovu konvenciju se protežu i određeni principi, koji mislim da su suštinski značajni i za mnoge druge procese, a pre svega mislim na proces evropskih integracija, ali i na mnoge druge procese međunarodne u koje Srbija pokušava danas da se uključi. To je, naravno, usklađivanje propisa, koordinacija sa susedima, prekogranična saradnja, upravljanje šumama, promocija kulturnog nasleđa, volela bih da to posebno naglasim, razmena informacija i saradnja među institucijama.

Uostalom, ovi ugovori, pre svega mislim na dva protokola koji se oslanjaju na Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata su zapravo takođe deo jednog globalnog koncepta razvoja koji podrazumeva integrisanje velikog broja sektora i velikog broja oblasti. Bojim se da, ukoliko ne budemo razumeli, i u radu ove Vlade i svake druge vlade i u okviru parlamenta, koliko je važno da se ovim pitanjima pristupa na jedan integrisan način, mislim da nećemo na najbolji mogući način uspeti da primenimo propise koji donosimo.

Ono što bih želela da naglasim, zapravo već na neki način i jesam, a bojim se da u razmatranjima ovog integrisanog pristupa i uopšte razumevanju koncepta održivog razvoja se vrlo često zanemaruje značaj kulture, barem je u Srbiji to slučaj, ali u svetu je to sve manje slučaj. Zbog toga bih želela i da posebno naglasim i citiram član 17. Protokola koji se odnosi na održivi turizam, koji govori o tome da se deo prihoda od turizma usmerava na očuvanje kulturnog nasleđa. Lično mislim da bi ovaj princip trebalo da postoji i da se primenjuje i u našoj nacionalnoj politici, kada je u pitanju kultura. Mislim da ne postoji dovoljno integrisanog i sistemskog grada i koordinacije između resora u našoj Vladi i u parlamentu. Zbog toga i kao neko ko se u ovoj Skupštini malo više bavi oblašću kulture, mislim da je važno da to napomenemo.

Takođe, mislim da je važno da danas kada govorimo o jednoj tako važnoj temi kao što je zaštita životne sredine, kao što je očuvanje naših šuma, naših prirodnih resursa, u krajnjoj liniji, zdravlja naših građana, mislim da je veoma važno napomenuti nedostatke sistemske koji su još uvek prisutni u sprovođenju naše politike, a to je nedovoljna usklađenost zakona i propisa, potreba da se pojača institucionalni kapacitet za razvoj zakonodavstva, potrebno je pojačati sistem monitoringa i, naravno, ono o čemu je govorio kolega Karić i o čemu se mnogo govorilo i treba da se govori kada je u pitanju ovaj proces, a to je donošenje nacionalne strategije za životnu sredinu.

Kao što je naglašeno u obrazloženju Vlade, karpatski proces je, između ostalog, nadziran i od strane Evropske unije, imajući u vidu da smo mi u procesu pridruživanja, odnosno smo kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mislim da je važno da se podsetimo i sledećeg. Postoje dva poglavlja na koja se u „Progres reportu“, odnosno izveštaju o napretku Srbije, a koji su direktno vezani za oblast o kojoj danas govorimo, poglavlje 12 – bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, gde između ostalog, u poslednjem izveštaju Evropska komisija naglašava da je ostvaren neznatan napredak u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike i da je Srbija umereno napredovala u ovoj oblasti.

U poglavlju 27, kada su u pitanju životna sredina i klimatske promene, posebno se naglašava da je potrebno ojačati učešće i konsultacije šire javnosti u procesu donošenja odluka, što naravno podrazumeva i podizanje svesti građana o značaju životne sredine. Takođe se naglašava da, kada su u pitanju klimatske promene, Republika Srbija i dalje nema sveobuhvatnu klimatsku politiku. Konačno, zaključak, u okviru poglavlja 27. takođe je ostvaren samo skroman napredak u oblastima životne sredine i klimatskih promena, potrebno je jačanje administrativnih kapaciteta i ulaganja u strateške prioritete.

Zašto ovo naglašavam? Naglašavam između ostalog, zato što je moja želja, kao narodnog poslanika, da u raspravama koje ovde vodimo, a koje bi trebalo da budu konstruktivne, bez obzira što ne želim da umanjim pravo poslaničke većine, da jedini argument koji koristi u razmatranju bilo koje oblasti o kojoj mi ovde govorimo jeste da je prethodna vlada bila katastrofalna i da to ostane jedini njihov argument.

Mislim da to više nije ubedljivo nikome, ni građanima Srbije, a bojim se da je najmanje ubedljivo onima koji sa nama pregovaraju i razgovaraju, kada je u pitanju naše napredovanje u međunarodnim i evropskim integracijama. Zbog toga sam, između ostalog, citirala i deo iz izveštaja Evropske komisije i onoga što se od nas očekuje, pozivajući se na ono što je ministarka, s pravom, više puta naglasila, a to je pitanje implementacije.

Mi smo u ovoj Skupštini doneli ogroman broj konvencija iz raznih oblasti i bojim se da nismo razradili dovoljno mehanizama, govorim sada o parlamentu, da zaista ozbiljno pratimo na koji način se te konvencije primenjuju, u krajnjoj liniji i da pomognemo Vladi, ukoliko je potrebno, da se ti standardi primene.

Želela bih da citiram i članove Ustava Republike Srbije, član 16. i član 194, koji kaže da se pravila, međunarodna prava i potvrđeni međunarodni ugovori smatraju sastavnim delom našeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju, takođe član 74. Ustava, koji garantuje da svaki građanin ima pravo na zdravu životnu sredinu.

Postavlja se pitanje – na koji način, o tome smo govorili kada su bile u pitanju medijske slobode, kako mi danas u Srbiji garantujemo najviša načela koja postoje u Ustavu Republike Srbije, ukoliko one nemaju direktnu sankciju? Dakle, mi smo počeli da se bavimo samo onim normama zakonskim koje imaju direktnu sankciju, a zaboravili smo na ono što su najbitnija i najvažnija načela koja su temelj našeg ustavnog poretka i funkcionisanja našeg društva.

Zbog toga bih predložila da i mi ovde u parlamentu napravimo jednu vrstu dogovora i strategije o tome na koji način ćemo temeljno, redovno pratiti primenu konvencija koje smo ratifikovali. Takođe predlažem da nadležni odbori više međusobno sarađuju, da se jedna sada već uvrežena, mada ne dovoljno primenjena, praksa da se održavaju i zajedničke sednice nekih odbora nastavi jer u savremenom trenutku u kome se problemi ukrštaju, gde se propisi moraju usklađivati i gde se, kao što smo rekli na početku, govoreći upravo o onome što je tema današnja, a to je održivi razvoj, gde postoji veoma veliki broj oblasti koje se međusobno prepliću, mislim da je potreban i napredak u samoj Skupštini, u parlamentu, kako bismo bili sigurni da ove važne konvencije i važna načela budu zaista i primenjena za dobrobit naših građana jer se, na kraju krajeva, to uvek njih najviše i tiče.

Demokratska stranka, ponoviću, će podržati usvajanje ovih međunarodnih ugovora. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Član 107. ne znam da li je uvaženi kolega šef poslaničke grupe od juče imao vremena da pročita reakcije javnosti na njegovu dosta sličnu izjavu koju je maločas dao u vezi sa odbranom …

(Isključen mikrofon.)

Povredili ste Poslovnik već drugi put.

Povredili ste ga juče, ali tada nisam imala prilike…

Član 107. rekla sam.

Zato što ne razumete da poslanici nisu ovde da brane Vladu, nego da brane parlament i pravo poslanika da govore, a posebno pravo opozicije da kritikuje Vladu.

Parlament u Srbiji nikada nije bio onoliko snažan koliko treba da bude, ali ovo što se dešava u poslednja dva dana je zaista nečuveno. Ako već ne opominjete poslanike što kritikuje poslanike, jer kritikuju Vladu, što bi bila vaša obaveza i dužnost, ne samo po Poslovniku, nego i Ustavu i zakonu, ja vam zaista toplo preporučujem da razgovarate sa vašim kolegama i da mi objasnite šta je uloga parlamenta i šta znači podela vlasti u jednoj demokratskoj zemlji? Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, kolege i koleginice narodni poslanici, moram da konstatujem da smo tokom ovih nekoliko dana raspravljajući o budžetu izostavili da dovoljno razgovaramo o oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje, zaštita životne sredine, a o oblasti kulture nismo govorili ni malo, možda i zbog toga što nadležni ministar nije smatrao da treba da bude na ovaj sednici čak ni jedan jedini minut.

Htela bih da pređem na moj amandman, koji je dosta detaljan i s obzirom da nemam dosta vremena, fokusiraću se na jedno od konkretnih pitanja zbog kojeg sam ovaj amandman podnela. Molila bih ministra Vujovića ako može da obrati pažnju, pošto moram da mu uputim određena pitanja.

Moj amandman se odnosio na činjenicu da je u budžetu za kulturu za 2015. godinu predviđeno 150 miliona dinara za digitalizaciju kulturne baštine. Smatrala sam da za to nema potrebe, jer su ovaj proces mnoge institucije već započele i on se već godinama odvija.

Posebno je uočljivo da su na račun ovako izdvojenih sredstava za digitalizaciju značajno smanjena sredstva svim drugim delatnostima. U obrazloženju Vlade zašto je moj amandman odbijen kaže se da će centralizacija digitalizacije kulturne baštine doneti ozbiljnost u nastupu prema međunarodnim institucijama, među kojima je Konzorcijum Darija Erik.

Poštovani gospodine ministre Vujoviću, s obzirom da ministar kulture nije prisutan, postavljam vam sledeće pitanje – zašto se proces digitalizacije izmestio iz Ministarstva nauke? Kada i gde je predstavljen i prikazan jasan plan digitalizacije? Kada i gde je predstavljen projekat koji se radi sa Konzorcijumom

Darija Erik? Posebno je pitanje za vas – da li znate, gospodine Vujoviću, ko je nacionalni korespondent za Srbiju Konzorcijuma Darija Erik i da li će nacionalni korespondent ovog konzorcijuma biti zadužen za raspolaganje sredstvima u iznosu od milion i po evra?

Kulturna dobra propadaju i nestaju. Šta će onda da se digitalizuje ako se ona prethodno ne zaštite?

Konačno, samo još jedno pitanje, znam da mi vreme ističe i molila bih poslanike da se ne smeju, ako je moguće, zašto su izostavljene nacionalne manjine kao pozicija koja je uvek postojala u budžetu za kulturu? Obrazloženje Ministarstva je da su nacionalne manjine svrstane u društveno osetljive grupe.

Konačno, zašto je na poziciji javno informisanje sa ovogodišnjih 40 miliona došlo do ovogodišnjih 210 miliona dinara? Molila bih ministra, ako je moguće, da mi odgovori na ova pitanja.

Ne mislim da je potrebno da posebno dostavljam pitanja, ali hoću. Dakle, vrlo su važna pitanja i molim vas da obratite pažnju na to ko je nacionalni korespondent…

Zahvaljujem, gospodine ministre, odnosno predsedavajući. Kasno je. Pošto ste vi mešali uloge, mogu i ja.

Hvala, gospođo ministarko. U načelu se slažem sa ovim što ste vi govorili, ali moja pitanja se odnose na sledeće – ko će da sprovodi taj projekat i ko je nacionalni korespodent konzorcijuma Darija Erik? Čula sam da ću dobiti naknadno pitanje, ali bih želela da se to pitanje i odgovor ne zaborave.

Drugo, kada je digitalizacija u pitanju, na koji fond se računa, kako kaže ministarstvo, digitalizovano samo 0,05%, pošto je poznato da ni jedna institucija na svetu ne digitalizuje svoje fondove u celini. Kako se desilo da se višegodišnji rad na digitalizaciji Narodne biblioteke Srbije poništi.

Dakle, nisam uverena da je centralizacija nešto što će doneti uštede, ali videćemo. Insistiraću na pitanjima koja sam postavila. Zahvaljujem.