Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, kolege i koleginice, zakon o javnim skijalištima je vrlo važan, prevashodno zbog toga što uređuje jednu oblast koja je preduslov za investiranje i ulaganje u planinski turizam. Vi znate da su naše planine izuzetno veliki turistički i sportski potencijal, naravno da za posledicu razvoja sporta ima zdraviju omladinu, zdraviju naciju, naravno, razvoj turizma podrazumeva i prihodovanje za zemlju.
Sa druge strane, treba podsetiti da je ova vlada predvidela da u narednoj godini uloži znatna sredstva u nekoliko planina, prevashodno u Staru planinu, Divčibare, Goliju, Zlatibor, Zlatar, te naravno, uložiti sredstva u neku od planina i neophodno je uraditi po odgovarajućim sistemima i zakonima.
Zato je ovaj zakon značajan i dobro došao, on jeste, činjenica stoji, dakle, stoji i čeka u Skupštini svoj red, jer su neki drugi zakoni bili prioritet, ali činjenica da danas o njemu govorimo je zapravo i uverenje ove vlade da planira, zaista, ta sredstva koja je odvojila za razvoj planina i planinskog turizma i da što pre aktivira.
Činjenica je takođe da svaki zakon počinje definisanjem određenih pojmova, a ovde ima nekih zloupotreba, nedoumica, pa i raznorazne dileme koje su stizale od mnogobrojnih novinara koji, kada su iščitali ovaj zakon, zvali mnoge poslanike, verovatno neke od vas, pa i mene, ali ovaj zakon je počeo definisanjem pojmova po ugledu na sve svetske zakone koji regulišu sličnu oblast.
Mislim da je ovaj zakon najsličniji sa zakonodavstvom nekih alpskih zemalja i nekih drugih evropskih zemalja, takođe nas je i Ministarstvo uverilo da ima neke značajne sličnosti sa zakonom SAD-a, te naravno počinjemo sa definisanjem pojmova. Mislim da ne bi moglo da dođe ni do kakvih ulaganja, prevashodno, stranih ulagača ukoliko se naše zakonodavstvo ne bi usaglasilo sa njihovim zakonima. Do sada smo imali značajne prepreke da stranci ulože i imaju interes, prepoznaju potencijal naše zemlje u ovoj oblasti, ali dok vi nemate uređen zakon naravno da sredstva nisu bezbedna.
Sa druge strane, Vlada je kroz neke početne članove ovog zakona, a takođe i kroz naknadno usvojene amandmane definisala i javni interes skijališta, skijaških centara, prevashodno da bi obezbedila mogućnost gradnje i da bi efikasno sprovela realizaciju prostornih planova i realizaciju planske dokumentacije na određenim skijalištima, a takođe i da bi obezbedila pravila upravljanja skijaškim centrima.
U delu zakona koji se odnosi na uređenje, obezbeđivanje i korišćenje i bezbednost staza i skijališta definišu se pravila po kojima se ta skijališta, skijaški centri grade, pravila po kojima se održavaju i koriste, a svi smo, nažalost, svedoci mnogobrojnih nesreća koje su ponekada imale svoj tragični kraj, pa mislim da je segment zakona koji se odnosi na bezbednost korisnika skijaških centara, tako i ljudi koji tamo rade i najveća vrednost po meni ovog zakona.
Takođe je u jednom svom segmentu zakon definisao kako treba da izgledaju skijaške staze, definisao je njihove dimenzije, njihove nagibe, širine, udaljenost od nebezbednih mesta. Takođe kako treba da izgledaju u pogledu same bezbednosti trase, koliko bi trebalo da budu lišene opasnih rupa ili nekih kamenitih područja. Nije takođe dozvoljeno na skijaškim stazama, uz skijaške staze i na samim stazama postavljati bilo kakve reklame, dozvoljeno je, i samo, isključivo postavljati obeležavajuća sredstva, odnosno sredstva signalizacije.
Takođe, zakon jasno kaže u kojim se uslovima skijaška staza može koristiti, naravno da postoji propisana minimalna količina snega i da svaka druga, odnosno da je svaki drugi uslov za svakog skijaša nebezbedan.
Noćno skijanje podrazumeva propisano osvetljenu stazu, opet sve u skladu sa pravilima bezbednog skijanja. Staze za takmičenje imaju svoja posebna pravila, one se grade, održavaju po međunarodnim standardima, ali moram reći da su i naši standardi dobri, moraju biti urađene i po međunarodnim i po nacionalnim standardima. Tako izgrađene staze se potom klasifikuju i osim klasifikacije, propisno obeležavaju.
Mislim da velika većina građana zna, i ne samo skijaši, da su staze prema svojoj težini klasifikovane u zelenu, kao najjednostavniju za skijaše početnike, pa potom plavu, crvenu i crnu i naravno da je neophodno vrlo jasno obeležiti svaku stazu, jer naravno da skijaš samo prema svojoj mogućnosti treba da je koristi. Sve te oznake treba da su iznad visine snega.
Segment zakona koji se odnosi na održavanje skijaških centara govori o tome kako skijaški centri treba da kontrolišu i održavaju staze, ali zapravo i sve prateće sadržaje centara u vreme sezone.
Podsećam da sezona može biti ne samo zimska, naravno da su zimski centri prioritetni, ali dobro je ukoliko se ti centri koriste i u letnjoj sezoni i između te dve sezone.
Skijaški centar brine o tome kako se održavaju žičare. Žičare su prevozna sredstva bez kojih skijaški centri ne bi mogli da funkcionišu. Zato je vrlo bitno da se održavanje ski-liftova i žičara definiše kroz pravila rada skijaških centara.
Sredstva prevoza na skijalištima mogu biti i neka druga, ne samo ski-liftovi i žičare, ali motorna vozila i sredstva prevoza na samim stazama mogu biti samo i isključivo službena.
Naravno da se i ta službena vozila moraju kretati po određenim pravilima. To jasno stoji u zakonu. Postoji definisano ne samo vreme, nego i način kako se ta sredstva koriste. Kad kažem vreme, znači vreme kada ta sredstva mogu izaći na stazu. Naravno, to nije vreme kada su skijaši na stazi.
Takođe, na samim stazama jeste dozvoljeno korišćenje motornih sanki, ali motorne sanke se koriste samo na stazama koje su jasno definisane da su dozvoljene za njih, a moraju biti i vrlo jasno obeležene.
Takođe, u zakonu stoji i kojom se brzinom mogu kretati te sanke, ali to su sve detalji kojima ne treba zamarati ni vas ni gledaoce.
Skijaški centri mogu se organizovati samo u odgovarajućim vremenskim uslovima, ali su zato obavezni skijaški centri da u uslovima nevremena propišu i zabrane rad žičara i ski-liftova.
Takođe, segmentom zakona o sistemu rada skijaških centara je definisano i koje sve službe mora da ima jedan skijaški centar. To su, osim službe održavanja, takođe i služba spasavanja, služba prve pomoći, služba koja će obezbediti blagovremeni prevoz, transport, ne daj bože povređenog lica, kao i služba koja prati vremenske prilike.
Skijaški centri donose planove rada po sezonama, takođe i definišu pravila korišćenja svih kako objekata tako i delova transporta
skijaških centara.
Skijaški centri moraju da imaju odgovarajući broj mašina za održavanje staze, za informisanje skijaša na stazi, odnosno moraju da imaju propisani broj razglasnih uređaja, a moraju da budu i propisno obeleženi signalizacijom.
Zakon, kao što sam na početku i rekla, prioritetno brine o bezbednosti svih korisnika skijališta. Mislim da je to, sa mog stanovišta, najveća vrednost ovog zakona. On je svojim najvećim delom time i sadržan. Mislim da se najveći broj članova ovog zakona na to i odnosi i čini mi se da bi zbog toga posebno trebalo pohvaliti, a samim tim i podržati ovaj zakon.
Takođe, ono što svaki zakon, pa i ovaj zakon ima za cilj, to je razvoj određenog segmenta društva. U ovom zakonu prepoznajemo budućnost nekih novih savremenih srpskih skijališta, prepoznajemo neke nove savremene srpske ski-centre, ali ne samo ski-centre, to su zimski, ali ponekada i letnji planinski centri.
Naravno da razvoj tih centara podrazumeva nova ulaganja prvo države. Onog momenta kada se okuraži država da uloži u ovakve centre, naravno da će doći i domaći i strani investitori.
Iz ulaganja u ove centre sledi i sve ostalo: nova radna mesta, prihodi od turizma, zdrava omladina, sport.
Kada obezbedimo međunarodno priznate i izgrađene skijaške centre, mi ćemo biti i zemlja koja će se moći kvalifikovati i za organizaciju nekih međunarodnih takmičenja.
Zbog svega ovoga, u ime stranke G17 plus pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.

Poštovani predsedavajući, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo, javljam se po osnovu replike, s obzirom da je stranka G17 plus bila pomenuta u izlaganju poslednjeg govornika na kraju jučerašnjeg zasedanja, ne toliko da bih se osvrnula na tu repliku, nego prosto da obrazložim stavove stranke G17 plus, koji su, čini mi se, izuzetno pogrešno protumačeni u odnosu na zakon koji je danas na dnevnom redu.
Stranka G17 plus je izuzetno mnogo radila i pokušava da da svoj maksimalni doprinos kako bi ovaj zakon izgledao što bolje i u praksi bio što primenjiviji. Zadovoljstvo mi je što predstavnici Ministarstva potvrdno klimaju glavom. To je neka potvrda i pohvala za sve ono što smo radili.
Naš odnos prema ovom zakonu prošao je kroz više faza. Kada smo ušli u ovu skupštinu, nekoliko nas koji se bavimo ovim poslom, znači gradnjom i imovinom u procesu izgradnje, pokušali smo da damo svoj predlog izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji.
Onog trenutka kada je ovaj zakon bio u proceduri takođe smo kroz svoje učestvovanje u izradi amandmana pokušali javnosti da predstavimo jedan zakon koji će biti primenljiv i koji će podsticati što kvalitetniju i bržu gradnju.
Utoliko je broj amandmana koje je stranka G17 plus dala na ovaj zakon možda, s obzirom da smo deo koalicije, po nečijim kriterijumima veliki.
Ali, s obzirom da je Zakon o planiranju i izgradnji materija koja obuhvata nekoliko oblasti, 17 amandmana, koliko je dala poslanička grupa G17 plus, i nije neki broj amandmana koji bi opozicija mogla da uzme kao razlog za primedbu da je koalicioni partner stranka G17 plus u Vladi zapravo nesaglasna sa predloženim zakonom.
Kroz saradnju sa Ministarstvom nekoliko nama vrlo bitnih amandmana je prihvaćeno i postali su sastavni deo ovog zakona. Nekoliko amandmana koji su potpuno suprotni stavovima stranke G17 plus nije prihvaćeno.
Neke naše amandmane na članove za koje smatramo da su poboljšani na neki drugi način, kroz prihvatanje nekih drugih amandmana, mi smo povukli, ali smo zbog toga ostavili i nekoliko amandmana koji se potpuno razlikuju od nekih predloženih rešenja.
Zapravo, radi se o dva ili tri različita koncepta Zakona o planiranju i izgradnji; to smo ostavili i pokušaćemo da kroz njihovo obrazlaganje ovde u Skupštini izlobiramo svoje kolege narodne poslanike da za njih glasaju.
Još jednom podvlačim, stranka G17 plus je za nekoliko izmena ovog zakona izuzetno zainteresovana i podržaće ih, ali ćemo na današnjoj sednici pokušati neke od ovih amandmana da obrazložimo i, naravno, da zamolimo kolege poslanike da razmotre naše predloge i da glasaju u danu za glasanje za naše amandmane. Hvala vam.

Dame i gospodo, uverena sam da svi narodni poslanici imaju istovetan stav kada razmišljamo o tome kako urediti ovaj zakon. Sigurno da je prvi i osnovni kriterijum profesionalizam.
Takođe moramo da priznamo da je možda prethodni zakon iz 2003. godine, koji je uredio ovu materiju kroz Inženjersku komoru, kroz instituciju licenci za ovlašćene inženjere, zapravo iskoraknuo prema Evropi.
Podsećam da skoro sve evropske zemlje imaju svoje inženjerske komore i sve uređene evropske zemlje imaju inženjerske komore gde su članovi isključivo inženjeri sa licencom.
Zakon iz 2003. godine možda jeste bio preambiciozan i možda je prenaglo uredio ovu materiju, nesvestan situacije u unutrašnjosti.
Saglasna sam kako sa izlaganjem i stavovima kolege prethodnika, tako i sa nekim amandmanima koji možda tu materiju analiziraju svesni situacije na terenu i malog broja inženjera sa licencom u unutrašnjosti.
U tom smislu mislim da prethodni zakon iz 2003. godine jeste možda bio malo nerealan, da je kroz prelazne odredbe trebalo da koriguje zakon kroz realnost, ali želim takođe da napomenem da je predloženim izmenama, gde je predloženo da građevinski inženjeri koji rade izvođenje radova u određenim kategorijama objekata, za objekte manjih investicionih vrednosti, manje investicione intervencije, mogu biti inženjeri sa dve godine fakulteta, napravljena diskriminacija u odnosu na ostale inženjere.
Tu imamo elektro i mašinske inženjere, koji bi takođe u istoj kategoriji objekata trebalo da budu u prilici da mogu da vrše nadzor pri izvođenju radova i ne bi trebalo da se izmene zakona odnose samo na kategoriju građevinskih inženjera.
Plediram da budemo svesni činjenice da ova zemlja mora da krene u pravcu profesionalizma i zakon koji smo doneli 2003. godine ne bi trebalo da vraćamo sada unazad, nego da se kroz određene prelazne odredbe, kroz određena uputstva u okviru postojećeg zakona ili eventualno u okviru ovih izmena zakona realno sagledaju mogućnosti.
Činjenica je da zloupotreba licenci ima, ali moram da vam kažem da me nikada niko u ove tri godine, koliko imam licencu, nije zamolio da svoju licencu stavim nekom na upotrebu.
Zloupotreba licenci može biti i onda kada odredimo da inženjeri sa ovlašćenjima, ranija kategorija pre ovih licenci, ljudi koji su ranije imali srednju školu i mogli da vrše nadzor i da nešto potpisuju kao projektanti i tada je bilo zloupotreba.
Verujte da ljudi koji su skloni zloupotrebama nisu samo u kategoriji inženjera, znači i tada je bilo ustupanja svojih ovlašćenja. Mislimo svi potpuno isto i idemo svi putem profesionalizma, da se što više profesionalaca zapravo svojom licencom bori za afirmaciju naše profesije.

Zaista bih se trudila da izbegnem polemiku, makar o ovako važnom zakonu. Želim da pričam o ovom zakonu profesionalno, ali eto, šta da radim kad sam prosto primorana da neke stavove prvo stranke, pa onda i profesije probam da rastumačim. Najmanje je potrebno sada pominjati predsednika stranke G17 plus i uvlačiti ga u ovakav zakon, i to tako neosnovanim optužbama, a mislim da nema nikakvog smisla ulaziti u nekakvu analizu i odbranu te vaše primedbe. Izašla sam da bih odbranila stav profesionalnih prema ovom amandmanu i ovom članu zakona.
Činjenica je da zloupotreba u našoj profesiji ima. Činjenica je da korupcije ima. Činjenica je... Zaista pokušavam da sebi pripišem autorstvo nad imenom - urbanistička mafija. Činjenica je da toga ima. Takođe, odgovornost prema licenci i odgovornost prema zloupotrebi licence, čini mi se da je ovim zakonom naglašeno korisna.
Znate da ukoliko bi se neko ko poseduje licencu oglušio o svoja prava na ovakav način kako je izrekao moj prethodnik, ili kako smo čuli u jučerašnjoj i današnjoj diskusiji, jedini način da ga kaznite je time što mu ili privremeno oduzmete licencu ili što je on baš taj koji odgovara prema odgovarajućem telu inženjerske komore.
Zloupotrebe, mogućnost nadziđivanja, mito prema inspektorima, to je nešto što postoji potpuno nezavisno od posedovanja licence. Naprotiv, ti sitni mali činovnici koji su u prilici da utiču nekad na to šta će odlučiti neko sa licencom zapravo su možda ponekad i dodatno u prilici da biraju da li će postupiti po zakonu, po parama koje dobiju od jednog ili drugog investitora, ali ako je neko sklon korupciji, on može da ima licencu ili ne mora da ima licencu, to jedno sa drugim nema nikakve veze.
Znači, zaista vas molim, kada analizirate ove zakone, da ih analizirate u duhu prakse, u svetlu onoga što se realno dešava. Ne možemo mi favorizovati... I, neka mi objasni neko zašto je više sklon korupciji inženjer koji ima licencu od onoga koji nema. Vi znate da postoji čitava kategorija, možda čak više ima inženjera koji imaju licencu nego onih drugih i ne postoji nikakva razlika između njihovih moralnih kvaliteta po osnovu posedovanja licence.
Zaista želim da ovaj zakon analiziramo sa realnim potrebama imanja ili nemanja licenci, davanja licenci nekome ko ima srednju, višu ili završen fakultet.
Dajte da polemišemo o realnim činjenicama, a ne da širimo temu na prostor korupcije, gde smo svi potpuno saglasni – znači, iskoreniti korupciju. Da li ima većeg borca u oblasti urbanizma i graditeljstva od mene? Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo, da kažem nešto o amandmanu na član 48. Taj član se odnosi na novi ciklus prijavljivanja u procesu legalizacije. Ovim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, baš ovim članom je predviđeno da se odobri period od tri meseca posle usvajanja ovog zakona, kao period kada građani koji su gradili bez odgovarajuće dozvole za gradnju, odnosno građevinske dozvole, pošto se odnosi na period pre 2003. godine, mogu da se prijave.
Zakonodavac je uvažio iskustvo iz prakse po kome je veliki broj građana bio u situaciji da, živeći u inostranstvu, nema saznanja da proces prijavljivanja za legalizaciju postoji ili je pak iz nekih drugih imovinsko-pravnih razloga bio onemogućen da izvrši prijavljivanje za dobijanje dozvole za gradnju po tom novom zakonu, ili su postojali slučajevi kada je neko zbog odsustva, boravka u bolnici bio onemogućen da iskoristi svoje pravo po zakonu iz 2003. godine.
Šta to znači? To znači da je predlagač ovog zakona uvažavajući praksu stvorio mogućnost u ovom zakonu tom broju građana da se prijave, ali samo za objekte koji su građeni bez odgovarajuće građevinske dozvole do 2003. godine, odnosno do stupanja na snagu zakona iz 2003. godine. Formalno-pravno i moralno, profesionalno, možda su za to postojali razlozi.
Mi smo podneli amandman, a komentarišući amandman kolege koji je podneo amandman na član 48. zakona želeli smo da istaknemo da je praksa pokazala da je otvaranje novog ciklusa za prijavljivanje u procesu legalizacije zapravo novi signal onima koji najlakše i najbolje znaju da zloupotrebe zakon koji omogućava prijavljivanje za legalizaciju. I do 2003. godine i u postupku legalizacije po zakonu iz 2003. godine najviše koristi su imali baš ljudi koji su bez odgovarajućih dozvola gradili za tržište; koristeći priliku da se ti objekti legalizuju po postupku legalizacije oni su ostvarili enormnu korist.
Sa druge strane, taj zakon iz 2003. godine u ovom svom segmentu ima drugu nelogičnost. Zapravo, stranka G17 plus je želela da se taj segment promeni i u tom pravcu je možda trebalo iskoraknuti. Zakon iz 2003. godine je predvideo da prijavljivanje u procesu legalizacije vrši vlasnik nekretnine, a ne graditelj. Zapravo, prekršaj je radio izvođač radova, investitor, svi ti u nizu su, koristeći se nesolidnim postupkom, nezakonitim postupkom, ostvarili nematerijalnu korist, a na udar zakona su došli ljudi koji su iz neznanja, obmanuti, kupili nekretninu. Zapravo su oni bili ti koji su morali da se prijavljuju za legalizaciju i oni da plaćaju te nadoknade.
Šta se dešavalo u praksi? Jasno je da kupac nekretnine mora da bude dovoljno solidan da u postupku kupovine konsultuje profesionalca, proveri status nekretnine, da li ono što kupuje ima odgovarajuću građevinsku i upotrebnu dozvolu. Takođe znate da je veliki broj kupaca relativno neuk, da je u velikom broju slučajeva kupcima nekretnine izvođač radova stavljao na uvid izvod iz plana, stavljao na uvid građevinsku dozvolu. U krajnjoj liniji, kada kupujete nekretninu na osnovu građevinske dozvole vi ne znate da li će graditelj nadzidati svoju nekretninu i trospratnicu pretvoriti u četvorospratnicu i taj objekat samim tim učiniti nelegalnim.
Bojim se da ćemo otvaranjem novog postupka za prijavljivanje u procesu legalizacije dati signal baš onima koji najbolje znaju da zloupotrebe ovakve rupe u zakonu, daćemo signal tim istim nesolidnim graditeljima i investitorima da to što su radili do 2003. godine sada mogu da zloupotrebama, lažnim svedočenjima ponovo ostvare kao sopstvenu korist.
Znam da ne možemo zakon pisati po meri nesolidnih, ali s obzirom da je već ovaj zakon u članu 48. išao prema praksi i prema slučajevima koje sam pominjala na početku svog izlaganja, mislim da je ovaj član trebalo da uzme u obzir sve što sam sada kazala i da se još mnogo više koriguje u tom pravcu da zaštitimo od zloupotreba baš onih koji najmanje treba da se okoriste u procesu legalizacije.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, prvo o kvalitetu diskusije svedoči i način uvažavanja poslanika, kada poslanik ne pusti damu u prolazu da prođe, to govori u stvari o svemu ostalom.
Izašla sam na osnovu replike. Par reči samo o ulozi stranke G17 plus u gradskoj vladi: član sam gradskog veća, zadužena za resor urbanizma; o tome kako stranka G17 plus vidi svoju ulogu u gradskoj vladi mislim da nije potrebno mnogo da pričam, pomalo je čak i nepristojno da se sada sami hvalimo i da pričamo o sebi pozitivno.
Neću to ni činiti. Mislim da o tome kako se ja lično i stranka odnosimo prema gradu najbolje svedoče sami narodni poslanici koji se u nemalom broju slučajeva obraćaju meni za savet i profesionalnu pomoć u oblasti urbanizma u Beogradu.
Drago mi je da neki od vas baš iz poslaničke grupe koja je sa ove govornice izrekla primedbe na moj račun i na račun stranke i način kako mi funkcionišemo u oblasti urbanizma u gradu ovo potvrđuju.
Mesec dana pošto sam postala član gradskog veća, od gospodina Krasića, pa nadalje, jako mnogo poslanika iz redova njegove stranke se obratilo za profesionalnu pomoć, a posebno želim da istaknem nikada za zloupotrebu bilo kakve moje pozicije; zadovoljstvo mi je da kažem da nema narodnog poslanika kome nisam pomogla.
Ne radi se o tome što su to narodni poslanici, moja kancelarija je izuzetno otvorena prema svim građanima. Moja kancelarija ima dva tima koja prate rad mene kao člana gradskog veća: jedan tim je tim pravnika koji se bave imovinom, drugi tim je tim urbanista i arhitekata koji se bave tom problematikom.
To su ljudi koji u popodnevnim satima dva puta nedeljno po nekoliko sati sede i predmete svih građana analiziraju potpuno besplatno, sa puno entuzijazma.
Mislim da smo davno prestali da brojimo, radi se o nekoliko stotina pisama koja su ta dva tima obradila, a ja naravno posle toga profesionalno izanalizirala i potpisala i pomogli smo građanima.
Ima jako puno zloupotreba u ovoj oblasti. Jeste oblast urbanizma oblast u kojoj ima mafije, pojedinačnih interesa, bogaćenja.
Želim da vam kažem da su pomaci, s obzirom na duboko iskvareno društvo u kome živimo, znači decenijama se gomilala zloupotreba u ovoj oblasti, teški.
Svoju ulogu u oblasti urbanizma vidim tako da pomerim u pozitivnom pravcu promile. Biću zadovoljna ukoliko se moj rezultat bude merio promilima. Odavno sam prestala da verujem da mogu procentima da pomognem.
Zaista vas molim da moju poziciju ojačavate, a ne slabite.
Ako vi meni, koja sam izraziti borac za ispravnost, ispravnu proceduru, dokazani borac protiv korupcije, radi neke lične, dnevne sopstvene promocije iznosite neistine sa ove govornice, onda mislim da ovo društvo nikada neće iskoraknuti u pozitivnom pravcu.
Sve pozitivno što bilo ko od vas sa ove govornice izgovori imaće moju apsolutnu i potpunu podršku. Potpuno mi je svejedno iz kojih redova dolazi govornik koji se bori za pravdu, koji se bori za popravak u ovom društvu. Zaista sam više puta sa ove govornice čula potpuno ispravne diskusije poslanika iz opozicije, u ovom slučaju Srpske radikalne stranke, pošto se o njoj radi.
(Predsedavajući: Vreme.)
Stvarno sam srcem bila za to da pomognem za onu nepravdu na koju ste mi ukazali. Odlično znate koliko sam na vaše signale neke stvari popravila.
Zato vas molim da kada govorite narodu, građanima sa ove govornice dokažete da znate da smo svi zajedno, nas 250 ovde, na istom zadatku pozitivnog pomeranja. Ne možete sve stavljati u isti koš, jer kada stalno dajete primedbe na ljude, bez kriterijuma, građani vas prepoznaju kao ljude koji zaista nemaju svoj lični dignitet i svoj lični kriterijum. Hvala vam.

Zahvaljujem svakome ko mi da priliku da sa ove govornice ponešto ispričam o Inženjerskoj komori. Inženjerska komora je formirana na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji iz 2003. godine. Formirala je jedna mala interesna grupa inženjera zarad svojih sopstvenih interesa i radi sticanja lične finansijske koristi.
Inženjerska komora Srbije je u svom poslovanju, od formiranja Komore do ulaska ovog saziva Skupštine, funkcionisala tako što su se na račun sticala sredstva svih nas inženjera sa licencom. Moram da kažem i vama, drage kolege narodni poslanici, a i građanima, da se radilo o milionima evra koji su bili na računu. Takođe moram da vam kažem da su se ta sredstva trošila isključivo na honorare ljudi koji su vodili Inženjersku komoru, znači to je postupak koji je trajao do trenutka dolaska ovog saziva parlamenta.
Prevashodno bih htela da se zahvalim predsedniku Odbora gospodinu Radojku Obradoviću, koji je pokrenuo inicijativu i u dva navrata tražio finansijski izveštaj Komore. Svi narodni poslanici koji su učestvovali u radu tog odbora, pa i ja, maksimalno smo podržali tu inicijativu i posle toga krenuli u borbu protiv nepravde koja je postojala u tom trenutku u Inženjerskoj komori.
Moram da vam kažem, a mislila sam da neki od vas to znaju, ne znam da li iz neobaveštenosti ili zluradosti prećutkujete da je apsolutno jedini principijelni borac do kraja u borbi protiv takve korupcije bila moja malenkost. Zbog toga sam imala možda i lično dosta neprijatnosti, ali moram da kažem da sam taj postupak i taj proces borbe sa takvom Inženjerskom komorom iznela na svojim plećima do kraja.
Na moju inicijativu i uz pomoć velikog broja inženjera koji su mislili kao ja, ali koji su iz ovog ili onog razloga bili negde iza leđa i nisu izlazili u prvi plan, uspeli smo da organizujemo vanrednu skupštinu, da smenimo rukovodstvo Komore. Ali, naravno, znate da je jednom utemeljen sistem mnogo teško u potpunosti promeniti.
Na čelo te skupštine je stao častan kolega arhitekta Branislav Mitrović. Čini mi se da njegova uloga nešto značajno menja rad te skupštine, ali, moram da podvučem, kada su u pitanju svi oni kadrovi koji su, po osnovu zakona, zatečeni tu, i dalje većina njih sedi u Komori. Želim da pomenem da je gospodin Rade Obradović ponovo inicirao proveru rada i poslovanja te iste Inženjerske komore. U svemu tome imamo jako veliku podršku resornog ministarstva.
Takođe, želim da napomenem da se ponovo u prvoj liniji fronta nalazi moja malenkost. Znači, najmanje je istina spomenuti mene kao nekoga ko štiti rad Komore.
Sa ove govornice vrlo odgovorno ponavljam, a rekla sam i u svom izlaganju, nadam se da su kolege koje dobro slušaju moje izlaganje zapamtile da sam ponovo skrenula pažnju da se na računu Inženjerske komore nalazi preko dva miliona evra, da se ta sredstva nenamenski troše. Ne postoji nikakva realna namena zacrtana, eventualno nekom promocijom bilo struke, bilo izradom neke biblioteke, bilo stvaranjem fonda knjiga, bilo stvaranjem onih ili onih investicija.
(Predsedavajući: Vreme.)
Evo, završavam rečenicom: boriću se, naravno nemam nikakvu moć, već svojim preporukama, da se ta sredstva upotrebe tako što će Inženjerska komora angažovati mlade stručnjake, da Komora finansira izradu projekata, prvo, u sanaciji svih klizišta, a zatim u izradi projekata svih rekonstrukcija i adaptacija napuštenih objekata na lokalu, da li su to domovi kulture, sportski tereni, sportska igrališta, sportske hale.
To je, znači, naša inicijativa. Nisam zadovoljna radom Komore, nikada je nisam štitila, ovakva komora ne radi dobro i Branka Bošnjak će se zalagati da se njen rad popravi. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, samo bih ukratko rekla da se ovaj amandman suštinski odnosi na izmene člana 27, stav 1.
Obzirom da je zakonom već predviđeno koja i kakva preduzeća izrađuju plansku dokumentaciju, mislimo da je ova izmena bila dobra. Znači, da se postupi po predlogu amandmana, obzirom da je to samo usklađivanje sa postojećim zakonom. Hvala.

Evo još par reči vezano za ovaj naš amandman.
Mi mislimo da se predloženim izmenama postojećeg zakona uvodi parcelacija u procesu izrade planske dokumentacije. Mislimo da je to nešto što nije dobro.
Znači, ukidanje plana parcelacije, kao sastavnog dela urbanističkog plana, imalo je za cilj stvaranje uslova za efikasnije planiranje, pa mislimo da ukoliko bi se parcelacija vratila u proces izrade planske dokumentacije, da će to samo usporiti izradu. Suštinski, ne mislimo da je to nešto sporno i loše. Obzirom na potrebu efikasnijeg donošenja planova, mislili smo da ovaj amandman donosi efikasnost izrade planskih akata.

Ne javljam se po amandmanu, nego želim da kažem da na član 17. postoje dva amandmana.

Znači, dva amandmana na 17. Da li su prihvaćena oba?

Znači, na član 17. ima amandmana na prvi i na drugi stav. Dobro, samo formalno da znamo. Prihvaćeni su i jedan i drugi amandman.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, svaki inženjer, pa i ja, kao arhitekta, naravno da svoju posebnu poslaničku ulogu vidimo u izradi, ispravkama i donošenju ovakvog zakona. Naravno da smo se u proces rada na ovom zakonu uključili na nama najintenzivniji mogući način. U tom smislu bih želela da kažem nekoliko činjenica o ulozi stranke G17 plus u nastanku ovog zakona.
Kada smo pre nešto više od dve godine ušli u ovu skupštinu, mi poslanici stranke G17 plus, kroz resorni odbor, poimence želim da pomenem gospodina Milankova i sebe, kao i gospodina Homana, inicirali smo postupak izmene i donošenja novog zakona o planiranju i izgradnji.
Na našu inicijativu, kroz resorni odbor, formirana je jedna interstranačka grupa, telo koje je pri Ministarstvu za kapitalne investicije učestvovalo u prvoj fazi i sagledavanju nedostataka postojećeg zakona, u tom trenutku zakona koji je donet 2003. godine, te smo ne samo sa predstavnicima parlamenta, nego i sa najistaknutijim stručnjacima, kako stranke G17 plus, tako i vanstranačkim ličnostima, pokušali da damo svoj doprinos kako bi ovaj zakon bio što funkcionalniji.
Na moju veliku žalost, to radno telo je imalo svega nekoliko sastanaka. Mislim da je posle Ministarstvo samo nastavilo izradu ovog predloga zakona. Mislim da bi možda bilo dobro da je to radno telo u kontinuitetu, zajedno sa Ministarstvom, nastavilo i radilo. Mislim da bi ove primedbe koje stranka G17 plus danas ima možda bile i otklonjene.
U svakom slučaju, želim da pohvalim donošenje ovog zakona. Slažem se sa gospodinom ministrom da je možda on malo zakasnio. Utoliko mislim da je, s obzirom da smo ga dugo čekali, možda trebalo da bude u međuvremenu nešto dorađen i korigovan.
Ono što ovom zakonu nedostaje, a radno telo je predlagalo, to je što se nedovoljno bavio problemom statusa zemljišta i problemom imovine. Najbolje znate da je u postupku gradnje baš to ono što najviše nedostaje ovoj zemlji i to je ono što nas sputava u nešto masovnijoj gradnji. Nažalost, moramo priznati, to je ono što najčešće ograničava bilo domaće, bilo strane investitore da investiraju svoja sredstva u gradnju.
Koliko je bitna gradnja, to ne treba ponavljati. Svima nam je interes da ciklus novog građenja otvorimo. Znamo koliko to privrednih grana povlači za sobom. Takođe znamo koliko je to novih radnih mesta u najmanje 20 oblasti proizvodnje.
Na početku ću da kažem nešto što smatram pozitivnim u ovom zakonu. Mislim da je ovaj zakon realno sagledao rokove u procesu donošenja planske dokumentacije. To je ono što nam je do sada trebalo i zbog čega smo do sada čekali nedostajuće planove, kako bismo bili u mogućnosti da podnosimo zahteve i odobrenja za gradnju.
Mislim da je kroz ovaj zakon ispravljena uloga Agencije za prostorno planiranje. Mislim da joj je dat odgovarajući značaj i da je, kao najvažnija planerska kuća, sada dobila na značaju. Mislim da će to podstaći sve ono što iz toga sledi.
Mislim da je afirmacija uglednih stručnjaka i profesije pri formiranju planskih komisija ono što štiti struku i s obzirom da stranka G17 plus prevashodno favorizuje profesionalnost, mislim da je to jedna od najvažnijih uloga ovoga zakona. Sa druge strane, pobrojaću i primedbe na ovaj zakon; mislim da je u jednom segmentu on zapravo uradio i suprotno.
Takođe, želim da pohvalim što realno vrednuje mogućnosti građana u procesu legalizacije. Vi znate da smo se u stranci G17 plus, ja posebno, zalagali za realan postupak legalizacije. Postupak legalizacije je zapravo, ukratko rečeno, abolicija svih onih koji su bespravno gradili, ali prethodni zakon je pravedno sagledao da su u 90-tim godinama građani bili u nemogućnosti da po uzoru na svoje roditelje stiču nekretnine, bilo što će dobijati u svojim preduzećima nekretnine ili će imati mogućnosti podizanja odgovarajućih kredita. Zbog nepravde koja je načinjena generaciji koja u to vreme trebalo da se kući, prethodni zakon je pravedno razmišljao o tome da abolira sve one koji su svojim sredstvima mukotrpno gradili i mislim da u tom smislu nismo imali nikakvih dilema.
Mislim da je ovo ministarstvo realno i ispravno sagledalo da je segment legalizacije u prethodnom zakonu manjkav u sferi rokova. To je zapravo bila prva primedba i prvi predlog koji je stranka G17 plus podnela u trenutku kada je ušla u ovu skupštinu. Ovim zakonom se to koriguje.
Nažalost, kada o njemu govorimo sa dve godine zakašnjenja, malo smo obesmislili sve te rokove, ali činjenica da je prethodni zakon, trenutno važeći zakon, propisao nerealan rok prijavljivanja i, što je još gore, nerealan rok obrade uprave tih zahteva, dovela nas je sada u situaciju da možemo da kažemo da je pre tri godine neka legalizacije započeta, a mislim da se nažalost jako malo odmaklo u tom postupku.
Mislim da nije zgoreg pomenuti još nekoliko pozitivnih stvari. Osim što zakon daje mogućnost ispravke nekakvih nepravdi u prethodnom postupku kroz donošenje podzakonskih akata, mene ohrabruje obećanje predstavnika ministarstava sa kojima smo sarađivali u ovih nekoliko godina da će zapravo te ispravke sada i uslediti.
Da bismo sproveli najpozitivnije iz prethodnog zakona, da bismo one segmente koje ovaj zakon predlaže i koriguje sproveli u delo, mislim da nam najviše nedostaju podzakonska akta. Da podsetim samo koliko je bila besmislena uredba i poslovnik koji je definisao kako će se primenjivati postupak legalizacije. Da podsetim na tragičan obim dokumentacije koju su zahtevali organi lokalne uprave tako što su primenjivali postupak u procesu primene Zakona o legalizaciji.
Naravno, znamo, i ministar je danas pomenuo, koliko je bilo nemoguće, a u krajnjoj liniji koliko je bilo skupo izraditi maltene nove građevinske projekte, sa segmentima statike, instalacijama vodovoda, elektrike, za objekte koji su građeni pre 20 i 30 godina. Utoliko nestrpljivo očekujemo taj novi podzakonski akt koji bi trebalo da usledi posle donošenja ovog zakona.
Prvo bih, radi poštovanja svoje sopstvene profesije, radi poštovanja javnosti, istakla neke elemente koje smatram negativnim u ovom zakonu.
Naravno da ćemo mi kroz amandmane, a u danu za glasanje i kroz lobiranje svojih kolega narodnih poslanika, pokušati da te delove na koje ću sada ukazati popravimo.
U uvodnom izlaganju sam rekla, i to smatram najvećim nedostatkom ovog zakona, da se predlog izmene zakona nije dovoljno bavio imovinom. Mislim da je status zemljišta nešto što će nas i dalje sprečavati da mnogo više gradimo i da treba što hitnije da pristupimo izradi jednog sveobuhvatnog zakona.
Takođe zameramo što je uloga Komore ostala ovakva kakva jeste. Odlično znate da sam u trenutku kada sam postala narodni poslanik krenula u borbu za afirmaciju ugleda tog udruženja. Nažalost, u trenutku kada smo ušli u Skupštinu pri zahtevu da dobijemo izveštaj iz Komore naš resorni odbor je dobio informaciju o tome kako su se sticala i trošila sredstva svih inženjera Srbije.
Znamo da su isti ljudi u tom trenutku vodili Komoru, bili predsednici, direktori i jedini koji su zapravo isplaćivani po osnovu honorara za, moram priznati, besmisleno jednostavne, ali nažalost vrlo skupe projekte.
Uz mukotrpnu borbu i uz aktiviranje cele struke, onoliko koliko je stranka G17 plus mogla to da uradi, a moram da priznam sa značajnim rezultatima, mi smo tu komoru uspeli da dovedemo do Skupštine, iako je po statutu to bila obaveza, ali niko o tome nije razmišljao. Komora je doživela neko svoje presvlačenje, došli su neki novi ljudi, ali stranka G17 plus nemoćna je da kontroliše novo rukovodstvo.
Naše saznanje je, mene kao arhitekte, kao inženjera sa licencom, da i dalje u toj komori postoje značajna sredstva, i dalje se za afirmaciju struke kroz Komoru nije uradilo ništa. Takođe mislim da je sve što Komora može da pruži dobro poznato predstavnicima i novom rukovodstvu ove komore, ali nije pružilo, ukazivali smo ranije, ukazujemo i sada.
Želim da kažem možda koju reč više, s obzirom da je to moglo biti predmet ovog zakona, nadležno resorno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo za kapitalne investicije, u poziciji je da utiče na izmenu statuta Komore, takođe je u poziciji da izvrši kontrolu poslovanja rada Komore. Kroz skupštinski resorni odbor mi smo postigli dogovor šta će to sve inicirati Ministarstvo, a šta će Komora morati da položi kao račun prvo Ministarstvu, a onda naravno svim narodnim poslanicima kao predstavnicima svih građana Srbije.
Mislim da segment u ovom zakonu koji tretira postupak legalizacije i dalje ima jednu manjkavost, a to je da je sada otvorio novi ciklus prijavljivanja za postupak legalizacije.
Ne bi bilo sporno pomoći građanima koji su bespravno gradili, a za to su imali neke svoje otežavajuće životne okolnosti kao pozitivan razlog. Naravno, to ću uvek da podržim.
Mislim da sam u prethodne tri godine održala stotinak što predavanja, što tribina na temu legalizacije sa jednim jedinim ciljem, a to je da pomognem građanima u procesu prijavljivanja za postupak legalizacije, da ih ohrabrim i da im dam uputstva kako to da urade ili pak da ono što je negativno u prethodnom zakonu u postupku legalizacije zajednički iskritikujemo i pokušamo da dođemo do dobrog rešenja.
Ovo što ova izmena zakona predlaže, a odnosi se na postupak legalizacije, to je davanje novog roka od tri meseca građanima koji su bespravno gradili do stupanja na snagu prethodnog zakona, a to je 13. maj 2003. godine, da pristupe novom ciklusu postupka legalizacije.
Mogu da razumem koji su bili motivi Ministarstva. Osnovni motivi su bili što je praksa u međuvremenu pokazala da je određeni broj građana iz nekih svojih privatnih razloga možda bio u nemogućnosti da podnese zahtev za postupak legalizacije. To nekada može biti bolest, nekada neznanje, nekada odsustvo i boravak u inostranstvu.
Ali, kako je prethodni proces legalizacije zapravo najviše pogodovao urbanističkoj mafiji i svim ljudima koji su gradili za tržište, obogatili se, gradili na mestima gde nije bilo dozvoljeno graditi, gradili van dozvola za gradnje, u to vreme građevinskih dozvola, osim što su stekli ogroman imetak oni su u problem zapravo stavili one koji su kupili te nekretnine i stanove.
Znamo da prethodni zakon poznaje institut onog ko ima nekretninu, a ne institut onog ko je gradio nekretninu. Predlog ovog zakona to nije izmenio. Mi smo zapravo prethodnim zakonom, a i ovim zakonom na izvestan način sankcionisali onoga ko poseduje nekretninu, a ne onog ko je prekršio zakon gradeći van odgovarajućih dozvola.
Sa ove govornice apelujem da svi organi lokalne uprave pokušaju da kontrolišu mogućnost zloupotrebe izmena ovog zakona, koje će se odnositi na otvaranje novog ciklusa legalizacije, jer već na sam pomen da ovakav zakon ulazi u proceduru verovatno većina vas narodnih poslanika, a i većina građana koji možda slušaju i gledaju ovaj prenos zna da su zapravo oni koji znaju kako se zloupotrebljava zakon krenuli bespravno da grade, računajući da će uz nekakve svedoke ili u nekakvom postupku, uz uvek prisutnu korupciju, legalizovati taj svoj novi predmet legalizacije i tu svoju novu nekretninu.
Još jedan negativan segment ovog zakona je što nije dovoljno hrabro krenuo u postupak decentralizacije. Znate da zapravo savremeni zakoni najviše poznaju i priznaju volju samog građanina. Mislim da je tu trebalo mnogo hrabrije da krenemo ka građanima, da oni u procesu koji se odnosi na gradnju imaju svoju odgovarajuću, demokratski stečenu ulogu.
U prvom delu, iznoseći pozitivne delove zakona, pohvalila sam segmente koji se odnose na hrabrost da se uradi nešto po pitanju afirmacije struke, ali postoje segmenti u kojima se zapravo malo obezvređuje struka i mislim da ćemo kroz analizu amandmana malo više o tome govoriti.
Takođe mislim da nije dobra izmena koja se odnosi na dostupnost akta o uređenju, jer mislim da je zakon koji smo doneli o dostupnosti informacija baš i bio verifikovan kroz mogućnost da svaki građanin dobije informaciju šta se na određenoj lokaciji gradi. Ovim zakonom to pravo je ostavljeno samo onima koji ili poseduju korist ili su vlasnici ili korisnici na zemljištu. Takođe mislim da imovina ne bi trebalo da bude predmet koji obrađuju planovi. Da ne zamaram skup i one koji nisu profesionalci za sve to, mislim da bi trebalo malo više poštovanja, respekta prema imovini.
Malo ću više reći o ulozi stranke G17 plus u donošenju ovog zakona. Stranka G17 plus je podnela 17 amandmana u izuzetno kvalitetnoj saradnji sa Ministarstvom. Neke od tih amandmana smo povukli, uz obećanje da će možda naše primedbe biti predmet novog zakona. Takođe smo, uz izuzetno razumevanje Ministarstva, dobili saglasnost na nekoliko amandmana. Imamo i onu treću kategoriju, u kojoj se nismo složili, a za šta će predstavnici stranke G17 plus probati da u narednom periodu uspešno lobiraju kod svojih kolega poslanika da podrže i tih nekoliko amandmana.
Ono što je bilo prioritetno stranci G17 plus i našim amandmanima je da se maksimalno ojača uloga skupštine, mislim na skupštine lokalnih uprava, a to je da imaju dvostepeni uvid u donošenju planskih dokumenata. Znači, kada se postupi po primedbama da skupština još jednom ima pravo da ima uvid u te izmene i da tako verifikuje izmenjene planove. To je nešto što nam je prihvaćeno i mislim da je afirmacija struke licenciranih inženjera u odnosu na organe uprave i na službenike, koji najčešće mogu imati čak i srednju školu, a bili su po ovom zakonu u mogućnosti da vraćaju i kvalifikuju ono što radi licencirani inženjer. To je sada ispravljeno i zahvaljujem se Ministarstvu na tim izmenama.
Samo bih želela na kraju svog obraćanja, a naravno kroz amandmane ću dosta toga još reći, da pozovemo Ministarstvo, a ovih dana sam pozivala sa tom temom sa više mesta i Ministarstvo i javnost – s obzirom da znamo da na računu Inženjerske komore ima negde 2,2 miliona evra, da su to sredstva koja se apsolutno ne troše ni na kakvu namenu, predlog stranke G17 plus, Vladimira Milankova i moj je da Ministarstvo zatraži na sve moguće institucionalne načine da Inženjerska komora donira sve projekte sanacije na svim klizištima u Srbiji. Tu inicijativu ćemo i pismeno uputiti Ministarstvu.
Želim da kažem da su inženjeri svih vrsta po Srbiji izuzetno nezaposleni. S obzirom da posla nema, da smo siti istih inženjera i beogradizacije, koliko god ja bila inženjer i arhitekta iz Beograda od rođenja do danas, ali naravno cela Srbija je sita jedne grupe inženjera koji putuju po celoj Srbiji i projektuju, od klizišta, prostornih planova, velikih projekata, mostova.
S obzirom na to da svi inženjeri kroz svoju godišnju članarinu daju sredstva u Inženjersku komoru, mislim da je red da Inženjerska komora krene ka tim inženjerima, da se raspišu konkursi, ali pod hitno, to je nešto što Inženjerska komora mora da uradi danas, jer klizišta... A poslanici stranke G17 plus su već treću nedelju zaredom obilazili sva klizišta po Srbiji, snimili smo, daćemo Ministarstvu na uvid sve ono što smo snimili i predložili.
Još jedanput, pozivam vas da zatražite od Komore da donira projekte klizišta, ona za to ima jako mnogo sredstava i, naravno, da to ne budu opet inženjeri iz Beograda koji će time ostvariti nekakve poslovne koristi, već da to po pravilu, a na osnovu konkursa, budu inženjeri iz te lokalne uprave ili iz najbližih mesta.
Zahvaljujem se i s obzirom da je dvadesetak minuta već prošlo, nadam se da ćemo kroz raspravu o amandmanima učiniti da ovaj zakon bude što bolji.

Zahvaljujem se uvaženom kolegi što mi je dao mogućnost da iznesem neke svoje stavove po pitanju korupcije. Naravno, činjenica je da je moj boravak i angažman u politici isključivo i jedino motivisan borbom protiv korupcije, a naravno potvrđen je i u mnogim mišljenjima koje vi ovde iskazujete.
Takođe, i moj trenutni angažman u gradskoj skupštini, član sam gradskog veća u Beogradu, zaista je isključivo motivisan kontrolom u sektoru urbanizma. Moram da kažem da, naravno, zloupotreba ima, ali nikada nisam ranije, niti ću ubuduće to iznositi bilo za govornicom, bilo u medijima. Moje je da kada nešto prepoznam na odgovarajući način procesuiram.
Javila sam se zbog toga što ukoliko ovo ne bih izrekla, ćutke bih se saglasila sa onim što je izrečeno, da znam nešto o zloupotrebama, milionima i proneverama na projektu koji ste pomenuli. Moja bi obaveza zaista bila da adekvatno reagujem i zaista vas pozivam, molim vas da meni lično date podatke o tome. Ukoliko bilo kakvih osnova za to ima, zaista vas najiskrenije uveravam da o saznanjima koje ste rekli, a naveli ste da mislite da ja o tome nešto znam, zaista te podatke nemam. Još jednom vas molim da mi date podatke o tome; uveravam vas, obavestiću vas kada procesuiramo o rezultatima i onome što uradimo.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege, poštovani gospodine ministre, nažalost, ni danas nismo bili u stanju da građanima koji su nas birali pošaljemo jasnu poruku da su nam zakoni najvažniji, već trošimo narodne pare na sitno politikantstvo.
Predlog odluke o utvrđivanju nacionalne strategije za borbu protiv korupcije je pred nama i neophodna je minimalna saglasnost da država na svim nivoima mora da se bori protiv korupcije. Mi smo siromašna država, siromašni građani, a čini mi se, nikada više korupcije, nikada više profitera i milijardera.
Uzroci korupcije - ekonomski: transformacija vlasništva, siromaštvo, nepoštovanje tržišnih principa; politički: postojanje centara moći, međunarodna izolacija, politizacija svih sfera života; pravni: neefikasnost pravosuđa, neprimenjivanje propisa, neusklađenost propisa; institucionalni: nefunkcionalne institucije, kadrovska i materijalna neopremljenost; i naravno, istorijski: nagla promena sistema, ratovi i, nažalost, srpski običaji.
Borba protiv korupcije mora da se vodi kroz politički sistem, ratifikacijom međunarodnih konvencija, jačanjem javnosti rada državnih organa, jačanjem nadzorne uloge Narodne skupštine, uvođenjem obaveze državnih organa za sprovođenje antikorupcijske kontrole, zabrana stranačkih aktivnosti za određene funkcionere, efikasno skidanje imuniteta za javne funkcionere, donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika.
Svedoci smo ovih dana poslanika preletača. Meni je žao što je ovde u opticaju termin "krađa mandata", ovde se zapravo radi o neuspelom pokušaju krađe mandata, jer je jedna stranka zamenila svoje poslanike takođe poslanicima iz redova iste stranke.
Pravosudni sistem i policija u borbi protiv korupcije imaju svoju ulogu kroz efikasno sprovođenje zakona, uvođenje disciplinske odgovornosti zaposlenih u pravosuđu i policiji, kroz zabranu političkog delovanja nosilaca pravosudnih funkcija, obezbeđenje odgovarajućih zarada zaposlenih u policiji i pravosuđu, kroz reagovanje na pritužbe na rad zaposlenih, kroz periodične kontrole organa, kroz ubrzavanje sudskih postupaka, efikasno izvršavanje sudskih presuda, suzbijanje korupcije u sudskoj upravi.
U borbi protiv korupcije mora se obezbediti: kontrola tužilaštava u slučaju nepokretanja ili obustave postupaka za krivično delo u oblasti korupcije, eliminisanje uticaja političkih struktura na postupke, zaštita osoba koje prijavljuju korupciju, efikasno oduzimanje koristi koja potiče od korupcije, povećanje broja policajaca i poboljšanje njihovih uslova rada, zabrana političkog delovanja u policiji, unapređenje unutrašnje i spoljne kontrole rada policije i kažnjavanje i nagrađivanje, ali i modernizacija kriminalističke policije.
U borbi protiv korupcije posebnu ulogu ima i lokalna uprava i javne službe. Ovo sigurno nije najveći nivo korupcije, ali zbog toga što se građani najčešće sreću sa lokalnom upravom, zloupotrebe i ta korupcija je građanima i najočiglednija.
U sistemu javnih finansija je takođe posebna sfera mogućih zloupotreba i korupcije. Država mora trošiti sredstva samo po usvojenim stavkama budžeta. Potrošnja mora biti transparentna, moraju se uspostaviti sistemi efikasne kontrole troškova budžetskih korisnika, povećanje broja kontrolora i njihovo edukovanje i proveravanje, usklađivanje poreskih propisa sa evropskim propisima, uvođenje sintetičkog poreza i smanjenje poreskih oblika, modernizacija poreske uprave.
Naravno, posebna pažnja mora biti u suzbijanju korupcije u oblasti carine. Mora se povećati kontrola i efikasnost carinske službe, sprovođenje propisa u oblasti javnih nabavki. Danas smo čuli nekoliko primedbi, verovatno vrlo osnovanih, na Zakon o javnim nabavkama. Nadam se da će uskoro u skupštinsku proceduru doći i izmena Zakona o javnim nabavkama.
Takođe, država mora obezbediti samostalnost u radu Komisije za zaštitu prava i ona mora biti potpuno odvojena od uticaja izvršne vlasti, kao najviši oblik kontrole.
Posebnu ulogu u borbi protiv korupcije moraju imati mediji. Nažalost, mi smo svesni da je uticaj medija na korupciju vrlo veliki. Moramo reći da je uticaj medija poglavito negativan. Neselektivnim optužbama, izmišljenim aferama, neprincipijelnim informisanjem (Predsednik: Omogućite poslaniku da se obrati.), svim tim pojavama obeshrabruju se pravi borci protiv korupcije, a podstiču oni koji je generišu.
Zavisni od političkih uticaja, ali i srpskih tajkuna, stvaraju lažnu sliku o moralnim vrednostima u Srbiji i projektovanim lažima i aferama prikrivaju prave pljačkaše i kriminalce. Zbog svega ovog društvo mora da uspostavi uvid u finansijsko poslovanje medija, da uvede jedinstven kodeks novinarske etike, unapredi propise o odgovornosti za javnu reč, usvoji princip nespojivosti rada novinara i njihove političke aktivnosti i uvede sankcije za trgovinu medijskim uticajima.
Državni organi moraju posebnim merama ojačati ulogu civilnog društva i građana u borbi protiv korupcije. Građane moramo ohrabriti da prijavljuju pokušaje korupcije, moramo ih edukovati i valjano informisati o njihovim pravima. Dug je put do društva bez korupcije i čovek, kao pojedinac, mora imati najznačajniju ulogu u toj borbi. Svako od nas plaća iz svog džepa skupu državu koja je opterećena troškovima korupcije.
Kao član stranke G17 plus, kao arhitekta i kao graditelj, u politici se nalazim na privremenom radu i svoj jedini cilj imam: borba protiv korupcije u svojoj profesiji. Korupcija u urbanizmu postoji za sve vreme mog profesionalnog delovanja. Moram da kažem da nje ima i danas.
Moja želja je da pozitivne pomake merim promilima, jer znajući da 100.000 čestitih građana Srbije, matematički, po jedan promil doneće sto posto. Naravno, idealno društvo ne postoji, ali svi moramo težiti da svako od nas da doprinos u borbi protiv korupcije. Zadatak svakog poslanika je posebno odgovoran i težak na ovom teškom putu.
U ime stranke G17 plus, predlažem pooštravanje mera u borbi protiv korupcije. Građani su nas birali 2003. godine, jer smo prvi skrenuli pažnju na zloupotrebe državnih funkcionera. Prvi smo iz svojih redova uklonili ljude koji se ne pridržavaju moralnih principa. Otkrili smo aferu vojne opreme, smenili smo ministra Davinića. Zamenili smo dva narodna poslanika zbog osnovane sumnje da su planirali da pokradu volju građana i mandate prenesu u neku drugu parlamentarnu stranku, ili što je još gore, u neku neparlamentarnu stranku.
Prvi zadatak ove skupštine je da, usvajanjem ove odluke, stvori pravni okvir za delovanje, ali je mnogo važnija uloga svakog poslanika da u svojoj sredini i svojim primerom promoviše borbu protiv korupcije. Previše smo siromašni da bismo plaćali lekare, da bismo podmićivali opštinske službenike, plaćali upis deteta u jaslice ili građevinsku dozvolu.
Zato pozivam sve svoje kolege da podrže ovaj predlog odluke, ali što je još važnije, da svojim primerom i delovanjem promovišemo borbu protiv korupcije i konačno povratimo poverenje građana u narodne poslanike.