Konačno, da se vratimo na ono što nam je valjda posao, da raspravljamo o amandmanima. Žao mi je što ovako mnogo vremena gubimo na prepucavanje, kako to kažu obični ljudi.
U cilju nečega što može pomoći raspravi u narednom toku ove sednice, amandmani poslanika SDP, da član 11. treba da se briše, isto kao i članovi 12, 13, 14, 15, 16. i 17, idu sa identičnim obrazloženjem koje smo napisali. I da ne bih zloupotrebljavao vaše vreme, a vidim da ima i dosta nervoznih, naprosto treba da cenimo svoj rad i građane, pogotovo što ne bi bilo dobro da jedan ovakav zakon, koji po naslovu govori o pravima vernika, crkve i njenih velikodostojnika, upadne u neku raspravu koja će ući u neke dane koji su blizu najvećih hrišćanskih praznika.
Član 11. smo predložili da se briše, sa veoma prostim i jednostavnim obrazloženjem, neću mnogo gnjaviti jer se neću ni sam, ni koleginica Ljiljana Nestorović, javljati za narednih sedam članova, koji imaju faktički identičan predlog, sa skoro identičnim obrazloženjem, ali je interesantno kako je odjedanput Vlada Republike Srbije i Odbor prihvatio da se izbriše član 10.
Član 10. je u stvari bio taj član koji je de fakto po nama sublimirao istorijat, genezu, pravnu utemeljenost, i ustavnu i zakonsku, svih tradicionalnih crkvi i stojimo i dalje kod toga da je bilo možda logičnije da baš taj član 10. ostane, a da se ovi članovi brišu kao što smo predložili, jer članovi od 11. do 18. u stvari su članovi koji prepisuju u kojim aktima su u nekadašnjim državama, državnim zajednicama, gde su registrovane te tradicionalne crkve, one bile uvršćene u život tih zemalja. Ali, Vlada je ta koja prihvata ono što ona želi i što misli da je u ovom trenutku svrsishodno.
Ono što ću da kažem i što je obrazloženje na sve ove amandmane, a govoriću još samo nekoliko minuta da se ne bih javljao posle da trošim eventualno sat i po vremena koliko bih mogao, dakle, izdavajanjem pojedinih crkava mi mislimo da se dovodi u opasnost načelo jednakosti. To je ono što smo ponavljali u načelnoj raspravi, to je ono što smo ponavljali u nekim prvim članovima ovog zakona, jer temelj verskih sloboda je da niko nije privilegovan.
Ova nejednakost na koju mi ukazujemo, kada su u pitanju crkve i verske zajednice, izaziva određenu brigu sa stanovišta tih famoznih ljudskih prava i njihovog poštovanja, jer suprotne su, moram to da ponovim, članu 9. Evropske povelje o zaštiti ljudskih i manjinskih prava.
Ako crkve delimo na tradicionalne, konfesionalne i one koje tek treba da se registruju po onome što ćemo utvrditi članovima koji dolaze iza člana 20. Predloga zakona, onda se kod registracije u tom smislu pravi mogućnost da one podležu diskrecionom pravu Ministarstva, što je suprotno članu Povelje koju je imala Skupština državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji ne poznaje uopšte mogućnost ograničavanja veroispovesti.
Naprosto, konstatovana je činjenica u jednom od narednih članova da SPC ima izuzetnu istorijsku, državotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, očuvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda. Svaki ozbiljan čovek koji imalo išta zna o državi Srbiji i o istoriji SPC pretpostavljam da zna i ne vidim da li je ovoj konstataciji mesto u zakonu, naprosto nema dispozitivni karakter, što bi pravnici rekli, i nema obavezujući karakter, jer ona izdvaja jednu crkvu, opisuje nešto što je možda moguće staviti u preambulu nekih deklaracija, možda nekog ustava itd.
Ne znam da li joj je ovde mesto, na taj način se vraćam na obrazloženje da to izdvajanje možda dovodi u opasnost načelo jednakosti, generalno, ne samo kada je u pitanju odnos prema građanima, nego možda i prema drugima. A da stoji ovo utemeljenje SPC u državotvornost od osam vekova, to svako pametan i onaj ko je i malo učio i čitao i znao o našoj državi i istoriji SPC, pretpostavljam da zna.
Stoga još jednom moje ponavljanje, nećemo se javljati po narednih sedam amandmana, do člana 19. koji smo takođe povukli, to je naš petnaesti amandman gde smo predložili da se briše. Ljiljana i ja se nećemo javljati, naprosto da malo vratimo i ovu raspravu u nešto što nam je posao i na neki način da ubrzamo, jer je već pola devet prošlo, hoću da verujem da ćemo raspravljati o amandmanima i o zakonu. Toliko, zahvaljujem vam se.