Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, uvažene koleginice i kolege, Predlog zakona o hipoteci kojim se menja postojeći zakon o hipoteci iz 2005. godine, je jedan od onih zakona koji će SDS snažno podržati, jer on popravlja poslovni ambijetn Srbije.
Pre 2005. godine, hipotekarno poslovanje bilo je definisano sa svega sedam članova zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa. Po tom zakonu hipoteka nije predstavljala izvršnu ispravu, na osnovu koje se moglo tražiti izvršenje u sudskom postupku, te je tome moralo prethoditi podizanje hipotekarne tužbe kojom se pribavljala izvršna isprava. Naravno Da je ovo dvostepeno ostvarivanje prava po hipoteci činilo ovaj institut izrazito nepopularnim, i naravno samim tim i nedovoljno korišćenim. Zato je Zakon o hipoteci iz 2005. godine ustanovio brojna unapređenja poslovanja u ovom sektoru.
Sada bih se osvrnula na član 4. osnovnog zakona, s obzirom da u ovim izmenama zakona nismo predvideli njegovo menjanje. Članom 4. je definisano šta sve može biti predmet hipoteke, pročitaću koji su tu sve mogući zalozi, dakle, nepokretna stvar, pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i slično, deo nepokretne stvari, susvojinski udeo u nepokretnoj stvari, poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, znači, stan, poslovni prostor ili garaža, pravo na zemljištu, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini. Kao šesto, objekat u izgradnji bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovima da je izdato pravosnažno odobrenje za gradnju.
Uvaženi ministre, na samom svom početku bih htela da iznesem i započnem, pre nego što pohvalim zakon, da iznesem neka svoja pitanja i dileme i da vas zamolim za neka pojašnjenja ili možda neku intervenciju. S obzirom da ovaj član 4. osnovnog zakona nije menjan, ostali su definisani mogući predmeti hipoteke i po tome stoji da se pod hipoteku može staviti objekat u izgradnji koji ima pravosnažno odobrenje za izgradnju. Mislim da bi tu moglo možda da dođe do usaglašavanja sa važećim Zakonom o planiranju izgradnji, s obzirom da pojam odobrenja za izgradnju ne postoji, zamenjen je građevinskom dozvolom. Nije bitna izmena, mi nemamo mogućnosti amandmanskog intervenisanja, ali to sigurno ne spada u neku realnu primedbu. Pretpostavljam da će neki celoviti zakon to sve regulisati.
Mislim da je tu jedna korekcija bitna koja je trebala da usledi, a to je da u nabrajanju šta sve može biti predmet hipoteke stoji i društvena svojina, društveno vlasništvo nad zemljištem, mislim da to više kao institut ne postoji. Ono što mi je važno i zašto uopšte pominjem član 4. jeste što je ovim zakonom ostavljeno da predmet hipoteke može biti sve sem objekat ili deo objekta koji nema upotrebnu dozvolu.
Znate da je veliki broj objekata građen od šezdesetih na ovamo, do danas i da iz razno raznih razloga nekada ne baš toliko bitnih, objekti ili delovi objekta nemaju upotrebnu dozvolu. Ono što se dešava u praksi, banke smatraju poslovnim rizikom da stavljaju pod hipoteku takve objekte i zakon to eksplicitno nigde ne kaže da ne može, ali bi dobro bilo kada bi zakon, u ovom slučaju više ne zakon, ali makar da se neki podzakonski akt ili neko tumačenje koje date da se definiše mogućnost davanja pod hipoteku i tih vrsta objekata.
Mislim da će to u mnogome proširiti obim poslovanja banaka i da će omogućiti dodatnom broju što građana, što pravnim subjektima dati mogućnost da posluju i investiraju. Naravno, zakon koji je pred nama je doneo jako mnogo poboljšanja u odnosu na prethodni. Najvažnije izmene su u redefinisanju instrumenata zaštite sa jedne strane dužnika, vlasnika objekta i vlasnika koji je stavio svoju nekretninu pod hipoteku, ali takođe podjednako važno i bitno štiti kreditora. Jer bez snažne zaštite banaka, naravno da nema ni kredita, nema poslovnog ambijenta, nema stranih i domaćih investitora.
Zbog toga u ime SDPS želim da podržim izmene ovog zakona, ali bih nešto malo rekla sa pozicije arhitekte i graditelja i iznela svoje stavove i ono što nama graditeljima, uliva novi optimizam.
Članom 1. ovog zakona definišu se dve najvažnije izmene po meni i taj član kaže – ovim zakonom se utvrđuje hipoteka radi obezbeđenja i naplate potraživanja. Naravno, briše se deo koji se odnosi na centralnu evidenciju hipoteka.
U čemu se sastoje te izmene? Osnažuje se zaštita naplate, čime se kreditori dodatno motivišu na ulaganja. Ukida se centralna evidencija hipoteka koja defakto u praksi nije ni funkcionisala, obzirom da evidentiranje nije bilo obavezujuće, verodostojnost podataka nije uvek bila baš na najvišem nivou. Naravno, to je onda, da kažem, i rezervisalo i proveru statusa nekretnine, te samim tim taj instrument nije mnogo ni korišćen. Istovremeno, digitalizacija Katastra nepokretnosti i njegovo kompletiranje, koje se naravno sreću i privode kraju, stvorili su pouzdanu bazu za proveru statusa nekretnine i mesto unosa tereta na objektima i zemljištu.
Šta još novo donosi ovaj zakon? Utvrđuje se način obezbeđivanja kamate i koje kamate mogu biti obuhvaćene hipotekom, što je veoma bitno. Zakon takođe predviđa da jedino sud može utvrditi smanjenje vrednosti hipoteke, jer znamo da je tu bilo jako puno zloupotreba. Naravno, to je do sada utvrđivao sudski veštak, sada sve na njegovoj časti i benevalentnost.
Postojeći Zakon o hipoteci uveo je i postupak van sudskog namirenja, ali nije precizno kada kažem postojeći, mislim na zakon koji menjamo, pa on kao takav nije definisao precizno postupak van sudske prodaje nekretnina kako bi zaštiti kreditora, naravno koji je dao svoj novac i bez njega i nema od poslovanja. Ali, naravno, nije zaštitio dovoljno dobro ni dužnika, jer smo u praksi imali nerealne procene, da kažem, ucenjivačke procene vrednosti nekretnine.
Kakvu sada situaciju imamo za kao posledicu tog zakona, koji naravno, srećom danas menjamo? Banke daju kredite, procenjena vrednost može biti nepravedna u dva pravca, za privilegovane, procenjena vrednost nekretnine je u praksi znamo i nekoliko puta bila veća nego realna, naravno tako privilegovani dužnik je u prilici da neservisirajući svoju kamatu dovede i ugrozi poslovanje banke. S druge strane, običnim građanima je često procenjivana vrednost njihove nekretnine znatno niže od tržišne vrednosti. I naravno, znamo da je kao posledica toga bilo propadanje banaka, nekada i planirano propadanje banaka. Neplaćene kredite, naravno servisiraju, ko, naravno budžet, samim tim građani obzirom da država ima određene garancije za sredstva.
Zato Socijaldemokratska partija Srbije podržava izmene zakona i uvereni smo da će pojačati poverenje kreditora u novi poslovni ambijent Srbije, da će zaštititi banke od novih rizika, da će ohrabriti vlasnike nekretnina i stvoriti novo poverenje u pravednu naplatu i naravno sve u slučaju nemogućnosti njihovog servisiranja, što niko ne želi ni da do toga dođe i bitno je da će zaštititi građane od novih troškova iz budžeta u slučaju namirenja troškova propadanje banaka. Hvala vam na pažnji.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa svojim članovima i uvažene kolege poslanici, danas govorimo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna. Zapravo, to je zakon koji menja postojeći zakon donet 2009. godine, za koji se može reći da je bio relativno sveobuhvatan, dobar. No, u fazi usaglašavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, došlo se do zaključka da je potrebno izvršiti neke dopune i izmene.
U čemu se sastoje izmene ovog zakona? Kao prvo, ovim zakonom dolazi do usaglašavanje nomenklature sa nomenklaturom zakona EU. Takođe se preciznije definiše opis samog predmeta industrijski dizajn, čime se dodatno jača pravo na zaštitu industrijskog dizajna. Takođe se osnažuje pravo nosioca prava nad industrijskim dizajnom ili autora ili samog nosioca na koga je autor preneo ta prava. Redefinišu se procedure prijavljivanja i zaštite prava na industrijskom dizajnu i redefinišu se procedure sankcionisanja onih koji se ogreše o tuđa prava nad industrijskim dizajnom.
Ukratko, ovaj zakon govori o zaštiti jednog od vidova intelektualne svojine i to je zapravo pravo na osobenost industrijskog dizajna ili nekog proizvoda ili grupe proizvoda.
Da bismo tačno znači šta reguliše ovaj zakon, potrebno je da malo pojasnimo sam pojam industrijski dizajn. Industrijski dizajn, to je kombinacija nauke i umetnosti, koja definiše estetsku i ergonomsku vrednost i poboljšava upotrebnu vrednost nekog predmeta.
Društveno odgovorne kompanije u svojim godišnjim budžetima odvajaju jako velika sredstva koja ulažu u dizajn. Engleske statistike kažu da engleske firme troše negde oko 33 milijarde funti na dizajn. S druge strane, Svetska carinska organizacija procenjuje da je negde oko 7% svetskih proizvoda u stvari plagijat i da se u toj neregularnoj trgovini gubi negde oko 500 milijardi dolara ili možda, što je još gore, gubi se negde oko nekoliko stotina hiljada radnih mesta zbog toga što ta nelojalna konkurencija jeftinih plagiranih proizvoda dovodi do zatvaranja pojedinih firmi.
Svetska privreda se na različite načine bori sa ovim problemom. Naravno da je najefikasnije primena zakon i sankcionisanje po osnovu zakona, ali postoje neki drugi načini i metode. Na primer, u Parizu je otvoren Muzej plagijata. U tom muzeju su izloženi predmeti velikih brenova poput „Luj Vitona“, „Prade“, „Rej Bana“ i njihovi plagijati. Relativno posećen muzej, ima svoju konkurenciju u još jednom možda zanimljivijem, značajnijem muzeju u nemačkom gradu Solingen. U tom muzeju se izlažu manje poznati brendovi, firme, manje poznati njihovi proizvodi i plagijati tih proizvoda. Ovaj muzej je osnovan 1977. godine i evo već skoro 40 godina on svojim posetiocima izlaže manje poznate firme, brendove i njihove kopije, ali što je još značajnije, dodeljuje godišnju nagradu za najapsurdniji plagijat.
Prosto, radi slike te nagrade, koja je inače vrlo poznata, svetski priznata, dodeljuje se na Frankfurtskom sajmu i uvek pleni veliku medijsku pažnju i dosta se o tome uvek i piše. Ti predmeti se izlažu i kopiraju. Radi slike apsurdnosti tih proizvoda, evo samo nekoliko primera. Čuvena italijanska firma „Moleskin“ proizvodi interesantne, lepe, verovatno svi znamo, notese koji se proizvode već više od 60, 70 godina i nemačka firma „Ars Nova“ je potpuno kopirala taj notes. Ali, apsurd je utoliko veći što je na samom predmetu, i na italijanskom notesu, a i na nemačkom, potpuno istovetna reklama, na kojoj stoji – naš notes su koristili veliki umetnici poput Matisa, Pikasa, Hemingveja.
Takođe, jedan od zanimljivih izložbenih predmeta je i „Rozentalova“ šoping korpa, koja pored sebe ima 20 kopiranih proizvoda. Znači, 20 firmi se potpisalo svojim imenom da je vlasnik industrijskog dizajna potpuno istovetnog proizvoda.
Ono što je meni i mojoj struci najbliže, to je plagiranje i zloupotreba industrijskog dizajna u industriji nameštaja i enterijera, znači, proizvoda koji se koriste u arhitekturi. Tu je ogromna šteta proizvođača koji ulažu u dizajn i onih koji kopiraju te dizajne, jer znate da se tu od proizvoda do proizvoda cene mogu drastično razlikovati, a prividno jedan proizvod može istovetno izgledati.
Znamo da se već desetinama godina kopiraju Korbizijeove stolice, Mis van de Ro fotelje. Iskrena da budem moram, priznati da kopija jedne Roše Boboa fotelje je mnogo manje štetna, nego kopija u medicinskoj industriji. Ono što verovatno predstavlja najveću opasnost to je zloupotreba industrijskog dizajna u zdravstvu. Tu sigurno nije svejedno da li je neka stoma originalna ili je proizvedena kao plagijat.
U ime Socijaldemokratske partije Srbije želim da podržim ovaj zakon, jer taj zakon prevashodno afirmiše zaštitu intelektualne svojine, na sebi svojstven način pomaže ulaganje u mlade dizajnere, investiranje u talentovane mlade ljude koji, time što će firmama pomoći da dođu do kvalitetnog dizajna, zapravo i sebi obezbeđuju posao, a naravno i afirmišu našu industriju.
Takođe, vrlo je bitno da ovaj zakon posebno poboljšava jedan poslovni ambijent Srbije, a za šta se Socijaldemokratska partija Srbije u svom delovanju posebno zalaže. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege, zakon koji danas analiziramo u pojedinosti je prevashodno zakon o utvrđivanju javnog interesa i on definiše praktično proceduru i on je prevashodno zakon upravnog postupka. Utoliko ja kao arhitekta, relativno, malo toga bih komentarisala.
Javila sam se da diskutujem i da prokomentarišem amandman 9. Želela sam, gospodine predsedavajući, nešto da kažem i na amandman osam, ali valjda u ovom kompleksnom vođenju sednice to vam je nekako promaklo. Probaću da nekako sublimiram svoj stav vezano i za jedan i za drugi.
Član 9. zakona definiše proceduru i postupke eksproprijacije i on definiše prvi deo, koji se odnosi na kompletiranje i predaju dokumentacije, znači postupanje u slučaju nekompletne dokumentacije, žalbu na zaključak, daje rokove za izjašnjavanje, izdaje rešenja o eksproprijaciji, daje mogućnost da se dopuni dokumentacija, vezano za izdato rešenje, ili pak da se uloži žalba.
Ovde je bio komentar da se amandman briše zbog toga što su rokovi kratki. Ono što želim da kažem jeste da su ovo uobičajeni rokovi za upravni postupak. Utoliko jeste kada se iščita član zakona: rok osam dana, osam dana, postupanje za dopunu tri dana, rok žalbe 15 dana. To možda sve deluje kratko i brzo. No, ono što svi želimo je jedna efikasna uprava. Bilo bi dobro da ovaj zakon to potvrdi. Nama je svima želja da se ceo projekat što efikasnije realizuje, ukoliko su rokovi dobro, ukoliko ih se i pridržavamo.
Ovde je bilo reči o nekakvim interesima za brzu zaradu, te bih dala svoj komentar na predlog u kome se kaže da bi tržišna vrednost kod obeštećivanja za korisnike zemljišta ili pak vlasnike nad nekretninama, trebalo i moglo da bude tržišna vrednost plus 20% vrednosti utvrđene površine za budući objekat koji će se na toj parceli graditi.
Skrenula bih pažnju da bi to bilo daleko od realnog, daleko od mogućeg. U toj zoni imamo objekte koji su većinom bespravno izgrađeni, većina tih objekata ili nema dozvolu u postupku legalizaciju ili su dobili dozvolu u postupku legalizacije, te zamislite kada bi vlasnici nekretnine koja je izgrađena bez dozvole i legalizovana u postupku legalizacije bili u prilici da od budućeg investitora, koji na određenoj lokaciji gradi 20-30 hiljada kvadrata, prihoduju 20% od buduće izgrađene površine. Znači, četiri hiljade kvadrata. To sigurno nije ni pravedan predlog, niti mislim da bi SDPS podržala takav amandman. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, koleginice i kolege, član 15. koji je predložen se amandmanom briše je zapravo član koji definiše plaćanje doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta.
Ja ću se osvrnuti na deo ovog člana koji je meni posebno bitan, a to je da jedinica lokalne samouprave svojom odlukom može propisati da radove na uređenju građevinskog zemljišta može poveriti i investitoru i da to zapravo bude deo participacije za uređenje, odnosno za doprinose za uređenje građevinskog zemljišta.
Načelno, mislim da je ovaj stav ovog člana idealno rešenje radi toga što relaksira državu od primarnih velikih troškova za uređenje građevinskog zemljišta i naravno doveo bi nas u situaciju da nismo u prilici da ustupimo zemljište investitorima, te je ovo način kako se prevazilaze ti početni troškovi.
Ono što je meni bitno i zašto sam se javila da se obratim po ovo amandmanu je da ovaj postupak mora biti izuzetno transparentan. Te, u toliko molim i nadležnog ministra i uopšte Vladu da postupak ustupanja realizacije infrastrukture ili pak objekata javne namene bude transparentan i po cenama koje su tržišne.
Ovo kažem radi toga što smo svesni da i sada slične situacije, i u prošlosti smo imali slične situacije, a verovatno i sada negde postoje, da se zemljište u gradovima ustupa na licitacijama gde investitor koji izlicitira najveću cenu za građevinsko zemljište smatra onima kome se dodeljuje zemljište, a kasnije se u fazi ugovaranja sa tim investitorom ugovara plaćanje troškova koje on izlicitira, odnosno te cene koje je izlicitirao, ugovara se kroz kvadrate koji se ustupaju gradu. Ovo je kroz istoriju bio poligon za vrlo velike zloupotrebe. Izvođači koji su dobijali, na račun najveće cene, realizovali su, da li stanove da li poslovni prostor, a nisu plaćali unapred građevinsko zemljište, nego su sklapali ugovore tako što su zemljište plaćali naknadno.
Time su prvo favorizovani što nisu imali početne troškove, takođe favorizovani što nisu plaćali kešom. Treće, cena po kojoj su ugovarali taj kvadrat, odnosno kako im je grad priznavao taj kvadrat je bila podložna dogovorima i nije imala kontrolu javnosti. To je zapravo taj elemenat zapravo radi koga i skrećem pažnju analizirajući ovaj amandman i naravno ono četvrto i možda najvažnije po tog investitora, on je unapred imao kupca za svoje kvadrate tako što mu je grad bio kupac.
Mislim da ovo nije potpuna analogija, ali pretpostavljam da je i ministrima u Vladi jasno zašto akcentiram potrebu, transparentnosti ovog člana. On je neminovnost obzirom da nemamo para da opremimo zemljište, ali zaista molim da javnost i mi svi poslanici, sigurna sam da se slažemo oko toga, treba da bude transparentno i javno. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, uvaženi gosti iz Ministarstva, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas govorimo o tri zakona. To je zakon o izmenama Zakona o hemikalijama, zakon o izmenama Zakona o biocidnim proizvodima i zakon o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Svi ovi zakoni, svaki u svojoj oblasti i na svoj način regulišu brigu o životnoj sredini. Zbog toga će SDPS podržati ove zakone u danu za glasanje.
Zakon o hemikalijama i Zakon o biocidnim proizvodima, oba su usvojena još 2009. godine i još tada su izrađeni u skladu sa standardima EU. To znači da su obezbeđivali maksimalnu kontrolu proizvodnje, prometa i korišćenja biocida i opasnih materija, a sve u cilju zaštite ljudskog zdravlja i životne sredine.
Danas predloženim izmenama ovi zakoni se usaglašavaju sa Zakonom o budžetu. Takođe se redefinišu nadležnosti i pojačava se kontrola nad prometom, proizvodnjom tih materija.
Takođe, izmena je utoliko što su dosadašnje naknade koje su ubirane od lica koja trguju ovim proizvodima preinačene u takse i te takse idu u budžet Srbije. Ranije je taj novac išao na račun Agencije za hemikalije. Više puta danas smo čuli u raspravi da je ta agencija ukinuta 2012. godine.
Bilo bi vrlo važno da ta sva sredstva koja odu u budžet budu kontrolisana utoliko što bi trebalo da se namene za zaštitu životne sredine i brigu o zdravlju čoveka.
Istovremeno, ovi zakoni jasno definišu i nadležnosti kontrole od strane tri inspekcije. Te nadležnosti su se do sada mešale i nisu bile precizno razgraničene. To su: sanitarna, tržišna i kontrola životne sredine.
Svakako je danas od sva tri ova zakona najznačajniji zakon koji govori o izmenama kontrole zagađivanja životne sredine. Ono što je važno, ovim zakonom se precizira postupak dobijanja dozvole za postrojenja koja su potencijalni zagađivači životne sredine. Ovaj zakon govori prvo o postrojenjima koja se grade, o novim postrojenjima i sva novoizgrađena postrojenja moraće se graditi u skladu sa zakonom koji ovih dana donosimo.
Operater može da započne probni rad, to je bilo i ranije, ali pod stalnim nadzorom komisije koja prati parametre zagađivanja. Nakon svih provera, nadležni organ izdaje integrisanu dozvolu za rad. Postrojenja koja su započela sa radom ranije, znači fabrike ili postrojenja koja već sada rade, imaju rok da pribave integrisanu dozvolu do kraja 2020. godine. Smatramo da je to jedan razuman rok da se obezbedi i njihova kontrola. Važno je da je ovim zakonom ova procedura urađena u skladu sa novodonetim Zakonom o planiranju i izgradnji.
Koji je značaj ovih zakona? Prvo treba istaći – postojeći propisi se ipak delimično i usaglašavaju sa zakonodavstvom EU. Još je SFRJ svoje davne 1970. godine bila jedna od prvih zemalja koja je donela Zakon o zaštiti životne sredine. Mislim da smo bili druga zemlja i mislim da smo bili posle Kanade zemlja koja je donela Zakon o zaštiti životne sredine. Nažalost, sa primenom ovog zakona i tada, a i danas dosta slabo stajali.
Kao rezultat imamo da je danas Srbija na neslavnom petom mestu među 36 evropskih zemalja po zagađenju vazduha ugljen-dioksidom. U Srbiji se godišnje emituje 3,2 tone SO2 po glavi stanovnika, što predstavlja duplo više nego što emituju zemlje sličnog ekonomskog i privrednog razvoja kao što je Srbija.
Kao jedna od zemalja koja je potpisala Kjoto sporazum, Srbija se obavezala na sukcesivno smanjenje emitovanja štetnih gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte. Radi se o četiri gasa, a to su: ugljen-dioksid, metan, azot-oksid i sumpor heksafluorid. Povećanje koncentracije ovih gasova u vazduhu izaziva klimatske promene, zagađenje vazduha, globalno zagrevanje, porast nivoa mora i različite prirodne katastrofe.
Da li mogu da zamolim, predsedavajući, samo malo da se poslanici utišaju, da ne bi ja mehanički pojačavala, nema potrebe za tim. Hvala vam u svakom slučaju. Hvala kolege.

Hvala vam.
Alternativna mogućnost doprinosa programu smanjenja emisije gasova staklene bašte je trgovina karbon kreditima. Šta su to karbon krediti? Po Kjoto sporazumu sve zemlje potpisnice podeljene su u dve kategorije. Industrijski razvijene zemlje spadaju u grupu „Aneks 1“. Ove zemlje su po Kjotu sporazumu obavezne da po dogovorenoj dinamici sukcesivno smanjuju emisiju gasova staklene bašte, i to od startne pozicije, od dana potpisivanja Sporazuma, do neke 2050. godine se ta emisija smanjuje za čitavih 80%.
U drugu grupu zemalja spadaju tzv. „ne aneks 1“ zemlje, a u koju spada i Srbija. To su zemlje u razvoju i one nisu ekonomski spremne da prate programe smanjenja emisije. Za ove zemlje pripremljen je program trgovine karbon kreditima. Po ovom projektu, pravna lica iz razvijenih zemalja mogu učestvovati u različitim programima smanjenja emisija štetnih gasova i realizacija energetske efikasnosti. Te investicije vrednuju se sa karbon kreditima.
Svrha ovakvog poslovanja je pomoć zemljama domaćinima, zemljama u razvoju koje su „ne aneks 1“ zemlje da na finansijski povoljan način postignu doprinos održivom razvoju planete, a za ekonomski razvijene zemlje, ovo je prema Kjoto protokolu, način ispunjenja globalnog programa zaštite planete.
Za zemlje domaćine uvođenje karbon kredita je svojevrstan način privlačenja stranih investicija, uvođenje savremenih tehnologija, ali i realan program za unapređenje životne sredine. Kako se u praksi mere i vrednuju ovakvi projekti, kako se trguje karbon kreditima?
Zamolila bih gospođu ministarku da nam kaže da li imamo neku evidenciju, neke rezultate na realizaciji ovog programa i šta će Vlada učiniti ne bi li pospešila ove jako dobre i korisne programe.
Jedan karbon kredit je vrednost smanjenja emisije jedne tone SO2. Važno je napomenuti da se ovde ne radi samo o programima direktnog smanjenja emisije štetnih gasova. Znači, ovi programi se mogu koristiti mnogo šire. Karbon krediti se mogu realizovati kroz ulaganja u obnovljive izvore energije, modernizaciju transporta, povećanje energetske efikasnosti u rudarstvu, pošumljavanje, itd.
Na samom kraju, želim da kažem da će SDPS u Danu za glasanje podržati ova tri zakona, jer je prepoznala značaj donošenja ovih zakona, njihova harmonizacija sa zakonima EU, ali prepoznala je i mnogo širi društveni značaj ovih zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, član 12. ovog zakona reguliše materiju, postupak pribavljanja odgovarajućih dozvola za izvođenje radova na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji objekata luka i hidrosistema.
Mi smo kao poslanička grupa SDPS podneli amandman na taj član sa željom da usaglasimo terminologiju ovog zakona i u međuvremenu donetog Zakona o planiranju i izgradnji.
Istovetan, odnosno sličan amandman na isti član je podnela i koleginica Katarina Rakić. Obzirom da smo u razgovorima sa predstavnicima ministarstva došli do saznanja da oni u potpunosti podržavaju ovu primedbu i saglasni su sa nama da je potrebno usaglasiti ova dva zakona, bilo je potrebno naći rešenje kako da se ova dva amandmana koja praktično tretiraju istovetnu materiju usaglase, gde smo se poslanica Katarina Rakić i naša poslanička grupa odlučili da svako od nas povuče svoj amandman, a na resornom odboru smo formulisali amandman koji reguliše ovu materiju i u duhu onog što je predložila poslanika Rakić i u duhu onog što smo predložili mi kao poslanička grupa.
U tom smislu je i amandman na član 12. formulisan. Mi smo ga jednoglasno na odboru izglasali, prihvatili i ministarstvo je takođe iskazalo spremnost da to postane sastavni deo zakona, te u tom smislu želim da iskažem zadovoljstvo da će ono što smo i planirali, a to je da ova dva zakona međusobno budu usaglašena, imati kao ishodi ishodište prihvatanje ovog amandmana. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, danas razmatramo tri zakona iz oblasti plovidbe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama, izmene Zakona o pomorskoj plovidbi i izmene Zakona o državnoj pripadnosti i opisu plovila.
Zajedničko za sve ove zakone je njihovo usklađivanje sa drugim donetim zakonima iz oblasti pomorskog i rečnog saobraćaja. Usklađivanje sa Zakonom o planiranju ili izgradnji, Zakona o putnim ispravama i drugim zakonima.
Takođe, usklađivanje sa prihvaćenim međunarodnim obavezama i obezbeđuju veći nivo zaštite pomoraca i što je najvažnije, zaštitu životne sredine. Takođe, uređuju plovne puteve, plovidbu i naravno prateće objekte uz vode.
Šta novo donose izmene Zakona o pomorskoj plovidbi? Na brodu nije dozvoljeno zapošljavanje lica mlađih od 18 godina, ukoliko ti poslovi ugrožavaju njihovo zdravlje.
Brodar je dužan da za svoje zaposlene zaključi osiguranje za slučaj povrede ili smrti. Brodar mora obezbediti zdravstvene preglede za pomorce po ISO standardima.
Član posade može biti lice sa ispravom o identitetu, ispravom o obrazovanju i zdravstvenom statusu.
Pomorske knjižice ne mogu služiti kao pasoš, kako su već rekle i kolege pre mene, i uvode se biometrijske identifikacione kartice.
Naravno da među zakonima o kojima danas govorimo je najznačajniji Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Obzirom da Srbija ima dve velike međunarodne plovne reke, Dunav od svojih 1.508 plovnih kilometara, kroz Beograd teče sa svojih 588, a Sava je plovna nekih 593 km, od toga 207 km je kroz Srbiju. Naravno, brojne pritoke takođe su delimično plovne.
Postojeći Zakon o plovidbi i lukama zbog toga treba usaglasiti sa ratifikovanim sporazumima, usaglasiti sa novodonetim zakonima i treba sprovesti proceduru za nova ulaganja, pod tim podrazumevam mogućnost koncesija ili neko privatno i javno partnerstvo.
Izmene postojećih zakona mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Deo zakona koji definiše i uređuje prostorne elemente korišćenja vodotokova i obala, unapređenje zakona u oblasti kontrole ispravnosti plovila, znači tehnički delovi zakona, definisanje nadležnosti nad procedurama, precizno definisanje pojma luka i lučke sadržaje i zakon reafirmiše značaj strategije razvoja vodenog saobraćaja i naravno, kroz akcioni plan, garantuje ovog puta i sprovođenje te strategije.
Svoj doprinos današnjoj diskusiji želela bih da dam u oblasti koja je najsrodnija mojoj profesiji, a to su prostorni planovi, urbanistički planovi koji definišu ovu materiju i koji se bave ovom materijom, naravno i procedure izgradnje, rekonstrukcije na objektima koji su plateći objekti uz plovne puteve.
Na samom početku želim da otvorim jednu dilemu i da postavim pitanje – zašto se redefinisao pojam „luka“ i „pristanište“, te ću citirati Zakon koji u svom članu pojmovnik, u tačci 22. kaže: „Luka je vodni i sa vodom povezani prostor, koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova i brodova strane zastave, njihovo ukrcavanje, iskrcavanje, skladištenje, ukrcavanje i iskrcavanje putnika.“ U tačci 45. za pojam „pristanište“ kaže: „Pristanište je vodni i sa vodom povezani prostor koji je izgrađen i opremljen za prijem domaćih brodova…“, ovo ne stoji, ali ja sad kažem – isključivo domaćih brodova, „… njihovo ukrcavanje i iskrcavanje kao i za potrebe skladištenja.“, i naravno odnosi se i na ukrcavanje i iskrcavanje putnika.
Ovo dalje znači da luke mogu biti nacionalne i međunarodne, a pristaništa, po sad ovoj definiciji, ostaju isključivo domaća, odnosno primaju domaće brodove. Pitanje je da li ovo dalje znači da postojeća pristaništa treba da dobiju status luke, ili pak da se nešto menja u definiciji tih pojmova.
Mi znamo da Beograd ima jednu luku, koja naravno, isključivo ima taj privredni značaj, ima jedno pristanište, to je Savsko pristanište, kod Beton hale, tu pristaju svakodnevno, međunarodni brodovi.
To pristanište je u poslednjih nekoliko godina izuzetno lepo opremljeno, čak je dobilo i neka međunarodna priznanja za sadržaje i za način kako izgleda. Da li će to sad pristanište biti preimenovano u luku, ili će se ti brodovi izmestiti, međunarodni, ili pak, do izgradnje neke nove međunarodne luke koja prima i te međunarodne brodove će se nešto desiti, ja po čitanju ovog zakona to nisam shvatila.
U Apatinu takođe postoji jedno pristanište, u redu, ono može biti po svom značaju i definiciji luka. Novi Sad ima tri pristaništa. Hoće li nešto od toga biti sada luka? Donji Milanovac takođe ima jedno pristanište.
Još malo nešto beogradske statistike. Beograd ima negde oko 40 marina, zimovnika, privezišta, sidrišta, nije baš tačno po definiciji šta je koji od ovih objekata i naravno broj im se, 35 do 45, menja pošto se neka svakodnevno gase, neka se nova otvaraju.
U Beogradu ima oko 150 do 180 restorana, splavova. Ima negde oko 2000 kućica na vodi, od čega je 1000 zvanično prijavljeno. Kada kažem „oko“, to je zbog toga što nisu svi uredno prijavljeni. Broj plovila se kreće između sedam i osam hiljada. Prijavljeno je negde oko 4000 jer naravno zbog plaćanja poreza, veliki broj tih plovila nije uredno prijavljen.
Ovaj zakon nadam se urediće i kompletno ovu materiju i naravno da bez precizne i tačne statistike, naravno ne možemo ni urediti ni svoje plovne puteve ni priobalje.
Što se tiče same planske dokumentacije, želim da kažem da je generalnim planom Beograda predviđeno da se postojeća luka na Dunavu, Dorćolska, da se zadrži u naravno smanjenom obimu. Ona ostaje kao privredna luka i njeno zaleđe je redefinisano i prenamenjeno u poslovno – stambeni sadržaj, što je naravno sa svojim i ekološkim i ekonomskim opravdanjima logično.
Nova lokacija za luku je predviđena ovim planom na levoj obali Dunava, ispod Pančevačkog mosta, nizvodno, naravno u blizini u zoni Pančeva. Htela bih da pitam, za tu zonu je Građevinska direkcija Beograda poručila i izrađen je generalni projekat. Taj generalni projekat je završen pre nekih četiri-pet godina. On se nalazi u ministarstvu i nikada nije urađena revizija tog generalnog projekta. Za njega postoji čak i studija opravdanosti. On je u svakom smislu i urbanistički definisan, a i opravdan. Ono što je takođe važno, većina tog zemljišta je u vlasništvu grada, Mislim da su stvoreni neki preduslovi da se dalje iskorakne u tom smislu.
Takođe, želim da još malo otvorim jednu dilemu. Agencija za upravljanje lukama je u poslednjih par meseci kroz javnu debatu inicirala izgradnju nove luke u zoni kineskog mosta. Za tu lokaciju ne postoje nikakvi urbanistički planski preduslovi, znači ni prostorni planovi ni planovi nižeg reda ga nisu definisali i mislim da bi tu trebalo takođe dobro preispitati ovu inicijativu, obzirom na verovatno probleme sa infrastrukturom, prevashodno mislim na odsustvo železničkog saobraćaja.
Takođe, ne znam zašto ste stalo sa izradom plana, detaljnim regulacionim planom Savskog pristaništa, kako god se ono zvalo u budućnosti, zona Beton hale i pristaništa za turističke brodove. Taj plan mislim da je bio skoro završen i čini mi se da bi dao doprinos kompletnoj ovoj materiji, koju regulišemo današnjim zakonima.
U toj zoni, ono što je takođe dobro je da je bio raspisan međunarodni urbanističko-arhitektonski konkurs i dobili smo dva izuzetno atraktivna prvonagrađena rešenja jednog domaćeg arhitekte, jednog japanskog arhitekte i krenulo se sa implementacijom tih projekata i mislim da eto tu bih zamolila i vas, gospođo ministarka, da date svoj doprinos da se i tu nešto malo iskorakne.
Sledeće, mislim da postoji odluka ministarstva za izgradnju još jednog međunarodnog pristaništa. Ta odluka je po staroj nomenklaturi i zove se Međunarodno pristanište i mislim da se radi o Zemunu. Takođe bih eto volela da vidim, da znam i šta će da se dešava u skladu ovog novog zakona i sa tom lokacijom.
Takođe je jednim planom detaljne regulacije predviđeno pristanište u Grockoj. Mislim da je zbog trase stranih turističkih brodova zamišljeno da tu pristaju i oni, te takođe opet tu treba preispitati status da li je to luka, pristanište ili u pristanište mogu da pristanu i strani brodovi.
Što se tiče materije koja tretira izgradnju, rekonstrukciju objekata u vodotokovima i pratećih objekata na obalama, ovaj zakon je dao još jedan bitan doprinos što je povećao nadležnosti lučkoj kapetaniji i direkciji za vodene puteve. U postupku pribavljanja uslova pri projektovanju i izgradnji, lučka kapetanija izdaje nautičke uslove za taj projekat, a direkcija izdaje uslove za vodene puteve.
Naravno, pri izradi dokumentacije, pre dobijanja građevinske dozvole, i Lučka kapetanija u okviru svoje nadležnosti i direkcija daju saglasnost za projekat, što mislim da će dodatno povećati, uneti red kako u izradi dokumentacije, tako i u gradnji.
Mislim da u svakom slučaju svaka dodatna kontrola poboljšava i uspostavlja, da kažem, nove vrednosti što poštovanja zakona, što čuvanja prirode i okruženja.
Na samom kraju želim da kažem da će Socijaldemokratska partija Srbije podržati ove zakone zato što uz svako usaglašavanje sa međunarodnim propisima Srbiju približava Evropi, evrointegracijama prevashodno, zato što uvodi red u korišćenje voda Srbije, zato što unapređuje ekološku svest, zato što se stvaraju preduslovi za širi privredni razvoj, turizam, razmenu roba, brodogradnju, hidrogradnju, a posebno zato što ovi zakoni afirmišu socijalnu i društvenu odgovornost prema pomorcima. Hvala vam na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, da li mogu samo da vas zamolim, da li postoji mogućnost, vidim da je ministar energetike tu, ali čini mi se da je trenutno izašao samo da telefonira, da li postoji mogućnost da govorim kada se vrati u salu, pošto bih izuzetno mnogo želela da se obratim njemu? Ne bih želela da njegove saradnike opteretim eksplicitnošću svog izlaganja i da moraju da mu prenose sve što želim da mu kažem, ako je to u mogućnosti.

U redu. Poštujemo formalno-pravno, zato smo Skupština da poštujemo formalno-pravno.
Na početku bih zaista, uvaženi predsedavajući, htela da pozdravim vas, da pozdravim kolege iz ministarstva i, samo ako nije problem, da ovaj dogovor i skinete sa vremena mog obraćanja. Da li može?

U redu, prijaviću se ponovo.

Hvala vam.
Poštovani predsedavajući, gosti iz ministarstva, ja bih danas u okviru objedinjene rasprave želela nekoliko stvari da kažem vezano za Zakon o energetici, takođe, nešto malo o zakonima iz oblasti planiranja i arhitekture, obzirom da sam arhitekta i da se već preko 30 godina bavim arhitekturom, a već preko 15 godina energetikom u graditeljstvu i u arhitekturi.
Želim da, naravno, zbog značaja ovih zakona, svoje izlaganje fokusiram na Zakon o energetici i u tom smislu bih želela da kažem da u okviru SDPS moje obraćanje će biti želja doprinosa primeni ovog izuzetno dobrog zakona.
Zgradarstvo je, na žalost, najveći zagađivač ove planete i, ne znam koliko možda niste to očekivali, svako od vas je pretpostavljam mislio da je industrija veći zagađivač ili, ipak, eventualno, saobraćaj, zgradarstvo sa utroškom energije i utroškom energije prvo u eksploataciji i gradnji je najveći zagađivač planete. Utoliko mislim, ministre, da bi eventualno ovo moje arhitektonsko izlaganje mogao da bude neki doprinos u vašoj oblasti.
Mi se trenutno nalazimo u eri treće svetske energetske krize i kao zemlja uvoznik energenata, prevashodno nafte i gasa, činimo svoju ekonomiju prilično zavisnom i, nažalost, vrlo nekonkurentnom. U tom smislu, u cilju obezbeđenja energetske bezbednosti, mislim da je vrlo važno da se nakon ovog zakona napravi strategija primene zakona i strategija razvoja energetike, kako bi se zapravo ovaj odličan zakon i sproveo u delo.
Šta to dalje znači? Mislim da treba da imamo jasnu energetsku strategiju primene raznovrsnih izvora energije, zatim, to podrazumeva modernizaciju energetskih objekata, racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata, korišćenje obnovljivih izvora energije, naravno, to sve zakon i predviđa, ali nam treba, vrlo bitno, strategija i primena zakona, ulaganje u nove energetske izvore i striktno poštovanje jednom donete strategije.
Šta su problemi Srbije? Srbija je najneracionalniji korisnik energije u Evropi. Mi trošimo više od 10 puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od zemalja EU, a, nažalost, loš nam je odnos i loše nam je poređenje i sa zemljama u okruženju. Trošimo pet puta više energije po jedinici društvenog proizvoda od zemalja u okruženju.
Mi uvozimo posebne energente i to nas stvara energetski zavisnim, imamo niskokalorični lignit, nažalost niskokalorični, i, naravno, „Kolubara“ i „Kostolac“ i nisu neiscrpni izvori. Naravno, štetnost dima kao posledica korišćenja tih energenata je najbolje poznata Obrenovčanima.
Šta su rešenja? Do 2020. godine Srbija treba da dostigne cilj od 27% učešća obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu. Imamo apsolutno sve izvore alternativnih energija, osim energije mora i okeana, sve druge imamo. Šta imamo? Imamo energiju reka, potencijal hidroelektrana, energiju vetra za neke vetroregeneratore, energiju sunca za izgradnju solarnih kompleksa, energiju biomase i, ono o čemu posebno želim danas da govorim, imamo geotermalne izvore energije.
Kao neko ko se time bavi više od 15 godina, želela bih nešto da govorim o podacima koji su dostupni meni i nekim promotivnim projektima u kojima sam učestvovala. Šta je uopšte geotermalna energija? To je energija podzemnih voda i toplih stena, koja se nalaze pod zemljom naravno. Srećom, Srbija na gotovo celoj svojoj teritoriji je izuzetno bogata geotermalnom energijom. To se posebno odnosi na velike gradove, Beograd skoro na celoj svojoj teritoriji leži na geotermalnim izvorima.
Kao početna inicijativa, ono što posebno želim da vas zamolim, o čemu treba da razmišljate, za Beograd je neophodno sačiniti jedan geotermalni atlas koji bi dao, sa svojim predistražnim radnjama, tačne podatke u kojim zonama se nalaze racionalni za korišćenje izvori te energije. Znamo da ga ima ispod Beograda, ali nije svaka zona podjednako racionalna. Ovo se odnosi i na Niš i na Novi Sad, posebno akcentujem Beograd obzirom da sam se time i konkretno bavila.
Na primer, tačno se zna da u zoni Beogradske toplane, na nekoj dubini od 2.000, 3.000 metara nalaze se topli izvori vode temperature koja je oko 50, 60, a možda čak i 70 stepeni i korišćenjem te energije kao dopuna, kao zamena, kao ekonomska zamena nafte koju koristimo za grejanje vode imali bi za rezultat mnogo nižu cenu energije koju dajemo građanima i, naravno, mnogo racionalnije korišćenje i jeftinije za građane.
Veliko ratno ostrvo je označeno kao zona koja bi izvorima geotermalne energije mogla da da energiju sasvim dovoljnu za ceo Zemun. Ada ciganlija se smatra da leži na izvorima geotermalne energije koja bi mogla da da energiju za celu Čukaricu. Zna se da u zoni Aerodroma, o tome su rađena i ispitivanja i ispitivanja, ima dovoljno energije koja bi apsolutno mogla da zameni kompletnu energiju koju troši objekat Aerodroma. Ovo takođe važi i za objekat Arene.
Kada kažemo da se radi o energijama na dubini od 2.000, 3.000 metara, čini se da je to nekakva bitna dubina. Za racionalnost korišćenja tog energenta to se smatra srednjim, pa čak i plitkim dubinama.
Šta bi još mogle te bušotine da donesu? One su po pravilu i višenamenske bušotine. One svojim ispitivanjem za rezultat imaju i kompletne seizmičke podatke koji govore o nekim rizicima od zemljotresa. Nažalost, mislim da je Beograd, možda jedini, a možda postoji i još jedna prestonica u Evropi, koji nema podatke o seizmičkim rizicima.
Vas ministre posebno želim da zamolim da date doprinos u afirmaciji projektovanja koje se zove „Projektovanje zelene arhitekture“, pojam koji se sam po sebi podrazumeva. On znači projektovanje, ali i gradnju sa punom svešću o ekologiji, energetici i o ekonomičnosti.
Šta sve zelena arhitektura znači? To je arhitektura koja maksimalno koristi obnovljive izvore energije, to je arhitektura koja podrazumeva konzervaciju i recirkulaciju vode, odnosno prikupljanje atmosferske vode i otpadnih voda koje se recirkulišu, koja maksimalno koristi recirkulacione materijale, odnosno koristi materijale koji se recikliraju posle rušenja nekog objekta, znači to su materijali koji se odnose na neke deponije koje su relativno blizu, a koje nisu štetne gradovima.
Zelena arhitektura je i dalje integracija različitih izvora energije i to je model gradnje pametne kuće. Pametna kuća podrazumeva kuću koja štedi energiju, a krajnji ishod je naravno i ekonomičnost.
Da bi pojasnila šta znači zelena arhitektura, želim nekoliko dobrih primera iz sveta da navedem. To zeleno projektovanje, naravno, započeto je još velikanima Rajtom, Maltom, Korbizjeom, ali u današnje vreme savremene arhitekte projektuju svest o zagađenju planete. Sada je zapravo baš kruna mog obraćanja ministru i ako nemate ništa protiv, ministre, želim samo da vam kažem da mnoga ministarstva energetike u svetu, posebno EU, podstiču projektovanje zelene arhitekture time što nagrađuju najzelenije projekte u određenoj godini. UNESKO svojim odlukama, zatim udruženja arhitekata i ponovo kažem ministarstva energetike godišnjim nagradama za najekonomičnije, energetski nezavisne i arhitektonski definisani kao zeleni objekti nagrađuju se arhitekti, graditelji, investitori koji grade po principu zelene arhitekture. Ja bih vas zamolila da posebno o tome razmislite.
Da bih kroz primer rekla šta to znači, evo jedan od najpoznatijih zelenih projekata, zelenih objekata, a to je Svetski trgovinski centar u Bahrajnu. To je objekat koji se sastoji od dve kule i te dve kule su povezane pasarelama. To je objekat koji je potpuno energetski samostalan, koristi energiju vetrogeneratora. Znači, na pasarelama između tih kula nalaze se retrogeneratori. Objekat koristi geotermalnu energiju i većina ta dva objekta ima fasadu koja se zapravo sastoji se od solara, odnosno fasada su stakleni solari. Ona je svojom formom i dizajnom tako prilagođena da se strujanjem vazduha štedi energija za grejanje i hlađenje.
Sigurno najveći živi svetski arhitekta, ne samo po principu projektovanja zelene arhitekture, nego generalno najveći živi svetski je verovatno Norman Foster, ali je i najveći promoter i zagovornik zelenog projektovanja. Kao najbolji primer je sigurno poslovno-stambeni kompleks u Singapuru. To je objekat koji u Singapuru koristi geotermalnu energiju za toplotne pumpe kao izvor energije, zatim sa dve udvojene fasade i zelenim pojasmo između stvara energetski kontrolisanu arhitekturu. Takođe, talasastom formom krova omogućava prikupljanje atmosferske vode, korišćenje te vode, a čak se radi i recirkulacija otpadnih voda.
Da ne bih sada previše pričala o tome, hoću samo da vas navedem na takav način razmišljanja. Naravno, nije to jedino vaša oblast, oblast jednog drugog ministarstva reguliše projektovanje u arhitekturi, ali vas molim da razmišljate o zelenoj arhitekturi u kontekstu uštede energije.
Na kraju svog izlaganja, u ime SDPS, želim da vam kažem, kako kaže jedna dobra italijanska poslovica – nije bogat onaj ko mnogo zarađuje, bogat je onaj ko mnogo štedi. U tom smislu je i moj doprinos ovim izlaganjem. Želim takođe da kažem da će SDPS podržati i ovaj zakon i sve ostale zakone u ovom paketu. Hvala vam.

Poštovana predsednice, uvažena gospođo ministar, uvažene koleginice i kolege, ne bih previše dodala obrazloženju izmene člana 2, onome što je rekao prethodni kolega, samo želim da napomenem da uvođenje pojma finansijera, njega ne razgraničava i ne mora po pravilu da ga razdvoji od pojma suinvestitora i investitora.
Ukoliko eksplicite ostavimo u zakonu da finansijer nema pravo sticanja svojine na nekretnine, na onome što se gradi, to bi značilo da nijedan ugovor koji se potpisuje između investitora i finansijera ne može u sebi da sadrži nijedan član koji bi definisao neko pravo finansijera da makar po nekoj kaznenoj odredbi bude neko ko će imati pravo sticanja svojine. Znači, ne možemo čak pomenuti neku hipoteku, da ukoliko neko ne izvrši neku obavezu, ni hipoteku nad delom nekretnine ili nad nekretninom.
Predlažem da se moj član prihvati, jer smatram da finansiraju moramo ostaviti pravo sticanja svojine nad nekretninom. Hvala.

Uvažena predsednice, gospođa ministarka, koleginice i kolege, želela bih samo malo da se zadržim oko predloga amandmana. Želim prvo da uverim Ministarstvo, i gospođu ministarku da su moje namere bile da zaista ne menjam suštinu zakona, nego svojim amandmanima da samo malo doprinesem unapređenju pojedinih članova.

Kroz primer svoje prakse reći ću vam prvo šta je suština amandmana, onda zašto bih želela da se unese izmena u zakon. Mi smo definisali kroz zakon, definisane su kratke procedure, i to je zaista nešto što pretpostavljam oko čega se ne sporimo, i što želimo svi da postignemo ovim zakonom.

U svom izlaganju u analizi zakona u načelu, iznela sam svoju pohvalu elementu zakona koji definiše hijerarhiju odgovornosti. U cilju unapređenja hijerarhije odgovornosti, podnela sam amandman koji u delu člana koji kaže da je nadležni organ obavezan da imaocu javnih ovlašćenja koji u odgovarajućem roku ne dostavi uslove zapravo, ne pokrene prekršajni postupak, ono što želim da izmenim je da se prekršajni postupak može povesti i protiv imaoca javnih ovlašćenja koje izda pogrešne, netačne i nepotpune podatke.

U cilju skraćenja rokova, bićemo u prilici da od komunalnih preduzeća dobijemo nepotpune podatke. Kao odgovor Ministarstva zašto mi je amandman odbijen, dobila sam obrazloženje da nadležni organ nije u prilici da proveri ispravnost dostavljenih podataka komunalnih službi. To je potpuno izvesno, ali amandmanom nisam njemu ni dala nadležnost da ga on kontroliše. Amandmanom sam samo dala mogućnost da se pokrene prekršajni postupak i protiv onih koji izdaju pogrešne ili nepotpune podatke.

Trenutno u Beogradu se izvodi jedan moj objekat koji ima recimo, nekih 2000 kvadrata. Nalazi se u širem centru grada, objekat je završen u sivoj fazi, dobili smo uslove da se priključenje na primarni kanalizacioni vod vrši u ulici i to neposredno ispred objekta. Nakon završetka velikog dela radova, ispostavilo se da ta ulica uopšte nema kanalizaciju, dakle širi centar Beograda. Dobijeni su vrlo precizni uslovi, visinske kote voda, prečnici voda. U slučaju da zbog kratkih rokova se desi ovakva situacija, a to je da nadležni organ dobije podatke od komunalnog preduzeća koje nepotpuno ili netačno, dovešćemo investitore nekad u priliku da trpe veliku štetu.

Amandmanom uopšte nisam apelovala da nadležni organ kontroliše, to ne stoji u amandmanu, da ne kontroliše verodostojnost podataka, nego zakon sankcioniše onog ko da nepotpune i netačne podatke. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, gospođo ministarko, koleginice i kolege, lično mislim da bi možda trebalo da razmislite da se podrži prihvatanje ovog amandmana.
Prosto, sedenje u planskoj komisiji i način komuniciranja i postupku usvajanja planova mislim da možda ide u prilog praksi da ostane ovako kako jeste bilo. Znači, ne bih previše objašnjavala, pretpostavljam da kolege koji se bave urbanizmom iz Ministarstva znaju da ovo zaista može mnogo, mnogo da prolongira proceduru i da već samo davanje saglasnosti i uslova nadležnog ministarstva bi moglo da bude dovoljno za postupak donošenja planova. Hvala vam.