Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, već čitav dan raspravljamo o nečemu sa čime se do sada parlament, niti novija politička istorija Srbije, nisu susretali. Raspravljamo o nedozvoljenom i nedoličnom ponašanju i postupcima potpredsednika Vlade Republike Srbije, prema saradnicama u kabinetu istog potpredsednika.
Na jutrošnjoj sednici, posle izlaganja premijera Vlade, gospodina Đinđića i izlaska za ovu govornicu gospodina Vuka Obradovića, očekivao sam da će Vuk Obradović (pogotovo posle reči da su jako važne tačke koje su na dnevnom redu današnje sednice, a tiču se Zakona o ekstra profitu i ekstra dobiti i Zakona o privatizaciji) pomoći svim narodnim poslanicima i celokupnoj javnosti Srbije da se ovaj problem što pre razreši i da će, ako je i malo časti i morala ostalo u njemu, podneti ostavku za ovom govornicom. Međutim, prevario sam se. Vuk Obradović nas je ponovo, po ko zna koji put, obmanuo. Podsetiću vas, on je predložio jutros da se odmah pristupi glasanju, dakle, bez vođenja rasprave o njegovom razrešenju. Tako je, po ko zna koji put, pokazao da mu nije stalo do javnosti, a posebno ne do istine koja je danas sa ove govornice više puta izricana.
Ponašanje Vuka Obradovića, kao što je svima poznato, uzdrmalo je i političku i širu javnost Srbije. Međutim, Srbija se preko ovog slučaja suočila sa nečim o čemu je većina mojih prethodnika govorila, a to je fenomen političke odgovornosti. Spor oko seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja saradnica u Vladi Republike Srbije, od strane Vuka Obradovića, preobrazio se u jedan spor oko temeljnih društvenih principa. Naime, na jednoj strani se našao koncept autoritarne i neodgovorne vlasti sa nedodirljivim i bezgrešnim vođom, a sa druge strane, zalaganje za demokratske promene, u kome ćemo svi ustanoviti jedan mehanizam, mehanizam po kome će se utvrđivati svačija lična odgovornost, bez obzira na kojoj se funkciji i položaju u ovom društvu nalazio.
Prvi koncept, kao što vam je svima poznato, sam po sebi podrazumeva da je manje-više sve dozvoljeno. Dakle, to je bitka za očuvanje gole egzistencije. Dakle, to je bitka biti ili ne biti. To je ono shvatanje po kome gubitak političke funkcije ili položaja u društvu znači i doživljava se kao kraj života. Naravno, onda su i sva sredstva dozvoljena. Vuk Obradović je, na žalost, najdoslednije sledio ovakav koncept. On je do juče svojim najbližim saradnicima lično ili putem telohranitelja, koje je na brzinu skupio i platio, pretio proterivanjem iz Srbije, pretio, kako on to voli da kaže - uništenjem svake vrste: materijalnim, finansijskim i moralnim. To je demokratija, drage moje kolege poslanici, po modelu Vuka Obradovića. Znate, to je demokratija koja je preslikana iz jednog čuvenog dnevnog beogradskog lista iz rubrike koja se zvala "Odjeci i reagovanja", kada je većina građana ove zemlje bila u prilici da veliča uspehe svog voljenog vođe, a svakog onog ko drugačije misli ili ko posumnja u iskrenost, namere i dobronamernost vođe, razapinjala na raznorazne načine.
Kako su to obožavaoci lika i dela Vuka Obradovića štitili svog bezgrešnog, obožavanog i nedodirljivog, svemoćnog vođu? Naše kolege, narodni poslanici iz koalicije DOS, vrlo dobro se sećaju sa kakvim smo arsenalima uvreda, psovki bili suočeni u nekim prethodnim vremenima i kako su nas sve nazivali predstavnici bivšeg režima. Ne bih govorio o izrazima koji su spominjani na toj sednici glavnog odbora i koji su upućivani svim mojim kolegama koji su se usudili da traže razrešenje, odnosno ostavku Vuka Obradovića. Te uvredljive reči, ti izrazi o plaćenicima, poturicama, špijunima, izdajnicima i pučistima upućivani su muškim članovima predsedništva. Mojim dragim koleginicama iz predsedništva se dobacivalo - kurve i prostitutke. Čak se akcentirao i nekakav njihov seksualni odnos sa nekim od lidera DOS-a.
Kako se kult nedodirljivog i nepogrešivog vođe ukorenio na ovim prostorima, drage moje kolege, podsetiću vas sa dva najkarakterističnija iskaza obožavaoca i sledbenika Vuka Obradovića, na već pomenutoj sednici Glavnog odbora Socijaldemokratije. Prvi citat: "Imam četiri kćerke. Kada bi mi sve četiri rekle da ih je Vuk Obradović napastvovao, ja bih verovao njemu, a ne njima." Drugi citat: "Ja bih dao sve na svetu kada bih bio u prilici da sedim u blizini Vuka Obradovića, pa neka me drpa i vata koliko god želi".
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, neki bi njegovom božanstvu Vuku Obradoviću prinosili žrtve. Da mi svi, uvažene moje kolege, ne bi postali žrtve jednog neodgovornog ponašanja pojedinca, moramo učiniti sve da u našoj praksi, u našem društvu profunkcioniše koncept koji sam na početku pomenuo, a to je koncept utvrđivanja lične odgovornosti svakog pojedinca, na ma kojoj se on funkciji nalazio.
U romanu "Tvrđava" Meša Selimović na jednom mestu govoreći o ljudskim slabostima, govori i o porocima kao što su kocka, žene i vlast, i kaže da je ova poslednja najopasnija i najgora po narod. Vuk Obradović je u sebi uspeo da objedini sva tri ova poroka. Kocku, jer se kockao sa poverenjem građana i naroda koje mu je ukazano na proteklim izborima, kao jednom od lidera DOS-a. Žene, u najgorem mogućem smislu, jer ih je doživljavao kao objekte i kao stvari, samo zato što im je bio pretpostavljeni i što je mislio da sa njima može da radi šta mu je volja i šta mu padne na pamet. Vlast je treći porok kojim se Vuk Obradović poslužio da prikrije ova prva dva. Vlast je po njemu, a to je sasvim normalno, dozvoljavala i omogućavala da se tako ponaša bez posledica, po njega samoga. Kabinet u Vladi Republike Srbije je izgleda služio Vuku Obradoviću kao neka vrsta eksperimentisanja, dokazivanja moći čoveka na njegovom položaju.
Čuli smo u prepodnevnoj raspravi, posle dvanaest časova kako se ovde radi o nekakvoj ljubavnoj aferi, kako se radi o udvaranju, bezazlenom seksualnom skandalu ili o nekoj seksi aferi. Čuli smo takođe jednog govornika koji je spominjao način povećanja nataliteta kroz prisilu. Ne radi se ovde, dame i gospodo, o tome da li je Vuk Obradović jednom rukom vozio auto, a drugom radio nešto, kao što je rekao jedan prethodnik u prepodnevnoj raspravi. Vuk Obradović je dame i gospodo poslanici, u prisustvu vozača koji je vozio, fizički malteretirao i napastvovao svoju najbližu saradnicu i pritom joj cepao čarape. Iz njegovog kabineta je, a to potvrđuje član obezbeđenja, istrčavala, sa pocepanom odećom jedna od njegovih najbližih saradnica. Dakle, Vuk Obradović je fizički maltretirao i zlostavljao najbliže saradnice, i to u zgradi Vlade Republike Srbije.
DOS je svojevremeno proklamovao: niko nikada u Srbiji ne može, niti će biti iznad zakona, niti izvan zakona. Nadam se da ćemo, glasajući za razrešenje Vuka Obradovića sa mesta potpredsednika Vlade, građanima Srbije dokazati i pokazati da niko nije nedodirljiv. Na sve ove činjenice, kakav je odgovor Vuka Obradovića i njegovih, danas prisutnih u velikom broju, branjenika i štićenika? Taj odgovor je sadržan u tome, da smo mi, najbliži saradnici, nas 15 optuženi da smo od nekoga negde primili nekakve pare, da je ta zavera spremana mesecima, samo zato da bi se zataškale nekakve stvari ili "uspesi" do kojih je došao Vuk Obradović, vodeći već famoznu Komisiju za zloupotrebe i finansijske mahinacije. Pozivam Vuka Obradovića, neka izađe za ovu govornicu, Vuče Obradoviću evo ti jedinstvene prilike da pred celokupnom srpskom javnošću u direktnom televizijskom prenosu kažeš, ko je koga i koliko platio za navodnu zaveru protiv tebe. Dužan si to valjda i pred svojim pristalicama.
Ovde su neki govorili čak i o tome, da je Vuku Obradoviću zaprećeno iz Vlade, da ne kaže navodnu istinu o zloupotrebama do koje je došao u Komisiji, na čijem je čelu donedavno bio. Pozivam te ponovo, Vuče Obradoviću, izađi za ovu govornicu i kaži, da li ti je neko iz Vlade Republike Srbije pretio, i ko. Ako nije, ponovo izađi i kaži da ti nije prećeno. Ako ti je neko iz Vlade Republike Srbije pretio, predložiću poslanicima parlamenta Srbije i njegovo razrešenje. Ponašanje i izjave Vuka Obradovića u vezi rada vladine komisije, čiji je bio predsednik do pre nekoliko dana, govore da je on i Komisiju i rezultate celog rada video pre svega u funkciji ličnih interesa. Štaviše, njegova upotreba i zloupotreba Komisije u poslednjih mesec dana pokazuje da je borba protiv korupcije i kriminala bila potpuno van njegovog interesovanja. Umesto toga, on je Komisiju stavio u funkciju podmetanja i iznošenja raznih insinuacija o pojedinim licima.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Radi se o najnižem obliku spletkarenja. Lični moral koji je pokazao prethodnih 30 dana, diskredituje Vuka Obradovića za vršenje bilo kakve javne funkcije. Sada je jasno da je on borbu protiv korupcije i kriminala shvatio pre svega kao svoje interese i interese svoga brata Pavića Obradovića. Nikada nedostojniji čovek nije imao plemenitiji posao, dame i gospodo narodni poslanici. Komisija je otpočela težak posao na ostvarivanju pravde, pa je ovo uklanjanje grešaka u vezi predsednika garancija i nama i građanima Srbije, dame i gospodo poslanici, da će ova komisija postići cilj zbog koga je i formirana. Njegove insinuacije u vezi opstrukcije rada Komisije, svedoče i o beskrupuloznosti i spremnosti da se za neodgovornost i nezainteresovanost optuže drugi. Objašnjenje je jednostavno: nije imao vremena da se meša u svoj posao, baveći se interesima Vuka i Pavića Obradovića i polusveta koji ga okružuje.
Oslobođeni ove more, i Komisija i Vlada mogu da odahnu. Čovek od reči, kako je Vuk Obradović često voleo sam sebe da oslovljava, prešao je na dela, i to kakva, dame i gospodo. Nečasna dela. Uradio je nešto što je protivno svim normama ponašanja moralnog čoveka, a kamoli visokog državnog funkcionera. Osim što predstavlja sramotu za svoju porodicu, on je sramota i za novu vlast Srbije. Mi tu ljagu sa našeg obraza moramo skinuti, a Vuku Obradoviću, ponavljam, zbog onoga što je činio prema svojim saradnicama u Vladi Republike Srbije, nikada ne treba poveriti ni jednu javnu funkciju. Zahvaljujem se i izvinjavam se što sam prekoračio vreme. (aplauz)