Poštovani predsedniče, dame i gospodo drage kolege, dozvolite mi samo da se prvo obratim gledaocima penzionerima, da ih zamolim da ne slušaju sve one koji ih plaše negativnim smanjenjima penzija i neisplaćivanjem penzija.
Po ovom budžetu prvi put u istoriji penzioneri će dobijati penziju mesec za mesec, a prvi put će dobijati odgovarajuća povećanja penzija, a već u januaru biće im isplaćen zaostatak, kompletan zaostatak penzija koje do sada nisu dobili, i to ne u obveznicama, nego u kešu. Zato, molim vas, nemojte se obazirati na ove pretnje. Računajte da je ovaj budžet baš razmišljao prevashodno o penzionerima.
Znači, pred nama je budžet za 2006. godinu i on predviđa prihode od 487,9 milijardi dinara, a rashode od 448,3 milijarde dinara, a to dalje znači da se predviđa suficit od 39,6 milijardi dinara. Suficit budžeta nije dugoročno ekonomsko strateško opredeljenje ove vlade i osnovni cilj ekonomske politike za narednu godinu biće da do kraja 2006. stvori uslove za smanjenje poreza i doprinosa za plate, što je jedno od osnovnih obećanja stranke G17 plus pred izbore.
U obrazloženju Predloga budžeta zacrtani su strateški ekonomski ciljevi: zadržavanje visoke stope privrednog rasta od minimalnih 5%, održavanje makroekonomske stabilnosti, smanjenje javne potrošnje, rast izvoza i stranih investicija, obaranje inflacije na novih 9,3% uz relativno stabilan kurs dinara, nastavak reformi u privredi i dalje smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.
U periodu 2006. i 2008. godine, ekonomska politika Srbije baziraće se na ubrzanom strukturnom reformisanju koje će se obezbediti sledećim merama: povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Planiraju se sledeće aktivnosti: dalja privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu radi povećanja efikasnosti domaće privrede, sa akcentom na poboljšanju izvoznih rezultata i povećavanju zaposlenosti, restrukturiranje preduzeća u društvenoj svojini, uz odgovarajuće socijalne programe za radnike koji ostanu bez radnih mesta.
Poseban postupak Vlada planira za restrukturiranje javnih preduzeća, koji je inače značajno sproveden i u ovoj godini.
Ekonomska politika bazira se na daljim ulaganjima u razvoju malih i srednjih preduzeća. Najznačajnije mere započetih reformi sprovode se u oblasti ulaganja u ljudske resurse. I dalje je veoma visok stepen nezaposlenosti. Mora se rešavati kroz nacionalnu strategiju zapošljavanja. Predviđeni modeli koji će se sprovoditi jesu: razvoj malih i srednjih preduzeća, programi prekvalifikacije, uvođenje novih tehnologija, ulaganja u nerazvijene regione, stimulisanje privrednih grana koje upošljavaju veliki broj nezaposlenih i kao posebna mera, briga za zapošljavanje lica sa invaliditetom.
Deo budžeta koji analizira javne investicije govori u prilog realnih očekivanja, da će se zacrtana ekonomska politika i sprovesti.
Budžet za 2006. godinu predviđa povećano ulaganje u javne investicije i to za čitavih 52%, odnosno u 2005. godini, do kraja godine biće potrošeno oko 15 milijardi, a za 2006. godinu planiraju se ulaganja u visini od 22,7 milijardi dinara.
Koja je struktura tih investicija, odnosno kako će ona biti potrošena? Tri puta više uložiće se u stambene kredite, što ovim rešava stambena pitanja onih koji nemaju stanove, ali i stimuliše razvoj graditeljstva, obara cenu stanova, razvija industriju nameštaja, transporta, bankarskog sistema i što je najvažnije, ovo sve predstavlja izvor novih radnih mesta. Tri puta više uložiće se u podsticajne mere povećanja izvoza. Ovo će nastaviti pozitivan trend izvoznog rasta, jer kao što znate u ovoj godini, to je 40%. Dva puta više uplatiće se u Fond za mlade talente.
Stranka G17 plus posebno želi da zadrži mladost i inteligenciju u ovoj zemlji.
Dva puta više planira se u Fondu za regionalni razvoj, s tim što će država ovog puta finansirati nerazvijena područja, a ne gigante, preduzeća velike gubitaše. Dva i po puta više biće investirano u građevinske objekte.
Budžet predviđa dva puta više ulaganje u sport i to za sportske objekte biće potrošeno oko 620 miliona dinara. To će se većinom ulagati u sportske objekte van Beograda, osim za neke objekte koji su neophodni za održavanje univerzijade, kao što je bazen na Banjici.
Sa druge strane, predviđa se finansiranje sportskih saveza i sportskih programa, sa akcentom na obavezno nagrađivanje svih sportista koji postižu vrhunske rezultate, a koji su nagrađeni na međunarodnim takmičenjima.
U oblasti kulture planira se 6,4 milijarde dinara i to za popravke kapitalnih objekata, koji propadaju već decenijama.
Rekonstruisaće se Narodna biblioteka, čiji temelji pucaju, vlaga caruje u podrumima i naravno da knjige buđaju.
Predviđa se rekonstrukcija objekta Narodnog muzeja u Beogradu i ugroženi fundus umetničkih predmeta će biti rekonstruisan, posle dužeg niza godina. Želim posebno da se zahvalim na razumevanju pri odobravanju sredstava za otkup umetničkih predmeta savremenih srpskih stvaralaca, jer pretpostavljam da većina vas zna da u okruženju, susedne zemlje otkupljuju naša kapitalna dela i time smanjuju mogućnost da naši građani vide dela kapitalnih umetnika.
Što se tiče ulaganja u objekte kulture u unutrašnjosti, odvojena su sredstva za rekonstrukciju pozorišta u Novom Sadu, Nišu, Subotici, ali i 90 miliona dinara će se potrošiti na popravku manjih bioskopa po manjim mestima. Uložiće se 135 miliona u popravku dvorskih objekata na Dedinju; 130 miliona dinara odvojiće se za podršku srpskom filmu; 100 umetnika će dobiti nacionalne penzije; uložiće se 190 miliona u objekte svih verskih zajednica i to tako što će svi koji su aplicirali za sredstva dobiti ta sredstva.
Posebni program realizovaće se kroz ulaganja u turizam. Prevashodno će država ulagati u infrastrukturu, a očekuje se od privatnika da ulože u objekte, hotele i ugostiteljske objekte. Ministarstvo turizma je izradilo jednu studiju, uz asistenciju Svetske turističke organizacije, koje su to oblasti u koje treba ulagati, a to su: srpske banje, ali tu je i Divčibare, ulagaće se u Palić, Goliju, Vlasinu. Čini mi se da je bitno reći da će se, između ostalog, uložiti i u niški aerodrom, koji treba da služi turizmu.
Na kraju, posebno želim da pohvalim analizu predloga reformi u oblasti energetike, jer predviđa strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine.
Time će nas uvesti u društvo zemalja koje brinu o ekonomskoj nezavisnosti, jer ulaganjem u sopstvene resurse, posebno u obnovljive izvore, naša zemlja postaje ekonomski nezavisna. Vi znate da je evropski prosek oko 20 posto obnovljivih izvora energije, a Srbija troši svega jedan posto ovih resursa.
Zato ohrabrujem predloženu strategiju energetskog razvoja i želim da se zahvalim na ovom predlogu budžeta i Vladi i Ministarstvu i da predložim, kao stranka G17 plus, da glasate za ovaj budžet.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, pred nama je zakon o duvanu, koji na sveobuhvatan način uređuje oblast uzgoja, obrade, proizvodnje, uvoza, izvoza i prodaje duvana i duvanskih proizvoda. Zakon predviđa prestanak rada Agencije za duvan i obrazovanje uprave za duvan pri Ministarstvu finansija.
Kao izrazito prinosna oblast, proizvodnja, uvoz i prodaja duvana mora biti maksimalno uređena i kontrolisana, a sve u cilju suzbijanja sive ekonomije i redovnog prihodovanja u budžet Republike Srbije. Svi smo bili svedoci dugogodišnjih porodičnih dominacija u bavljenju uvozom i prometom duvana. Zato je posebno značajno zakonom dosledno kontrolisati sve faze proizvodnje i poslovanja duvanom.
Ovaj zakon uvodi nas u svet uređenih evropskih zemalja i garantuje spremnost države da potpuno iskoreni ilegalne tokove, od proizvodnje do maloprodaje. Efikasnost ovog zakona ostvaruje se kroz uvođenje dozvola i registara za sledeće učesnike: uzgajivače duvana, obrađivače duvana, proizvođače duvanskih proizvoda, trgovce na veliko i malo i uvoznike i izvoznike duvana.
Da bi svi ovi učesnici u poslovanju duvanom dobili dozvole i bili upisani u odgovarajući registar, zakon propisuje jasne uslove koji se moraju ispuniti, ali i redovno produžavanje tih dozvola. Za slučaj nepoštovanja nekih od parametara, zakon predviđa oduzimanje dozvola za rad, ali i novčane kazne od 10.000 do milion dinara.
No, danas želim malo više da govorim o drugom delu zakona koji, u skladu sa svetskim standardima borbe protiv konzumiranja duvanskih proizvoda, propisuje restriktivne mere prodaje i reklamiranja.
Siromašno zdravstvo Republike Srbije teško može odvojiti sredstva za mere prevencije lečenja bolesti uzrokovanih pušenjem. Zato se stvara poseban fond pri Ministarstvu zdravlja koji pune svi proizvođači i uvoznici cigareta tako što za svaku paklicu koja se stavi u promet na teritoriji Srbije uplate po jedan dinar. Kada znamo da država godišnje izdaje 1,1 milijardu kontrolnih akciznih markica, očekuju se značajna sredstva u ovom fondu.
Konzumiranje duvana ovim neće biti zaustavljeno. U skladu sa savremenim zakonodavstvom i ovaj zakon u tom pravcu propisuje dodatne mere. Naša je obaveza da mlade i nedovoljno obrazovane jasno upozorimo na štetnost ovog poroka.
Zakon jasno obavezuje proizvođače i prodavce duvanskih proizvoda tako što u članu 51. kaže – trgovac na malo kome je izdata dozvola za trgovinu duvanskim proizvodima, dužan je da istakne na vidnom mestu posebnu oznaku "zabranjena prodaja cigareta i drugih duvanskih proizvoda maloletnim licima".
Da bismo shvatili značaj pravilnog upoznavanja omladine o štetnosti konzumiranja duvana, predstaviću vam neke statističke podatke koje inače možete naći na sajtu Ministarstva zdravlja. Srbija i Crna Gora se nalaze na neslavnom vrhu tabele broja pušača, sa 48 posto muške populacije i rekordnim evropskim procentom od 33,6 žena pušača.
Ogromna je zastupljenost pušača među mladima: 54,7 posto mladih uzrasta od 13 do 15 godina probalo je cigarete, 31,3 posto pre desete godine, 16,3 posto mladih do 15 godine su već pušači, 69,8 posto mladih kupuje cigarete u prodavnicama, a 92,4 posto onih koji kupuju cigarete u prodavnicama nisu nikada bili odbijeni da budu usluženi.
Dalje, 52,1 posto pušača je videlo bilborde, poruke protiv pušenja, ali je zato 70,7% onih koji pamte bilborde, reklame koje promovišu duvanske proizvode. Dalje, 59,4 posto populacije je videlo napise u novinama protiv pušenja, ali je zato čitavih 80,4 posto onih koji pamte reklame duvanskih proizvoda u pisanim medijima.
Zbog ovako poražavajućih brojki zakon o duvanu predviđa potpuno obaveštavanje građana o štetnosti upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, ali i neka ograničenja u prodaji tih proizvoda. Zabranjena je prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima, prodaja putem samoposluživanja, prodaja putem automata, prodaja slatkiša u obliku duvanskih proizvoda.
Svaka paklica cigareta i grupno pakovanje moraju istaći tačne podatke o količini katrana, nikotina i ugljen-monoksida po cigareti. Zakon propisuje i progresivno smanjivanje dozvoljenih količina ovih štetnih materija, tačnije, propisan je maksimum za 2006. godinu i to je 16 miligrama katrana, 1,5 miligrama nikotina i 15 miligrama ugljen-monoksida, da bi se količine svake godine progresivno smanjivale do propisanog maksimuma za 2011. godinu: 10 miligrama katrana, 1 miligram nikotina i 10 miligrama ugljen-monoksida. Merenja će se vršiti po ISO standardima, a svi podaci moraju biti jasno odštampani na jednoj od bočnih stranica svake paklice cigareta.
Dakle, ako znamo da su 95 posto obolelih od raka pluća pušači, neophodne su i posebne mere upozorenja. Svako pojedinačno i grupno pakovanje duvanskih proizvoda mora imati odštampane opšte i pojedinačne poruke upozorenja. Ova obaveza stupa na snagu 1. januara 2007. godine. Opšte upozorenje glasi - pušenje ubija, duvanski dim šteti ljudima i vašoj okolini. Napis mora biti odštampan na prednjoj strani paklice, tako da pokriva 30 posto njene površine.
Posebna upozorenja štampaju se na poleđini svake paklice, tako da pokrivaju čitavih 40 posto njene površine i one opciono glase - pušenje izaziva rak pluća, usne, jezika, glasnih žica. Pušenje, odnosno pušači rizikuju da obole od raka jednjaka, želuca, grlića materice. Pušači češće boluju od bolesti disajnih puteva.
Deca pušača češće boluju od astme. Pušenje izaziva srčani i moždani udar, pušenje izaziva bolest krvnih sudova, trudnice koje puše rizikuju da izgube bebu ili oštete njeno zdravlje, pušenje nepopravljivo utiče na zdravlje žena, pušenje izaziva zavisnost - potražite pomoć za odvikavanje.
Sva ova upozorenja moraju biti odštampana na beloj podlozi crnim krupnim slovima, ćirilično pisano i uokvireno crnom linijom. Zakonodavac je predvideo sve mere upozorenja i sada je na nama da sami odlučimo o zaštiti svog zdravlja, ali i o zdravlju svojih prijatelja i porodice.
Na samom kraju, u ime stranke G17 plus pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon, s obzirom da sistemski uređuje oblast proizvodnje i prometa duvana i obezbeđuje veću disciplinu na tržištu duvana, ali i sprečava pojavu sive ekonomije.
Kao stranka koja se posebno zalaže za zaštitu zdravlja omladine, G17 plus podržava one članove zakona koje cigarete čine nedostupnim maloletnim licima. Takođe pozdravljamo sve modele upozorenja o štetnosti duvana koji će biti odštampani na pakovanjima cigareta.
Zbog svega ovoga, stranka G17 plus zdušno podržava ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o javnim putevima koji je definitivno sistemski zakon, zbog toga što definiše strategiju ugradnje i razvoja putne mreže, način finansiranja izgradnje i način održavanja putne mreže, način upravljanja javnim putevima, pravila gradnje javnih puteva, povećanje kontrole javnih puteva što je najvažnije i povećanje bezbednosti na tim putevima. Uvodi, takođe, javno preduzeće radi efikasnijeg razvoja putne mreže i na samom kraju propisuje kaznene odredbe bez kojih svaki zakon ne bi bio efikasan.
Počeću od toga kako ovaj zakon predviđa finansiranje razvoja putne mreže i strategije putnog razvoja.
Naravno da on ima nekoliko izvora iz kojih se finansira, a reći ću one najvažnije, to je naknada za upravljanje javnim putevima, 10% od akcize na naftu, zatim krediti međunarodni i domaći, značajna sredstva iz budžeta, a podsetiću da je samo u ovoj godini budžetom Srbije predviđeno tri puta više sredstava za razvoj putne mreže, nego što je to bilo u prethodnom budžetu.
Zatim, očekuje se posle usvajanja ovog zakona povećano interesovanje stranih i domaćih investitora, takođe se predviđa prikupljanje sredstava od zakupa površina uz puteve, sredstva od postavljanja reklama uz puteve i, naravno, komercijalni putevi, odnosno komercijalni sadržaj puteva takođe treba da predstavljaju jedan od izvora finansiranja daljeg razvoja putne mreže.
Ono što je bitno, to je da sve ove izvore finansiranja zapravo dovedemo na jednu ravan strategije i da znamo koja sredstva planiramo, sa kojim sredstvima raspolažemo za narednu godinu i da na osnovu toga pravimo program razvoja i izgradnje puteva.
Uslovi za izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva propisuju obim projektne dokumentacije i naravno, kao inženjer, mislim da je to nešto na šta bih posebno skrenula pažnju, jer izuzetno je bitno da se svaki put, svaki priključak, pa čak i seoski put pravi u skladu sa projektnom dokumentacijom i da to ne bude stvar dobrovoljnosti i stvar odluke nekoga da samo sa svojim priključkom izađe na javnu saobraćajnicu.
Takođe, zakon propisuje kako treba da izgledaju objekti uz javne puteve, kako treba da izgledaju svi priključci, ne samo oni koje prave pojedinci i individualci nego i svi priključci na javne puteve i takođe, vrlo bitno, propisima treba da se definiše sva signalizacija na putevima, bilo da se radi o reklami, bilo da se radi o saobraćajnoj signalizaciji.
Kada pričamo o tome šta ovaj zakon donosi novo, to je da uz kategorizaciju puteva on takođe propisuje i standarde izrade i standarde provere kvaliteta izrade tih puteva.
Svedoci smo mnogobrojnih slučajeva kada se ista deonica, isti put radio po nekoliko puta, nažalost u političke svrhe i otvarao nekoliko puta. Svedoci smo da se asfalt na vrlo važnim saobraćajnicama, ponekad autoputu i saobraćajnicama prvog reda ošteti za svega godinu dana.
Zato je bitno što ovaj zakon propisuje i kontrolu kvaliteta izrade puteva. Naravno da se mora znati koja je kategorija puta.
Zna se koja se vrsta saobraćaja kreće kojim putevima. Zna se da recimo autoputevi, putevi prvog reda moraju obezbediti i kvalitet puta, koji obezbeđuju nosivost, na primer 10,5 tona, i slični propisi, da se ne bi moglo reći da odgovarajući put propada zbog neadekvatnog korišćenja i neadekvatnog saobraćaja.
Takođe, propisuje se i kompletan izgled svih puteva prema kategoriji puteva. Na primer, zakon jasno kaže da autoput mora imati dve fizički potpuno odvojene kolovozne trake, da svaka od tih kolovoznih traka mora imati dve potpuno zasebne saobraćajnice i da je autoput – put koji mora da obezbedi kvalitetan i bezbedan saobraćaj, brzinom od 130 kilometara na sat.
Nije bitno da li će se na pojedinim deonicama ta brzina zbog ovog i onog razloga ograničiti, ali na pravcima, na mestima gde je bezbedna ta vožnja, kvalitet puta mora biti takav da omogući takvu brzinu. Recimo, put prvog reda kaže se da mora da ima minimalnu širinu 3,5 metara.
Takođe, u zakonu se kaže da put prvog reda mora da obezbedi bezbednu vožnju brzinom od 100 kilometara na sat i u izuzetnim slučajevima gde je zbog ovih ili onih razloga nekakav prevoj, ograničenje brzine manje, naravno da je to moguće, ali u svojim standardnim deonicama on mora da pruži odgovarajući kvalitet i bezbednost.
Takođe se kaže da raskrsnice puteva bilo kog reda moraju biti vrhunski bezbedne. Zna se po kojim parametrima se projektuje raskrsnica i, naravno, to ovaj zakon sve definitivno precizira. Reći ću još nekoliko detalja, recimo, put prvog reda mora u svojim pravcima koji imaju nagib obezbediti jednu sporu traku za vozila koja se ne mogu kretati odgovarajućom brzinom, da bi obezbedila obilaženje vozila koja se kreću brže.
Prosto rečeno, ovaj zakon je propisao pravila po kojima se projektuju saobraćajnice odgovarajućeg reda. Koliko god prostorni planovi definisali i zacrtavali trase, da li će se put ukrštati sa drugim putem nadvožnjakom ili podvožnjakom, to je u ovom trenutku manje važno, ali bitno je da svaki od ovih puteva pruža odgovarajuću bezbednost učesnicima u saobraćaju.
Takođe, ovaj zakon definiše šta sve jedan projekat sadrži. Projekat javnih puteva ne sadrži samo dokumentaciju vezanu za kolovoznu traku. On propisuje, između ostalog, kako treba da izgledaju objekti uz sam put. Takođe, definiše minimalnu učestalost benzinskih pumpi, servisnih objekata itd.
Takođe, ovim zakonom su se definisale obaveze raznoraznih učesnika u realizaciji programa izgradnje putne mreže. Prevashodno striktno definiše obaveze investitora. Investitor je obavezan na maksimalnu javnost u svom radu.
U trenutku kada dobije odgovarajuću dozvolu za gradnju, mora blagovremeno obavestiti lokalnu vlast, potencijalne učesnike u saobraćaju da će se na određenoj deonici obavljati radovi. Obavezno je njegovo izvršenje efikasno i na vreme i u predviđenom roku ta ograničenja koja vladaju na toj deonici zapravo toliko i traju.
Takođe, sam investitor mora da brine o ljudima, mašinama, koje učestvuju i koje su prisutne na putu u vreme izvršenja radova. Takođe je obavezan da izvrši maksimalnu koordinaciju i sa ostalim učesnicima u izradi infrastrukture na istoj deonici gde se gradi putna deonica.
Prostorni urbanistički planovi, kao što sam na početku rekla, osim što prave strategiju pravaca i kategorizaciju puteva, oni definišu i neke bliže parametre samog kvaliteta i izgleda saobraćajnica, definišu širinu kolovozne trake za određenu kategoriju puta, definišu mesta raskrsnica, podvožnjaka i nadvožnjaka, definišu mesta parkirališta, definišu učestalost odmorišta, mesta potrebnih benzinskih pumpi i servisa.
Da bi ovaj zakon bio efikasan, naravno bilo je neophodno predvideti i odgovarajuće kaznene odredbe. Činjenica je da će stranka G17 plus ovakav zakon sigurno podržati, prevashodno zbog toga što je efikasnost sprovođenja i poštovanja normi obezbeđena prilično rigoroznim kaznama.
Reći ću vam otprilike u kom dijapazonu se kreću te kazne – za pravna lica kazne su predviđene u visini od 100 hiljada do tri miliona dinara. Navešću samo neke od razloga zbog kojih pravno lice treba da bude kažnjeno – ukoliko ne izvršava radove po zakonu, znači bez propisane odgovarajuće planske dokumentacije, ukoliko u toku radova ne obezbeđuje odgovarajuće zaštitne mere, ukoliko nema overenu plansku dokumentaciju, pa i blagovremeno ne podnese zahtev za upotrebnu dozvolu za odgovarajući put, ukoliko ne obezbedi nesmetan saobraćaj. Vi znate da se u pojedinim slučajevima radovi odvijaju samo na delu puta, na samo jednom delu širine kolovoza, ili se na jednoj deonici vrše radovi.
Znači, investitor je obavezan da obezbedi nesmetan saobraćaj odgovarajućom obilaznicom, ili što je još važnije, odgovarajućom signalizacijom u susret radovima.
Naravno da pri obavljanju radova svaki investitor mora da ima odgovarajući nadzor, znači stručan, propisan nadzor što u velikom broju propisa do sada nismo imali. Takođe, ukoliko se postavljaju objekti koji su pomoćni pri izvođenju radova, moraju biti propisno obezbeđeni i ne smeju ometati saobraćaj. Naravno da je obavezno postaviti odgovarajuće ograde, zaštitu, ali tako da ne ometaju saobraćaj.
Takođe će se kazniti privredni subjekti koji u neposrednoj blizini ugrožavaju saobraćaj, ugrožavaju nekakve druge objekte koji nisu vezani za izvođenje radova, ograde, drveće, ostavljaju šut ili otpad, tako da je bezbednost ugrožena. Takođe će se kazniti pravno lice, subjekt koji gradi priključke na put bez saglasnosti javnog preduzeća. Takođe, ukoliko svojim radovima nanosi blato ili eventualno pušta stoku na delove javnog puta ili u neposrednu blizinu, tako da to bude nebezbedno za obavljanje saobraćaja.
Zakon predviđa kazne za fizička lica: u slučaju da gradi objekat i postavlja reklame bez saglasnosti odgovarajućeg javnog preduzeća, postavlja instalacije, vodovod, kanalizaciju, telekomunikacionu mrežu bez saglasnosti odgovarajućeg javnog preduzeća, ostavlja šut, otpad, pali travu uz saobraćajnicu. Znate koliko može biti opasno nekontrolisano samo paljenje trave nečijeg imanja, ali da svojim dimom ugrožava vidljivost na putu.
Takođe će se kazniti fizičko lice ukoliko podiže ogradu i time smanjuje vidljivost na putu, sam gradi priključke na javnom putu bez dozvole, ostavlja građevinski materijal pored puta.
Svedoci smo da i u širem centru Beograda uz javne saobraćajnice veliki broj nesavesnih što građana, što graditelja ostavlja šut i očekuje da će neko za njih obaviti posao odnošenja. Takođe, ukoliko fizičko lice postavlja natpise na putu bez odgovarajuće dozvole.
Svedoci smo političkog nasilja u reklamiranju po putevima i signalizaciji. Svedoci smo koliko je saobraćajnih signala ostalo bez svoje poruke zbog toga što nesavesno lice ostavi svoju političku ili pak komercijalnu propagandnu poruku.
Takođe će se kazniti fizičko lice ukoliko prosipa ulje ili baca neki drugi materijal na put. Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali svi znamo da u susednoj Rumuniji postoje deonice puteva gde se prosipa ulje i često se izaziva saobraćajna nesreća i naravno, u neposrednoj blizini se nađu niotkuda neki građani koji vam poskidaju delove sa automobila.
Takođe, ne želim sa sigurnošću da tvrdim, ali znamo, veliki broj nas je svedok da se slična situacija dešava i na jednoj deonici puta u Crnoj Gori, prema moru, kada vam pukne guma, gle čuda – 500 metara ispred vulkanizera i nije tajna da se u svakoj od tih guma nađe po neki ekser.
Stranka G17 plus poziva sve poslanike da podrže ovaj zakon. Cilj nam je, prevashodno, sistemski razvoj putne infrastrukture, usklađivanje sa zakonodavstvom, međunarodnim standardima, jer očekujemo nove investitore. Kada kažem – nove investitore, pod tim ne podrazumevam strane investitore, i naši domaći investitori će investirati samo ukoliko zakonodavstvo garantuje kvalitet zaštite njihove investicije.
Takođe, cilj nam je da se obezbedi sigurna i bezbedna javna mreža puteva. Takođe, vrlo važno je reći da gradnja novih puteva predstavlja nova radna mesta, novi razvojni ciklus, nove turiste, transportne usluge i sve ono što ide uz nove investicije. Naravno da je to zamajac za dodatni opšti privredni razvoj Srbije. Zato vas pozivam, u ime stranke G17 plus, da podržite ovaj zakon. Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar i njeni savetnici, uvažene dame i gospodo, kao izraziti pobornik da se svako, pa i mi poslanici, prevashodno bavi svojim specijalnostima, prezirem političare opšte prakse i one koji su eksperti za sve oblasti. Zato poslanici G17 plus govore o zakonima koji su srodni njihovim profesijama. Izuzetak od ovog pravila je moja današnja diskusija o zakonu o veterinarstvu. Javila sam se da govorim želeći da izdvojim ovaj zakon kao jedan od najvažnijih koji će usvojiti ova skupština. Ovo je jedan sistemski i sveobuhvatan zakon kojim država Srbija iskoračuje iz 19. u 21. vek.
Poljoprivreda Srbije, a posebno stočarstvo mogu biti najunosnije privredne grane i veliki izvozni potencijal. Da bismo ostvarili taj cilj moramo urediti ovu oblast zakonima, usaglasiti ih sa evropskim zakonodavstvom, ne radi puke želje za članstvom u EU, već zato što je to imperativ i ukoliko želimo da izvozimo hranu životinjskog porekla ili ukoliko želimo da kroz našu zemlju prolaze ljudi i dobra, a ne da nas ograde i stave u civilizacijski karantin.
Zakon o veterinarstvu uređuje zaštitu zdravlja životinja, definiše zarazne bolesti životinja, mere za sprečavanje bolesti, otkrivanje, sprečavanje širenja bolesti životinja, ali i bolesti koje su sa životinja prenosive na ljude. Zakon takođe propisuje uslove obavljanja veterinarske delatnosti i nadležnost svih lica i pravnih subjekata.
Zakon definiše prava, ali i dužnosti vlasnika i držalaca životinja, njihove obaveze da se staraju o zdravlju životinja, da konsultuju veterinara i inspektora u slučaju opasnosti od zaraze, da registruju životinje i gazdinstvo, da obeleže životinje, da čuvaju propisanu dokumentaciju.
Organizacione oblasti u veterinarskoj delatnosti po ovom zakonu su: veterinarska ambulanta, veterinarska stanica, veterinarska klinika, veterinarska apoteka, centar za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje i laboratorija.
Pri Ministarstvu se formira služba koja vodi jedinstven registar i daje rešenja o ispunjenosti uslova za obavljanje veterinarske delatnosti. Zakon jasno definiše uslove koje treba da ispunjavaju veterinarski delatnici.
Osniva se veterinarska komora, definišu se njene nadležnosti, uvode se licence. One se izdaju na svakih pet godina licima koja su završila veterinarski fakultet, imaju položeni stručni ispit i odgovarajuće reference i preporuke.
Posebno poglavlje ovog zakona posvećeno je zaštiti zdravlja životinja i ljudi od bolesti koje se mogu preneti sa životinja na ljude. Striktno se propisuju normativi za izgradnju i održavanje objekata u kojima se obavlja veterinarska delatnost, posebno se registruju i evidentiraju izvoznim kontrolnim brojem objekti za izvoz i oni moraju zadovoljiti posebne veterinarsko-sanitarne uslove.
Pri Ministarstvu poljoprivrede formira se centralna baza gazdinstava i životinja. Za svako obeleženo goveče izdaje se pasoš u koji se upisuje svako njegovo kretanje. Životinja može da se stavi u promet ako je obeležena i ako potiče iz registrovanog gazdinstva. Uz nju ide i dokument o zdravstvenom stanju, koji izdaje odgovarajuća veterinarska stanica.
Zakon propisuje pravila prevoza životinja, uslove koje treba da ispunjavaju mesta za prodaju životinja, situacije u kojima je obavezan životinjski karantin, vrstu objekata i sanitarne uslove za objekte u kojima se obavlja klanje životinja.
Zakon takođe uređuje pravila o proizvodnji i prometu hrane životinjskog porekla. Da bi zakon bio celishodan neophodno je uspostaviti i odgovarajuću veterinarsko-sanitarnu kontrolu, posebno na graničnim prelazima, za pošiljke u uvozu i izvozu, sa akcentom na otklanjanje rizika od unošenja zaraze u Republiku Srbiju.
Sva lica dužna su da primenjuju mere zaštite životne sredine od štetnih uticaja povezanih sa uzgojem, držanjem i prometom životinja, sa proizvodnjom hrane i proizvoda životinjskog porekla.
Svi su dužni da propisano postupaju sa otpacima i leševima životinja. Zabranjeno je bacanje leševa životinja u reke, ostavljanje na putevima, na otvorenom prostoru i u šumama.
Posebno važan segment ovog zakona je deo koji štiti dobrobit životinja. Zabranjeno je mučiti i zloupotrebljavati životinje. Obaveza je brinuti o zdravlju životinja. Objekti u kojima se drže životinje moraju se graditi i održavati u skladu sa biološkim potrebama životinja. Zabranjeno je organizovati, finansirati i biti domaćin borbi između životinja.
Za prekršioce ovog zakona predviđene su odgovarajuće kazne, pa čak i kazne zatvora, posebno za one koji se ne mogu smatrati veterinarskim radnicima a vrše veterinarsku delatnost, kao i za one koji prikrivaju opasnost od zaraze, pa usled toga nastupi širenje bolesti.
Ovaj zakon neće podržati samo oni koji nisu u stanju da poimaju njegovu vrednost i značaj. Svako ko voli životinje, ko ima kućnog ljubimca i oni koji ih nemaju, a ne žele da ih ugrožavaju tuđi kućni ljubimci, podržaće ovaj zakon.
Da li još neka prestonica u Evropi ima ovoliko pasa lutalica? Da li nas potresa priča o sistematičnom svakodnevnom ubijanju tih životinja? Da li brinemo o deci koju napadaju agresivni psi trenirani za borbu? Sve ovo rešava se sistemskim uvođenjem reda, zakonima, poštovanjem zakona i doslednim kažnjavanjem prekršioca.
Zato je ovaj zakon, zbog svoje sveobuhvatnosti, veterinarski ustav i treba da ga ima svako i seosko i gradsko domaćinstvo.
U delu zakona – Kaznene odredbe, zbog svega onoga kako se odnosimo prema životinjama, neki od nas bi već mogli da pronađu kaznenu odredbu za sebe.
U prilog podršci ovom zakonu i radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se podsetimo samo nekih rezultata Uprave za veterinu. Reorganizacijom veterinarske službe poboljšan je njen rad i efikasnost, pojačan inspekcijski rad, pooštrene kaznene mere protiv nesavesnih veterinarskih inspektora. Pravnom regulativom harmonizovani su propisi sa Evropskom unijom i redukovana bolest bruceloza. Uvedeni su novi načini prijave, kontrole i praćenja zaraznih bolesti životinja, u skladu sa Evropskom unijom. U primeni je program mera zaštite životinja za leukozu goveda, brucelozu i tuberkulozu. Sprovodi se kontrola bolesti klasične kuge svinja, slinavke, šapa, bolesti ludih krava i ovčije svrabeži.
Zbog svega rečenog o ovom zakonu, stranka G17 plus poziva sve poslanike da u danu za glasanje podrže oba ova zakona.

 Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo, danas je na dnevnom redu objedinjena rasprava o tri zakona: zakon o zaštiti konkurencije, zakon o oglašavanju, zakon o zaštiti potrošača i zakon o cenama.  U osnovi svi ovi zakoni, zapravo, definišu odnos, zaštitu prema potrošačima i odnos ove vlade prema građanima. Zato potpuno podržavam što se objedinjeno raspravlja o ova četiri tako srodna zakona.
Što se tiče zakona o zaštiti konkurencije, ovim zakonom se definišu uslovi za razvoj tržišne privrede Srbije, obezbeđuje se zaštita konkurencije i ravnopravnost učesnika na tržištu. Postojeći savezni zakon nije se mogao primenjivati zbog nepostojanja antimonopolske komisije. Ovaj zakon zbog toga najvažniju prednost ima, što je definisao komisiju za zaštitu konkurencije.
Ova komisija je nezavisna od državnih organa, privrednih subjekata i svih zainteresovanih lica, te je nepristrasna u odlučivanju i u cilju zaštite interesa potrošača.
Da bi zakon bio efikasan predviđene su zakonom kazne, novčane kazne, kao i privremene zabrane vršenja delatnosti. Zadatak antimonopolske komisije jeste sprečavanje zloupotrebe dominantnog položaja ili kolektivnog dominantnog položaja, kojim bi se u stvari definisale cene ili ograničavala proizvodnja ili pak nametali uslovi ugovaranja ili poslovanja.
Zakon o oglašavanju, koji je drugi po redu u ovoj današnjoj raspravi, uređuje uslove i prava oglašivača, prava oglašavanja i pravila oglašavanja, ali ono što je najvažnije štiti interese primalaca oglasnih poruka. Ovim zakonom se podstiče tržišna utakmica, pomaže se efikasna naplata poreza, ali istovremeno suzbija siva ekonomija. Principi oglašavanja poštuju slobodu oglašavanja, istinitost, zabranjuju diskriminaciju svih vrsta i zabranjuju povredu morala. Takođe zabranjuju zloupotrebu poverenja, povredu pravila konkurencije, a sa druge strane afirmišu zaštitu privatnosti, prava dece, autoritet škole i porodice i zdravog života.
Zabranjeno je neistinito označavanje i identifikovanje oglašivača, oglašavanjem kopirati drugoga. Zabranjeno je omalovažavati druga lica, porediti oglašivače i aludirati na druge. Zabranjeno je oglašavanje sa pornografskim sadržajem, osim, nažalost, u pornografskoj štampi. Zabranjeno je oglašavanje koje prikazuje dominaciju jednog pola nad drugim ili promoviše diskriminaciju bilo koje vrste. Ako oglasna poruka sadrži ime, lični podatak, zvučni zapis ili nečiju fotografiju ne sme biti objavljena bez pristanka tog lica.
Zabranjeno je oglašavanje i promovisanje duvana i duvanskih proizvoda u štampi, na televiziji i na radiju, na panoima, tablama, nalepnicama, u časopisima, na odevnim predmetima. Zabranjeno je distribuiranje besplatnih duvanskih proizvoda. Nije dozvoljeno oglašavanje i promovisanje alkoholnih pića, osim piva i vina koji se u malim količinama za sada smatraju prehrambenim proizvodima.
No, pivo i vino se ne mogu reklamirati u specijalizovanim programima za decu, u sredstvima javnog saobraćaja i na sredstvima javnog prevoza, u predškolskim ustanovama, školama i zdravstvenim ustanovama. Ne smeju se reklamirati na prostoru manjem od 100 metara od škola i ovih ustanova, u bioskopima i pozorištima u predstavama pre 20 časova, u parkovima i na igralištima.
Ovaj zakon, takođe, propisuje način oglašavanja, tj. dozvoljeni sadržaj medija kojima se oglasi predstavljaju i zakonitosti za svaki oblik oglašavanja.
Vreme trajanja TV oglašavanja ne može iznositi više od 15, odnosno 20 posto dnevno emitovanog programa za komercijalne TV stanice, a za javni radiodifuzni servis ne više od 10 posto ili ne više od šest minuta po satu.
Ukoliko se TV emisija sastoji od posebnih delova, sa pauzama poput poluvremena ili tajm-auta u sportskim prenosima, oglasne poruke se moraju emitovati u tim pauzama. Filmovi se mogu prekidati reklamama samo na svakih 45 minuta.
Dečije emisije mogu sadržati oglase koji se emituju na minimum 30 minuta. Naravno, ti oglasi mogu biti isključivo namenjeni deci. Dugočasovni prenosi, međunarodni sportski događaji mogu se prekidati najviše devet minuta po času ili maksimalnih 10 posto od ukupno emitovanog programa.
Oglašavanje na otvorenom prostoru mora obezbediti sigurnost pešaka, vozila i drugih učesnika u saobraćaju. Mora štititi i poštovati kulturno-istorijske spomenike, kao izgled delova grada ili gradske celine.
Postavljanje oglasa na javnim površinama odobrava nadležni organ lokalne samouprave, a u skladu sa zakonima i lokalnim propisima.
Nadzor nad primenom ovog zakona vrše nadležno ministarstvo, organi lokalne samouprave i to kroz svoje komunalne službe, inspekcijska služba ministarstva i inspekcija lokalne samouprave.
Za prekršioce ovog zakona zaprećena je novčana kazna od 100 hiljada do tri miliona i zaštitna mera zabrane obavljanja određenih delatnosti.
Zakon o zaštiti potrošača, zapravo, definiše kodifikaciju svih prava potrošača na jednom mestu i to tako da se standardima usklađuje sa zakonodavstvom i zakonima EU.
Pravo potrošača je jedno od osnovnih ljudskih prava i ostvaruje se uz visoku svest građana. Zato osnovni zadatak i treba da bude edukacija potrošača, kako bi konzumirali ovo pravo.
Nadležnosti ministarstva po ovom zakonu su: pravo uređenja ove oblasti, sprovođenje tipskih ugovora, predlaganje načina edukacije građana, saradnja sa međunarodnim institucijama.
Pri ministarstvu se obrazuje savet potrošača, koji predstavlja skup raznih organizacija sličnog karaktera. Vlada donosi program saradnje sa savetom potrošača.
Na lokalnom nivou formiraju se arbitražna tela. Posao za zaštitu potrošača je provera sigurnosti ambalaže, zaštita maloletnih lica, zabrana prodaje duvana i alkohola maloletnicima, označavanje i genetski modifikovanih proizvoda.
Takođe, provera obaveze izdavanja računa, garantnog lista, provera zakonitosti rasprodaje, kupovine na daljinu, poput kataloške kupovine i slično. Takođe, nadzor nad primenom ovog zakona vrši ministarstvo i inspekcijske službe svih nivoa.
Što se tiče predviđenih kazni koje su zaprećene za prekršioce, one se kreću u dijapazonu od 100 hiljada do tri miliona dinara i, takođe, uz mogućnost zabrane obavljanja delatnosti.
Zakon o cenama i uopšte problematika cena do sada su bili regulisani sa dva zakona: jednim saveznim iz 1989. i republičkim iz 1987. godine. Zbog njihove zastarelosti ovaj zakon smo zapravo svi jedva dočekali. Ovaj zakon uređuje način obrazovanja i praćenja cene proizvoda i usluga. Ministarstvo je nadležno za praćenje cena, za predlaganje mera stabilizacije cena, učestvuje u izradi kriterijuma formiranja cena, a zbog značaja uticaja cena na standard građana, Vlada ima obavezu da harmonizuje ekonomske prilike i usaglasi zakone sa zakonima EU.
Ovaj zakon nudi sledeća rešenja – slobodno obrazovanje cena, osim onih koje direktno utiču na najniži sloj, na nizak standard građana, a to su: struja, ugalj, nafta, PTT usluge, lekovi, narodni hleb i neke komunalne usluge. Ostaje, negde, oko 90 do 95 posto proizvoda koji su na slobodnom režimu.
Kontrolu nad sprovođenjem ovog zakona, takođe, vrši ministarstvo i odgovarajuće inspekcijske službe, a za prekršioce su zaprećene novčane kazne od 100 do 200 hiljada dinara i zaplena ostvarene koristi na nezakonit način.
Predlažem da u danu za glasanje poslanici podrže ove zakone. Po obrazloženju ove vlade, ova četiri zakona predstavljaju usaglašavanje našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Ali, po meni, ono što je mnogo važnije, uređuju domaće tržište prema meri potrošača, građanin, kupac, korisnik usluga, gledalac TV prenosa, svi oni su zapravo ti zbog kojih se i ovi zakoni donose. Hvala.

Izvinjavam se, ali ja se ne javljam zato što sam uvređena; naprotiv, samo sam prozvana da ponešto kažem i evo, zadovoljstvo mi je. Veliko mi je zadovoljstvo što sam zamoljena da dam neko objašnjenje. Probaću svoje izlaganje da koncipiram na principima koje je moj prethodnik i onaj koji me je zamolio da izađem za govornicu ustanovio.
Znači, obratiću se pitanjima, obratiću se pretpostavkama i o.k. evo, moja dilema je zašto moj prethodnik razmišlja i postavlja pitanja kada se priča o privatizaciji bilo čega, a u ovom slučaju pričamo o NIS-u, sa pretpostavkama da je privatizacija znak jednakosti zloupotreba, nečasne radnje, nešto nesolidno. Sada razmišljam, da li je to jedini princip po kome bi nešto moglo da se privatizuje. Za stranku G17 plus privatizacija je nešto pozitivno i dobro, to su nove investicije i to je napredak.
Moje sledeće pitanje je – zašto se određena firma, a u ovom slučaju "Lukoil", pominje u nekakvom negativnom kontekstu? Znači, imam pretpostavku, s obzirom da je u prethodnom mandatu prethodne vlade, a pretpostavljam da je prethodnik koji je mene prozvao da izađem za ovu govornicu imao informacije kako je u prethodnom periodu urađena privatizacija "Beopetrola", baš sa firmom "Lukoil" koja se ovde pominje. Pretpostavljam da vi imate neka saznanja kako ta firma radi.
Neću da diskutujem o stvarima u koje se ne razumem. Moja struka je građevinarstvo i u tom segmentu ću da se zapitam, a opet po principima razmišljanja mog prethodnika, ako se informišemo iz novina, onda moram direktno da dovedem u vezu energetiku i građevinarstvo. Takođe, po novinama gledamo i čitamo o velelepnim zdanjima pojedinih koji su pominjani da su možda povezani u prethodnoj vladi sa nekim privatizacijama. Znači, najlepše vas molim da ne stavljate znak jednakosti između svoje vlade i ove vlade. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, važećim Zakonom o budžetu za 2005. godinu planiran je budžetski deficit od 20,5 milijardi dinara ili 1,4% bruto društvenog proizvoda. Podsećanja radi treba reći da je budžetski deficit na nivou ispod 3% uobičajen za razvijene zapadnoevropske zemlje.
Danas je pred nama Vladin Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije, koji po prvi put u istoriji modernih javnih finansija predviđa budžetski suficit ili jednostavno rečeno Ministarstvo finansija planira da u kasi države Srbije na kraju 2005. godine ostane nešto para.
Za period januar-juni 2005. godine budžetski prihodi Srbije iznosili su 189 milijardi i 58 miliona dinara, a rashodi 188 milijardi i 182 miliona dinara, odnosno u odnosu na prihode trošak je bio manji, te je ostvaren suficit od 876 miliona dinara. Na osnovu ovih pokazatelja jasno je da će fiskalni rezultati za 2005. godinu biti daleko bolji od planiranih.
Predlog rebalansa budžeta Republike Srbije predviđa povećanja primanja budžeta u 2005. godini za 9,3% u odnosu na plan. Ovo povećanje očekuje se na osnovu sledećih pretpostavki. Kao prvo, nastavak reformi poreske administracije, uz dodatno uključivanje sive ekonomije u legalne tokove.
Bolja naplata budžetskih prihoda u drugoj polovini godine, pozitivan trend naplate PDV-a, koji čini polovinu svih budžetskih prihoda. Podaci govore da je u prvih šest meseci 2005. godine po osnovu PDV-a naplaćeno za 42% više u odnosu na prošlogodišnje prihode od poreza na promet u istom periodu.
Stopa poreza na dobit preduzeća smanjena je sa 14% na 10%, što predstavlja jednu od najnižih stopa u Evropi. Nominalno stopa je smanjena, ali je proširena osnovica za njegovu naplatu, što je rezultiralo ukupnim povećanjem prihoda po ovoj osnovi za 54% u odnosu na isti period u prošloj godini.
Ukidanjem poreza na fond zarada, poreza na finansijske transakcije, smanjenjem poreza na dobit preduzeća sniženi su troškovi poslovanja privrede, a inicirano privlačenje stranih investicija. Vlada Republike Srbije preduzela je čitav niz mera ekonomske politike kako bi se smanjio deficit tekućeg platnog bilansa sa prošlogodišnjih 15,6% bruto društvenog proizvoda na 11% do kraja ove godine.
Koje su to mere? Kao prvo, prioritetni zadatak bio je smanjiti rebalans uvoza i izvoza. U prvih šest meseci 2005. godine srpski izvoz povećan je za 52%, a uvoz smanjen za 4%. Ovim rebalansom budžeta predviđeno je oko dve milijarde dodatnih sredstava za stimulaciju izvoza. Principijelna monetarna politika dovela je do povećanja deviznih rezervi Narodne banke Srbije na 4,7 milijardi dolara.
Efikasan rad poreske uprave povećao je obim naplate. Restrukturiranje privrede i privatizacije u prvoj polovini 2005. godine obezbedili su prihod od 5,3 milijarde dinara, uz prihod od privatizacije tri banke koji iznosi oko 22 milijarde dinara, ukupna primanja budžeta Republike biće oko 27 milijardi dinara.
Nakon dobijanja pozitivne studije izvodljivosti znatno je poboljšana poslovna klima za međunarodne investicije. Dobijen je prvi međunarodni kreditni rejting u novembru 2004. godine i ubrzo zatim novo poboljšanje u maju ove godine, a kako smo upravo čuli danas imamo još jedno dodatno poboljšanje kreditnog rejtinga. Započeta je reforma državne uprave i smanjena javna potrošnja. Vlada je izdvojila 1,6 milijardi dinara za mikrokredite za samozapošljavanje.
Dakle, budžetski suficit za 2005. godinu planira se u iznosu od 32 milijarde i 231,2 miliona dinara, što predstavlja 2% bruto društvenog proizvoda.
Ova sredstva koristi će se za otplatu dugova domaćim i stranim kreditorima i ono što je najvažnije koristiće se za razvojne projekte, stambene kredite, kreditiranje izvoza, nezaposlene.
Što se tiče izmena u predloženom zakonu o budžetu u delu trošenja sredstava najveća povećanja u transferima su za obavezno socijalno osiguranje, Republičkom fondu za penziono i invalidsko osiguranje, Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Fondu za penziono i invalidsko osiguranje poljoprivrednika.
Povećani su rashodi za plate Ministarstvu unutrašnjih poslova, zaposlenim u osnovnom i srednjem obrazovanju, povećana su sredstva za poboljšanje učeničkog standarda. Odlukom Vlade Republike Srbije formira se Fond za mlade talente iz kojeg će se stipendirati najbolji studenti i postdiplomci, ali i nagrađivati srednjoškolci i studenti pobednici na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima.
Fond će svake godine stipendirati 1.000 najboljih studenata republičkih univerziteta sa po 20.000 dinara mesečno, 100 postdiplomaca u inostranstvu sa po milion 250 hiljada dinara pojedinačno, 100 stručnih praksi u zemlje EU u visini od 415 hiljada dinara. Finansijsku pomoć dobijaće mlađi od 26 godina, sa minimalnom prosečnom ocenom studiranja 8,5 i obavezom da po završetku studija najmanje pet godina rade u Republici Srbiji.
Kao arhitekta i graditelj, posebno želim da pohvalim podsticajne mere za stambene kredite. Vlada će bračnim parovima do 45 godina davati sredstva u visini od 20% kredita, kao učešće, i to sa 0,1% godišnje kamate, te će prosečna kamata za stambene kredite biti 4,5%. Stanogradnja je najbolji generator novog razvojnog ciklusa, graditeljstvo, proizvodnja građevinskog materijala, transport, proizvodnja nameštaja, tekstila i, naravno, u svim tim oblastima nova radna mesta.
U ime stranke G17 plus pozivam sve poslanike da, u interesu građana Srbije, u danu za glasanje podrže ovaj zakon. Hvala vam.

Uvaženi gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, kao što vidite, stranka G17 plus se nije danas prijavljivala za diskusiju. Prosto smo smatrali da je jedan ovakav predlog više nego koristan za državu Srbiju, za razvoj cele države. Kao što znate, građevinarstvo za sobom povlači razvoj svih drugih privrednih grana.
No, javila sam se po članu 100. s obzirom na to da sam želela da možda malo profesionalnije izanaliziram neke od primedbi koje su ovde izrečene za govornicom. Probaću da to bude što kraće. Primedbi i nema mnogo. Nažalost, većina govornika izlazi za govornicu i javlja se sa tekstom koji je identičan. Znači, kao profesionalac ću probati da vam kažem nekoliko stvari.

Za one koji su se žalili da ne mogu da usvoje ovaj predlog zbog toga što ne postoji precizna informacija o tome koliko će biti troškovi idejnog projekta, koliko će biti cena troškova puteva, samo da kažem nekoliko podataka. Jedan kvadratni kilometar puta košta, aproksimativno, oko jedan milion evra. Naravno da može da košta i jeftinije. Postoji mogućnost da košta i nekih 700.000 evra. Međutim, ovde su izrečene neke analize po kojima je prostom matematikom od cene i dužine puta dobijena neka vrednost koja, nažalost, dovodi u zabludu građane Srbije i smatraju da će se ovde putevi plaćati po nekim nerealno viskom cenama.
Za one koji ne znaju, želim da kažem da će ti putevi, između ostalog, imati i svoje mostove, da će preko svakog autoputa biti izgrađene i pasarele, da te pasarele takođe spadaju u troškove izgradnje autoputa, a za one koji to ne znaju, da kažem da otprilike jedan kvadratni metar mosta košta oko hiljadu i po evra. Ukoliko se radi o autoputu, radi se aproksimativno negde oko tridesetak metara širine. Kada pomnožite širinu autoputa i kada pomnožite cenu jednog kvadratnog metra mosta, dobijate vrednost jednog kvadratnog metra mosta oko 30 miliona. Znači, za one koji to ne znaju, molim da se ne oglašavaju i zbunjuju naše drage gledaoce, građane koji eventualno razmišljaju o tome kako će se trošiti njihove pare.
Sa druge strane, želim da kažem da su ovde citirane reči našeg guvernera, koji je izjavio da, negde, 2007. godine, ukoliko ne dođe do porasta proizvodnje, možda će doći do dužničkog ropstva. Naravno, to je izvanredno rečeno radi toga što je potrebno građane upozoriti da je porast proizvodnje neminovnost.
Jedini način da se dođe do novih investicija je, recimo, ovakav, a to je da odobrimo i usvojimo ove koncesije koje će, kao što sam negde na početku rekla, otvoriti čitav ciklus raznih proizvodnih grana.
Znači, usvojiti zakon o koncesijama, odobriti koncesije, znači samo odobriti investicije koje će doći u ovu zemlju, a "ne" odobriti nekakvo novo zaduživanje ove zemlje. Znači, ovo je sasvim suprotno. Koncesije predstavljaju i izvor novih sredstava, a ne neko novo zaduživanje.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo, sistem vršenja vlasti u Srbiji, kao i rad organa državne uprave, temelje se na Zakonu o Vladi Republike Srbije i Zakonu o državnoj upravi. Kako su oba ova zakona usvojena neposredno posle usvajanja Ustava daleke 1990. godine, svojim nedostacima usporavaju upravljanje državom i Vladu čine manje efikasnom.
Što se tiče zakona o Vladi, njegove odredbe razvrstane su u nekoliko segmenata. Prvi deo definiše sastav Vlade, njen mandat i način rada Vlade. Do sada početak i kraj mandata Vlade, glasanje o poverenju ili nepoverenju Vladi, kao i neke druge odredbe uređivane su Poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Zato najvažnija uloga ovog zakona i jeste da što preciznije definiše odnos Narodne skupštine, kao nosioca zakonodavne vlasti, i Vlade,. kao nosioca izvršne vlasti.
Zakon takođe jasno kaže koji su obavezni delovi Vlade. Predsednik i potpredsednik Vlade, ili više potpredsednika Vlade, sa svojim kabinetima, savetnik predsednika Vlade, Generalni sekretarijat sa generalnim sekretarom na čelu, kao i različite službe i radna tela Vlade.
Drugi deo zakona uređuje odnos Narodne skupštine i Vlade, i to: način podnošenja zakona na usvajanje Narodnoj skupštini; obavezu predlaganja budžeta od strane Vlade i njegovo usvajanje ili odbijanje od strane Narodne skupštine; obavezu učestvovanja članova Vlade u radu Narodne skupštine: dostavljanje podataka Narodnoj skupštini na zahtev Narodne skupštine i još dosta toga.
Zakon precizira odnos Vlade Republike Srbije i predsednika Republike i uređuje ga na efikasan i demokratski način. U posebnom segmentu zakon propisuje koji su to akti kojima Vlada vlada državom, kao što su uredbe i Poslovnik, odluke, rešenja i zaključci, memorandum o budžetu, deklaracije.
Zakoni koji su pred nama nisu pisani samo za Vladu i državnu upravu koja ih predlaže, već su po meri najuređenijih demokratskih država. Predstavljaju dodatni temelj demokratizacije države Srbije i stoga, u ime stranke G17 plus, očekujem da će svi poslanici i sve stranke podržati ove zakone i da će u danu za glasanje glasati za njihovo usvajanje.

Poštovani predsedniče, uvaženi gosti iz Ministarstva i uvažene kolege poslanici, kao ovlašćeni predstavnik stranke G17 plus za ovu tačku dnevnog reda želela bih da apelujem da se što pre vratimo analizi ovog zakona. Takođe želim da se zahvalim svim poslanicima svih poslaničkih grupa koji su marljivo radili na tome da pripreme amandmane kako bi se ovaj zakon, koji je inače jako dobar, poboljšao.
S druge strane, želela bih da zamolim i sve one druge poslanike koji koriste ovu govornicu da bi sejali jezik naše međusobne nesloge i mržnje da to ne rade. Želim da vas podsetim da sa ove govornice mi predstavljamo narodu ovu skupštinu, da gledaoci koji nas gledaju treba da znaju da se mi bavimo zakonodavnim poslom.
Želim takođe da vas podsetim da reči izgovorene sa ove govornice ne samo da predstavljaju vrhunsku odgovornost prema građanima koji su nas birali, nego i, eventualno, motivaciju pojedinim, onim najgorim, predstavnicima žute štampe da se, koristeći naš jezik ili jezik pojedinca, zapravo obraćaju svojim čitaocima sa dodatkom mržnje.
Takođe želim da vas podsetim da, inspirisani jezikom koji ne bi smeo da bude predmet korišćenja od strane poslanika, koristeći taj jezik, seju ne samo neistinu, laž, već su, kao što smo danas videli, pojedini tabloidi sebi dali za pravo i da otvoreno fizički prete pojedinim predstavnicima Vlade.
Nadam se da niko od nas ne može da stane iza takvih napisa, ali želim da vas podsetim da pojedini članovi ovog parlamenta svojim nastupom inspirišu i ohrabruju takve tabloide. Znači, podjednako snose odgovornost za sve laži i neistine koje se pišu u tim tabloidima.
Ono što bih na kraju želela da kažem tim medijima je da im se dodatno od strane stranke G17 plus zahvalim, s obzirom da se stranka G17 plus, obradovana i zadovoljna uspesima koje je ova vlada postigla i uspesima koje su predstavnici stranke G17 plus postigli u međunarodnoj, a i u našoj unutrašnjoj politici, malo uspavala i malo smo na lovorikama, pobedonosno, a ovi ružni napisi su nas dodatno ojačali, konsolidovali. I, želim da se zahvalim svima onima koji nam pišu pisma podrške, ili šalju i-mejl. Moram da vam kažem da stranka G17 plus nikada nije bila jača, zahvaljujući baš ovakvim napadima.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, uvažene drage kolege narodni poslanici, ovlašćena sam da u ime stranke G17 plus ovde iznesem podršku ovom zakonu. O njemu ću govoriti sa više aspekata: kao građanin Srbije koji podržava sve sistemske zakone koji podstiču jednu ili više privrednih grana; kao arhitekta koji je učestvovao u izradi planske i projektne dokumentacije za razvoj turističkih mesta, ali i turističkih objekata; kao korisnik turističkih usluga naše zemlje, sa ciljem da pomognem da kvalitet ponude i usluga bude bolji; na kraju, kao narodni poslanik, čija je obaveza da zakonima zaštiti domaće, ali i strane turiste od svih vidova zloupotreba i nesolidnosti, koje su, nažalost, u poslednje vreme dosta prisutne.
Ovaj zakon stvara pravni osnov za izradu celovitog programa razvoja turizma, tako što definiše sledeće faze. Fazu planiranja, izvore finansiranja, striktno određuje poslove i nadležnosti nosioca turističke ponude, određuje standarde za pružanje usluga u turizmu, štiti korisnike turističkih proizvoda i takođe štiti turističke radnike i profesiju. Kao celovit rezultat primena ovog zakona donosi turizmu kao privrednoj grani značaj koji ona može da ima, ali nažalost u ovom trenutku u Srbiji još uvek nema.
Šta je novo u ovom zakonu? Kao prvo, prostorno organizovanje turizma; definišu se turističke regije i turistička mesta kategorijama od jedan do četiri, a sve u cilju integralnog planiranja turizma. Kao drugo, definišu se podsticajne mere za razvoj turizma Srbije i iz budžeta se planiraju sredstva za izradu prostornih planova, za promociju turističkih regija, za zaštitu životne sredine, za razvoj turističke infrastrukture, za unapređenje kvaliteta turističke ponude i turističkih usluga.
Nova je, takođe, i uloga staroga TOS-a, Turističke organizacije Srbije. Ona dobija na značaju time što pojačava svoju ulogu u razvoju i promociji turističkih sadržaja i programa.
Ona koordinira učesnike u turističkoj ponudi, predlaže strategiju, učestvuje u realizaciji, inicira stvaranje jedinstvenog informativnog propagandnog sistema u zemlji i u inostranstvu. S obzirom na značaj Turističke organizacije Srbije, delimično finansiranje iz budžeta je obavezno, ali TOS će imati i sopstvene izvore finansiranja.
U sledećem, novom zakonu su kriterijumi po kojima se definišu visina boravišne takse i turistička naknada. Boravišnu taksu plaćaju lica koja koriste turističke usluge u mestu van svog boravka. Zakon takođe definiše i ko ne plaća turističku taksu, a to su deca ispod sedam godina, lica koja su upućena na banjsko lečenje, istraživači i neke slične kategorije. Turističku naknadu plaćaju lica i subjekti koji obavljaju delatnost na području turističkog mesta, poput onih koji turistima izdaju svoje objekte.
Novina u zakonu je i fond, kojim upravlja ministarstvo, a sredstva fonda koriste se, na zakonom predviđen način, za izradu strateških planova u turizmu, podsticajne mere, programe zaštite životne sredine, promociju turizma, izradu infrastrukture, rekonstrukciju postojećih turističkih kompleksa.
Zakon u posebnom segmentu definiše rad, organizovanje i kontrolu rada subjekata koji pružaju turističke usluge i u turizmu i u ugostiteljstvu.
Za turističke putne agencije zakon propisuje prostor u kome se obavlja ta delatnost i određenu kadrovsku osposobljenost zaposlenih. Agencije se razvrstavaju u kategorije. Takođe, agencije dobijaju licence na osnovu deponovanih sredstava u banci ili pak na osnovu odgovarajuće visine osiguranja. Zakon predviđa i uslove pod kojima se ta licenca može oduzeti. Ovaj zakon je možda i najvažniji u ovom segmentu, s obzirom na sva loša iskustva koja pamtimo u skorijoj ili daljoj prošlosti.
Naravno, da je ovaj zakon dobrodošao, da je bio neophodan govore i određeni statistički podaci. Ne znam koliko vam je poznato, ali je zapanjujuće da cela Srbija ima 47 hiljada ležajeva. Beograd, kao prestonica, ima ukupno oko 6.200 ležajeva. Kada kažem 6.200 ležajeva, mislim na sve kategorije, čak i najniže kategorije hotela koji imaju smeštajni kapacitet.
Još ponešto od statističkih podataka o tome kako prihoduju od turizma pojedine države u Evropi, a kako prihoduje Srbija. Navešću neke zemlje u okruženju i neke referentne zemlje, najrazvijenije evropske zemlje, koje najviše prihoduju od turizma.
Recimo, Grčka ima oko 14 miliona noćenja i godišnji prihod od 10 milijardi dolara. Mađarska ima oko 15,7 miliona gostiju i oko 3,5 milijarde dolara; Hrvatska 7,4 miliona turista i 6,7 milijardi dolara prihoda; Italija 40 miliona turista i 31 milijardu dolara godišnje.
Francuska ima 75 miliona turista, sa 37 milijardi dolara prihoda, i ona je ujedno rekorder po broju turista. Španija ima manje turista, ali je rekorder u visini prihoda od turizma; ona ima 51 milion turista, a ostvaruje prihod od 42 milijarde dolara.
Ako pričamo o Srbiji, odmah otpadaju nule, Srbija godišnje ima oko dva miliona turista, sa godišnjim prihodom od 220 miliona dolara. Da vas podsetim, kada sam pričala o prihodima za sve ove prethodne zemlje, pričala sam o milijardama dolara.
Na kraju, malo optimizma: da li zbog učešća ili uloge ove vlade, najverovatnije zbog toga, u protekloj godini u Srbiji je porastao broj turista za 10%.
Zbog svega ovoga što sam rekla, u ime stranke G17 plus želim da kažem da ćemo mi da podržimo ovaj zakon.

Kao ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda htela bih da repliciram jer su pomenuti pojedini funkcioneri, prevashodno u Vladi Srbije.
Htela bih da podsetim narodne poslanike koji diskutuju o ovoj tački van dnevnog reda, da time neće doprineti da ovaj zakon bude valjan. Želela bih da ova skupština ustanovi pravilo da kada diskutujemo o amandmanima, onda zaista o amandmanima i diskutujemo.
Takođe bih želela da kada pojedine poslaničke grupe žele da poboljšaju neki zakon to rade na način da zaista to može da rezultira poboljšanjem tog zakona, a to se, radi onih koji to ne znaju u ovoj skupštini, a i radi građana koji bi trebalo da znaju, radi tako što za svoje amandmane dođete kod predstavnika Vlade ili u poslaničke grupe koje će eventualno glasati za to i onda lobirate i obrazlažete.
Način da sa ove govornice sejete ponovo nekakve razdore na političkoj sceni i nekakav jezik besa i nezadovoljstva sigurno nije način koji će popraviti ove zakone.
U cilju dobijanja što kvalitetnijeg zakona – a zaista želim da ovaj zakon bude takav da pomogne građanima kojima je nepravedno oduzeta imovina silnim zakonima posle Drugog svetskog rata i da svi mi dođemo što pre do pravog zakona o restituciji i denacionalizaciji, a ovo je samo prvi korak ka tome – smatram da bi vaša diskusija bila plodotvorna samo ukoliko bi nas tumačenjem vaših amandmana uverila da oni vode ka nekom poboljšanju zakona, a samim tim i da bismo došli do zaista kvalitetnog zakona.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, htela bih samo par reči o amandmanu. Da li mogu samo da zamolim baš izrazite dobacivače ponekad da smirite, a ovi koji ponekad dobace, njih ne morate, samo one koji baš stalno dobacuju da malo primirimo, jer nije dobro zbog ugleda parlamenta, misliće neko da smo svi takvi.
Znači, htela bih samo da zamolim da se ova govornica stvarno koristi za analizu zakona koji je dosta važan; ovaj zakon bi trebalo da reši problem restitucije i denacionalizacije. Odlično znate koliko se stranka G17 plus zalagala da se ovaj zakon što pre stavi na dnevni red. Kao preduslov donošenja tog zakona mi danas imamo jedan vrlo važan zakon i to sam htela da vam kažem.
Dakle, to je zakon koji treba da definiše evidentiranje oduzete imovine. U tom smislu želela bih da kažem da ovaj amandman, koji sam po sebi nema nikakvog smisla, jer kaže da se briše član 11. koji zapravo predstavlja prelazne odredbe, takođe dokazuje da zapravo definisanje ovakvog amandmana najčešće služi da pojedini poslanici izađu i kažu bujicu neistina.
Onda bih samo njih pitala – kako bi to izgledalo kada bismo mi danas, da smo dobili dnevni red za sledeći Administrativni odbor, iščitali sve optužbe za sve one narodne poslanike koji su zatražili da im se primeni imunitet. Zamislite šta bi to značilo kada bismo mi sada ili kada bih ja u okviru današnjeg dnevnog reda čitala sve moguće krivične tužbe i sve moguće sudske procese za neke od naših kolega.
Ne računajte da će G17 plus tako funkcionisati, od nas računajte samo na jednu profesionalnu i kolegijalnu saradnju. Zato vas molim da ovaj amandman na član 11. ne prihvatite i da podržite ovaj zakon u celosti. Hvala.

Javila sam se za reč po Poslovniku, član 99, i zaista bih zamolila da se nekako govori u Skupštini o dnevnom redu. Ne kažem, malo sam inspirisana bila i sama da nešto zapitam. Naime, zašto se baš priča o zdravstvu i da pitam da li pojedini poslanici znaju iz čijih redova je doktor koji je svojevremeno bio suspendovan zbog zlostavljanja, ne smem ni da kažem koga.