Gospodine predsedavajući, ja se javljam po replici, ne da bih „ćašćevao“ jer nije to pitanje srbijanskog ili beogradskog slenga, već je gramatički neispravno. Inače, nisam odrastao u Mirijevu, loše ste informisani. U Šumicama sam odrastao, ako vas zanima, išao u osnovnu školu u Šumicama, znači nije problem da vam to sve pokažem po Beogradu, kada budete hteli.

(Zoran Babić, s mesta: Sada živiš u Šumicama?)

Ne živim ni sada u Šumicama.

(Zoran Babić, s mesta: Na pašnjaku?)

I tu ću da vas vodim. Ako ste zainteresovani za ispašu, nije problem, može i to.

 

Znači, gospodine predsedavajući, ovde je rečeno da sam ja trebao da podnesem ostavku kada su radnice „Prvog partizana“ Užice poginule u nesretnom slučaju, tragičnom slučaju za koji se vodi krivični postupak, i to je jedan od najtežih momenata u mojoj profesionalnoj karijeri.
Nikada nisam rekao da ministar Vučić, u to vreme, treba da podnese ostavku za pogibiju dva deminera na Kopaoniku, kada je on bio ministar odbrane, niti bih danas rekao da ministar Gašić treba da podnese ostavku zato što je major, pilot Vojske Srbije izvršio samoubistvo. Nemojte se igrati sa tako ozbiljnim optužbama. Radi se o životima. Ja razumem da za vas život nema neku vrednost, da se lako može promeniti, danas ste radikal, sutra naprednjak, prekosutra šta god, krijete se svojih, ima to izuzetno puno veze.
Znači, ako je moja odgovornost, gospodo, za fabriku u kojoj, u tom momentu, nisam bio, onda je tako ista odgovornost ministra Vučića za dva deminera.

Gospodine generale, da li sam u pravu?

Ne ovo što pričam, pitam da li sam u pravu? Vi ste bili general Vojske. Siguran sam da ste i vi imali situaciju vanrednih događaja koji se dešavao u Vojsci, pa da li je nekad ministar podneo ostavku zbog toga?

Hvala i vama na korektnosti.

Gospodine predsedavajući, ako gospodin Babić pita nekoliko puta u kojem delu Demokratske stranke sam ja…

Pominjući imena...

Samo da vam pojasnim.

Hoćete da ponovite. Nisam vas čuo.

Gospodine predsedavajući…

Samo da vas pitam. Dozvolite.
Znači, ako kolega Babić kaže da je ovde neko kupio stan od 200 kvadrata, a ja u isto vreme mislim da, recimo, mislim na gospodina Stefanovića ili ministra unutrašnjih poslova.

Zašto ne bih ja to mogao da kažem?

Izričete mi opomenu. Znači, nisam nikoga uvredio … (Isključen mikrofon.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nisam ništa rekao, oduzimate mi reč, oduzimati mi novac. Mislite da se mi vas plašimo.)

Gospodine, predsedavajući, moja reakcija vezana za „ispašu“ je bila zato što su gospoda preko puta rekla da ja živim na pašnjaku.

Sad ne znam samo da li ste vi prihvatili da se produži rok važenja na deset godina. Kratko ću samo da pojasnim šta je DS predložila. Nažalost, u stvari nijedan naš amandman  nije ušao u izvornom obliku, svi su išli kroz Odbor, pa ispašće da naši amandmani nisu bili dobri. U stvari su naši amandmani generisali ove amandmane iz Odbora.
Znači, predviđa se da se oružni list izdaje sa ograničenim rokom važenja fizičkom licu koje ispunjava sve uslove iz člana 11. U prevodu, ukoliko ne ispunjava uslove iz člana 11, taj oružni list se automatski uzima ili se ne dodeljuje.
Naša ideja je bila da se oružani list izdaje, da kažem, bez roka važenja, s tim što je imaoc oružanog lista dužan da ispunjava sve uslove člana 11. koji se tiču izdavanja i vršenja pregleda, o kojima smo malopre slušali. Smatramo da bi to bilo olakšavajuća stvar kako za MUP tako za Upravu za upravne poslove, da bi tim ljudima omogućili da, ako već idu na lekarske preglede ne moraju da dolaze i u MUP. To je sada, ako sam dobro razumeo na 10 godina, zato što čip na budućoj elektronskoj kartici ne podržava vremenski rok duži od 10 godina.
Sada je ovo pitanje, ne znam da li možemo da intervenišemo, da napravimo takvu mogućnost da ukoliko tehnička podrška postoji da to bude i duže. Jer, verujte mi, malopre smo računali, ako u Srbiji ima preko 870, koliko sam razumeo, komada vatrenog oružja koje je u legalnom posedu, neka bude da je dva po čoveku, to je preko 400 hiljada ljudi, ako podelimo na broj radnih dana izračunamo to je preko 300, 350 ljudi koji bi dnevno morali da se obraćaju svakog dana u ciklusima, kako kod lekara tako u MUP, 300, 350 ljudi dnevno. Nekad će biti 500.
Mislim da će to biti mnogo veliki posao, bespotreban. Znači, nema nikakve potrebe da se to radi, ako on ne ispunjava ove uslove njemu će se oduzeti, ako on ispunjava njemu će se produžiti. Da li je tako? Zbog čega bi dolazio po produžetak. Baš, nema smisla. Ako se pozivamo sada na neki drugi zakon, ili kako je ovde rečeno - procedura predviđena i propisima koji uređuju opšti upravni postupak.
Mislim, gospodine Stefanoviću, vi ste danas došli ovde kao modernizator koji treba da modernizuje Srbiju sa jednim novim zakonom, nema potrebe da vas koči bilo koji upravni postupak. Hajde da pokrenemo modernizaciju i u sistemu unutrašnjih poslova i da omogućimo ljudima da brže, efikasnije rade na korist građana Srbije koji žele da imaju ili već poseduju oružni list, a u isto vreme poštuju sve zakonske pretpostavke da mogu da ga imaju u dužem vremenskom roku od tih pet ili 10 godina. Zahvaljujem.