Dame i gospodo narodni poslanici, kada je smenjen sa funkcije gradonačelnika Beograda 1997. godine, pokojni Zoran Đinđić je rekao da su ga smenili, citiram njegove reči "lažni četnici i lažni partizani". Ono što je rekao moj uvaženi prethodnik Srđan Milivojević je mene zaista asociralo na te njegove reči i veliko je pitanje šta bi sada Zoran Đinđić rekao da je mogao da sluša ovo što govore poslanici DS?
Pre nego što kažem nešto o interpelaciji, sadržini interpelacije, odnosno sadržini odgovora Vlade Republike Srbije na interpelaciju, dozvolite mi da polemišem i sa ministrom, a i sa kolegama iz vladajuće koalicije koji su pokušali na nevešt način da ga brane.
Gospodin Janko Veselinović kaže da odnos Srbije prema Srbima u dijaspori nije stranačko pitanje i ja se sa tim slažem, a onda gospodin Srđan Srećković prstom pokaže na sve prisutne iz njegovog ministarstva i kaže – ovaj je potpredsednik SPO, ovaj je generalni sekretar, ovaj je član izvršnog odbora itd.
Kažite nam, gospodine Srećkoviću, jel odnos prema Srbima u dijaspori stranačko pitanje ili nije stranačko pitanje? Ako nije stranačko pitanje, pa šta nas briga da lije Vukman Krivokuća član Glavnog odbora SPO ili ne. Za vas to očigledno jeste stranačko pitanje i meni je žao što gospodin Janko Veselinović nije prisutan u sali, jel da je prisutan i njemu bi bilo jasno da je pogrešio.
Šta je, u stvari, Ministarstvo za dijasporu? Kada su janičari pobegli iz Beograda 1804. godine, oni su se sklonili na mesto koje se zove Ada Kale. Ministarstvo za dijasporu je Ada Kale za SPO. Svi koji su nekad predstavljali nešto u toj stranci i imali neke državne funkcije, sada su se sklonili u Ministarstvo za dijasporu. To je njihova Ada Kale.
Ovde je gospodin Srđan Srećković na nevešt način, moram da priznam, umesto da obrazloži kakve veze imaju imena ljudi, na koje ću kasnije da se osvrnem, sa dijasporom, u stvari pokušao da brani Zakon o dijaspori. Zakon o dijaspori ili da je nabolji ili da je najgori nema veze sa činjenicom da su zloupotrebljavane pare u Ministarstvu za dijasporu.
Ovde se gospodin Srđan Srećković hvali kako su oni, maltene, izmislili Ministarstvo za dijasporu i nikad do tada u istoriji Srbije niko se nije bavio pitanjima dijaspore. Gospodine Srđane Srećkoviću, od 1991. godine u Republici Srbiji postoji Ministarstvo koje se zvalo Ministarstvo za odnose sa Srbima izvan Srbije i kada je SRS participirala u Vladi Srbije, od 1998. do 2000. godine, upravo jedan srpski radikal bio na čelu tog ministarstva, gospodin Milorad Mirčić. Sada vi, posle 13 godina od toga, kažete kako ste vi izmislili Ministarstvo za dijasporu. Niste.
Meni zaista nije jasno kakva je bila svrha one vaše nervozne reakcije kako ja smem da pominjem imena ljudi koji nisu preminuli nego su ubijeni. E sada vas pitam, gospodine Srećkoviću, da li je iko iz SRS ubio Zvonka Osmajlića i Veselina Boškovića? To pitam vas i to pitam kolege iz DS. Ako imate bilo kakva saznanja o tome da je bilo koji srpski radikal učestvovao u njihovom ubistvu, kažite ime i prezime tog čoveka, a mi iz SRS ćemo da se potrudimo da oni za to krivično odgovaraju.
Vi, u stvari, vršite zamenu teza. Vaš lider od 1999. godine ne prestaje da govori o eskadronima smrti, o nekim tajnim jedinicama koje su vršile političke likvidacije u Srbiji. Kažite nam, gospodine Srećkoviću, da li je SRS, da li je Vojislav Šešelj imao te famozne eskadrone smrti? Koga smo mi to ubili?
Zbog straha od vašeg sadašnjeg koalicionog partnera, za sve ono što se dešavalo tokom 90-ih godina, vi kažete da je kriva SRS. Mi smo krivi što se desila "Ibarska magistrala", mi smo krivi zbog onog atentata ili pokušaja atentata, da li je bio stvaran ili isceniran, na Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine itd. Pitajte vašeg koalicionog partnera za te eskadrone smrti, pitajte SPS. Što nama da spočitavate "Ibarsku magistralu"?
Ako bi ikoga trebalo da bude sramota, to ste vi i to je vaš lider Vuk Drašković. Nikada u životu, nema te političke cene koju bih bio spreman da platim da sedim u Vladi sa ljudima koje optužujem da su ubili moje prijatelje i političke saradnike. Vi to radite od 2000. godine, oplakujete, ronite krokodilske suze, štampate knjige o "Ibarskoj magistrali" i sedite u Vladi sa partijom koja je 1999. godine kontrolisala Resor državne bezbednosti. Vi se nađete pozvanim da kažete da je mene ili bilo kog srpskog radikala sramota zbog onoga što govorimo!
Gospodine Srećkoviću, vi očigledno na ova pitanja nemate odgovor, a čini mi se da nemate ni mnogo lične hrabrosti, jer umesto da se isprisite i da objasnite kakva je veza Veselina Boškovića i Zvonka Osmajlića sa srpskom dijasporom, vi kažete – tamo neki diplomirani pravnici u Ministarstvu, oni su rešavali po tim konkursima, a ja sam samo potpisivao. Znate li ko se tako branio? Andrija Artuković. On je rekao: "nisam nikog ubio, samo sam potpisivao". To je isto ono što vi radite u 2011. godini.
Gospodine Srećkoviću, ovde ne vidim vašeg koalicionog partnera Petra Kuntića, predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. To je drugo ime za HDZ u Vojvodini. Ne znam da li ste reagovali, gospodine Srećkoviću, na ove pamflete koji se dele po Vojvodini. Pogledajte, gospodine Srećkoviću, Novinsko-izdavačka ustanova "Hrvatska riječ" Subotica uputila je poštu "obitelji", tako piše, Grubišić, Livade 101, 22427 Hrtkovci…