Dame i gospodo narodni poslanici, šteta je što nije živ Slobodan Jovanović. Da je živ, verovatno bi naučio nešto što on, kao najveći srpski pravnik, nije znao. Ponavljam ono što je on rekao, ne želim da ja budem autor te ideje. Ponavljam, autor te ideje o kontinuitetu državne vlasti je Slobodan Jovanović, čovek koji je bio najveći ne samo srpski pravni teoretičar, nego verovatno jedan od najvećih intelektualaca svih vremena, čovek koji je završio Pravni fakultet u Minhenu, u Nemačkoj, koji je govorio nekoliko svetskih jezika.
Njegova je teorija o tome šta je država, kako država istupa na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu, šta je državna vlast i kontinuitet državne vlasti, i mislim da niko bolje od njega to nije uspeo da definiše. Sa ovom mojom skromnom pameću samo ću pokušati da ponovim ono što je rekao čovek koji je bio daleko pametniji od mene, dakle Slobodan Jovanović. Država, kaže on, ima dva lica, jedno je unutrašnje, a drugo je spoljašnje. Jedna država može da bude nova u unutrašnjem smislu, a stara na spoljnopolitičkom planu.
Kada država donese novi ustav, kojim prekine kontinuitet sa prethodnom tradicijom ustavnosti, onda je ona nova država, ali na spoljnopolitičkom planu to i dalje ostaje ona stara država, jer država svoju volju na spoljnopolitičkom planu izražava isključivo tako što sa stranim državama zaključuje odgovarajuće međunarodne ugovore.
Ako država nije prekinula te ugovorne odnose sa stranim državama, to znači da njena volja i dalje važi. Ni Republika Srbija, ova sadašnja Republika Srbija, ni SRJ, nikada nisu prekinule svoje međunarodne ugovore sa nekom stranom državom, kao što ni SFRJ, iako je na unutrašnjem planu potpuno prekinula ideološki, politički, pravni i socijalni, svaki mogući kontinuitet sa Kraljevinom Srbijom, pre svega iz ideoloških razloga, ali nikome nije palo na pamet u toj SFRJ da raskida međunarodne ugovore koje je zaključila ili Kraljevina Jugoslavija ili Kraljevina Srbija.
Podsećam ponovo, nas, ovu sada Republiku Srbiju, na početku 21. veka, između ostalog, obavezuju međunarodni ugovori koje su neke od prethodnih srpskih vlada zaključile još krajem 19. veka. Time se dokazuje kontinuitet srpske državnosti. I uopšte ne znam zašto prethodni govornik insistira na tom prekidu državnosti. To nije dnevnopolitičko pitanje, to je suštinski državotvorno pitanje. Svi srpski pravni teoretičari su se trudili da dokažu kontinuitet srpske državnosti. Mi se sada trudimo da dokažemo - evo, ja se pozivam na Slobodana Jovanovića, ako neko ima neki bolji primer neka kaže - da postoji kontinuitet sadašnje Republike Srbije sa onom Srbijom iz 19. veka.
Taj kontinuitet srpske državnosti nije prekidan na spoljnopolitičkom planu, ponavljam, od 19. veka do danas. Jeste na unutrašnjem planu, menjali su se politički sistemi, donosili se i ukidali ustavi, menjali se svojinski odnosi, ali na spoljnopolitičkom planu ona država koja je postojala u 19. veku najpre kao Kneževina, a onda od 1882. godine kao Kraljevina Srbija, nikada nije prestala da postoji. Ima čak i teoretičara koji dokazuju da nikada nije prestala da postoji ni državnost nemanjićke Srbije, ali to bi već zahtevalo više vremena.
Dakle, apsolutno nije prekidan kontinuitet srpske državnosti na spoljnopolitičkom planu.
Svi međunarodni ugovori koji su obavezivali vladu Nikole Pašića i danas obavezuju vladu Mirka Cvetkovića. Potpuno je van svake sumnje da taj kontinuitet državotvornosti, kada je reč o Srbiji, i te kako postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije jasno zbog čega se insistira na tom prekidu kontinuiteta države Srbije. Dakle, jedna država ne prestaje da bude država i njene međunarodne obaveze ne prestaju da postoje činjenicom da li je ta država član UN ili nije član UN.
UN su jedna, doduše, globalna i univerzalna međunarodna organizacija, ali država ne prestaje da postoji samom činjenicom da je suspendovana iz UN. Jer, ako bismo zauzeli takav stav, onda Švajcarska nije država jer nije članica UN. Ne znam da li ima ijednog pravnika koji bi potvrdio da Švajcarska nije država i da su njene međunarodne obaveze nepostojeće i da nema kontinuiteta švajcarske državne vlasti zbog činjenica da ona nije član UN. Dakle, to jedno sa drugim apsolutno nema nikakve veze.
Ponovo ću se pozvati na Slobodana Jovanovića, koji je rekao da na činjenicu da li postoji neka država ili ne postoji ne utiče to da li je tu državu priznala neka druga država. Dakle, država postoji i bez obzira na to da li je priznata u međunarodnoj zajednici ili ne ako ima tri elementa - ako ima suverenu vlast, ako ima narod i ako ima teritoriju. To su obeležja države.
Potpuno je nebitno da li je Srbija član UN, suspendovana, da li je član ove ili one međunarodne organizacije. Državnost Srbije na spoljnopolitičkom planu, ponavljam opet, zaista ne znam šta nije jasno, postoji, i ta državnost nije prekidana ni u periodu od 1992. do 2002. godine, kada je Srbija bila suspendovana, odnosno članstvo SRJ je bilo suspendovano u UN. To ni na koji način nije dovelo u pitanje kontinuitet Srbije i kontinuitet njenih međunarodnih prava i obaveza.

Ako bih mogao samo da dobijem pravo na repliku, pomenut sam.

Javljam se onda, ako mogu, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, nikada nisam rekao, pogotovo ne danas, da se mi odričemo borbe za KiM, niti sam izustio reči KiM kada sam pokušao da obrazložim postojanje srpske države na spoljnopolitičkom planu. Očigledno je da me je gospodin Tomislav Nikolić nije dobro razumeo.
Ono što je meni zaista neshvatljivo jeste da on, izgleda, zaista ne poznaje našu blisku prošlost.
Mi se pozivamo, kada govorimo da je KiM u sastavu Srbije, pre svega, na Ustav Srbije, i ovaj iz 2006. i onaj iz 1990. godine, ali se pozivamo i na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, koja je doneta u junu 1999. godine, u vreme kad je SRJ formalno bila suspendovana iz sistema UN.
Mi nismo bili izbačeni iz UN, nego je samo naše članstvo privremeno zamrznuto jer se nije znalo u Međunarodnoj zajednici, imajući u vidu stav Badinterove komisije iz 1991. godine, šta je u stvari Savezna Republika Jugoslavija.
Ali, da ne otvaramo to pitanje.
Dakle, SRS se apsolutno zalaže za očuvanje KiM u sastavu Srbije. Mene gospodin Tomislav Nikolić izgleda uopšte nije razumeo. Čim se pomene Slobodan Jovanović i čim se spomenu neke pravne teorije u koje se on ne razume, on sve pomeša i pobrka.
Ali ono što mi je takođe čudno, to je da on kaže - za sve je kriv Vojislav Koštunica, pogrešio je, a pre nekoliko dana tom istom Vojislavu Koštunici nudi da se napravi koncentraciona vlada. To je prosto neverovatno.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona potiče od grupe narodnih poslanika, a ne od Vlade, i smatram da su povređeni članovi 139. i 141. Poslovnika Narodne skupštine.
Naime, ulazimo u raspravu o amandmanima na ovaj predlog zakona bez mišljenja Vlade.
U članu 139. stav 1. kaže se ovako: ''Predlog zakona koji je upućen Narodnoj skupštini predsednik Narodne skupštine, odmah po prijemu, dostavlja narodnim poslanicima, nadležnim odborima i Vladi, ako ona nije predlagač''.
U članu 141. se kaže: ''Predlog zakona, pre razmatranja u Narodnoj skupštini, razmatraju nadležni odbori i Vlada ako nije predlagač zakona.
Nadležni odbori i Vlada, ako nije predlagač zakona, u svojim izveštajima, odnosno mišljenju, mogu predložiti Narodnoj skupštini da prihvati ili ne prihvati predlog zakona u načelu.
Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu, dužni su da navedu da li zakon prihvataju u celini ili sa izmenama koje predlažu u formi amandmana.
Narodnoj skupštini nadležni odbori i Vlada dostavljaju izveštaje, odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana, pre dana početka sednice Narodne skupštine, na kojoj se predlog zakona razmatra''.
Smatram da bi i za građane Srbije bilo interesantno čuti kakvo je mišljenje Vlade Republike Srbije o ovom predlogu zakona, koji je loš ne samo u pravno-tehničkom, nego i u jezičkom, logičkom, nekom naučnoistorijskom smislu itd.
DS, kao vodeća stranka u ovoj Vladi, do sada je prilično nemuštim jezikom izražavala svoj stav o ovom predlogu zakona i bilo bi dobro da građani Srbije znaju kakvo je mišljenje Vlade Srbije, a to znači pre svega mišljenje DS, o ovome što su predložili narodni poslanici.

Ako dozvolite, gospodine Novakoviću, samo jednu rečenicu. Pošto je ovaj predlog zakona neophodan za evroatlantske integracije Srbije, mislim da bi bilo neophodno da čujemo i mišljenje Vlade, koja je takođe zagovornik evroatlantskih integracija, o ovom predlogu zakona. Zato sam ja to rekao.

Dame i gospodo poslanici, stavljanje ovog predloga zakona u skupštinsku proceduru i način rasprave o predlogu zakona, kao i činjenica da se Vlada nije izjasnila o ovom predlogu zakona, svedoči o svojevrsnoj političkoj trgovini koja je uspostavljena između Borisa Tadića i gospodina Nenada Čanka.
ako dozvolite, izneću vam svoje skromno mišljenje o tome u čemu se ta trgovina sastoji. Očigledno je da je stvar sa usvajanjem statuta Vojvodine zapela. Skupština Vojvodine je u oktobru prošle godine usvojila Predlog statuta AP Vojvodine, koji je u najvećoj meri i u brojnim svojim odredbama direktno suprotan i Ustavu Republike Srbije i nekim opšteprihvaćenim principima pravnog normiranja u svim civilizovanim i demokratskim državama.
Do dana današnjeg Predlog statuta Vojvodine nije ušao u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije i to je dokaz više da tu očigledno postoje neki problemi, ne samo unutar stranaka koje čine vladajuću koaliciju na nivou Republike Srbije i na nivou AP Vojvodine, nego očigledno postoje neki koncepcijski sukobi i unutar samog DS-a.
Javna je tajna da u DS-u postoje najmanje dva krila. Jedno je, uslovno rečeno, vojvođansko, a ovo drugo je, opet uslovno rečeno, srbijansko, beogradsko krilo. Izgleda da je ovima iz beogradskog krila DS-a postalo jasno da je statut Vojvodine vrlo opasan politički akt, da on predstavlja uvod u osamostaljivanje severne srpske pokrajine i da nam preti opasnost, ako se usvoji takav statut Vojvodine kakav je usvojen u Skupštini Vojvodine, da nam preti ponavljanje kosovskog scenarija, odnosno daje se pravni osnov da sutra (a kad kažem sutra, to ne znači bukvalno sutra, nego recimo za pet, 10, 15 ili 20 godina) neko na teritoriji severne srpske pokrajine proglasi neku novu nezavisnu državu.
Naravno, ima onih koji će se smejati ovome što mi govorimo, ali neki su se smejali i 1974. godine, kada je usvajan tadašnji Ustav SFRJ. I tada je bilo pravnika koji su ukazivali na mogućnost da taj ustav trasira put ka osamostaljivanju bivših jugoslovenskih republika, ali evo dvadesetak godina kasnije, te crne slutnje su se obistinile.
Dakle, potpuno je realno očekivati da ukoliko, ne daj bože, Narodna skupština Srbije potvrdi statut Vojvodine u onakvom obliku kakav je izglasan u Skupštini Vojvodine, zaista dođe u nekoj bližoj ili daljoj budućnosti do osamostaljivanja Vojvodine i stvaranja na teritoriji Republike Srbije praktično nove nezavisne države.
Ovo vojvođansko krilo, naravno, zalaže se za usvajanje statuta Vojvodine, ne samo zbog statuta kao takvog, nego i zbog neke vrste političkog revanšizma koju gaji gospodin Bojan Pajtić prema Borisu Tadiću, a tiče se činjenice da, kada je formirana poslednja, odnosno aktuelna Vlada Republike Srbije, posle majskih izbora, gospodin Bojan Pajtić nije dobio mandat za sastav nove republičke vlade, iako je to verovatno očekivao, pa koreni animoziteta u odnosima između Borisa Tadića i Bojana Pajtića verovatno datiraju od tada.
Dakle, stvar sa statutom Vojvodine u Skupštini Srbije je definitivno zapela.
Da se ne bi mnogo ljutio ovaj doduše mali koalicioni partner, ali ne tako beznačajan, gospodin Nenad Čanak, izgleda da je postignuta neka vrsta dogovora, a to je da statut Vojvodine, ovakav kakav je, usvojen u Skupštini Vojvodine, verovatno neće ući u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije, ali da se gospodin Nenad Čanak ne bi previše ljutio, u proceduru Narodne skupštine Republike Srbije uvešće se jedan drugi opšti pravni akt, a to je Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Doduše, Vlada Republike Srbije je vešto izbegla da nam da svoje mišljenje o ovom, vrlo lošem, predlogu zakona. Mogli smo da čujemo od poslanika DS-a, ako se ne varam, u načelnoj raspravi je učestvovao samo gospodin Srđan Milivojević, da će oni glasati za Predlog zakona, ali pod uslovom da se on doradi, odnosno da se izmene neke odredbe u ovom predlogu zakona.
Dalje, trgovina se sastoji u tome što je predlagač ovog zakona, dakle grupa narodnih poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine, prihvatila sve amandmane Odbora za pravosuđe i upravu. Kad kažem amandmane Odbora za pravosuđe i upravu, onda mislim da su to pre svega amandmani DS-a. Na čelu Odbora za pravosuđe i upravu nalazi se gospodin Boško Ristić. Praktično su to njegovi amandmani, koje je on podneo u ime DS-a.
Prihvatanjem tih amandmana od strane predlagača, trgovina je definitivno završena.
Dakle, možemo da očekujemo da će Demokratska stranka glasati za ovaj predlog zakona, u koji su uneti svi njeni amandmani. Doduše, oni su opet vešto izbegli da kažu - to su amandmani DS-a, verovatno i zbog javnosti, a verovatno i zbog toga da ne bi ulazili u neki veći konflikt sa svojim koalicionim partnerom Ligom socijaldemokrata Vojvodine, ali je definitivno jasno da su ovo, u stvari, amandmani DS-a i da će DS, po svemu sudeći, glasati za ovaj predlog zakona i tako ćemo mi u pravnom sistemu Republike Srbije dobiti još jedan u nizu loših zakona koji se donose u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2001. godine pa do danas.
Naravno, jedan od razloga zašto se ovaj predlog zakona stavlja u skupštinsku proceduru baš ovih dana, pored ove političke trgovine o kojoj sam govorio, jeste još jedna činjenica. Gospodin Nenad Čanak je dobio zadatak, i to verovatno ne samo od Borisa Tadića, nego i od svojih stranih mentora, da skrene pažnju javnosti sa nekih vrlo aktuelnih tema i tema koje su od životnog interesa za građane Srbije.
Zašto bi građani Srbije, recimo, razmišljali o tome da li je ova vlada ispunila svoje predizborno obećanje da će penzije iznositi 70% prosečne zarade u Republici Srbiji?
Zašto bi građani Srbije razmišljali o tome da li će i kada ova vlada ispuniti svoje obećanje o podeli besplatnih akcija u vrednosti od 1.000 evra? Zašto bi građani Srbije pričali o tome da li će biti proizvedeno tih famoznih 300.000 automobila marke „punto“ u Zastavi u Kragujevcu? Zašto bi građani Srbije gledali preko televizije kako ljudi seku sebi prste na bi li neki ministar na njih obratio pažnju? Zašto skoro mesec dana štrajkuju glađu, a da nijedan ministar nije došao da ih poseti u Kragujevcu itd.?
Sada treba, kako bi rekli ovi medijski manipulatori, ''spinovati'' medijsku sliku u Srbiji, treba skrenuti pažnju javnosti sa tih životnih tema na neke pojave kojih u Srbiji, hvala bogu, nema ili su svedene na neke marginalne pojedince i vrlo malobrojne društvene grupe.
Da biste donosili jedan zakon koji treba da reguliše, u ovom slučaju da zabrani jednu pojavu, ta pojava, pre svega, mora da postoji. Kao što mi u Srbiji nemamo zakon o istraživanju kosmosa, zbog proste činjenice da nismo u ekonomskoj moći da istražujemo kosmos, niti imamo tehničkih sredstava da to radimo, mi nemamo zakon o istraživanju kosmosa. SAD ga ima, Ruska Federacija ga ima, Kina ga ima, Francuska ga ima, Velika Britanija ga ima. Srbija ga nema, zato što prosto ne možemo da izdržimo tu trku sa tehnološki daleko superiornijim državama nego što je naša.
Ako u Srbiji ne postoji pojava koju izgleda ni predlagači zakona ne znaju kako da krste, pa najpre kažu fašizam, pa neonacizam, pa nacionalizam, pa neonacionalizam, pa nacionalsocijalizam (izgleda da ni njima samima nije jasno šta je to u Srbiji što treba regulisati ovim zakonom) i budući da tih pojava u Srbiji nema (naravno, postoji nacionalizam, ali nema ni neonacizma, ni nacionalsocijalizma, ni fašizma u nekim širim razmerama, kao društveno organizovanog pokreta ili političke partije itd.), onda se postavlja pitanje kakav je smisao ovog zakona.
Pa, ovaj zakon ima samo taj smisao da potpuno skrene pažnju javnosti sa tih životnih tema, sa tema koje znače egzistenciju građana Srbije i članova njihovih porodica na neke pojave kojih u Srbiji ili uopšte nema ili su potpuno marginalne.
Rekao sam i u načelnoj raspravi da je Predlog zakona pisan na brzinu, da ga očigledno nisu pisali pravnici, već neko ko nije pravnik. Ovaj predlog zakona sadrži brojne pravnotehničke, nomotehničke, jezičke, logičke pogreške i, što je vrlo zanimljivo, ne daje definiciju pojava koje navodno želi da zabrani.
Dakle, vi u ovom predlogu zakona nemate ono što inače imate u dobrim zakonskim predlozima, a to je da se prethodno definiše značenje pojedinih izraza u predlogu zakona. Kad uzmete recimo Krivični zakonik Republike Srbije, onda tačno možete da znate šta znači službeno lice, šta znači službena radnja, šta znači krivično delo, šta znači nehat, umišljaj itd. Kod ovog predloga zakona to nemate.
U članu 1. Predlog zakona nešto želi da suzbije, odnosno nešto želi da zabrani. U članu 1. to su neonacističke ili fašističke organizacije i udruženja, odnosno njihove manifestacije i isticanje simbola, znakova ili nekog drugog delovanja. Kasnije, u drugim članovima zakona, ta terminološka neusklađenost potpuno dolazi do izražaja. Dakle, u članu 1. se pominju neonacizam i fašizam, a kasnije nacionalizam, neonacionalizam, nacionalsocijalizam, i onda se stvara jedna potpuna konfuzija, logička, jezička i pojmovna, da vi prosto ne znate koja je to pojava koju predlagač zakona navodno želi da suzbije.
Svojevremeno je veliki nemački književnik Gete rekao da onaj ko hoće da ima jasan stil u pisanju, njemu prethodno mora da bude jasno u glavi šta to želi da kaže. Očigledno je da je predlagač zakona imao problem sa pojavama koje želi da definiše, očigledno je da ni njima mnoge stvari nisu jasne.
Kada govore o fašizmu, o neonacizmu, nacizmu, nacionalsocijalizmu, nacionalizmu, neonacionalizmu itd., oni očigledno te pojmove koriste u dnevnopolitičke svrhe. Oni ovom problemu nisu pristupili sa naučnog aspekta, sa istorijskog aspekta, sa nekog metodološkog aspekta. Ne, nego sa dnevnopolitičkog.
Svakog našeg političkog protivnika mi ćemo satanizovati da je fašista, da je neonacista, da je nacionalsocijalista.
Inače, oni su svojevremeno za SPS tvrdili da su nacionalsocijalisti i da je Slobodan Milošević najveći nacionalsocijalista u Evropi, ali sada im to ništa ne smeta da sede zajedno u Vladi i da čine skupštinsku većinu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Očigledno je da je Predlog zakona pisan isključivo iz dnevnopolitičkih interesa, ne bi li na taj način smanjili svoju političku konkurenciju, odnosno ne bi li se na jedan vrlo nekorektan, nefer i protivustavan način obračunali sa svojim političkim protivnicima, sa svojim političkim i ideološkim neistomišljenicima.
Dakle, Predlog zakona je vrlo loš i, naravno, SRS za njega neće glasati. Ali, ono što je vrlo zanimljivo, to je da u ovom predlogu zakona vi imate jedno potpuno nerazumevanje načina na koji se pišu predlozi zakona.
Razumem da predlagač zakona, odnosno ovi narodni poslanici nisu pravnici i da verovatno nemaju mnogo iskustva u pisanju nacrta pravnih propisa, ali su onda makar mogli da se potrude da daju nekom pravniku da to pročita. Recimo, da daju nekom pravniku iz svoje skupštinske većine, ima ih, ili da daju nekom ministru u Vladi koji je završio pravni fakultet, pa da im on da svoje skromno mišljenje da li je Predlog zakona dobar ili ne. Ne, oni su zauzeli stav da samo oni znaju sve o pojavama kao što su fašizam, nacizam, neonacizam, nacionalizam, neonacionalizam itd., nemaju oni šta koga da pitaju.
To je ušlo u skupštinsku proceduru upravo u trenutku kada je izgleda (možda se varam, možda se ne varam) i sam Boris Tadić odustao od ideje da se usvoji onakav statut Vojvodine kakav je usvojen u Skupštini Vojvodine. Gospodin Nenad Čanak je izgleda sebi pribavio monopol na antifašizam u Srbiji, svako ko je protiv gospodina Nenada Čanka je fašista, a samo je on pravi i autentični antifašista. Doduše, garderoba mu baš ne odaje antifašistička uverenja, ali ajde dobro.
Dakle, očigledno je da je reč o političkoj trgovini između gospodina Borisa Tadića i gospodina Nenada Čanka. Nema, izgleda, statuta Vojvodine u Skupštini Srbije, ali ima ovakvog nakaradnog predloga zakona o fašizmu, neonacizmu, nacionalizmu, neonacionalizmu, nacionalsocijalizmu.
Ako sam propustio da upotrebim neki pojam, gospodine Novakoviću, vi me dopunite. Za sada toliko.

Dame i gospodo narodni poslanici, o tome koliko je Demokratska stranka jedinstvena i po teritorijalnom i po programskom, odnosno ideološkom principu, ne moram da govorim ja. O tome je pre nekoliko dana progovorio bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević.
Sve ono što je SRS, gospodine Milivojeviću, godinama tvrdila, o tome ko finansira DS, kakve zloupotrebe činite kroz Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, kroz NIS - o tome je, doduše silom prilika i pred istražnim sudijom Specijalnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala u Beogradu, progovorio vaš još uvek, osim ako ga niste izbacili iz stranke, partijski kolega Goran Knežević.
On je rekao - ''Kakve firme iz Crne Trave koje daju 15.000 dinara za finansiranje kampanje Borisa Tadića, kakva lista na internet stranici DS od 44 firme koje finansiraju DS? Pravi finansijeri DS-a su Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i NIS". Još je čovek potvrdio da će zvati predsednika Republike Borisa Tadića da svedoči o tome.
Dakle, nemate vi problem, gospodine Milivojeviću, sa mnom i sa SRS, vi imate problema sami sa sobom. Jer, vi jedno govorite kada ste na vlasti, a kada, sticajem nekih čudnih političkih prilika, dođete pred organe pravosuđa, onda pričate neku drugu priču. Kad ste na vlasti, onda ste pošteni, onda ste za evropske integracije, onda ste za vladavinu prava, onda ste za interese građana Srbije.
Kada se nađete pred licem pravde, onda toga više nema. Onda se priča o mafijama, o klanovima, o tajnim i javnim sponzorima, o vrećama novca koje se donose u centralu DS-a iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine i NIS, koji stoji u trezoru kod Borisa Tadića, pa se onda kupuju odbornici po skupštinama opština po Srbiji, pa ste maltene izazvali građanski rat u Srbiji kradući odbornike, pre svega SRS-a, i rušeći vlast koja je izabrana na izborima. Dakle, gospodine Srđane Milivojeviću, zagledajte se vi malo u svoje dvorište.
A što se tiče tih famoznih mandata, nadam se da vas je gospodin Nenad Konstantinović, vaš partijski kolega, obavestio, ako već niste bili na sednicama Administrativnog odbora i ako niste pratili medije - krađu mandata u Skupštini Srbije ste vi blagoslovili, gospodine Milivojeviću, i vaša DS. Te krađe ne bi bilo da vi i poslanici iz vladajuće koalicije na sednicama Administrativnog odbora niste glasali za krađu mandata i za drastično gaženje Ustava Republike Srbije, Zakona o izboru narodnih poslanika, Poslovnika i Odluke o potvrđivanju mandata narodnih poslanika iz 2008. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, nemojte tako brzo da prelazite preko ovih amandmana. Kada se malo uđe u suštinu amandmana koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, onda se vidi u stvari kakva konfuzija vlada u vladajućoj koaliciji.
Ispred sebe imam materijal Odbora za pravosuđe i upravu od 26. maja 2009. godine. To je zaprimljeno na pisarnici Narodne skupštine 26. maja 2009. godine u 15.15 časova.
Pazite šta se, između ostalog, kaže u ovom materijalu: Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Odbor za pravosuđe i upravu podnosi - pa onda slušajte kako glasi naziv predloga zakona po mišljenju Odbora za pravosuđe i upravu - na Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
A predlog zakona se ne zove tako, nego se zove Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Ono što je neverovatno, to je sledeća stvar. Ovaj materijal Odbora za pravosuđe i upravu zaprimljen je na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije 26. maja 2009. godine u 15.15 časova. U isto vreme zaprimljen je na pisarnici Narodne skupštine, dakle bukvalno u isto vreme, u 15.15 časova, dopis grupe narodnih poslanika da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda Radovan Radovanović, narodni poslanik poslaničke grupe ZES.
Ono što je najsmešnije je da se u ovom dopisu narodnih poslanika LSV ovaj predlog zakona drugačije naziva. Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Dakle, bukvalno istoga sata i istoga minuta pisarnica Narodne skupštine zaprima dva različita akta u kojima se predlog zakona drugačije naziva.
Sada se ovde postavlja jedno elementarno pitanje – kako je moguće da na pisarnicu stignu dva akta bukvalno u istom momentu (ako je, naravno, tačno ono što piše na prijemnom pečatu), u 15.15 časova?
Sad se ovde postavlja jedno logičko pitanje - o kom predlogu zakona mi govorimo? Da li o onom predlogu zakona koji je studirao Odbor za pravosuđe i upravu ili o predlogu zakona koji su podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Bojan Kostreš?
Dakle, potpuna je terminološka konfuzija oko naziva predloga zakona. Zamislite kakva nas konfuzija čeka kada uđemo u normativni deo predloga zakona, kada počnemo da čitamo član 1, član 2, član 3. itd. Pa onda neonacizam, pa nacizam, pa fašizam, pa nacionalsocijalizam, pa nacionalizam, pa neonacionalizam, pa ko zna šta sve ne. Dakle, potpuna konfuzija, potpuna zbrka. Uopšte se ne zna kako se zove predlog zakona o kome mi govorimo.
Tu molbu sam uputio gospođi Slavici Đukić-Dejanović. Ona je izašla. Evo, molim vas, gospodine Novakoviću, nemojte da žurite kada čitate amandmane. Razumem da su narodni poslanici umorni, razumem da je prošlo 19.00 časova, razumem da je pala koncentracija, ali čitajte polako, smireno, amandman po amandman, i videćete kakva konfuzija nas čeka kada je reč o ovom predlogu zakona i kolika je neozbiljnost sadržana u ovim materijalima o kojima smo mi prinuđeni danas da raspravljamo samo zato što je postignut politički dil između Borisa Tadića i Nenada Čanka.
Boris Tadić je rekao - ne može statut Vojvodine, ali onda je dopustio - može Čankov predlog zakona, po hitnom postupku u skupštinsku proceduru. Doduše, ne znamo kako se predlog zakona tačno zove. Boško Ristić ga krsti na svoj način, Nenad Čanak na svoj način, ali u svakom slučaju, prinuđeni smo da o ovoj konfuziji danas raspravljamo samo zbog činjenice da je postignut krajnje nekorektan politički dogovor između DS i LSV.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se i po prethodnom amandmanu, ali vi, gospodine Novakoviću, nikako da malo prebacite taj vaš politički menjač u neki niži stepen prenosa.
Moram da konstatujem nešto što sam konstatovao i u načelnoj raspravi, a to je da onaj ko je idejni tvorac ovog predloga zakona, gospodin Nenad Čanak, nije večeras prisutan u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ponovo imam utisak da on na neki način žrtvuje svoje stranačke kolege da oni budu njegovi glasnogovornici i da se onda oni ovde znoje, trpe kritike i brane nešto što je objektivno neodbranjivo.
Ako pitate poslanike DS-a ovde po kuloarima Narodne skupštine šta misle o ovom predlogu zakona, oni će vam reći sve najgore. Pitajte bilo kog pravnika iz DS, pa ćete čuti kakvo je njegovo mišljenje. Naravno, oni sada mudro ćute. Gospodin Nenad Čanak se dosetio da ne bude ponovo u Narodnoj skupštini. Sada će njegovi stranački prijatelji pokušati da kažu nešto o ovim amandmanima i o predlogu zakona, ali u svakom slučaju, krajnje je neozbiljno ovo što se sada radi.
Mi mesecima trpimo medijsku harangu protiv svega što je srpsko, što je nacionalno, što je tradicionalno, što je pravoslavno. Pronalaze se u Srbiji fašisti, neofašisti, nacisti, nacionalsocijalisti, nacionalisti, neonacionalisti itd. Vodi se otvorena medijska kampanja protiv Srpske pravoslavne crkve, vodi se otvorena kampanja protiv pojedinih patriotskih nevladinih organizacija, vodi se otvorena medijska kampanja protiv SRS.
Gospodin Nenad Čanak je čak predložio da se zabrani i upotreba simbola koji podsećaju na građane Srbije, koji su ne osuđeni nego optuženi samo pred Haškim tribunalom, što je kršenje svih elementarnih procesnih principa u svakoj civilizovanoj zemlji sveta i, evo, gospodina Čanka ponovo večeras nema u Narodnoj skupštini.
Zaista bih voleo konačno da čujem kakvo je mišljenje LSV, kakvi su njihovi stavovi vezani za ovaj predlog zakona, za koji, ponavljam, ne znamo ni kako se tačno zove, jer jedan tekst stoji u materijalima koji nam stižu od grupe narodnih poslanika kao predlagača zakona, neki drugi naziv zakona se pojavljuje u materijalima, odnosno aktima Odbora za pravosuđe i upravu.
Mislim da je krajnje vreme da se čuje argumentacija poslaničke većine i o amandmanima, ali i o samom predlogu zakona.

Gospodine Novakoviću, javio sam se da građani Srbije koji prate prenos ove sednice ne bi bili u zabludi.
Gospodin Radovanović je rekao jednu neverovatnu stvar, a to je da su narodni poslanici koji su predložili ovaj zakon uvažili oko 90% amandmana narodnih poslanika SRS-a i da će to biti ugrađeno u Predlog zakona.
To, jednostavno, nije tačno. Imam mišljenje ovih pet narodnih poslanika o amandmanima koje su podneli i narodni poslanici SRS-a i Odbor za pravosuđe i upravu. Jedini amandman SRS-a koji je prihvaćen jeste amandman Elene Božić-Talijan, a za sve ostale amandmane su ovi narodni poslanici predložili da budu odbijeni.
Ali, što je vrlo zanimljivo, ovih pet narodnih poslanika predložilo je da se usvoje svi amandmani Odbora za pravosuđe i upravu. Kad kažem Odbora za pravosuđe i upravu, mislim amandmani DS-a. Jer, DS očigledno nije imao toliko kuraži da zvanično podnese amandmane, nego su to uradili na jedan indirektan način, tako što je Odbor za pravosuđe i upravu, a to opet znači poslanici pre svega DS-a, napisali su veliki broj amandmana na predlog ovog zakona i bukvalno sve i jedan amandman Odbora za pravosuđe i upravu, čitaj DS-a, prihvatilo je ovih pet narodnih poslanika.
DS neće moći da bude amnestiran od političke odgovornosti pred građanima Srbije za donošenje ovog skandaloznog zakona.
Možete vi da ćutite koliko hoćete, da se pravite nevešti, da gledate u plafon i u pod i da izlazite da pijete kafu, sutra kada ovaj zakon bude objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije" i kad stupi na snagu, ovo će biti slika i prilika ne toliko Nenada Čanka, nego Borisa Tadića, Demokratske stranke i režima u Beogradu.
Sada bih hteo da pokažem građanima Srbije nešto što neću nazvati fašizmom, ali ću nazvati separatizmom i kršenjem Ustava Republike Srbije. U ruci držim jednu knjižicu koja se zove ''pasoš Vojvodine''. Ovde su reč pasoš i reč Vojvodina napisane na srpskom jeziku, a ovo je valjda hrvatski jezik, slovački i rusinski. Piše – pasoš za Evropu. Ovde su podaci građana koji budu posedovali ovaj pasoš - ime i prezime, državljanstvo, mesto rođenja, datum rođenja, datum izdavanja, rok važenja pasoša.
Pazite šta dalje piše – ovaj pasoš važi za ceo svet na osnovu sledećih pravila, pa između ostalog, na izborima poraziti one koji su krivi za visoku stopu nezaposlenosti, usporene evropske integracije, zapuštenu poljoprivredu i industriju, za protežiranje ratnih profitera i zločinaca, laž, licemerje i kriminal. Ovo je smešno samo po sebi. LSV je u koaliciji i u Vojvodini i na nivou Republike Srbije sa DS, koji je odgovoran za visoku stopu nezaposlenosti, za zapuštenu poljoprivredu i industriju, za protežiranje raznih profitera i tajkuna itd.
Onda se kaže ovako – Vojvodina mora postati evropska regija u kojoj žive zadovoljni građani poljoprivrednici, zdravstveni i prosvetni radnici, državni službenici, penzioneri, mladi i deca. Da bismo sve ovo postigli, neophodni su nam zakonodavna, sudska i izvršna vlast u AP Vojvodini. Kad se kaže zakonodavna, izvršna i sudska vlast, to znači država. Pitajte studente prve godine svih pravnih fakulteta u Srbiji i oni će vam reći da politička jedinica koja ima zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast nije nikakva autonomna pokrajina, nego država.
Pa onda nam treba vojvođanska imovina i naši novci, oni novci koje su pokrali tajkuni koji stoje iza Nenada Čanka. Vlast u Republici Srbiji ne sme na AP Vojvodinu više da gleda kao na kravu muzaru. U ministarstva Vlade Republike Srbije više ne mogu da uđu, a kamoli da budu ministri ljudi čije je načelo da kraduckaju. Ovi koji sada sede u Vladi, čast izuzecima, ne da kraduckaju, nego kradu državu na veliko.
Imaoci ovog pasoša moći će s njim da putuju u Evropu neograničeni broj puta kada se ova prethodna pravila budu u potpunosti primenjivala.
Dakle, monopol na antifašizam u Srbiji ima stranka koja je štampala pasoše Vojvodine, kao faktički nezavisne države. Monopol na antifašizam ima stranka koja je štampala karte republike Vojvodine, stranka koja je štampala one automobilske oznake sa velikim slovom V, što je po međunarodnim standardima oznaka za suverene države.
Vi sada vidite, građani Srbije, kako ćete proći sa takvim antifašistima, koji rade na razbijanju države Srbije i koji kažu – građani Vojvodine, živećete dobro kad se odvojite od podjednako siromašnih građana Kragujevca, Šapca, Valjeva, Bora, Negotina, Majdanpeka, Niša, Leskovca i Ivanjice. Dakle, Nenad Čanak uporno obmanjuje građane Srbije pričom da će građani u Vojvodini živeti bolje kada dobiju navodno veći stepen autonomije.
Sledeća podvala je da autonomaši Nenada Čanka prosto huškaju nacionalne manjine na Srbe, a Srbe na nacionalne manjine, pa nacionalnim manjinama kažu – znate, vi u Vojvodini teško živite zbog ovih srpskih nacionalista, a Srbima kažu – znate, mi moramo da radimo na usvajanju ovog statuta Vojvodine, pritisle nas nacionalne manjine. Nije to tačno i nemamo mi Srbi problem ni sa Mađarima, ni sa Slovacima, ni sa Rumunima, ni sa Romima, ni sa svim ostalim pripadnicima nacionalnih manjina u Vojvodini.
Svi mi u Vojvodini, mi koji dolazimo iz Vojvodine, teško živimo. Ne zato što Mađar potkrada mene a ja Mađara, nego zato što je pokrajinska vlast u Novom Sadu korumpirana. I teško i Srbima i Mađarima i Slovacima i Romima dok je ove i ovakve pokrajinske administracije, u kojoj, naravno, važna mesta ima i ova izrazito antifašistička stranka, kao što je Liga socijaldemokrata Vojvodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ovde nije gospodin Nenad Čanak. Ovako će ispasti da ću možda i neku težu reč, naravno isključivo na političkom planu, da uputim šarmantnoj gospođici Jerkov i LSV.
Vidite, ne kažem da sam neki ekspert za autonomne oblasti u EU, uopšte za pitanje nekih pravnih načela itd., priznajem da sam čovek skromne pameti, ali ipak nešto znam o tome. Zaista ne znam nijednu evropsku regiju ni u jednoj zemlji, odnosno državi članici EU, u kojoj ta regija ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Molim vas, objasnite mi (mene to interesuje ne kao poslanika SRS-a, već kao građanina koji zna nešto o pravu) – u čemu je onda razlika između jedne suverene države i onoga što vi nazivate autonomnom pokrajinom koja ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast? Ako nađete neku razliku, molim vas, obavestite me o tome, da budem bogatiji za jedno naučno saznanje iz te oblasti.
Gospođice Jerkov, ako ste pažljivo pratili izlaganje vašeg uvaženog kolege Radovanovića, kad god je govorio o tim organizacijama kao što su "Krv i čast", "Nacionalni stroj" itd., on je pre toga koristio prefiks "neformalne društvene grupe". Morate da pravite razliku između organizovanih političkih pokreta koji su registrovani u nadležnom ministarstvu, između političkih stranaka, i tih tzv. neformalnih društvenih grupa. To nisu nikakvi masovni pokreti. To su, kao što je i rekao kolega Radovanović, neformalne društvene grupe. E sad, tih neformalnih društvenih grupa u Srbiji, nažalost, imate koliko hoćete. Kada kažem neformalnih društvenih grupa, mislim na te destruktivne društvene grupe.
Meni je zanimljivo da se nikada niko iz LSV nije oglasio recimo protiv verskih sekti. Te verske sekte su u Srbiji danas daleko opasnije nego "Nacionalni stroj" i "Krv i čast". "Nacionalni stroj" i "Krv i čast" su vam obični internet sajtovi. Neko napravi internet prezentaciju, to se uradi danas u Srbiji za jedan dan ili za jedno poslepodne i sad kažu – sada je to neka masovna organizacija koja preti građanima Srbije. Nije, ali verske sekte i te kako dovode u pitanje život, imovinu i bezbednost građana Srbije. Novine su pune, nažalost, crnih hronika u kojima sekte svakog dana nekoga ubiju, oskrnave neko groblje (kako pravoslavno, tako i katoličko), ispisuju razne skaradne reči na kapelama, nadgrobnim spomenicima, itd.
Valjda protiv toga treba da se borite. Pustite vi usijane glave, golobrade mladiće koji još ne znaju ni kako se zovu, ni šta je levo ni šta je desno, koji u Srbiji reprodukuju neke ideje koje su uvezene sa Zapada. Gospođice Jerkov, otadžbina i nacizma i fašizma i boljševizma i svakih drugih oblika totalitarizama je Zapadna Evropa. Tamo su te ideje nastale. Tamo su se ideolozi učili od pojedinih filozofa i tamo su uobličavali ideju o nadmoći jednog naroda, o nadmoći jedne rase.
Podsetio bih vas na jednu činjenicu. U Srbiji se godinama vodi kampanja, između ostalog, i protiv vladike Nikolaja Velimirovića, koji je svojevremeno proglašen za sveca Srpske pravoslavne crkve. Nema pogrdnog naziva koji za tog velikodostojnika Srpske pravoslavne crkve nije upotrebljen. Te je bio fašista, te četnički ideolog, te ko zna šta.
Gospodin vladika Nikolaj Velimirović je u vreme Prvog svetskog rata održao čitav niz predavanja na teritoriji Velike Britanije i na teritoriji SAD. U tim predavanjima je obrazlagao potrebu ne samo oslobođenja Južnih Slovena, nego je branio i elementarne hrišćanske vrednosti protiv, između ostalog, i samog rasizma.
Ima jedan njegov govor u kome se kaže, između ostalog, ovako (nažalost, nisam ga poneo ovde, ali pokušaću da ga interpretiram): Ko je taj čovek koji sme da kaže - ovo cveće koje raste u božijoj bašti treba iščupati, a neko drugo treba zalivati? Onaj ko je stvorio i crnce i belce, stvorio ih je po božjem liku. Svi narodi i sve rase koje postoje u svetu imaju jednaku vrednost, i u božijim očima jednako vredi i belac i crnac i Indijanac i Kinez.
To je govorio vladika Nikolaj Velimirović. A danas ga razne neznalice, bivši komunistički žbirovi i špijuni, istoričari koji su doktorirali na Četvrtoj i Petoj neprijateljskoj ofanzivi, nazivaju fašistom. I ne samo vladiku Nikolaja Velimirovića, već i mnoge druge srpske nacionalne veličine koje nikada, ni u primisli, nisu ispoljavale ništa što bi makar ličilo na nacizam ili fašizam. Pa, Srbi su najveće žrtve fašizma i nacizma u Evropi, zajedno sa Rusima, Poljacima i Jevrejima.
Zanimljivo je, zaista nikad nisam čuo iz usta poslanika Lige socijaldemokrata Vojvodine za jedan slučaj, koji je vrlo karakterističan. U januaru 1942. godine u Novom Sadu i uopšte u južnoj Bačkoj izvršen je veliki pogrom Srba, Jevreja i Roma. To je ona čuvena racija, koja je trajala tokom 21, 22. i 23. januara 1942. godine. Mnogi nevini građani su ubijeni, ne samo u Novom Sadu, nego i u Žablju, Čurugu, Gospođincima itd.
Jedan od glavnih organizatora te racije bio je izvesni Šandor Kepiro, ako se ne varam, mađarski žandarmerijski kapetan, koji je, naravno, posle Drugog svetskog rata pacovskim kanalima, zajedno sa Antom Pavelićem i mnogim drugim ustaškim zločincima, pobegao u Argentinu. Iz Argentine se vratio 1996. godine. Eno ga sada živi, živ i zdrav, u poodmaklim životnim godinama, u Budimpešti, i to, da ironija bude veća, u jednom velikom stanu koji se nalazi kraj sinagoge u Budimpešti.
Nisam čuo nikada Nenada Čanka da je tražio da se taj Šandor Kepiro izruči Srbiji i da se makar na taj način pruži satisfakcija žrtvama Novosadske racije i članovima njihovih porodica.
Danas je, gospođice Jerkov, Beograd oblepljen plakatima u kojima se poziva na parastos ustaškog poglavnika Ante Pavelića. Nisam čuo nijednu reč na tu temu, a istorija se, nažalost, ovde u Beogradu ponavlja.
Imate jednog Srbina koji je 1944. godine objavio jednu knjigu koja je štampana tajno, da Nemci ne znaju, a zove se "Hrvati u svetlu istorijske istine". Taj čovek je, naravno, bio progonjen od okupatorskog režima i koristio je pseudonim "Psunjski". U toj knjizi objavio je pismo nekakvog ustaškog stožera za Beograd iz 1942. godine, u kome se izražava nada da će budući katolički Beograd biti pripojen domovini Hrvatskoj.
Pre dve godine su na pravoslavnom groblju u Staroj Pazovi ispisani grafiti, i to velikim crnim slovima - "U", "Crna legija", "NDH" i "Srbe na vrbe". Nikada nisam čuo Nenada Čanka da je rekao reč na tu temu, a Stara Pazova se nalazi na teritoriji njemu tako voljene AP Vojvodine.
Što se tiče autonomaštva, pitanja kada je nastala srpska autonomija itd., ko su današnji autonomaši, o tome sam govorio više puta. U 19. veku najveći srpski nacionalisti su bili autonomaši, jer su se borili za srpsku autonomiju u okvirima jedne tuđinske Habzburške monarhije, ali kada je došlo vreme da se stvori jedinstvena srpska država, odnosno država Južnih Slovena, oni su to autonomaštvo odbacili. Šta će nam autonomaštvo u našoj rođenoj državi?
Ko danas zastupa autonomaške ideje u Vojvodini? Imate, gospođice Jerkov, jedan grafit u Novom Sadu, vrlo duhovit i vrlo istinit, piše - Liga socijaldemokrata Vojvodine, Srbi iz Gračaca, iz Lapca, iz Gospića. Doseljeni u Vojvodinu posle Drugog svetskog rata čudom nekim postali najveći autonomaši u Vojvodini.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogli smo večeras da čujemo u raspravi u pojedinostima da u Srbiji postoje neformalne društvene grupe koje propagiraju smrt drugih nacija i rasa, koje propagiraju nacističke i fašističke ideje. I zaista takve neformalne društvene grupe postoje.
Ono što je smešno je način na koji predlagači zakona nameravaju da se bore protiv tih pojava. Oni će da se bore protiv nacizma, fašizma, neonacizma itd. prekršajnim sankcijama. Pa vi degradirate ideju autentične i prave borbe protiv ovakvih pojava time što za takve pojave propisujete prekršajne novčane sankcije.
Ako neko propagira smrt drugog čoveka samo zato što pripada drugoj naciji ili rasi ili veri ili ima neko drugačije političko uverenje i onda ćete takvog da sankcionišete novčanom kaznom do 50.000 dinara, onda tu nema nikakve stvarne želje da se obračuna sa ovim pojavama. Ima samo želje da se digne društvena prašina, da se skrene pažnja na sebe i da se na taj način u stvari vodi jedna krajnje nekorektna i protivustavna politička borba sa svojim političkim suparnicima, odnosno političkim neistomišljenicima.
Dovoljno je da kažete da se, recimo, borite protiv toga da Autonomna Pokrajina ima zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, da se borite protiv usvajanja statuta Vojvodine u Skupštini Srbije i već time rizikujete opasnost da će vas sutra Nenad Čanak proglasiti da ste fašista, nacista, neonacista itd.
Dakle, nema ovde iskrene želje da se suzbiju ni neonacizam, ni fašizam, niti bilo šta slično. Ima želje da se skrene pažnja na sebe i da jedna mala, zaista minijaturna politička stranka (i na nivou Vojvodine, a posebno na nivou Srbije) sebi prisvoji monopol na antifašizam. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman kolege Milana Avramovića ću iskoristiti da skrenem pažnju građanima Srbije i narodnim poslanicima na jednu veštu obmanu koja se godinama servira od strane LSV, a to je da je SRS stranka koja propagira nacionalnu mržnju, netrpeljivost, etnički čistu državu itd.
Gospodin Radovanović je i večeras pokušao da imputira takve ideje SRS-u, pa bih hteo da ga podsetim na jednu činjenicu. Od 1992. godine, posle održanih parlamentarnih izbora, narodni poslanik SRS u Skupštini Srbije je, između ostalih, bila gospođa Elvira Fekete, Mađarica i katolkinja, i toliko se srčano borila za ideologiju i program SRS da je nadmašila čak i mnoge Srbe.
Takođe bih hteo da vas podsetim, gospodine Radovanoviću, da su brojni dobrovoljci SRS u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj bili upravo građani Srbije nesrpske nacionalnosti. Bilo je i Mađara i Rumuna i Bošnjaka, odnosno muslimana, i Vlaha itd. Prema tome, kada govorite o pojavama kao što su nacizam, fašizam, neonacizam itd., zaobiđite, kolega Radovanoviću, SRS. Nikada nismo ispoljavali bilo kakvu ideju koja bi imala bilo kakve veze sa ovim pojavama, niti te ideje zastupamo danas. Naprotiv, ako je ijedan čovek na ovom svetu ugrožen od pojava koje i te kako imaju veze sa nacizmom i fašizmom, onda je to upravo predsednik SRS Vojislav Šešelj.
Sutra počinje taj famozni postupak zbog nepoštovanja suda. Zakonom o dobrobiti životinja garantujete životinjama koje se drže u zatvorenom prostoru da imaju u toku svakog dana dovoljno vremena da mogu slobodno da se šetaju.
To što vi garantujete životinjama, to se danas krši u Haškom tribunalu Vojislavu Šešelju. Vojislav Šešelj je pred početak ovog postupka za nepoštovanje suda izolovan od spoljašnjeg sveta, zatvoren u svoju ćeliju, ne može da se šeta, njemu je život ugrožen u Haškom tribunalu, tačnije u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala koja se zove Ševeningen.
E sad vi, veliki novopoklonici Haškog tribunala, verovatno ne znate jednu činjenicu. U tom Ševeningenu je za vreme Drugog svetskog rata bio nemački koncentracioni logor za holandske antifašiste. I danas možete da pročitate poruke koje su pred smrt na zidovima u Ševeningenu napisali holandski antifašisti pre nego što su izvedeni pred nemačke streljačke strojeve.
U tom istom Ševeningenu danas se Vojislavu Šešelju brutalno, drastično krše elementarna ljudska prava i slobode.
Niko od vas velikih antifašista reč nije rekao o tome, ali zato hoćete da zabranite nošenje bedževa sa likom Vojislava Šešelja, čoveka koji je postao savest modernog čovečanstva u borbi protiv jedne pojave koja je čovečanstvu nanela skoro isto toliko zla koliko i fašizam, a to je globalizam. Zahvaljujem.