Dame i gospodo narodni poslanici, rekao sam na početku mog izlaganja o amandmanima, odnosno ukazao sam na jednu činjenicu, a to je da je Srbija jedna, nažalost, od najkorumpiranijih država u Evropi. Dok se ne reši problem korupcije u najvišim državnim strukturama, teško da Srbija može da računa na bilo kakav ekonomski razvoj.
Dok ova vlada ne krene jedinim pravim putem, a to je da od Srbije napravi institucionalno jaku državu, pravno uređenu državu, državu u kojoj će propisi da važe za sve pravne subjekte, bez obzira na njihovu naciju, veru, rasu, političku pripadnost, imovinsko stanje, socijalni status, jezik, poreklo, stepen obrazovanja itd., građani Srbije ne mogu da računaju na bilo kakav viši stepen ekonomskog razvoja i prosperiteta.
Korupcija u ovoj državi, bukvalno, jede ekonomsku supstancu Srbije. Dok se to pitanje ne reši, sva priča o ravnomernom regionalnom razvoju, o nekakvim pretpristupnim fondovima je besmislena. Ogroman kapital u ovoj državi pojede se od strane jednog monstruma koji se zove korupcija i na tom planu apsolutno ništa nije urađeno. Koliko god da se vladajuća koalicija trudi da ubedi građane Srbije kako su Haški tribunal ili nešto drugo uslov za priključivanje Srbije EU, u stvari, najveća prepreka na tom putu jeste stepen korupcije i kriminala, i to u najvišim državnim strukturama.
Vi danas nemate gotovo nijedan medij u Srbiji koji je koliko-toliko samostalan u odnosu na izvršnu vlast a da nije pun raznih afera, u koje su, nažalost, umešani i najviši državni funkcioneri – Luka "Beograd", Poslovni centar "Ušće", da ne nabrajam dalje.
Od sumnjive i potpuno štetne privatizacije "Železare" u Smederevu, pa do danas, Srbija je poprište raznih korupcionaških afera. Stoga, sve te dobre želje koje, možda, i postoje u jedom delu Vlade, vezane za regionalni razvoj, odnosno ujednačen ekonomski razvoj svih delova Srbije, neće moći da budu ostvarene dok se ne reši osnovni problem koji postoji u ovoj državi, a to je kriminal i korupcija u najvišem državnom vrhu. Dok se to pitanje jedanput zasvagda ne reši, ništa građani dobro neće videti od tih pretpristupnih fondova.
Hteo bih da naglasim jednu činjenicu koja, prosto, pada u oči čim letimično pogledate ovaj zakon.
Izgleda da Vlada Srbije misli da se ravnomeran regionalni razvoj postiže dodatnim administriranjem. Umesto da smanjujete birokratiju u Srbiji, vi je dodatno uvećavate. Sada ćete, ako usvojite ovaj zakon, imati čitav niz novih tela, koja će i te kako da koštaju poreske obveznike u Srbiji.
Imaćete Nacionalni savet za regionalni razvoj, pa ćete imati u svakoj regiji nekakvu regionalnu agenciju za ekonomski razvoj, pa ćete imati Nacionalnu agenciju za ekonomski razvoj, pa ćete imati regionalne savete.
Sada se postavlja pitanje – ko će to sve da plati? Ispada da će najveći deo novca koji će Srbija da dobije, ili koji će možda dobiti od pretpristupnih fondova EU, u stvari, pojesti taj birokratski aparat.
Dakle, ovo je poduhvat koji je unapred osuđen na neuspeh. Pogledajte samo koliki broj članova ste predvideli u ovim agencijama i u ovim savetima. To su glomazna tela, ovaj nacionalni savet za regionalni razvoj ima, ako se ne varam, 19 članova.
Čemu toliki broj ljudi, ako u Srbiji imate sedam regiona? Valjda je dovoljno da od svakog regiona bude po jedan, pa da imate sedam članova. Ne znam što duplirate broj članova po regionu, što uvećavate ionako glomaznu državnu administraciju?
Stav Evropske komisije, koja nekoliko godina prati proces pridruživanja Srbije EU, odnosno proces implementacije tog komunitarnog prava, kako ga vi nazivate, jasan je – jedna od važnijih prepreka na tom evropskom putu Srbije jeste preglomazna državna administracija.
Umesto da je smanjite, vi je dodatno uvećavate. Naravno to ne činite slučajno. Ne mogu da se otmem utisku da će ovaj zakon, pre svega, da služi samo jednoj stranci, stranci G17 plus. Verovatno će svi tokovi novca, kao i inače finansijski tokovi u Srbiji, da idu preko gospodina Mlađana Dinkića i stranke G17 plus. On će biti taj koji će, preko svojih ljudi u nacionalnim telima i u ovim regionalnim telima, da usmerava tokove novca.
Mi se već sada suočavamo s jednom poražavajućom činjenicom, da se novcem poreskih obveznika, novcem koji se sliva u državni budžet Srbije, odnosno pokrajinski budžet Vojvodine, na potpuno nelegalan način finansira kampanja pojedinih političkih stranaka. SRS je uplašena da će i od tih para, koje eventualno stignu od pretpristupnih fondova EU, opet koristi imati samo političke elite vladajućih partija. Tu, pre svega, mislim na DS i na G17 plus, a da građani, zbog kojih navodno donosite ovaj zakon, apsolutno nikakvu korist od ovog zakona neće videti.
Drugo, mislim da Vlada Srbije nije svesna jedne činjenice, a to je da su regioni, ili delovi Srbije, ekonomski različito razvijeni. Nije svaki region u Srbiji, nažalost, ekonomski samoodrživ.
Možda bi, u nekom smislu, Vojvodina mogla da bude ekonomski samoodrživa, i grad Beograd, ali jug Srbije, ono što vi zovete ''istočni region'', nema teorijske šanse da opstane bez pomoći centralnih državnih organa. O tome se radi.
Vi uporno insistirate na priči, pogrešnoj priči, lažnoj priči, da je ovaj zakon, u stvari, neki vid decentralizacije u Srbiji. Nije. Ovaj zakon će samo doprineti dodatnom administriranju. Ništa neće biti od ekonomskog razvoja. Imaćemo samo dodatnu birokratiju, a ne daj bože da se ti regioni, od statističkih, promene u administrativno-teritorijalne i političke jedinice.
Vi, već sada u javnosti imate priče, koje se tendenciozno puštaju kroz medije, da će buduće promene Ustava Srbije, između ostalog, značiti ne samo teritorijalnu regionalizaciju Srbije, nego i stvaranje dvodome Narodne skupštine, pa ćete imati dva doma, Dom građana i, verovatno, nešto što će se zvati Dom regiona. To se u stručnim krugovima već otvoreno komentariše.
Ako regioni postanu ne samo statističke, nego administrativne-teritorijalne i političke jedinice s određenim oblikom samouprave, onda računajte s tim da će svaki od tih sedam regiona imati, verovatno, neke svoje organe vlasti. Imaće skupštinu, imaće organe uprave, možda će imati još nešto, ko zna.
Čovek mora da postavi jedno elementarno pitanje ekonomske prirode – ljudi, odakle ćete vi to sve da finansirate? Koliko košta taj vaš koncept decentralizacije?
Ko će to sve da plati, iz čijih džepova će da se plaća vaš pokušaj da, navodno, decentralizujete Srbiju?
Iz činjenice da nije svaki region podjednako razvijen i da ne može svaki region samostalno ekonomski da opstane, jasno proizilazi jedan zaključak – regioni koji su ekonomski nerazvijeni, a, nažalost, takvih je većina u Srbiji, neće moći da opstanu bez pomoći Vlade, bez pomoći ministarstava, bez pomoći centralnih državnih organa.
Onda se postavlja pitanje, kakva je to decentralizacija?
U odnosu na neke regione, to će možda biti decentralizacija, tamo gde ne treba velika intervencija države, ali tamo gde treba intervencija države, tamo gde bi regioni propali bez pomoći centralne vlasti, to nije nikakva decentralizacija. To je totalna centralizacija, pa ni u tom smislu ovaj vaš predlog zakona nije utemeljen.
Potpuno smo svesni činjenice da nije svaki deo Srbije ravnomerno regionski razvijen i tačno je da je to nasleđe nekih prošlih vremena, ne samo iz 90-ih godina; to traje vekovima, to traje decenijama. Ali, put da se s tim jedanput prekine nije da podelite Srbiju. Ljudi, vi narodski rečeno, "koljete vola zbog kile mesa".
Da biste pospešili ekonomski razvoj svakog dela Srbije, nije potrebno da razbijete državu Srbiju, nego da je ojačate institucionalno, ekonomski, socijalno, kulturno, duhovno, naučno-tehnološki. Put da razvijete nerazvijene opštine i gradove jeste, kroz mere odgovarajuće fiskalne politike, da veći stepen ubranih poreza ostavite opštinama i gradovima, ali razvijajte opštine i gradove. To je ono na čemu insistira SRS, da imamo bogate opštine i gradove, bogate građane, a ne bogate regionalne birokratije. To je koncept za koji se zalaže SRS – jaka i unitarna država Srbija, s ekonomski razvijenim gradovima i opštinama.
Istorija je pokazala da je ovo najefikasniji i ekonomski najracionalniji oblik državnog uređenja. Ako je tako uređena jedna Francuska, ako je po sličnom obrascu uređena jedna Velika Britanija, šta je to što vas sprečava da primenite ono što vekovima donosi dobre rezultate u nekim drugim državama.
Dakle, jedinstvena Srbija, snažna Srbija, ali sa jakim opštinama i gradovima. Nikakvi međunivoi vlasti nisu potrebni. To će samo dovesti do stvaranja novih regionalnih birokratija. To će samo poskupeti finansiranje i funkcionisanje ionako glomaznog državnog aparata i građane će, na kraju svih krajeva, umesto da budu bogatiji, biti mnogo siromašniji nego što su sada. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću u nekoliko rečenica da dokažem koliko je vaš koncept regionalizacije Srbije ekonomski štetan i neprihvatljiv za same građane.
Do 2002. godine, u Vojvodini je bilo sedam pokrajinskih sekretarijata. Danas ih ima dva puta više, odnosno više od dva puta, ima ih 17. Sad se postavlja pitanje šta će biti ako Skupština Srbije potvrdi Predlog statuta Vojvodine, koji je usvojen u oktobru prošle godine u Skupštini AP Vojvodine? Koliko će to dodatno, imajući u vidu prenos nadležnosti i sve ono što Vojvodina po tom, u najvećoj meri, protivustavnom statutu treba da radi, da poveća pokrajinsku birokratiju u Novom Sadu?
Da li mislite da građani Sremske Mitrovice, Pančeva, Sombora, Subotice, Kikinde, Zrenjanina, lepše žive u Vojvodini danas kad imaju 17 pokrajinskih sekretarijata, ili 2002. godine, kada ih je bilo sedam? Objektivno, danas žive teže.
Moj kolega Milorad Krstin je izneo probleme s kojima se susreću poljoprivrednici u celoj Srbiji. Imajući u vidu da je Vojvodina žitnica Srbije, taj problem s otkupom pšenice i, uopšte, poljoprivrednih proizvoda, najizraženiji je u Vojvodini. Ništa bolje građanima Vojvodine nije ni kad imaju sedam, ni kad imaju 17, ni sutra, kada će biti 30 pokrajinskih sekretarijata, imajući u vidu sve one nadležnosti koje ste stavili da rade organi Autonomne pokrajine Vojvodina.
Onda se postavlja logično pitanje – iz kojih para mislite da sve to finansirate? Koliko to građanima Srbije treba da bude dobro, pa da onda iz svojih poreza, iz raznih taksa koje plaćaju državnim, pokrajinskim i lokalnim organima, mogu da isfinansiraju toliku birokratiju i toliku administraciju.
Čak i da nema kriminala i korupcije, a ima ih, i vi dobro znate da je jedan od glavnih centara korupcije u Vojvodini upravo Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine, odakle se pare bukvalno u džakovima iznose, to su neke sumnjive investicije, krajnje sumnjive izborne investicije.
Putevi i ulice se asfaltiraju sedam dana pred izbore i na dan izbora, noću, pod temperaturama ispod nule, po blatu. Putevi traju po sedam dana, deset dana, mesec dana, i onda propadnu, pa je onda tim putem teže ići kad se on, navodno, asfaltira, nego do tada. To je činjenica koju će vam priznati i ovi poslanici koji dolaze iz Vojvodine, a koji su iz vladajućih stranaka. Druga je stvar što oni zbog partijske discipline o tome moraju da ćute.
Dakle, to što tvrdite da će ovo što vi nazivate decentralizacijom, pa i u odnosu na Vojvodinu, da donese dobrobit građanima, apsolutno nije tačno. To će samo dodatno da osiromaši građane, jer decentralizacija, po vama, znači uvećavanje lokalnih, regionalnih i pokrajinskih birokratija. Vi tako zamišljate decentralizaciju, ne kao pravo građanina da učestvuje u vršenju poslova od zajedničkog i opšteg interesa, nego kao stvaranje raznih lokalnih i regionalnih aparata vlasti, u koje ćete, pre svega, da ubacujete vaše partijske kadrove. Zato osnivate ove agencije, zato osnivate ove savete, da udomite vaše partijske kadrove, koji su, u najvećoj meri, nesposobni, nestručni, ali koji očekuju da im se revanširate za sve ono što su oni radili u izborima.
Znate, nije mala stvar kad vi na dan izbora dođete čoveku na vrata i donesete mu paketić. Zaista morate da pogazite svoje lično dostojanstvo i da smognete veliki stepen hrabrosti da to uradite.
Sad, kad ste to uradili, kad ste na osnovu paketića, na osnovu gotovog novca, na osnovu kineskih patika, mobilnih telefona, dobili majske izbore prošle godine, došlo je vreme da se izravnaju računi i da vaše partijske aktiviste negde udomite, inače, oni to za vas neće da rade. Gde ćete da ih udomite, nego ovako – malo ćemo da osnivamo nacionalne agencije, malo nacionalne savete, malo regionalne agencije, malo regionalne savete, kao ogromna tela koja imaju po 19 ili 25 članova, pa će onda ti članovi, verovatno, da imaju neke zamenike članova itd. Eto prilike da zadovoljimo makar deo onih koji su za nas u izborima nešto uradili. Zato vi donosite ovaj zakon i to je prava istina.
Kakvu korist će građani Zaječara imati od tih vaših agencija i od vaših saveta, kad ste sve upropastili što je moglo da se upropasti? Privatizovali ste šećerane u Vojvodini po tri evra. Da ste cigle prodavali iz te šećerane, više biste dobili. Železara ''Smederevo'' je otišla po nekoliko puta nižoj ceni nego što je bila tržišna cena.
Šta ste uradili s Lukom ''Beograd'', s Poslovnim centrom ''Ušće''? Afera do afere i sad su ljudi koji su uzročnici tih afera, ljudi protiv kojih se vode sudski postupci, ljudi za koje se iz aviona vidi da su umešani u razne nezakonite radnje, navodno oni koji će da uvedu Srbiju u EU, pa i na ovaj način, tako što će da zemlju podele na feude, pa ćemo onda imati razne regionalne feudalce, pa će biti kao što je bilo za vreme, odnosno posle smrti cara Dušana, kad je Njegoš sjajno rekao – velikaši, proklete im duše, na komade razdrobiše carstvo. Tako će biti i sada.
Umesto da ujedinjujete Srbiju, da ona bude jača nego što je sada, vi je činite slabijom. Vi mislite da je uslov za ulazak u EU da uništite Srbiju.
Ko će da uđe u tu EU ako nema države koja se zove Srbija? Ko da uđe? Vojvodina? Mačva? Pomoravlje? Ako ćemo kao po ešalonima da ulazimo u EU, kako vi zamišljate taj put Srbije u EU? Preko leša države koja se nekad zvala Srbija? Šta će nam onda EU?
Drugo, ta priča o pretpristupnim fondovima je smešna. Vi znate kako zapadni ekonomisti kažu – na Zapadu nema besplatnog ručka. Gde ste vi to čuli da će EU, eto, tek tako, dati, mnogo voli naše regione, pa će davati pare kapom i šakom?
Pitajte naše susede Mađare, pitajte Poljake, Čehe, kakva iskustva su imali sa pretpristupnim fondovima EU. Idite sad u Češku, prosečna plata je 200 evra. Da li je bolje građanima Češke zato što su u EU? Skoro 70% građana Mađarske je spremno da traži da Mađarska istupi iz EU zbog životnog standarda u koji su dovedeni posle 2004. godine, kada je Mađarska ušla u EU.
Ljudi, kad dobijete pare iz pretpristupnih fondova, vas EU obavezuje da te pare vraćate nazad u određenom vremenskom intervalu i nikakve pare ne možete da dobijete na lepe oči.
Dobićete sad izvesna sredstva, možda, ali to što će deo sredstava da ode u džepove raznih stranačkih funkcionera, to je druga stvar. Možda deo para dobijete, ali ćemo mi kao država te pare morati da vraćamo. Mi smo ionako prezaduženi. Ne znam odakle mislite da vraćamo te pare iz pretpristupnih fondova, ali valjda vam je jasno šta se dešava u EU. Evroskepticizam raste iz dana u dan. Ovi izbori za Evropski parlament su to najbolje pokazali. Ljudi počinju da gledaju svoje lične interese, nacionalne interese. Što bi sad Nemci, Francuzi, Španci, Englezi, davali pare našim regionima? Imaju oni svojih problema, i njih drma svetska ekonomska kriza.
Ne znam kako to povlačite znak jednakosti – evo, sada ćemo da regionalizujemo Srbiju i dobićemo neke silne pare. To je sve na dugačkom štapu. To je sve, što bi rekao naš narod, "ne lipši magarče do zelene trave". Dakle, vi ćete da podelite Srbiju, da je iskomadate na feude i onda kažete – tako podeljeni feudi će lakše da uđu u EU.
Vreme feudalizma je prošlo, Nemačka se ujedinila, najpre u 19 veku, pod Bizmarkom, pa 90-te godine, pod Helmutom Kolom, ali se ujedinila. Ne, vi ćete da razbijate Srbiju, vi mislite – živećemo bolje kad ne bude bilo Srbije, a onda nam džaba sve.
Dakle, zaustavite se dok je vreme. Zaustavite kriminal i korupciju. Ojačajte opštine i gradove i radite na institucionalnom jačanju države Srbije. To je put da građanima Srbije bude bolje, sve ostalo je put u propast.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. se navodi da je jedan od regiona i region Vojvodine. Region Vojvodine je, zajedno sa regionom KiM-a i regionom Beograda, jedan od regiona za koji se koriste odgovarajući istorijski nazivi, odnosno nazivi iz Ustava Srbije.
Mogli smo da čujemo ovih dana od predstavnika vladajuće koalicije da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona i činjenica da je Republika Srbija trenutno asimetrično uređena i da ta asimetrija treba da se ispravi, time što bi određeni status trebalo da dobiju i drugi delovi Srbije, a ne samo AP Vojvodina.
Međutim, ako usvojite ovaj zakon kao što ste ga napisali, onda ispada da opet određeni delovi Srbije neće imati sve one nadležnosti i sve institucije koje ima AP Vojvodina. To znači da će Vojvodina imati i dalje svoje izvršno veće, svoju izvršnu skupštinu i svoje pokrajinske sekretarijate, plus, imaće sve ono što predlažete da će imati ostali regioni, ali ostali regioni neće imati ni izvršno veće, ni skupštinu, ni svoju administraciju.
Da je tačno ono što tvrdi SRS, da vi na ovaj način, na mala vrata, uvodite regionalizaciju Srbije u smislu njene deobe na regione kao administrativno-teritorijalne i političke jedinice, govori upravo ova činjenica.
Posle ovog zakona, određeni delovi Srbije van Vojvodine i van KiM-a neće imati autonoman status u smislu autonomnih pokrajina i potpuno je jasno da ćete posle ovoga verovatno doneti neki novi zakon, ili ćete pristupiti ustavnim promenama kako bi…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Zahvaljujem.

Gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam stao prošli put. Jasno je da ni posle donošenja ovog zakona, ako ga usvojite onako kao što je predložen, delovi Srbije van teritorije AP Vojvodine neće imati sve one organe koje ima Vojvodina. Možemo da očekujemo da ćemo posle ovog zakona, verovatno, dobiti neke nove propise, moguće je i amandmane na Ustav Srbije, a moguće je i potpuno novi ustav, ko zna, gde ćete regione pretvoriti ne samo u statističke, nego i u administrativno-teritorijalne i političke jedinice. Onda ćete moći da kažete da Srbija više nije asimetrično uređena, da su svi njeni delovi uređeni po istom obrascu i da svi uživaju isti stepen nekakve autonomije, ili nekakve samouprave.
Takav koncept decentralizacije, za koji se vi zalažete, građani Srbije i privreda Srbije, koja, na kraju krajeva, sve ovo mora da plati da bi se obezbedila neophodna finansijska sredstva, neće moći da izdrže.
Ako vam je zaista bilo stalo do ekonomskog razvoja svakog dela Srbije, onda ste morali da krenete potpuno drugačijem putem. Morali ste da ojačate srpsku ekonomiju, da ojačate naš finansijski sistem, morali ste da omogućite pravosudnim organima, nadležnim državnim organima i državnim organima uopšte da sprovedu do kraja borbu protiv kriminala i korupcije. To su osnovni preduslovi da bi Srbija, uopšte, počela ekonomski da se razvija.
Krenuli ste potpuno drugačijem putem. Krenuli ste da podelite Srbiju, da je isparcelišete na veći broj feuda i onda mislite da će samo po sebi to da reši probleme. Nažalost, neće, to će stvoriti neke nove probleme i onda ćemo ući u lanac problema. Jedan problem će da rađa drugi, još veći.
Onda se postavlja pitanje, šta će, na kraju krajeva, biti s našom državom, kako će ona da funkcioniše, po kojim parametrima?

Dame i gospodo narodni poslanici, koliko je Vlada bila ozbiljna u pripremanju  ovog proevropskog reformskog zakona, koji treba da uskladi pravni sistem Republike Srbije s komunitarnim pravom EU, govori činjenica da se Vlada u obrazloženju Predloga zakona pozvala, između ostalog, na član 97. tačku 9. Ustava Republike Srbije.
Pogledajte kako glasi tačka 9: "Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj; sistem zaštite i unapređenja životne sredine; zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija''.
Zaista bih voleo da mi gospođa Kalanović objasni kakve veze ima regionalni razvoj u Srbiji sa sistemom zaštite životne sredine, zaštitom i unapređivanjem biljnog i životinjskog sveta, proizvodnjom, prometom i prevozom oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija? To nema nikakve veze jedno s drugim.
Meni je smešno kada predstavnici Vlade dođu u Narodnu skupštinu i pompezno najavljuju svoj predlog zakona, kao da je to neko čudo neviđeno, koje nigde u svetu ne postoji i koje je samo po sebi rešenje za probleme s kojima se Srbija danas suočava.
Kada malo začeprkate po tome šta piše u predlozima zakona, onda dolazite do ovakvih nebuloznih zaključaka – da je Vlada Srbije bila nesposobna, čak, da pronađe validan pravni osnov za ono što nam predlaže, a hoće da nas ubedi da je ono što piše u Predlogu zakona najbolje moguće i da su imali najbolje namere. Nisu se udostojili čak ni da Ustav Srbije pročitaju i da za svoj predlog zakona nađu adekvatan osnov, jer ovo što je Vlada navela kao pravni osnov apsolutno nije pravni osnov.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 12. se, između ostalog, u tački 2) stava 2. navodi da se izrazito nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave smatraju i jedinice lokalne samouprave u kojima je demografski pad u periodu od popisa 1971. do posmatrane godine veći od 50%.
Sećate se, kada ste usvajali onaj nesrećni i loše napisani Zakon o zabrani diskriminacije, da su vas poslanici SRS-a upozoravali da će jedna od loših posledica tog zakona biti i pogoršanje demografske, odnosno slike nataliteta u Republici Srbiji.
Umesto da ova vlada preduzme sve mere ekonomske i socijalne politike da podstakne rađanje u Republici Srbiji, da podstakne mlade ljude da zaključuju brak i da u tom braku dobijaju decu, ona se opredelila za nešto sasvim drugo – da promoviše razne vrste seksualnih izopačenosti, da promoviše sve ono što je u srpskom narodu vekovima smatrano kao nenormalno, kao loše, kao štetno za opstanak porodice, nacije i države. I onda se čovek nađe u čudu kada pročita jednu ovakvu rečenicu, gde vi lamentirate nad sudbinom opština u kojima je demografski pad, a ništa kao vlast niste učinili da zaustavite taj demografski pad, nego ste čak preduzeli sve što je bilo u vašoj moći da mladim ljudima, bukvalno, ogadite i brak i rađanje nekog novog života, jer je to ''konzervativno, zastarelo, nije fensi'', nije u duhu evroatlantskih integracija. U duhu evroatlantskih integracije je nešto sasvim drugo.
Postavlja se pitanje – kako mislite da zaustavite demografski pad u situaciji kada mladim ljudima, umesto tradicionalnih porodičnih vrednosti, nudite nešto što je sasvim suprotno tim vrednostima ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... kada niste preduzeli nijednu meru da mladim ljudima, pre svega, u ekonomskom smislu, olakšate stupanje u brak, rađanje dece, kada ništa niste uradili da tim mladim ljudima obezbedite posao, stan ...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, iskorišćeno je vreme koje vam je na raspolaganju za obrazlaganje amandmana.)
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da Vlada Srbije ovim zakonom želi da dobije u vremenu, u smislu da odgodi svoje suočavanje s realnošću i sa činjenicom da građanima Srbije nije ispunila nijedno predizborno obećanje.
Očigledno je da od nekog brzog ulaska Srbije u EU nema ništa, to je na direktan način priznao i predsednik Republike Boris Tadić. Pitanje je šta će biti s liberalizacijom viznog režima i da li će da se ostvare obećanja koja ste dali. Sad ovo treba da posluži kao neko novo obećanje građanima Srbije, a to je da će živeti bolje kad se Srbija podeli na regione.
Dakle, vi, građani Srbije, kojima smo obećali da ćemo proizvoditi 300 hiljada automobila u Kragujevcu, vi, građani Srbije, kojima smo obećali besplatne akcije, kojima smo obećali da ćemo za dve do tri godine ući u EU, strpite se još malo, upravo smo napisali sjajan zakon o regionalnom razvoju, pa kad taj zakon počne da se primenjuje, verovatno će vam biti bolje.
Kao što je dobro primetio kolega Stevanović, vi ste izbegli da propišete rokove u kojima će biti obrazovane ove agencije i ovi saveti. Dakle, zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ''Službenom glasniku Republike Srbije'', ali nema nijednog jedinog roka u kom treba da se obrazuju ove vaše agencije, ove vaše asocijacije i ovi vaši saveti. To znači, vi, građani Srbije, živećete verovatno bolje, ne znamo, doduše, kada, ali strpite se još malo – samo što ne živite bolje, samo što niste ušli u EU.
Očigledno je da vi niste imali nikakvu drugu nameru nego da zamažete građanima Srbije još jedanput oči i da im kažete – strpite se još malo, doneli smo jedan u nizu zakona koji treba da poboljša vaš životni standard.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada pogledate član 14. Predloga zakona i kada obratite pažnju na dokumentaciju koja treba da bude pripremljena da bi počeo taj regionalni razvoj u Srbiji, stičete utisak da su, manje-više, svu ovu dokumentaciju mogle da pripreme i opštine i gradovi.
Nisu vam bile potrebne ni te vaše agencije, ni ti vaši saveti, ni te vaše asocijacije. Manje-više, svu dokumentaciju koja se tiče razvoja opština i gradova mogle su da pripreme same jedinice lokalne samouprave.
Samo vas podsećam da, po postojećem zakonu o lokalnoj samoupravi, opštine i gradovi donose programe razvoja. Zaista je bilo nepotrebno ovo dodatno administriranje i stvaranje nekih novih birokratskih aparata na nivou regiona i na nivou cele Srbije; sve te poslove su mogle da rade opštine i gradovi, preko svojih kadrova u skupštinama opština, odnosno opštinskim i gradskim upravama.
Umesto ekonomskog razvoja, vi ste građanima Srbije ponudili stvaranje nekih novih birokratija, nekih novih činovničkih aparata. Pri tom, vi ste propustili da ovim zakonom definišete kakav će biti status članova ovih vaših agencija i ovih vaših saveta. Da li će to biti državni službenici, da li će to biti službenici lokalne samouprave, kako će se finansirati njihove plate, da li će uopšte biti plaćeni, a pretpostavljam da hoće?
Dakle, postoji čitav niz nepoznanica. Vi ste krenuli u jednu avanturu, ne znate ni sami kuda ta avantura može da vas dovede, umesto da ste pošli od onoga što u Srbiji realno postoji, što egzistira i što zaista treba da se razvija, a to su opštine i gradovi, kao i jedinice lokalne samouprave.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Sve ostalo je potpuno nepotrebno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je ovo jedan partijski predlog zakona i iza njega u potpunosti, bez rezerve, stoji samo jedna stranka vladajuće koalicije, a to je G17 plus. Pre dva dana, mogli ste u ovom holu da vidite gospodina Milana Markovića, Nenada Čanka i Mlađana Dinkića kako zajedno promovišu ovaj predlog zakona, međutim, već tada ste mogli da vidite da izgleda da za ta tri čoveka postoje tri predloga zakona o regionalnom razvoju.
Milan Marković je izjavio da ovaj predlog zakona treba da predstavlja okidač za ustavne promene u Srbiji, koje treba da dovedu do toga da se regioni obrazuju ne samo kao statističke jedinice, nego i kao neki vidovi autonomije, odnosno samouprave u određenim delovima Srbije.
Nenad Čanak je izjavio da je zakon za njegovu stranku apsolutno prihvatljiv i da on samo očekuje da će posle ovog zakona biti usvojen u Skupštini Srbije i statut Vojvodine, dok je Mlađan Dinkić tvrdio da ovi regioni ostaju samo statističke jedinice i da nikako ne mogu da prerastu u nešto što može da ima pravni subjektivitet.
Maločas ste pročitali ime jednog narodnog poslanika iz vladajuće koalicije koji pripada LSV-u. Dakle, pre dva dana su tvrdili da je zakon sjajan, da apsolutno nemaju nikakvih primedaba, da će ga podržati, međutim, kada je došlo vreme da podnose amandmane, ljudi podneli amandmane na predlog zakona, a čujemo sada u javnosti, i u medijima to možete da pročitate, da imaju vrlo oštre zamerke na ovaj predlog zakona.
Sada se postavlja logično pitanje – da li je ovo predlog Vlade Srbije i, uopšte, vladajuće koalicije, ili je ovo samo predlog stranke G17 plus? Iz diskusije narodnih poslanika sam shvatio da samo poslanici iz G17 plus u potpunosti, bez bilo kakvih rezervi, bez bilo kakvih dilema, podržavaju zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da Vlada Srbije ovim predlogom zakona istiskuje KiM iz pravnog sistema Republike Srbije. Zaista ne znam zašto to radite. Ustav Srbije je potpuno jasan – u sastavu Srbije se nalaze dve autonomne pokrajine, pored Vojvodine, to je i Kosovo i Metohija.
Razumem da pravni sistem Republike Srbije ne može u ovom momentu da se primenjuje na teritoriji AP KiM, ali ništa nije smetalo da i AP KiM na odgovarajući način tretirate u ovom predlogu zakona, pa kad se steknu uslovi za to, onda će odredbe ovog zakona da se primenjuju i na KiM.
Zašto uporno i sistematski, ovo nije prvi predlog zakona kojim to činite, istiskujete sami KiM iz sastava Srbije?
Samo da vas podsetim, vaši prijatelji iz Hrvatske, kojima ste pre nekoliko nedelja ovde prostirali crveni tepih kad ste ih dočekivali, ponašali su se drugačije dok je postojala, recimo, Republika Srpska Krajina.
Hrvatska televizija je tada uredno, svake večeri, u Drugom dnevniku davala vremensku prognozu za Knin, Petrinju, Beli Manastir, iako su ti gradovi bili u sastavu Republike Srpske Krajine i Hrvatska ni na koji način nije imala kontrolu na tim područjima, ali su i na taj način, vama, možda, bezazlen, smešan, hteli da pokažu da su za njih ti gradovi i te regije sastavni delovi Republike Hrvatske. Dakle, čak i na vremenskoj prognozi.
Pogledajte snimke hrvatske televizije iz tog perioda, ali, bukvalno, svaki dan – kakvo će biti vreme u Zagrebu, kakvo će vreme biti u Bjelovaru, u Splitu, i kakvo će vreme biti u Kninu.
Vi na ovaj način potpuno zaobilazite KiM. Ne znam ko vam je dao za pravo da to radite. U Ustavu Srbije nigde ne piše da su Kosovo i Metohija odvojeni od Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću ovom poslaniku, koji očigledno ima averziju prema knjigama i nauci, da odgovorim gde to piše. Piše u knjizi Slobodana Jovanovića "O državi. Osnovi jedne pravne teorije". Evo šta kaže Slobodan Jovanović o tome šta je država na spoljnopolitičkom planu – država je jedna serija međunarodnih ugovora.
Srbija je nasledila sve međunarodne ugovore koje je potpisala, zaključila, odnosno ratifikovala SFRJ, kao što je SFRJ nasledila sve ugovore, sva međunarodna ugovorna prava i obaveze Kraljevine Jugoslavije, a Kraljevina Jugoslavija Kraljevine Srbije.
Da je to tako, potvrđuje i činjenica da Srbija, dakle nezavisna Republika Srbija od 2006. godine, ne mora da zaključuje nove međunarodne ugovore sa državama sa kojima je međunarodne ugovore već zaključila ili SFRJ ili Kraljevina Jugoslavija ili Kraljevina Srbija.
I time se dokazuje činjenica, vrlo važna za srpsku državnost, da državnost Kraljevine, odnosno pre toga Kneževine Srbije nije nikada prestala, posebno na međunarodnom planu. Nas i danas obavezuju ugovori koje je, recimo, zaključila prva vlada Nikole Pašića krajem 19. veka.
Svojevremeno je obeležavano preko stotinu godina održavanja poštanskih veza između Srbije i SAD, ali ne tako što su Slobodan Milošević ili Josip Broz zaključili ugovore sa SAD, nego je to uradila upravo prva vlada Nikole Pašića u poslednjoj deceniji 19. veka. Ako pogledate taj ugovor, on se zove Ugovor između Kraljevine Srbije i Unije severnoameričkih država (tako su tadašnji srpski pravnici nazivali SAD).
Dakle, ova Republika Srbija apsolutno jeste naslednik na spoljnopolitičkom planu ne samo SFRJ, nego i Kraljevine Jugoslavije i Kraljevine Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, šteta je što nije živ Slobodan Jovanović. Da je živ, verovatno bi naučio nešto što on, kao najveći srpski pravnik, nije znao. Ponavljam ono što je on rekao, ne želim da ja budem autor te ideje. Ponavljam, autor te ideje o kontinuitetu državne vlasti je Slobodan Jovanović, čovek koji je bio najveći ne samo srpski pravni teoretičar, nego verovatno jedan od najvećih intelektualaca svih vremena, čovek koji je završio Pravni fakultet u Minhenu, u Nemačkoj, koji je govorio nekoliko svetskih jezika.
Njegova je teorija o tome šta je država, kako država istupa na unutrašnjem i spoljnopolitičkom planu, šta je državna vlast i kontinuitet državne vlasti, i mislim da niko bolje od njega to nije uspeo da definiše. Sa ovom mojom skromnom pameću samo ću pokušati da ponovim ono što je rekao čovek koji je bio daleko pametniji od mene, dakle Slobodan Jovanović. Država, kaže on, ima dva lica, jedno je unutrašnje, a drugo je spoljašnje. Jedna država može da bude nova u unutrašnjem smislu, a stara na spoljnopolitičkom planu.
Kada država donese novi ustav, kojim prekine kontinuitet sa prethodnom tradicijom ustavnosti, onda je ona nova država, ali na spoljnopolitičkom planu to i dalje ostaje ona stara država, jer država svoju volju na spoljnopolitičkom planu izražava isključivo tako što sa stranim državama zaključuje odgovarajuće međunarodne ugovore.
Ako država nije prekinula te ugovorne odnose sa stranim državama, to znači da njena volja i dalje važi. Ni Republika Srbija, ova sadašnja Republika Srbija, ni SRJ, nikada nisu prekinule svoje međunarodne ugovore sa nekom stranom državom, kao što ni SFRJ, iako je na unutrašnjem planu potpuno prekinula ideološki, politički, pravni i socijalni, svaki mogući kontinuitet sa Kraljevinom Srbijom, pre svega iz ideoloških razloga, ali nikome nije palo na pamet u toj SFRJ da raskida međunarodne ugovore koje je zaključila ili Kraljevina Jugoslavija ili Kraljevina Srbija.
Podsećam ponovo, nas, ovu sada Republiku Srbiju, na početku 21. veka, između ostalog, obavezuju međunarodni ugovori koje su neke od prethodnih srpskih vlada zaključile još krajem 19. veka. Time se dokazuje kontinuitet srpske državnosti. I uopšte ne znam zašto prethodni govornik insistira na tom prekidu državnosti. To nije dnevnopolitičko pitanje, to je suštinski državotvorno pitanje. Svi srpski pravni teoretičari su se trudili da dokažu kontinuitet srpske državnosti. Mi se sada trudimo da dokažemo - evo, ja se pozivam na Slobodana Jovanovića, ako neko ima neki bolji primer neka kaže - da postoji kontinuitet sadašnje Republike Srbije sa onom Srbijom iz 19. veka.
Taj kontinuitet srpske državnosti nije prekidan na spoljnopolitičkom planu, ponavljam, od 19. veka do danas. Jeste na unutrašnjem planu, menjali su se politički sistemi, donosili se i ukidali ustavi, menjali se svojinski odnosi, ali na spoljnopolitičkom planu ona država koja je postojala u 19. veku najpre kao Kneževina, a onda od 1882. godine kao Kraljevina Srbija, nikada nije prestala da postoji. Ima čak i teoretičara koji dokazuju da nikada nije prestala da postoji ni državnost nemanjićke Srbije, ali to bi već zahtevalo više vremena.
Dakle, apsolutno nije prekidan kontinuitet srpske državnosti na spoljnopolitičkom planu.
Svi međunarodni ugovori koji su obavezivali vladu Nikole Pašića i danas obavezuju vladu Mirka Cvetkovića. Potpuno je van svake sumnje da taj kontinuitet državotvornosti, kada je reč o Srbiji, i te kako postoji.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi nije jasno zbog čega se insistira na tom prekidu kontinuiteta države Srbije. Dakle, jedna država ne prestaje da bude država i njene međunarodne obaveze ne prestaju da postoje činjenicom da li je ta država član UN ili nije član UN.
UN su jedna, doduše, globalna i univerzalna međunarodna organizacija, ali država ne prestaje da postoji samom činjenicom da je suspendovana iz UN. Jer, ako bismo zauzeli takav stav, onda Švajcarska nije država jer nije članica UN. Ne znam da li ima ijednog pravnika koji bi potvrdio da Švajcarska nije država i da su njene međunarodne obaveze nepostojeće i da nema kontinuiteta švajcarske državne vlasti zbog činjenica da ona nije član UN. Dakle, to jedno sa drugim apsolutno nema nikakve veze.
Ponovo ću se pozvati na Slobodana Jovanovića, koji je rekao da na činjenicu da li postoji neka država ili ne postoji ne utiče to da li je tu državu priznala neka druga država. Dakle, država postoji i bez obzira na to da li je priznata u međunarodnoj zajednici ili ne ako ima tri elementa - ako ima suverenu vlast, ako ima narod i ako ima teritoriju. To su obeležja države.
Potpuno je nebitno da li je Srbija član UN, suspendovana, da li je član ove ili one međunarodne organizacije. Državnost Srbije na spoljnopolitičkom planu, ponavljam opet, zaista ne znam šta nije jasno, postoji, i ta državnost nije prekidana ni u periodu od 1992. do 2002. godine, kada je Srbija bila suspendovana, odnosno članstvo SRJ je bilo suspendovano u UN. To ni na koji način nije dovelo u pitanje kontinuitet Srbije i kontinuitet njenih međunarodnih prava i obaveza.

Ako bih mogao samo da dobijem pravo na repliku, pomenut sam.

Javljam se onda, ako mogu, po amandmanu.