Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, uvažene drage kolege, pred nama je zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine. Ovaj zakon predstavlja prvi korak ka ispravljanju istorijske nepravde i jedan je od dokaza demokratizacije postojećeg političkog sistema i vraćanja poverenja u državu.
Vlada se odlučila da ceo proces denacionalizacije i restitucije reši u dva koraka. Ovaj zakon zapravo predstavlja prvi korak i on omogućava svim zainteresovanim, bilo bivšim vlasnicima, bilo zakonitim naslednicima ili pravnim sledbenicima, da prijave imovinu i da zapravo budu evidentirani. Drugi korak u pravcu rešenja problema restitucije i nacionalizacije će zapravo predstavljati zakon o vraćanju oduzete imovine i pravednom obeštećenju za oduzetu imovinu.
Cilj ovog zakona je zapravo da se u prvom koraku proceni vrednost oduzete imovine i, naravno, na osnovu toga donese jedan realan, ekonomski moguć model po kome će se imovina vraćati, bilo tako što će se vraćati u naturi, bilo tako što će se ljudi koji ostvare pravo na povraćaj imovine obeštetiti materijalno ili na nekakav treći način, u vidu akcija, obveznica ili drugih hartija od vrednosti.
Stranka G17 plus je u svom programu predvidela da jedan od prvih zakona koje će ponuditi ovoj skupštini i koje ova skupština mora da usvoji zapravo treba da bude zakon o restituciji i denacionalizaciji. Restitucija zapravo predstavlja povraćaj oduzete imovine i ona se obavlja na tri načina: tamo gde je moguće, naravno u prvom koraku, imovina se vraća odmah vlasniku, a neophodno je da se taj prvi korak uradi; drugi model restitucije biće kroz finansijsko obeštećivanje i treći – kroz razne hartije od vrednosti.
Sam proces denacionalizacije je proces koji će pravno definisati stare vlasnike i definisati ko su titulari oduzete imovine.
Obveznik, naravno, u povraćaju bilo nekretnina, bilo pravedne nadoknade mora da bude država. Pravo na povraćaj imovine će ostvariti vlasnici, naslednici i pravni sledbenici.
Analizirajući ovaj kratki zakon i stranka G17 plus je došla do zaključka da možda on treba da ima neka poboljšanja. Analizirajući neke amandmane koji se nalaze pred poslanicima smatramo da bi zakon o evidentiranju zapravo trebalo da bude popravljen amandmanima u segmentu obustave prava prometa nekretninama koje će biti evidentirane. Smatramo da je to jedan od principa kojim će se dodatno vratiti vera starim vlasnicima da će zapravo imovina koju su nekada posedovali bilo oni, bilo njihovi preci njima biti i vraćena.
Ukoliko dođe do izvesnih poboljšanja ili ukoliko od Vlade dobijemo garancije da će na neki drugi način ovaj zakon o evidentiranju biti korigovan, stranka G17 plus će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege narodni poslanici, predstavnici Ministarstva, pred nama je zakon o železnici, koji se nekoliko meseci nalazi u Skupštini čekajući današnju proceduru. Želim odmah na početku da istaknem da je stranka G17 plus svesna da je donošenje ovog zakona neophodnost, da on mora što pre da se usvoji i da što pre treba da otpočne njegova primena, te zato odmah na početku želim sve narodne poslanike da pozovem da glasaju i podrže ovaj zakon.
O stanju u železnici u našoj zemlji ne treba mnogo govoriti. Putnika je sve manje, privredni subjekti se sve češće odlučuju na neke alternativne, a skuplje vrste transporta svoje robe i zbog toga našu železnicu karakterišu nizak kvalitet usluga, visoki troškovi, veliki gubici i loša organizacija sistema.
Šta je to novo što predlaže ovaj zakon? Obezbeđuju se preduslovi za razvoj neke nove, savremene, efikasne i rentabilne železnice, stvaraju se preduslovi za ulaganja, i to kao prvo na železničkoj infrastrukturi, zatim u oblasti pružanja transportnih usluga, što za posledicu ima sve veći broj učesnika i korisnika železničkih usluga, što stvara zdravu konkurenciju, povećava kvalitet i smanjuje troškove.
Da bi se što efikasnije razvio, železnički sistem organizovaće se u dva dela. Prvi deo je deo koji razvija, gradi i upravlja železničkom infrastrukturom, a drugi deo je deo koji organizuje prevoz putnika i robe.
Finansiranje novog sistema železničkog saobraćaja biće na tri načina. Prvi je iz budžeta Republike Srbije za razvoj i održavanje javne železničke infrastrukture i javnog saobraćaja. Drugi način finansiranja je iz sredstava lokalne samouprave koja ima nekakav poseban interes da održava neke lokalne železnice, lokalne pravce, bez obzira da li su oni rentabilni, a ponekad i nisu. Naravno, treći izvor ulaganja su budući zainteresovani prevoznici i korisnici železničke infrastrukture.
Šta je još novo što donosi ovaj zakon? On stimuliše razvoj intermodalnog saobraćaja. S obzirom da savremeni vidovi transporta poštuju zakone ekonomičnosti i efikasnosti, sve češće se koriste kombinovani modeli transporta, te kamioni sa robom drumovima stižu do luka, trajektima putuju od luke do luke, a onda se ti isti kamioni tovare na posebne vagone, putuju železnicom, a potom kolskim putevima stižu na svoja odredišta. Naravno da nema potrebe ni za kakvim kontejnerima, pretovarima i svim onim što donosi gubljenje vremena i novca.
Naš problem je što naša železnica nema odgovarajuću infrastrukturu za to. Potrebno je rekonstruisati mostove i tunele, kako bi svojim gabaritima omogućili transport tereta povećanih dimenzija. Evropski i svetski finansijski fondovi dostupni su našoj zemlji za ovakve radove. Preduslov je, naravno, jedan zakon koji garantuje da će odobrena sredstva i biti potrošena za planiranu namenu. Ovaj zakon to obezbeđuje.
Finansijskim podsticajima Evropa želi da nas što kvalitetnije integriše u železnički sistem Evrope. Neophodno je da i sami shvatimo da je pravi preduslov za to ovaj zakon.
Ja zato, u ime stranke G17 plus, pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon, jer niko nema pravo da radi svojih političkih kalkulacija drži građane u vozovima koji se kreću brzinama predviđenim i daleko prevaziđenim u 19. veku, da ih drži u negrejanim i nebezbednim vagonima, a sa velikom izvesnošću putnici, roba će kasniti po nekoliko sati.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama je set zakona u oblasti zaštite i unapređenja životne sredine i, nažalost, naša zemlja je jedna od poslednjih koja reguliše tu zakonsku oblast u Evropi.
Ova je oblast do sada bila uređena zakonom iz 1991. godine, jednim obimnim setom propisa i uredbi koje su bile u nadležnosti raznorodnih državnih institucija, preduzeća i službi i zbog tako velikog broja propisa teško je bilo efikasno sprovoditi i kontrolisati ovu oblast. Tako neuređeno zakonodavstvo imalo je za posledicu nesankcionisano zagađivanje voda i vazduha, nekontrolisanu eksploataciju šuma i drugih privrednih resursa, ugrožavanje zdravlja ljudi nepostojanjem sistema odlaganja i reciklaže otpada, prekomerno zagađivanje vazduha od strane motornih vozila, slobodno obavljanje bučnih delatnosti, gradnju autoputeva bez odgovarajuće zaštite prema naselju, rad sa opasnim materijalima i njihovo transportovanje, rizik od izvora štetnih zračenja itd.
Set zakona koji je pred nama predviđa preventivne mere u oblasti zaštite životne sredine koje se sprovode kroz prostorne planove, kroz vrednovanje štetnih uticaja novih tehnologija, novih razvojnih projekata i rekonstrukciju postojećih sistema, kroz kontrolu i sprečavanje zagađenja i kroz blagovremenu procenu opasnosti od udesa. Da bi se zaštita efikasno sprovodila, neophodno je propisati standarde kvaliteta životne sredine. Moraju se ustanoviti granične vrednosti svih izvora zagađenja. Te vrednosti se moraju redovno meriti i javnost mora biti pravovremeno informisana radi efikasne zaštite.
Zakon je predvideo koje su to preventivne mere zaštite od opasnih materija i drugih zagađenja, a to su – definišu se propisi u oblasti proizvodnje i prometa opasnih materija na teritoriji Republike, zabranjuje se proizvodnja koja ugrožava životnu sredinu, poput supstanci koje ugrožavaju ozonski omotač, propisuju se pravila u oblasti uvoza, izvoza i transporta štetnih i opasnih otpada i ovi zakoni definišu nadzor nad njihovom primenom, i to na svim nivoima, republičkom, pokrajinskom i na nivou lokalne samouprave.
Poseban kvalitet ovih zakona je što predviđaju jedinstven informativni sistem u oblasti zaštite životne sredine, kao i dostupnost svih informacija. Oni garantuju učešće javnosti u odlučivanju, gde se svi strateški i prostorni planovi stavljaju na javni uvid, analizu i primedbe.
No, najvažniji doprinos svih ovih zakona što zajedno definišu odgovornost zagađivača životne sredine, nadzor nad životnom sredinom kroz ovlašćenja i obaveze inspekcijskih službi i, najvažnije, predviđaju sankcije za prekršioce. Zakon jasno određuje ko su mogući prekršioci zakona i takođe određuje novčane i zatvorske kazne, u zavisnosti od težine prekršaja.
Stranka G17 plus će podržati ove zakone, jer nas približavaju Evropskoj uniji, ali još je važnije da ovi zakoni dokazuju da ova vlada ima strategiju planiranja mera zaštite životne sredine, ima koncept sprovođenja tih mera, ali i hrabrost da sankcioniše sve prekršioce i na kraju, bez patetike, mislim da je krajnje vreme da deca Obrenovca saznaju da je sneg beo a ne siv. Zato vas molim da podržite ove zakone i da glasate za njih.

Pravo na repliku, osećam se kao prethodna govornica ili govornik. Htela bih da pitam uvaženog kolegu čija je reč "apel"?

Poštovane kolege, predsedavajući, gospodine ministre, želela bih na početku da se osvrnem na izlaganja svojih kolega prethodnika.
Parafraziraću svog kolegu, gospodina Vlahovića, kaže – otvaranje afera prethodne vlade oteralo je investitore. Sada se interesujem da li to bivši ministar preporučuje svoju vladu time što je trebalo zataškavati afere, ili favorizuje one koji kriju one koji varaju u odnosu na one koji ukažu na lopove i one koji varaju.
Takođe se hvalite umećem da ste budžetski deficit u četvrtom kvartalu prošle godine, koji je iznosio 18 milijardi dinara, pokrili realnim prihodima. Zar nije bilo bolje da ste te realne prihode uložili u neke podsticajne programe, pa da ne spočitavate ovoj vladi kako nema podsticajni budžet i preporučujete se uspešnim modelom, prodajom uspešnih preduzeća. Takođe tražite od ove vlade da transformiše javna preduzeća, ona koja smo nasledili od vas.
Sada nešto o predloženim izmenama budžeta. Pred nama je predlog rebalansa budžeta u pravcu smanjenja deficita. Deficit znači nedostatak para u budžetu. Ovaj predlog zakona ide u pravcu da se smanji budžetski deficit. Smanjenje budžetskog deficita sa 45,3 milijarde na 32,7 milijardi znači da će deficit do kraja godine biti na nivou od 2,3% od bruto nacionalnog proizvoda. Prošle godine je budžetski deficit iznosio oko 4% bruto nacionalnog proizvoda. Za ulazak u Evropsku zajednicu je kriterijum da taj deficit iznosi ispod 3%. Ovaj predloženi rebalans nas preporučuje EU.
Kako su postignute uštede? Smanjeni su izdaci za državnu zajednicu u iznosu od šest milijardi, ali tako da se stabilnost, sigurnost, bezbednost zemlje ne ugrožava. Smanjuju se subvencije za nefinansijske i finansijske institucije.
U poljoprivredi se štedi na dva programa, unapređenje kvaliteta mleka i unapređenje poljoprivrednih gazdinstava, ali tako što ti projekti nisu započeti iz objektivnih razloga. Naravno, niko ne smanjuje davanje za poljoprivredu, nego iz realnih razloga, a očekujemo da poljoprivrednici krenu prema svojoj državi, kao što je država odrešila kesu poljoprivrednicima. Oni bi trebalo da krenu prema tim razvojnih projektima i da angažuju sredstva koja su za njih predviđena.
Smanjuju se subvencije za gubitaše. Neki su privatizovani, a za preostale se ide u pravcu traženja strateških partnera. Štedi se na investicijama, u gradnji i održavanju objekata Vlade. Smanjuje se obim kupovine mašina i opreme za ministarstva, nema opravdanijeg načina da se štedi.
Koje se stavke u budžetu povećavaju? Davanje za penzije i nezaposlene, naknade za socijalnu zaštitu, otplata prve rate Londonskom klubu. Neka neko nešto kaže protiv ovih stavki.
Koje su pozitivne posledice? Ublažava se problem spoljno-trgovinskog deficita, čuva se makroekonomska stabilnost, omogućava se povećanje privrednog rasta, stimulišu se privredne investicije, obzirom da smanjenje javne potrošnje preporučuje našu državu kao povoljnu za investiranje. Omogućava se redovno servisiranje penzija i socijalnih davanja.
Koje su posledice neizglasavanja? Raskid ugovora sa Londonskim klubom, mogući gubitak otpisa – 15% Pariskom klubu, od duga pariskih poverilaca. Dovodi se u pitanje trogodišnji aranžman sa MMF-om i ono što se sada očekuje, to je nemogućnost isplate jedne polovine penzija u decembru i čitavog davanja u decembru za socijalni korpus potraživanja.
Stranka G17 plus vas poziva da podržite izmene i rebalans budžeta, koji je jedinstven po tome što predlaže smanjenje deficita. Svako ko glasa protiv ovog predloga zakona, zapravo glasa da budžetski deficit ostane 45,3 milijarde, umesto 32,7 milijardi. Pitam vas – ko to od vas bira da nam država bude dužnija. Mislim da bi prvo trebalo da objasne svojim glasačima.

Mislim da bih mogla ovde nekoliko članova povređenih da pomenem, ali osećam se kao pogrešno protumačeni poslanik, član 97. Zamolila bih da se konsultuju stenografske beleške, a kada je moj prethodni govornik pre neki dan, mislim da je u četvrtak, govorio, zabeležila sam i ovog puta ću da citiram, više neću da parafraziram. Kaže, otvaranje afera prethodne vlade oteralo je investitore. Sada ste me potpuno pogrešno protumačili i izokrenuli svoje sopstvene reči.
Takođe, drugi deo mog govora ste izokrenuli i potpuno pogrešno protumačili ili me pogrešno citirali. Rekli ste da se ovde, sa ove govornice, neko plaši time što neće biti više pregovora sa MMF. Sada sebe citiram, rekla sam, dovodi se u pitanje trogodišnji aranžman sa MMF.
(Tomislav Nikolić: Po Poslovniku.)

Dame i gospodo, gospodine predsedniče, gospodine ministre, sigurno je najveće zadovoljstvo sa ove govornice braniti i analizirati zakon koji predstavlja jedno od predizbornih obećanja stranke G17 plus.
Pre nego što pređem na analizu tog zakona i ono što bih želela o njemu da kažem, volela bih nešto da kažem o svojim dragim kolegama prethodnicima. Meni je zadovoljstvo što sam prepoznala u svim dosadašnjim izlaganjima mišljenje kolega poslanika da je ovaj zakon dobar i vidim da praktično niko od prethodnih govornika nije dao ni jednu značajnu primedbu na ovaj zakon.
No, prepoznajem u govornicima pre mene dve kategorije primedbi. Jedna su oni poslanici koji izlaze za govornicu, kažu da neće glasati za ovaj zakon, ali su primedbe koje daju na članove ovog zakona krajnje kozmetičke, neprincipijelne i praktično koriste ovu govornicu za nekakav svoj politički nastup. Često čujem da zapravo ne analiziraju zakon nego više govore o prednostima zakona i kako će uticati zakon na privredu, pričaju kako će taj zakon uticati, kako reguliše pitanje finansiranja stranaka ili nešto krajnje marginalno, što je u ovom zakonu potpuno nebitno.
Druga grupa poslanika kaže da će glasati za ovaj zakon, nemaju primedbe ni na jedan član ovog zakona, ali govornicu koriste da analiziraju neke novinske napise, praktično tračeve i izražavaju zabrinutost za stabilnost Vlade. Oni nemaju primedbe na zakon, ali kažu da zapravo ovaj zakon spada u zakone koji nisu prioritetni za podsticaj investiranja stranih investitora u našu zemlju.
Naravno, nije sporno da ti govornici planiraju da podrže taj zakon, ali mislim da je potpuno nebitno da izlazeći za govornicu zapravo daju neki svoj dodatni doprinos nestabilnosti ove vlade. Nisam prepoznala da je to nova ponuda kohabitacije, ali se nadam da neće više koristiti govornicu da o Hagu pričaju kada pričaju o zakonima koji su podsticaj za privredu.
Nasuprot prvih i drugih stranaka, G17 plus u svemu podržava ovaj zakon i tačno zna zašto. Ovaj zakon podstiče razvoj i zapošljavanje, i to na sledeći način: snižava stope poreza na dobit sa 14% na 10%; ukida porez na dividende za naše građane koji je do sada bio 20%; uvodi podsticaj za investiciona ulaganja u osnovna sredstva, tako što 80% od uloženih sredstava odbija od obračunatog poreza, sa mogućnošću da se taj odbitak obavi u narednih 10 godina.
Takođe, podstiče zapošljavanje, 100% bruto iznosa plata novozaposlenih predstavlja umanjenje poreza na dobit. Usaglašava poslovanje sa međunarodnim računovodstvenim standardima, uvodi degresivnu metodu amortizacije umesto dosadašnje linearne. Uvodi sistem samooporezivanja, čime poreski obveznik sam obračunava i plaća porez na dobit.
Ovim se, između ostalog, umanjuju troškovi administriranja. Dalje, povećava novčane kazne za prekršioce, čime ovaj zakon čini dodatno efikasnim.
Ono što je najvažnije, donošenjem ovog zakona idemo putem usaglašavanja sa poreskim sistemom Evropske unije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, pred nama je set zakona koji predstavljaju ispunjenje dela predizbornih programa stranke G17 plus. Pretpostavljam da je to i najveći razlog što mnogi oponenti izlaze za ovu govornicu i diskutuju ovako kako diskutuju.
U svom izlaganju staviću akcenat na zakon o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, jer mislim da sam u obavezi da profesionalno, kao arhitekta, analiziram ovaj zakon sa aspekta kako kreditiranja, tako i razvoja graditeljstva.
U ovom zakonu se praktično sadrže komponente predizbornog programa G17 plus koji sam imala prilike da izlažem građanima Srbije na mnogim tribinama u novembru i decembru prošle godine. Ono što je ohrabrujuće za građane a tužno za Skupštinu, a to je da je većina građana shvatila suštinu ovog zakona, mnogo bolje nego mnogi poslanici ove skupštine. Najviše zbog tih poslanika koji nisu shvatili suštinu ovog zakona, mnogo manje zbog građana, pošto vidim da su dobro shvatili suštinu ovog zakona, ja ću objasniti i ponoviti neke postulate ovog zakona.
Naše banke, kao što dobro znate, ne daju dugoročne stambene kredite sa povoljnim, malim kamatama, zbog toga što su takvi krediti visokorizični. Da bi se smanjio rizik kreditiranja u stanogradnji i kupovini, nabavci stanova, Vlada predlaže zakon o osnivanju korporacije.
Ta korporacija raspolagaće sredstvima koja su predviđena budžetom koji smo mi usvojili i utoliko me više čudi da istaknuti poslanici ovog parlamenta ne znaju da su glasali ili nisu glasali za budžet u kome već stoje predviđena sredstva u visini od 10 miliona evra za inicijalni kapital ove korporacije.
Taj inicijalni kapital predstavlja garancijski kapital koji se uvećava sa koeficijentom 16, što znači da je taj garancijski potencijal 160 miliona evra, a kako se proračuni rade na bazi 30% učešća, možda čak i manje i povoljnije, garancija se daje na preostalih 70%, i to sa obavezom od 75 do 85% na angažovani kapital.
Sve ovo piše u zakonu, ili bar većina ovih cifara postoji u zakonu. Ovako dolazimo do sume da je početni kapital, odnosno kreditni potencijal za vrednost inicijalnog stambenog fonda koji će se kreditirati oko 360 miliona evra. Sramno je što poslanici za govornicom pominju početnih 10 miliona evra i građane koji bi danas-sutra trebalo da budu korisnici tih kredita dovode u zabludu. Mislim da ovako prosta algebarska operacija može biti komplikovana za pojedine poslanike, ali ona je de fakto tačna.
S druge strane, potrebno je analizirati i koje su kreditne mogućnosti građana. Stambeni kredit može dobiti građanin čija je porodična mogućnost da isplaćuje taj kredit minimum 160 evra. Tu bih želela da naglasim da izlaganja izvesnih poslanika dovode u zabludu građane, jer stalno se špekuliše sa nekom cifrom od 300 do 350 evra.
Naravno da građani koji rešavaju prvi put svoje stambeno pitanje neće pribeći kupovini stana čija će kreditna otplata biti 300 do 350 evra. Znači, 150 evra odvojiti od mesečnog budžeta za većinu naših građana je ozbiljna cifra. Mogu sa sigurnošću da tvrdim da u aprilu kada sam živela od 12.700 dinara nisam mogla da odvojim ratu za taj kredit.
Svesni smo da mnogi građani nisu u stanju da plate taj kredit, ali recimo da je ovo početak kreditne politike, kreditiranja u nabavci stanova i da su prva sredstva i prvi iznosi ujedno i najveći iznosi; kako se budu razvijali rad korporacije i stambena politika i stambeno kreditiranje, naravno da će ti krediti biti sve povoljniji.
Znam da nije dovoljno inicirati samo rad ove korporacije da bi se stanogradnja i nabavka i kupovina stanova stimulisale. Sigurna sam da će predlog dodatnih zakonskih rešenja koja bi trebalo ovu oblast dodatno da razviju pomoći u ovoj oblasti. I, činjenica je da je stranci G17 plus najvažniji standard građana i povećanje standarda građana.
Finansijski podsticaj stanogradnje i razvoj stambenih kredita i stanogradnje uopšte za posledicu imaju i dodatni društveni razvoj.
Prva razvojna posledica je podsticaj graditeljstva, zatim raznih segmenata graditeljstva, gradnje puteva, gradnje komunalne mreže, telekomunikacija, ali istovremeno i proizvodnja građevinskog materijala, trgovina građevinskim materijalom, razvoj transporta, u krajnjoj liniji i razvoj bankarskog sektora. Zemlje sličnih iskustava kažu da podsticaj stanogradnje ima za rezultat 40% rasta bruto nacionalnog dohotka.
Sve ovo nisu dovoljni razlozi da prema ovom zakonu imamo pozitivne stavove i pozitivna mišljenja. Najvažnije od svega je što će se osnivanjem ove korporacije i donošenjem ovog zakona obezbediti građanima Srbije da već u septembru mesecu mogu da dobiju svoje prve kredite. Mislim da će sve ovo što pojedini poslanici iznose govoreći negativno o ovom zakonu vrlo brzo biti demantovano i da će građani koji će biti zainteresovani da postanu korisnici ovih kredita zapravo najbolje govoriti o svrsishodnosti donošenja ovakvog zakona.
Inače, uz ovaj zakon treba doneti par pratećih zakona, kao što su zakon o hipotekama, o prometu nekretnina, o stambenom fondu i mogu da vam kažem da će svi ovi zakoni uskoro biti u skupštinskoj proceduri. Time će se stvoriti jedan solidan ambijent za razvoj graditeljstva, za uknjižbu, za prodaju stanova. S druge strane, korporacija će kreditirati stanogradnju, što verujem da će povećati ponudu stanova i, što je najvažnije, samim tim i sniziti cenu kvadrata stana.
Stranka G17 plus aktivno će učestvovati u realizaciji svih ovih zakona i programa, a građani će to verovatno uspeti da procene i da nagrade na narednim izborima, a ja po gnevu pojedinih opozicionih poslanika vidim da su svi veoma dobro svesni toga. U svakom slučaju, hvala svima onima koji izlaze i daju nam besplatnu reklamu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, probaću da vam se obratim sa par kratkih zaključaka do kojih sam došla slušajući prethodne govornike.
Jučerašnja i današnja diskusija oponenata, prevashodno, nove vlade podsetila me na misao poznatog utilitariste Bentama. Probaću da parafraziram. U opštem je interesu da se neki uzdrže od krađe, ali to nije u njihovom interesu. Na svu sreću ima i kraj te rečenice. Tamo gde postoje efikasni zakoni nema problema.
Za takvu vladu i takvu Srbiju zalaže se stranka G17 plus. Nova vlada treba da donese te i neke druge zakone kojih ćemo se pridržavati, na osnovu kojih ćemo započete reforme, završiti i otpočeti neke druge reforme.
Međutim, sada kada smo na korak do nove vlade, želela bih da se podsetim građana koji su glasali za svoje predstavnike u ovoj skupštini, a samim tim i kakvu bi vladu želeli da imaju. Građani su na decembarskim izborima nedvosmisleno kazali da žele demokratsku vladu, to znači, vladu koju treba da predstavljaju stranke četiri demokratska bloka. Nestrpljivo očekuju da mi okončamo ovu našu parlamentarnu raspravu, da se vlada formira i da počne da vlada.
Mi znamo da postoji neko ko je izneverio volju građana. Mi nemamo većinsku vladu. Mi imamo manjinsku vladu. Oni koji su učestvovali u razgovorima, a nisu uspeli da se dogovore, snose odgovornost zašto vlada započinje svoj mandat kao manjinska.
Stranka G17 plus je aktivno učestvovala u tim pregovorima. Ona se sve vreme zalagala da se demokratska volja građana ispoštuje. Oni koji su odustali na pola puta do formiranja demokratske vlade treba da odgovore, da li nisu umeli ili nisu želeli da se dogovore.
G17 plus sa koalicionim partnerima spremna je da prihvati odgovornost.
Na kraju, želim da izrazim još jedno čuđenje. Odakle toliko reči gneva, prvo, onih koji su nudili da formiraju koalicionu vladu sa Demokratskom strankom Srbije, a posle toga onih koji su do juče sedeli i pregovarali sa istim ovim strankama koje će formirati vladu.
I u toj situaciji verovatno zajedno sa njom bi vršili vlast i verovatno sa ove govornice branili iste one kandidate za ministre o kojima mi sada govorimo najbolje, pošto tako i mislimo. Neka vaši birači sude o vašoj doslednosti.
Na kraju svog izlaganja želim da se zahvalim gospodinu Koštunici na predloženom kabinetu, da mu predložim uspešnu vladu, da svim ministrima poželim uspešan rad. Nadam se da će vas građani pamtiti po ispunjenim obećanjima. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, zadovoljstvo je diskutovati o tački dnevnog reda kada postoji ovako široki konsenzus o nekoliko stvari koje smo čuli danas od raznih poslanika. Želela bih, za početak ovog svog izlaganja, možda da počnem sa tim nekim našim usaglašenostima. Znači, u diskusijama svih prethodnika zaključili smo da na spornoj sednici nije bilo kvoruma. Takođe smo zaključili da sve ono što se dešavalo u vreme glasanja gde možda, zapravo, čitav niz raznoraznih krivičnih radnji. Takođe, poznato je da sa te sednice nije usvojen zapisnik. Bez obzira što nije usvojen zapisnik, odluka o imenovanjima je objavljena u "Službenom glasniku". Takođe, nije sporno da su mnoge stvari koje su se desile na toj spornoj sednici zapravo kršenje Ustava.
Napomenuću samo neka od mogućih kršenja Ustava: po članu 12, znači, zloupotreba ustavnih prava, a po članu 80. odlučivanje u Saveznoj skupštini sa lažiranim kvorumom.
Slušajući prethodnike, dolazim do zaključka da ima i nekakvih različitih, disonantnih tonova u našim stavovima. Sada nešto malo o tome. Prvo i najčešće pitanje mnogih govornika je bilo zašto se žuri sa donošenjem ovakve odluke, odnosno odluke o stavljanju odluke van snage. Pitam se, kada slušam mnoge prethodnike sa ove govornice koji govore o jednoj, dve ili više zloupotreba poslaničkih kartica, kako neko može pitati zašto žurimo kada toliki broj zloupotreba kartica znate i niko ništa nije preduzeo ili nije preduzeo na odgovarajući način da se te zloupotrebe sankcionišu.
Takođe, čudi me da toliko veliki broj govornika izlazi sa istim tekstom. Ličilo mi je to na ove domaće zadatke iz srpskohrvatskog jezika kada se izučava jedan najbolji književnik, napiše se domaći zadatak, pa onda svi učenici to posle prepisuju. Naravno, jasno mi je da u svakom razredu ima dve grupe: ona leva piše prvu grupu i prvi zadatak i prvu temu, a ona druga piše drugu temu. Tako sam, otprilike, ovde prepoznala dve vrste domaćih zadataka i govornike koji se zalažu za nekakvu dobrobit neke buduće Srbije i jedva čekaju da neki predlozi zakona budu stavljeni na dnevni red, a ovde zapravo troše vreme građanima Srbije i naravno nama, a ovo je naše radno mesto. Troše građanima Srbije trenutak kada će krenuti boljitak od predloga tih njihovih zakona kada budu usvojeni.
Znači, želela bih da istaknem zašto se stranka G17 plus zalagala da ovo bude jedna od prvih stvari koje će Skupština razmatrati i koju će pozitivno rešiti i staviti van snage ovakvu odluku. Znači, prethodni skupštinski saziv je svojim činjenjem, a možda i nečinjenjem, prekršio Ustav. Zar nije najbolji način da novi skupštinski saziv zapravo vrati kredibilitet Skupštini i da građanima pokažemo da sada u skupštinskim klupama sede poslanici koji su pošteni, vredni, odgovorni.
Takođe, smatram da je najbolji način usvojiti ove odluke i pokazati građanima da bivši poslanici koji su zloupotrebljavali Skupštinu i svoje kartice ne mogu biti zaboravljeni; takođe, upozoriti sve buduće da im ne pada na pamet da zloupotrebljavaju svoje kartice. Nesporno je da Skupština koja donosi ustav mora i da štiti ustav. Napomenuli smo da postoji čitav niz prekršaja Ustava. Smatramo da Skupština mora, čim ima ikakva saznanja o tome, da svojim instrumentima zaštiti Ustav.
Mislim da stranka G17 svojim zahtevom da ovo bude jedna od prvih stvari o kojima će odlučivati Skupština zapravo pokazuje kakve su namere stranke G17, na kakav način misli da koristi ovu govornicu i kakvi su njeni državnički planovi. U to ime, mislim da bi zapravo...
Očekivala sam da nećete dobacivati, rekli su mi - dama prvi put izlazi za govornicu, neće sigurno dobacivati. Ništa, u svakom slučaju, zahvaljujem se svima.