Ma, ja sam vama uvek simpatičan, nije to sporno. Meni je žao što vam niko iz SNS nije simpatičan.

Zahvaljujem, stvarno.

A, vreme ide i dalje meni.

Evo, sad je već minut i po, da ne kažem dva minuta.

Evo ga peti minut.

Šta da završi, isključite mikrofon, gospođo, ide mi vreme, posle ćete mi reći…

Niste vi u mom sistemu takođe, ali nije to pitanje. Nemojte, molim vas. Odlično znate kako se isključuje mikrofon. Znači, na svakoj raspravi mi Bečić ukine mogućnost da govorim. Zovite gospodine Bečića, on će da vas nauči ako vi ne znate, ali ja neću da se mešam u to, ne diram ništa.

Stisni te levo dugme, gospođo. Šest minuta.

Želim samo da povodom ovog člana, da budemo precizni, da je amandman dobar, ali nažalost postoji problem u evidenciji.
Amandman se tiče mogućnosti da lice nabavlja i drži oružje i kaže se u članu zakona 11. stav 5. – lica koja nisu pravosnažno kažnjavana u poslednje četiri godine za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira, itd.
Naš amandman je bio da to budu lica koja nisu pravosnažno kažnjavana u poslednjih deset godina. Rekli ste mi u raspravi da to ne može iz tehničkih razloga pošto se više evidencija ne vodi, ali mislim da…
(Nebojša Stefanović, s mesta: Krivični zakon predviđa četiri godine.)
Ali mislim da pošto taj Zakon o prekršaju takođe usvaja ova Skupština, mi možemo da pokrenemo inicijativu da se izmeni i taj zakon i da konačno oni nasilnici koji su se ponašali neprimereno, ne u skladu sa zakonom, ne mogu minimum 10 godina da dođu u posed naoružanja legalnog, jer kada su jednom nasilni, teško da se neko toliko resocijalizuje na način da više nije pretnja po društvo ili porodicu.
Ovde spada i nasilje u porodici, ovde spada i nasilničko ponašanje i na ulici, itd, i mislim da bi ovo mogli da podnesemo kao inicijativu da se izmeni Zakon o prekršajima, s tim što bih ja ako mi ovde danas kažemo deset godina, ako prihvatite to, mi imamo jedan vremenski prostor da taj Zakon o prekršajima izmenimo brzo i da to bude zaista deset godina.
Upozoravam, radi se o ljudima koji su pravosnažno osuđivani, o ljudima koji ne bi po nama, po poslaničkom klubu DS, smeli da dolaze uopšte u dodir sa oružjem nakon toga, ali hajde da kažemo da je deset godina vreme u kome može da se proveri njihovo ponašanje, jer smatramo da je četiri godine izuzetno malo. Hvala.

Pokušavam gospodine ministre sve vreme da izbegnem mogućnost individualnih provera. Kao neko ko se bavio bezbednošću, svedok sam da se neretko puta dešavalo da te provere ne budu u skladu sa realnim činjeničnim stanjem.
Često se dešavalo da onaj koji radi proveru smatra da nešto stoji, pa kada se posle to ozbiljnije ispita, to ne stoji. Provere nažalost ne rade, koliko ja znam, inspektori, rade policajci na terenu, a ovo je stvar koja, naša ideja je bila da se onemogući da bilo ko daje slobodno uverenje da li neko jeste ili nije.
Zbog čega? Imao bih razumevanja i to sam pokušavao i u Ministarstvu odbrane da uradim, da je odgovoran ne samo onaj koji dobija ocenu, već i onaj koji daje. Znači, kada neko uradi proveru i kaže da je to lice bezbedno, uslovno rečeno, mislim u smislu da nije pravilo probleme, a to lice napravi problem nakon toga, onda bi trebalo da odgovara i taj policajac koji je dao tu bezbednosnu procenu. Da li se radi o BIA, da li se radi o policiji, pa bi onda drugačije delili te dozvole.
Znači, mislim da tu postoji mnogo prostora za manipulaciju koji sam ja pokušao da ovim predlogom zakona izbegnemo i da dovedemo sve njih u što je moguće većoj nemogućnosti da donose lični sud, već da to bude precizno definisano.
Ovo vam govorim iz iskustva, a imaćete priliku, pretpostavljam, i sami da se uverite kada se, recimo, neka deca upisuju na Policijsku akademiju, pa stignu bezbednosne provere negativne zato što, ne znam, ima rođaka koji se bavi kriminalom ili mu otac, ne daj Bože, pije i tome slično, dešavalo se to, ili je brat kockar. Ti ljudi dobiju negativne provere, a, recimo, uzorni su građani, a neko drugi dobije pozitivno, a već je bio osuđivan po delima koja su, da kažem, jako teška.

Gospodine Arsenoviću, pomenut sam imenom i prezimenom i pomenuta je DS. Ja sam danas ovlašćen u ime DS da zastupam interese onog dela građana koji su glasali za DS. Po svim osnovama imam pravo na repliku. Malopre mi je predsedavajuća oduzela pet, šest minuta. Ako mi vi sad uzmete par minuta, građani Srbije će ostati uskraćeni za naše mišljenje. Ja tražim repliku koja mi sleduje.

Rečeno je da smo mi odgovorni što je ovde donesen loš zakon, protiv koga je kolega Babić, kao predstavnik Srpske radikalne stranke, 2008. i 2009. godine bio protiv.
Dakle, ja vas molim da mi date reč po osnovu repliku.

Ja se trudim danas da razgovaramo o zakonima koji su na dnevnom redu, ali moram da konstatujem da kolega Babić već tri godine priča istu priču. Dakle, mi slušamo tri godine ovde priču kako je neki zakon usvojen 2008. ili 2009. godine, a mi smo u 2015. godini. Zašto ga niste promenili? Šta ste čekali? Zbog čega ne menjate zakone za koje mislite da su loši? Zato što to koristite za dnevno politikanstvo i  ništa drugo.
Zakon o komunalnim policajcima definitivno treba da se menja. Smatram da određena prava koja su data komunalnim policajcima, imajući u vidu njihovo postupanje, takođe mora da se ukinu. I nije pitanje samo da li može da bude komunalni policajac neko ko je osuđivan. Mislim da imaju izuzetno puno razloga da se ti zakoni menjaju, jer smo svedoci da se komunalni policajci ponašaju bahatije nego najbahatiji građanin, ali to nije tema dnevnog reda. Tema dnevnog reda je da uredimo nešto što je u ovom trenutku važno i što se gospodin Stefanović kao ministar slaže. Dakle, da vidimo kako možemo da produžimo i da onemogućimo. Naš stav je da treba da bude što je moguće duže.
Kažem opet, postoji individualni pogled onog policajca koji vrši bezbednosnu proveru. Taj pogled ne mora da bude uvek prav i to je nešto što može da vama, pre svega, nanese probleme.
Gospodine Babiću, ovde smo mi svi zajedno glasali za omubdsmana. Znači, vi ste ga lično glasali, kao i svi poslanici SNS, pa ste onda rekli da je on demokrata, pa smo mi krivi što ste ga vi izabrali, pa nećete da poštujete njegov rad.
Ako mislite da tako može da se razgovara ovde, pa pokrenite inicijativu, promenite sve zakone, promenite i Ombudsmana i Poverenika i tužioca. Sve možete vi da uradite, jer vi imate danas vlast kakvu nikad niko u Srbiji nije imao. To što je to loša vlasti što je stanje sve gore i gore, to je već druga tema o kojoj ćemo razgovarati drugom prilikom. Hvala.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo iz Ministarstva odbrane, svedoci ste da kada je u pitanju pozicija, kada nemaju argumente, onda krenu da napadaju čak i oko stvari koje su izrečene na duhovit način.
Činjenica jeste da je Ombudsman rekao to što je rekao, ali isto tako je rekao da smo mi posao završili, da je taj posao urađen u skladu sa zakonom i isto tako je izneo najstrašnije optužbe na račun Ministarstva odbrane, ministra odbrane gospodina Gašića i direktora VBA, da je ta služba po prvi put dokumentovano u savremenoj istoriji Srbije obrađivala pripadnike opozicione stranke, u ovom slučaju SRS. To je suština koja je izrečena na tom Odboru za kontrolu tajnih službi, a ne ono što vi pokušavate da prikažete.
Moguće da u Gradu Beogradu ova vlast nije zapošljavala komunalne policajce, ali ova je vlast postavila načelnika komunalne policije, čoveka koji diktira tempo u radu. On je taj koji daje komunalcima, odnosno policajcima sugestiju kako da se ponašaju.
To je ta politika koju vi sprovodite. To nije politika onog policajca na ulici, a pošto je zakon loš, složili smo se, taj zakon može i da se promeni.
Srpska napredna stranka ovde ima svu vlast već treću godinu. Ne postoji zakon ili čovek koga vi ne možete ovde da promenite. Nemojte više pričati o prošlom vremenu, jer je danas mnogo lošije nego kada je na vlasti bila DS.
Građani Beograda će pamtiti gradonačelnike iz DS i Zorana Đinđića i Nenada Bogdanovića i Dragana Đilasa, a Siniša Mali će ostati samo mali i ništa više od toga, gospodine Babiću, zato što su rezultati rada takvi.

Znači, on je govorio četiri i po minuta malo pre, četiri i po punih minuta, a nama u petoj sekundi uzimate reč, u petoj sekundi.