Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da konstatujem da ovo što je rekla gospođa Kalanović nije tačno. Vi ste se uporno trudili da kroz Predlog ovog zakona prećutkujete činjenicu da je u sastavu Republike Srbije, pored Vojvodine, i AP KiM.
Što se tiče dvostrukih standarda, vi ste, gospođo Kalanović, pokušali da na jedan vešt način izbegnete odgovor na moje pitanje.
Nisam tražio da mi odgovorite o regionalizaciji Republike Srpske, nego da li neko iz EU traži da se BiH regionalizuje. BiH je subjekt međunarodnog prava. BiH će možda jednog dana da uđe u EU, naravno, ako se ostane pri sadašnjim rešenjima da je BiH država, a da su Republika Srpska i Federacija BiH samo entiteti u sastavu te države. Dakle, o tome govorim.
Razumem da se od Republike Srpske traži mnogo toga. Znam da bi mnogi voleli, čak i neki u vladajućoj koaliciji, da Republike Srpske nema, znam da su neki izjavljivali 1990. godine da je Alija Izetbegović čovek koji ima pamučnu dušu, pa je posle, taj čovek s pamučnom dušom, pobio ko zna koliko hiljada Srba. Sve to razumem, ali objasnite da li neko iz EU insistira da se BiH podeli na te vaše regione. Nisam čuo za takav uslov.
Drugo, gospođo Kalanović, izgleda da vi i ja nismo čitali isti predlog zakona. U Predlogu zakona koji sam čitao i te kako se ovo navodi kao uslov za približavanje Srbije EU. Imate glavu 6 – Obrazloženje Predloga zakona, razloge za donošenje zakona po hitnom postupku: ''Veoma je bitno da u vreme svetske ekonomske krize Republika Srbija uspostavi pravni i institucionalni sistem'', institucionalni sistem, to je više nego što je statistički region po definiciji, ''u skladu sa standardima EU, koji bi bio spreman da efikasno odgovori na svetske izazove, a koji će se odraziti i na regionalni razvoj Republike Srbije''.
Dakle, koliko razumem, regionalizacija Srbije, i to institucionalna regionalizacija, to nisu statistički regioni, to nisu matematičke jedinice, to su subjekti koji imaju institucionalni karakter, jeste uslov, po vama, za približavanje Srbije EU.
Moje pitanje glasi: ako je za Srbiju uslov da se podeli na sedam feuda, zašto niko od BiH ne traži da je podelite na sedam, deset, petnaest ili ne znam koliko feuda?
Odgovorite na to pitanje, a za odgovor koji ste dali za KiM, već sam rekao da ne znam ni da li ga treba komentarisati. Apsolutno ste se trudili, na svaki mogući način, da prećutite činjenicu da se u Republici Srbiji, pored Vojvodine, nalazi i KiM. Da ste hteli to da kažete, onda biste to rekli u delu zakona koji se odnosi na Vojvodinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. se detaljno uređuje subjekt regionalnog razvoja, konkretno, AP Vojvodina. Već u članu 21. imate definiciju Glavnog grada kao subjekta regionalnog razvoja, u članu 22 – Agenciju za privredne registre, u članu 23 – Fond za razvoj Republike Srbije itd. Zanimljivo je da se nigde ne definiše da je AP KiM, takođe, subjekt regionalnog razvoja, što ide u prilog našoj tvrdnji da ste vi  KiM istisnuli, ne samo iz ovog predloga zakona, nego, praktično, iz pravnog sistema Republike Srbije uopšte, da to planski radite i da verovatno hoćete na taj način da legalizujete otimanje KiM-a od Srbije.
Postavlja se ovde jedno zanimljivo pitanje. Vi AP Vojvodinu u ovom predlogu zakona definišete kao region. Međutim, AP Vojvodina je po Ustavu Republike Srbije i autonomna pokrajina, ima taj status. Na koju Vojvodinu mislite kada upotrebljavate taj naziv u Predlogu zakona? Da li mislite na Vojvodinu kao autonomnu pokrajinu, ili Vojvodinu kao region?
Napisali ste u ovom predlogu zakona da Vojvodina ima dvostruku pravnu prirodu, dvostruki pravni status. Malo je pokrajina, malo je region. Pitam vas – kako ćemo znati na koju od te dve Vojvodine se odnosi član zakona, kada se odnosi na Vojvodinu kao pokrajinu, a kada na Vojvodinu kao region?
U članu 20. ste napisali – AP Vojvodina preko svojih organa donosi Strategiju regionalnog razvoja za teritoriju AP Vojvodine, u skladu sa Nacionalnim planom, i obavlja druge poslove u oblasti regionalnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se osvrnem na ovo izlaganje koleginice Papuge.
Vi iz G 17 plus ste dočekali da su Ligaši veći Srbi od vas i da oni vide ono što vi nećete da primetite, a to je da ste svesno izbrisali jednu autonomnu pokrajinu, KiM, iz sastava Srbije. Ko nam garantuje da sutra, ili za nekoliko godina, to isto nećete da učinite i sa Vojvodinom? Postavlja se pitanje gde su za vas stvarne granice Srbije i u kom momentu taj proces razbijanja Srbije treba da se zaustavi?
Inače, moram ponovo da se osvrnem na svoje malopređašnje izlaganje. Vi ste napisali u članu 17. stav 4. ovog predloga zakona da organi Autonomne pokrajine Vojvodine daju mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Time ste, praktično, Vojvodini dali ekskluzivno pravo, koje nema nijedan drugi region u Srbiji, da daje mišljenje na program finansiranja razvoja regiona Vojvodine. Sad se postavlja jedno logično pitanje – šta će biti sa programom finansiranja ako Autonomna pokrajina Vojvodina da, recimo, negativno mišljenje? Da li će onda biti zaustavljen taj program finansiranja?
U članu 25. Predloga zakona napisali ste da je presednik Izvršnog veća AP Vojvodina ujedno i predstavnik regiona Vojvodine u Nacionalnom savetu. Ukoliko usvojite onaj protivustavni statut Vojvodine, onda će taj vaš predsednik Izvršnog veća biti predsednik vlade i moraćete da menjate vrlo brzo ovaj predlog zakona, odnosno zakon, pošto ćete ga verovatno izglasati, jer funkcija predsednika Izvršnog veća Vojvodine više neće postojati; Vojvodina će imati svoju vladu, a predstavljaće je predsednik vlade. Zamislite sad takav nonses da su nacionalnom ...

Dame i gospodo narodni poslanici, Vojvodinu će u Nacionalnom savetu da predstavlja predsednik Izvršnog veća Vojvodine. Sutra, kad usvojite statut, on će biti predsednik vlade, pa ćete vrlo brzo morati da menjate ovaj zakon o regionalnom razvoju, ali se sad ovde postavlja jedno drugo pitanje.
Vi ste napisali da predsednik Izvršnog veća Vojvodine, kao predstavnik Vojvodine kao autonomne pokrajine, predstavlja region Vojvodine u Nacionalnom savetu.
Ako ova vlada nema ozbiljnu nameru da da neki vid pseudodržavnosti Vojvodini, onda se postavlja logično pitanje – zašto Vojvodinu kao region ne predstavlja direktor ili član neke regionalne agencije iz Vojvodine? Zašto bi Vojvodinu kao region, kao statističku jedinicu, ne kao političku jedinicu, trebalo da predstavlja neko ko je par ekselans politička ličnost?
Složićete se sa mnom, ako je neko predsednik vlade, makar i vojvođanske, on je, pre svega, politička ličnost. Ako Vojvodinu tretirate isključivo kao statistički region, kao statističku jedinicu, bez namere da joj date bilo kakve atribute državnosti ili federalne jedinice, zašto Vojvodinu u Nacionalnom savetu ne predstavlja neko ko se zaista bavi regionalnim razvojem, nego je predstavlja predsednik Izvršnog veća, a za koji dan predstavljaće je predsednik vlade?
Sad zamislite, sve druge regione u Srbiji predstavljaće ljudi koji se bave regionalnim razvojem regiona kao statističkih jedinica, samo će Vojvodinu da predstavlja predsednik vlade Vojvodine, i to ne samo kao region, nego kao jednu izuzetno definisanu jedinicu, političku jedinicu, koja će imati i neke karakteristike federalne jedinice, pa, čak, i potpuno suverene države.
Vi ste napisali u statutu Vojvodine da Vojvodina ima svoju vladu...

Dame i gospodo narodni poslanici, imam, pre svega, jednu sugestiju za vas, gospodine predsedavajući. Vi danas, tokom čitavog radnog dana, ne radite svoj posao kako valja; verovatno u nameri da dobijete u vremenu, ne izgovarate celokupne rečenice.
Praksa je, kada se vodi rasprava o amandmanima, da se kaže da je na član taj i taj amandman podneo narodni poslanik taj i taj i dužni ste da obavestite Narodnu skupštinu kakav je stav resornog odbora i kakav je stav Vlade.
Ne, vi tokom celog dana govorite – amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović, izvolite, ko se javlja za reč. Dakle, dužni ste da saopštite Narodnoj skupštini kakvo je mišljenje o podnetom amandmanu resornog odbora i kakvo je mišljenje Vlade. To je praksa koja postoji dugi niz godina u Narodnoj skupštini i ne znam što je vi danas ne poštujete.
Što se tiče samog predloga zakona, potpuno je jasno, evo, ceo dan danas gospođa ministar odbija da nam odgovori na pitanje – ko je taj ko, izgleda, svesno istiskuje KiM iz sastava Republike Srbije.
Vi to, očigledno, ne radite slučajno. Vrlo je verovatno da će ili ova, ili neka buduća koncentraciona, ili neka druga vlada priznati i formalno i faktički nezavisnost KiM-a. Zato je vama verovatno neprijatno da u Predlog zakona ubacite termin da postoji KiM, odnosno da razvojne projekte i razvojne programe planirate i na teritoriji AP KiM.
Inače, da je vama kao Vladi zaista stalo do regionalnog razvoja i do neke socijalne politike, onda bi ova vlada prodala razne vile, rezidencije, odmarališta, koje ima u svom vlasništvu...

Gospodo narodni poslanici, da je ovoj vladi zaista stalo do ravnomernog regionalnog razvoja i do socijalne pravde, onda bi, kao što sam rekao u prethodnom izlaganju, ova vlada prodala brojna odmarališta, vile, rezidencije itd. i deo tih sredstava uložila, recimo, u poljoprivredu, odnosno u rešavanje nekih nagomilanih socijalnih problema. Međutim, vi se ponašate sasvim suprotno od toga.
Nedavno je Izvršno veće Vojvodine rekonstruisalo, odnosno renoviralo nekakav centar za privredno-tehnološki razvoj Vojvodine na Fruškoj Gori. U pitanju je hotel koji ima 50 luksuznih apartmana i nekoliko sala. Rekonstrukcija je koštala oko 270 miliona dinara, iako su radovi trajali dva puta duže nego što je bilo planirano, iako je konačna cena bila višestruko veća od one koja je bila u početku planirana.
Naravno, i ovde su svi radovi izvedeni bez bilo kakvog tendera, što je, inače, praksa unazad nekoliko godina u Vojvodini, pa možemo da zaključimo da je Zakon o javnim nabavkama obavezujući samo južno od Save i Dunava na teritoriji AP Vojvodine. DS i G17 plus rade sve ono što im je volja, naravno, bez bilo kakvog tendera.
U ovoj godini velika afera drma pokrajinsku administraciju, a to je renoviranje sale Skupštine AP Vojvodine. Inače, zanimljivo je da su upravo poslanici G17 plus optužili svoje koalicione partnere iz Demokratske stranke da su u ovaj posao utrošili 118 miliona dinara, iako su prikazani troškovi bili 10 puta manji, tako da je šef Poslaničke grupe SRS-a u Skupštini Vojvodine, Milorad Mirčić, sasvim dobro primetio da je rekonstrukcija sale Skupštine AP Vojvodine bila najveća investicija u ovoj godini.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je rekao moj kolega Dragan Stevanović, za SRS je ovaj predlog zakona neprihvatljiv, iz nacionalno-političkih i ekonomskih razloga.
Pre svega, jasno je, ma koliko se Mlađan Dinkić trudio da naglasi svu benignost ovog zakona, da je ovaj zakon samo uvod u nešto mnogo delikatnije što čeka Srbiju i građane Srbije, a to je njena podela na neke jedinice koje ne bi bile samo statistički regioni, kao što on to kaže, nego bi bile administrativno-teritorijalne i političke jedinice sa pravnim subjektivitetom. Drugim rečima, ovaj predlog zakona, ako ga izglasate, ostvariće uvod u celovitu promenu ustavnog, političkog i pravnog uređenja Srbije.
Ovaj predlog zakona je, sa stanovišta važećeg ustava Republike Srbije, potpuno neustavan, dakle, Ustav Republike Srbije ne poznaje bilo kakve regione, u bilo kom smislu, ni kao statističke, ni kao adminstrativno-teritorijalne, odnosno političke. Kada Ustav govori o regionalnom razvoju, onda samo hoće da kaže da svaki deo Republike Srbije, svaka opština, svaki grad, svaka oblast, ali u geografskom smislu, treba da bude ujednačeno ekonomski razvijen.
Što se tiče ekonomskih nedostataka ovog predloga zakona, dovoljno je samo da pogledate da se Vojvodina tretira kao jedan region.
Svako ko živi u Vojvodini, a složićete se sigurno sa mnom, gospođo Čomić, zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen i da nema svaki deo Vojvodine iste probleme. Potpuno je drugačija situacija u opštinama u Sremu, koje gravitiraju Beogradu i, recimo, opština u srednjem Banatu, na severu Bačke itd.
Potpuno je nesuvislo, u ekonomskom smislu, celokupnu teritoriju AP Vojvodine tretirati kao jedan statistički region, kada svako zna da su razne oblasti u Vojvodini, Srem, Banat i Bačka, različito ekonomski razvijene, pa čak i da u okviru jedne oblasti imate različite stepene ekonomskog razvoja. Idite u opštinu Žitište ili u neke druge opštine u Vojvodine i videćete pravu pustoš, a Vojvodina se tretira kao jedan region. Ali, vi Vojvodinu ne tretirate kao jedan region slučajno, nego zato što Vojvodina treba sutra da postane nešto mnogo više od statističkog regiona, treba da postane jedinica koja treba da dobije status u okviru Republike Srbije.
Da je vama stalo da Vojvodina bude statistički region i da se svi delovi Vojvodine podjednako razvijaju, onda biste, dame i gospodo, podelili Vojvodinu na najmanje tri statistička regiona – na Srem, Banat i Bačku. Da ste zaista ozbiljno nameravali da se posvetite ekonomskom razvoju svakog dela Vojvodine, onda biste, recimo, i Banat mogli da podelite – na južni Banat, srednji Banat i na severni Banat. Bačku biste mogli da podelite na severnu Bačku, zapadnu Bačku, južnu Bačku. Srem biste, isto tako, mogli da podelite na dva dela – na istočni Srem i na zapadni Srem. Nisu podjednako razvijeni danas opština Šid, koja je na granici sa Hrvatskom, i, recimo, opština Pećinci.
Vi celokupnu Vojvodinu tretirate kao statistički region zato da biste sutra imali osnov da kažete – sada Vojvodina više nije samo obična autonomna pokrajina u sastavu Srbije, dobiće statut, a statut je drugo ime za ustav buduće Republike Vojvodine. To vaš koalicioni partner LSV i ne krije. Godine 2003, gospodin Nenad Čanak je u javnost izašao s jednim dokumentom koji se zove Nacrt osnovnog zakona Vojvodine. Čovek ne krije da je njegov krajnji cilj da Vojvodina dobije ustav, ne statut. Osnovni zakon je naziv koji se u Saveznoj Republici Nemačkoj koristi za ustav. Dakle, taj statut, koji se ovde najavljuje da će da uđe u skupštinsku proceduru Skupštine Srbije, jeste, u stvari, mini ustav nekakve poludržave Vojvodine, ali ko nam garantuje da sutra ili prekosutra vi nećete tu poludržavu da pretvorite u istinsku državu.
Već postojećim predlogom statuta, koji je prošao proceduru Skupštine Vojvodine, imate rešenja koja ne postoje nigde u Evropi, da jedna AP ima svoju Vladu, pa da onda ta vlada može da zaključuje ugovore, pa da Skupština Vojvodine može da ratifikuje međunarodne ugovore, pa da Skupština Vojvodine donosi nekakve odluke koje na teritoriji imaju snagu zakona.
Nađite mi jednu državu koja je regionalno uređena u Evropi a koja ima takva rešenja. Pronađite neki primer. Evo, u Italiji, u Španiji, u Belgiji, gde to ima da statut, kao normativni akt jedne autonomne pokrajine, ima preambulu, uvod, istorijski i politički uvod u normativni deo teksta? Pa, to ima samo u Ustavu. Samo onaj ko ne želi da vidi, ne vidi da iza svega ovoga stoji krajnja namera da se Srbija podeli, da Srbije više nema, da se pretvori u skup regiona i da onda, vremenom, veze između regiona slabe i da Srbije za nekih 50 ili 100 godina uopšte ne bude na političkoj karti Evrope.
Pošto volite da spočitavate SRS-u nekakvu teoriju zavere, nekakvu šizofreniju i paranoju, samo želim da vas podsetim na neke istorijske činjenice.
Plan lorda Karingtona iz 1991. godine, koji je usvojen na Haškoj konferenciji o bivšoj Jugoslaviji u jesen 1991. godine, imao je dva aneksa. Jedan aneks se odnosio na KiM, a drugi aneks se odnosio na Vojvodinu. Ako pogledate razvoj događaja na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. godine pa do danas, možete da dođete do prostog zaključka – da li to SRS i Vojislav Šešelj izmišljaju kada kažu da Zapad zaista želi da upropasti i podeli Srbiju, ili je to jedna bolna, tužna, tragična i neprijatna, ali činjenica, istorijska činjenica?
Kako je moguće da 2006. godine niko nije govorio o tome da u Ustavu Srbije treba da stoje regioni, da Srbija treba da se podeli na sedam regiona? Kako to da nikom 2006. godine nije palo na pamet da regioni treba da budu ne samo statističke, nego i administrativno-političke jedinice, i onda, tri godine posle donošenja Ustava, vi izmislite rupu na saksiji i kažete – pa znate, to je dostignuće EU.
Ako je to dostignuće EU, valjda ste za to dostignuće znali i 2006. godine. Kada ste saznali da je regionalizacija i podela Srbije na sedam regiona uslov za ulazak Srbije u EU? Jeste li saznali pre dva meseca, tri meseca, šest meseci? Kada ste saznali da Srbija treba da se podeli na sedam regiona i da bez te podele nema ulaska Srbije u EU?
Ono što je kod vas smešno, kao vladajuće koalicije, jeste jedna prosta stvar. Svaki dan izmišljate neke nove uslove koji su neophodni da bi Srbija ušla u EU. Kako osvane neki novi dan, Srbija treba da uradi još nešto da bi ušla u EU, a nećete da priznate prostu stvar – vi ste prepreka za bilo kakve integracije na međunarodnom nivou, i sa EU i sa Rusijom. Neće vas, zato što vas znaju.
Pre nekoliko dana imali ste zvanično saopštenje Saveta ministara EU i Evropske komisije da Srbija ne može u dogledno vreme da računa na ulazak u EU, zato što je izuzetno visok stepen produkcije u svim državnim strukturama i da po stepenu korupcije Srbija zauzima jedno od najviših mesta u Evropi, te dok ne rešite pitanje korupcije, nemojte da razmišljate o bilo kakvom ulasku u EU.
Vi to nećete da priznate. Kažete – Srbija je talac Ratka Mladića, Srbija je talac Gorana Hadžića, Srbija je talac SRS-a. Ne, Srbija je talac vas koji vršite vlast u Srbiji, u raznim vidovima, u raznim varijantama, od 2000. godine.
Krenuli ste potpuno naopakim putem. Umesto da napravite snažnu, institucionalno jaku državu, pravno uređenu, u kojoj neće biti kriminala i korupcije, u kojoj neće biti slučajeva da su pune novine raznih afera u koje su upetljani ministri iz stranke koja nam predlaže ovaj zakon, u kojoj neće biti moguće da kad ste na vlasti pričate jedno, a kad vas uhapse zbog kriminala, onda pričate nešto sasvim drugo. Goran Knežević, dok je bio predsednik opštine Zrenjanin, dok je bio visoki funkcioner DS-a, sve je bilo sjajno u DS-u, pošteni, sposobni, zalažu se za evropske vrednosti. Kada je čovek dopao zatvora, sve suprotno priča.
Kaže, kakve firme iz Crne Trave pomagale kampanju Borisa Tadića? Kakvi privatnici dali 15.000 i 20.000 dinara? NIS i Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kada je trebalo, u džakovima se izvlačile pare. Kaže – u sefu kod Borisa Tadića stoji gotov novac. Kome treba? Jel treba da se kupi neki odbornik u Srbiji? Hajde da ga kupimo? Da li treba neko da se kidnapuje u Srbiji da bi DS došla na vlast? Hajde da ga kidnapujemo. Da li treba neko da se podmaže?

Ja se trudim, gospođo Čomić, ja sam čovek skromne pameti, ne umem bolje i ne umem drugačije. Shvatio sam da ovaj predlog zakona i te kako ima veze sa stanjem stvari u Srbiji, i to ne samo s regionalnim razvojem, nego i sa stepenom kriminala, korupcije, pridržavanjem važećih propisa, Ustavom Srbije itd.
Pokušavam da ukažem na stav SRS da nema bilo kakvog ekonomskog razvoja Srbije u situaciji kada imate pojedine ministre koji otvoreno pljačkaju svoj narod, kada imate situaciju da vam jedan visoki funkcioner DS-a kaže da je i te kako bilo kriminala i korupcije u svim prethodnim izborim kampanjama DS-a, koji, izgleda, ima tapiju na uvođenje Srbije u EU. Niko ne može Srbiju da uvede u EU nego DS i G 17 plus.
Govorim vam o tome kako stvari stoje na terenu i šta kažu vaši ljudi o tome kako se ponašate, ne mislim na vas, gospođo Čomić, koji imate, navodno, neki monopol na to da ste samo vi bogom dani za nekakve integracije na međunarodnom nivou, a to nije tačno. Srbija najpre treba da postane država u onom najelementarnijem smislu, da se zakoni primenjuju jednako na sve.
Država Srbija nije takva država. Danas se zakoni primenjuju u zavisnosti od toga da li pripadate ovoj ili onoj političkoj partiji.
Ako ste član neke vladajuće partije, za vas nema zakona, možete da radite što vam je volja, možete da uzimate novac iz državnog ili pokrajinskog budžeta, možete da asfaltirate ulice i puteve, kao što se to danas u Vojvodini radi, bez tendera, može direktno Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine da prebacuje pare direktno izvođaču radova, sve može, ali samo ako ste na vlasti. Ako ste, eventualno, član neke opozicione stranke, ne daj bože SRS-a, onda ne možete ništa, onda nemate elementarna prava koja vam daje Ustav. O tome se radi.
Ko vama da veruje da možete s ovim predlogom zakona da budete korak bliže EU? Ja ne mogu da vam verujem, ako ni zbog čega drugog, onda zbog onoga što sam čuo od tog istog Gorana Kneževića. Zaprepastio sam se na koji način je taj fond za kapitalna ulaganja Vojvodine upotrebljavan u korist DS-a i G 17 plus.

Gospođo Čomić, ja sam uvek bio pobornik vašeg načina vođenja ovih sednica i siguran sam da ćete razumeti da ovo što govorim i te kako ima veze s Predlogom zakona.
Po ovom predlogu zakona, jedan od tih statističkih regiona jeste i AP Vojvodina. Pokušao sam da objasnim da nije realno da se Vojvodina tretira kao jedan statistički region, u uslovima kada u okviru Vojvodine imate najmanje tri geografske i istorijske oblasti i kada svako ko živi u Vojvodini zna da nije svaki deo Vojvodine podjednako razvijen.
Govorio sam o Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine samo iz jednog razloga. Od kako je osnovan, 2006. godine, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine ničemu drugom nije služio nego da duva u jedra DS-a i G17 plus uoči izbora.
Imate slučajeve da se u Vojvodini asfaltiraju ulice i putevi po temperaturama ispod nule, po blatu. Naravno, asfaltiranje bez tendera, bez bilo kakve konkurencije, to je već opštepoznati stav. Imate slučajeve da se ulice i putevi asfaltiraju na dan izbora i onda, kada se završe izbori, put propadne za sedam dana zato što je traljavo urađen. Imate situaciju da su funkcioneri DS-a u Vojvodini, praktično, gospodari Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Imate situaciju da se pare iz tog fonda daju u zavisnosti od toga da li su ''naši'' ljudi ili ''njihovi'' ljudi, naravno, ovo govorim pežorativno, na vlasti u ovoj ili onoj vojvođanskoj opštini, pa ako su naši ljudi na vlasti, za tu opštinu ima para, ako naši ljudi nisu na vlasti u toj opštini, tim ljudima ne treba ništa.

Dobro, gospođo Čomić, nemojte mi ovo uzeti za zlo i nemojte mi zameriti, ali imam utisak da je vas neko naljutio, tako da ću sada da prekinem svoje izlaganje, pa ću nastaviti nešto kasnije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je zaista žao što je ovo moje izlaganje izazvalo ovoliko nervoze u redovima vladajuće koalicije.
Gospođo Kolundžija, zaista nisam imao nikakvu nameru da vređam vas lično ili stranku kojoj pripadate. Samo sam izneo činjenice, odnosno reprodukovao ono što je pred istražnim sudijom izjavio bivši predsednik opštine Zrenjanin, čovek koji je za vas do pre nekoliko meseci bio najuspešniji predsednik opštine u Srbiji, kome ste dodeljivali razne plakete i nagrade, a koji je sada najveći kriminalac u Srbiji. Dakle, ako nije tačno ono što sam rekao, onda nisam kriv ja, nego, izgleda, da gospodin Knežević nije dao tačnu i adekvatnu izjavu. Lično, mislim da to jeste tačno i da to u velikoj meri baca senku na vaše izjave da imate najbolje namere kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Što se tiče predsedničkih izbora i kandidata za predsednika države, nama, srpskim radikalima, desilo se s tim predsedničkim izborima ono što se desilo Kraljevini Jugoslaviji 1941. godine. Tada je Jugoslavija imala Nemačku ispred sebe i Nemačku iza sebe.
Ispada, evo sada je vreme pokazalo, da je Demokratska stranka i 2004. i 2008. godine imala dva kandidata za predsednika Republike Srbije. Ali, vaša sugestija je dobra, prihvatam je, ubuduće će kandidat SRS-a za predsednika Republike Srbije najverovatnije biti prkosni srpski junak, dr Vojislav Šešelj, pobednik Haškog tribunala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, želim da zahvalim gospodinu Tomislavu Nikoliću na lepim rečima koje mi je uputio i zaista moram da izrazim čuđenje kako to da ono što sam rekao nije istina a on se u tome prepoznao. Govorio sam o dva kandidata DS-a na izborima za predsednika Republike. Koliko znam, i 2004. i 2008. godine, učestvovalo je više od dva kandidata za predsednika države.
Prosto mi nije jasno, ako su moje reči neistinite, zašto se gospodin Tomislav Nikolić našao prozvan?

Dame i gospodo narodni poslanici, imam utisak, gospođo Kalanović, da vi i ja ne pričamo o istom predlogu zakona.
U Predlogu zakona koji sam čitao, u članu 5. stoji ovako: "Za potrebe podsticanja regionalnog razvoja određuju se sledeći regioni: 1) region Vojvodine". Stav 2. glasi: "Vlada, na predlog organa nadležnog za poslove statistike, određuje oblasti koje čine regione iz stava 1. ovog člana".
Nisam govorio o oblastima, nego o tome da je Vojvodina jedan region. To ste vi napisali, odnosno Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, u članu 5. Predloga zakona. Nisam rekao ništa osim onoga što piše u Predlogu zakona.
Vi ste sada, gospođo Kalanović, upotrebili jednu reč koja, verujte, meni deluje prilično zastrašujuće. Upotrebili ste reč "mape". Vi ste, gospođo Kalanović, stariji od mene.
Pa, jel vi znate kako je počelo zlo na prostorima bivše Jugoslavije? Tako što su se neka deca u Ljubljani, navodno deca, navodno igrala s mapama po kojima treba da se razbije bivša Jugoslavija. Zlo je krenulo kada su počele da se puštaju u opticaj razne mape. Sada vi krećete ponovo s tom pričom – mape. Dokle?
Ima jedan aforističar koji je šezdesetih godina prošlog veka napisao jedan aforizam koji je, nažalost, sada se ispostavilo, živa istina – koliko Srbija treba da bude mala da ne bila velika.
Ljudi, podelili ste Srbiju na sedam regiona. Sada kažete – to su statistički regioni, ali očigledno je, kada upotrebljavate reči – mape, granice, jedinice, da imate nameru da idete dalje, da ovo nije kraj. Podelili ste Srbiju na sedam regiona. Možda vi toga niste svesni, gospođo Kalanović. Ubeđen sam da imate najbolje namere, ubeđen sam da ste i vi patriota, kao i ja, ali znate, i ''put u pakao je popločan najboljim željama''. Zapad, neki krugovi u EU i neki krugovi u Stejt dipartmentu igraju na našu tradicionalnu srpsku slabost, a to je da smo skloni deobama.
Vi ste na ovaj način otvorili Pandorinu kutiju. Znate šta će sada da se desi? Sada će svaki region da počne da vuče na svoju stranu. Sada će onaj ko živi u Kikindi da kaže – šta me briga kako živi onaj u Nišu, daj da meni u Kikindi bude lepo, pa će se otići dalje. Onaj koji živi u Kikindi, kazaće – šta me briga kako je onom u Pančevu, daj da meni samo u Kikindi bude lepo. Neće više biti ništa od Srbije, neće biti snage da se vodi jedna šira nacionalna i državna politika. Svako će da se ograniči na granice svog tora, koji vi nazivate regionom.

Zahvaljujem.

Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kalanović, nadam se da je vama jasna jedna činjenica, a to je da EU nikako ne tretira Srbiju kao sve ostale države u Evropi.
Kažite mi, ima li jedna država u Evropi koja je pre nego što je postala članica EU bila izložena bombardovanju od strane NATO pakta? Ima li jedna država sadašnja članica EU kojoj su pre nego što je postala član EU nametnuli najgore moguće sankcije koje su uvedene u istoriji čovečanstva? Konačno, postoji li ijedna sadašnja članica EU kojoj su, pre nego što je postala član EU, otimali deo njene državne teritorije i slali joj vrlo jasne signale da je jedan od ključnih uslova za uključivanje u EU, direktno ili indirektno, formalno ili faktičko, priznanje nezavisnosti jednog dela njene teritorije?
Razumem da niko to nije tražio do Slovenije, Mađarske, Češke, Slovačke, Litvanije, Letonije, Estonije, Poljske, Bugarske, Rumunije itd., ali, od Srbije traže. Gospođo Kalanović, Srbija je u očima Zapada nešto specifično.
Tačno je da u Sloveniji i Mađarskoj statistički regioni nisu mogli da postanu osnov za bilo kakvu podelu države, ali, nažalost, EU prema nama vodi drugačiju politiku, o tome se radi. Zar je slučajno Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, rekao da je usvajanje statuta, odnosno potvrđivanje statuta Vojvodine u Skupštini Srbije test demokratičnosti vlasti u Beogradu.
Jeste li čuli da je bilo koji evropski zvaničnik sličnu izjavu dao kada je u pitanju neki region u Sloveniji, Mađarskog itd.? Nije.
Očigledno je da Zapad Srbiju tretira izolovano do svih ostalih bivših komunističkih država koje su ušle u EU, ili koje tek treba da uđu.
Ponavljam ponovo, ne tvrdim da vi, gospođo Kalanović, lično hoćete da podelite Srbiju. Vi potičete, koliko znam, iz onog centralnog dela Srbije, ustaničkog, slobodarskog itd. Plašim se da ovaj zakon, ako se ovako usvoji, može da posluži kao osnov za nešto mnogo gore nego što je uvođenje statističkih regiona.
Ni 1974. godine, kada je donet onaj nesrećni ustav, je li neko mogao da sanja da će posle 20 godina da teče krv po republikama bivše Jugoslavije, pa se to desilo? Radi se o tome da...
(Predsedavajuća: Tri minuta, vreme za repliku je iskorišćeno.)
...završavam. Radi se o tome da vi, na ovaj način, uvodite na mala vrata nešto što može da razbije državno i teritorijalno jedinstvo Srbije.