Evo, jedna vrlo kratka replika, u stvari, jedno pitanje.

Ako je, gospodine Ćiriću, normalno to što vi kažete, ja zaista mislim da je normalno, dakle, da je svakom građaninu Republike Srbije potrebno omogućiti pristup državnoj službi, kažite da li je u vaše vreme bilo moguće da predsednik poslaničke grupe bilo koje opozicione partije, evo, pošto ste sada maločas spominjali bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića, on je u to vreme bio predsednik poslaničke grupe SNS u vreme kada ste vi bili na vlasti, da li je bilo moguće u to vaše demokratsko vreme, evropsko vreme, građansko vreme, da Tomislav Nikolić bude u Narodnoj skupštini predsednik poslaničke grupe SNS i da istovremeno bude specijalni savetnik generalnog direktora JP „Pošte Srbije“ ili bilo kog drugog javnog preduzeća u Srbiji za platu od 150.000 dinara?

Navedite mi, molim vas, jedan primer u periodu od 2008. do 2012. ili od 2000, pa do 2008. godine, da li je takvih primera u Srbiji bilo, dakle, da neko u Skupštini Srbije bude šef opozicione poslaničke grupe i da bude specijalni savetnik direktora „Pošte“, „Elektroprivrede“, „Telekoma“ ili neke druge državne kompanije.

U vaše vreme to nije bilo moguće i to nije bilo normalno, ali je to normalno u naše vreme i kao što vidite, Srbija, pa vi ste očit primer, nije zemlja neslobode, nije zemlja u kojoj nema demokratije. Naprotiv, Srbija je zemlja demokratska, Srbija je zemlja u kojoj nema partijskog zapošljavanja, a najbolji primer za to ste vi, gospodine Ćiriću. Vi ste najbolji udžbenički primer kako treba da izgleda jedna demokratska i pravno uređena država. Čovek je protiv režima, ali zato radi u državnoj kompaniji za 150.000 dinara.

Moje pitanje je bilo vrlo jasno. Ja ne znam o kojim klupama vi govorite. Spominjete neke ljude čija imena ne želite da navodite, a kažete – Srbija je nedemokratska, tiranski režim Aleksandra Vučića itd.

Ja sam vas vrlo jasno srpski pitao – da li je u vaše vreme, gospodine Ćiriću, molim vas, da li je u vaše vreme bilo moguće da neko bude istovremeno predsednik poslaničke grupe u opoziciji i specijalni savetnik generalnog direktora bilo kog javnog preduzeća u Srbiji?

Molim vas, navedite mi jedno jedino ime. Od 2000. do 2012. godine nije bilo moguće i vi to veoma dobro znate. Ne da nije bilo moguće, setite se perioda posle 5. oktobra, šta su vaši politički istomišljenici govorili o onima koje su na nelegalan način srušili sa vlasti. Da ih treba otpuštati sa posla, da ih treba lustrirati, da im decu treba šišati do glave itd. To su bile vaše mere.

U naše vreme je tek postalo moguće, u to naše strašno Vučićevo nedemokratsko vreme. Sećate se šta pričaju vaše stranačke kolege ovde u Skupštini, partijsko zapošljava itd. Pa, tek u to Vučićevo vreme je moguće da neko kritikuje Vučića, bude predsednik poslaničke grupe u opoziciji i istovremeno bude specijalni savetnik generalnog direktora JP „Pošte Srbije“ za platu od 150.000 dinara.

Ako je to već tako, gospodine Ćiriću, ja sad pitam vas – odakle vam moralno pravo da pljujete po rođenoj državi i da kažete da je Srbija zemlja neslobode, zemlja strahovlade, zemlja u kojoj se za sve pita samo jedan čovek? Prosto, kako čovek ima moralnih skrupula da sa takvim primanjima, sa platom od 150.000 dinara, kaže – e, ova država je zla, ova država je pokvarena, ovo je država u kojoj nema slobode?

Dakle, nikako da mi gospodine Ćiriću odgovorite - da li je u vaše vreme i jedan predsednik opozicione poslaničke grupe mogao da bude specijalni savetnik generalnog direktora u nekom javnom preduzeću?

Što se tiče napada na rođenu državu, ja koliko znam DS je član ovog novog Saveza, vi kažete, za Srbiju, ja mislim saveza protiv Srbije, čiji je lider Željko Veselinović. Taj Željko Veselinović je pre dva dana izjavio: „Hvala svim članovima Saveza za Srbiju na nedvosmislenoj podršci. Neće nas uplašiti, pocepati, nego nam samo daju još više snage u borbi protiv ovog fašističkog režima. Jedinstvo, prijateljstvo i sloga su ono što krasi Savez za Srbiju, do pobede.“

Znači, gospodine Ćiriću, ministar Đorđević, ministar Šarčević, Đorđe Komlenski, sve ove moje kolege iz SNS, mi smo po mišljenju vašeg lidera predstavnici fašističkog režima. Niste rekli vi. Rekao je vaš lider. Rekao je lider Željko Veselinović. Jedan dan kaže da treba silovati predsednicu Vlade Anu Brnabić od strane jednog afroamerikanca tek puštenog iz zatvora, a onda posle tri dana kaže da Srbijom vlada jedan fašistički režim. Onda vi kažete – ja ne pljujem po svojoj državi, ja sam branio tu državu. Morate da se odlučite, gospodine Ćiriću, da li ste u koaliciji sa ovakvima ili niste. Ako jeste, a jeste, onda ste isti kao i oni.

Zbog građana Srbije, dakle, niste se izvinili Ani Brnabić zbog reči koje je uputio vaš lider Željko Veselinović. Niste. Mi smo ovde u Skupštini pročitali to što je Željko Veselinović rekao za Anu Brnabić i tek posle toga neko od vaših poslanika je rekao da mu je žao što je to napisano, ali pre toga niko od vas se nije izvinio. Niko od vas se nije izvinio. Niko od vas se nije izvinio zbog ovih reči, sramnih reči da Srbijom vlada fašistički režim.

Da li ste se ogradili od izjave, takođe, jednog od lidera Saveza za Srbiju, a koji dolazi iz stranke Vuka Jeremića? U pitanju je Vladimir Gajić koji je doslovno rekao: „Vučića na izborima da pobedimo ne možemo. Preko 60% funkcionalno nepismenih građana je tu.“ Znači, on vređa čak i građane Srbije, ne vlast, vređa građane. „Šezdeset posto funkcionalno nepismenih građana je tu i oni će do kraja ostati njegovi vernici. Milošević nije izgubio na izborima, već revolucijom. Ja sam zagovornik pobune naroda. Doći će taj trenutak i, dodao je, da garancije za tu pobunu treba tražiti od velikih sila.“ Da li se ograđujete od ove izjave? Da li se slažete sa ovim da je 60% građana funkcionalno nepismeno, da je 60% građana Srbije, da su oni vernici Aleksandra Vučića i da ne možete drugačije da pobedite Aleksandra Vučića, nego tako što ćete da ponovite 5. oktobar? Da li se i od ove izjave ograđujete? Kažite pred građanima Srbije - da li se i od ovog ograđujete?

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici Dragana Đilasa, jednog od najvećih tajkuna i kriminalaca u novijoj istoriji Srbije, pre svega, treba da vrate građanima Srbije ono što su oteli od 2000. do 2012. godine. Ali, nemojte da zaboravite da je taj isti Dragan Đilas, čijeg smo poslanika upravo mogli da čujemo, krao narodni novac i za vreme Slobodana Miloševića on je svoj kapital stekao tokom devedesetih godina, tako da njemu nije bilo baš loše pod režimom Slobodana Miloševića. Kao što ni prethodnom govorniku nije loše u vlasti koju predvodi Aleksandar Vučić, jer ako je tako loše, kako je moguće da jedan mlad čovek, koji sem što je narodni poslanik, ništa drugo u životu nije radio, može da letuje na Maldivima? Pa, nije ekonomija u Srbiji baš tako loša kad jedan mlad čovek može to sebi da priušti.

Mi tražimo da DS i svi oni koji danas slede Dragana Đilasa vrate građanima Srbije ono što su oteli od 5. oktobra 2000. godine, sve ono što ste privatizovali, sve one šećerane koje ste privatizovali po tri evra, sve one firme od Subotice do Vranja koje ste upropastili, da vratite narodni novac ljudima koje ste ostavili bez posla u vreme Borisa Tadića, kada je za četiri godine preko 400.000 ljudi ostalo bez radnih mesta. Vratite ono što ste oteli, pa onda možemo da pričamo o tome da li su potezi koje povlači sadašnja Vlada Srbije dobri ili ne.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da je ova Đilasova koalicija preširoka, pa nisu baš sasvim sinhronizovani ko šta treba da priča.

Evo, jedan od lidera te Đilasove koalicije, gospodin Boško Obradović, izjavio je – Dragan Đilas je ušao u posao sa medijima u vreme režima Slobodana Miloševića, kada su to mogli ili strani agenti, poput njegovog kompanjona sa početka B92 Verana Matića ili pouzdani ljudi bračnog para Milošević.

Dakle, to je izjavio vaš koalicioni partner Boško Obradović. Vi ste sad svi u jednoj velikoj koaliciji. Ja vam savetujem, pre nego što uđete u Narodnu skupštinu, morate, pošto vam je jako široka koalicija, tu ima i tajkuna i lopova, ima i ljotićevaca, znači, prilično raznorodna jedna koalicija, morate redovnije da se sastajete, redovnije da obavljate konsultacije, da biste znali ko šta priča i ko koga brani.

Dragan Đilas, da vas podsetim gospodine Božoviću, vi ste to izgleda zaboravili, itekako ima veze sa režimom koji je uspostavljen 2000. godine, zato što je protivno Ustavu, kada je Boris Tadić 2004. godine izabran za predsednika Republike Srbije, postavljen za direktora tzv. narodne kancelarije, koja je služila za ispumpavanje para, narodnih para, državnih para, za kampanju DS od 2004. godine, pa sve dok je ta narodna kancelarija postojala. I ako je neko ekspert za ispumpavanje narodnog novca, onda je to vaš stvarni šef Dragan Đilas.

Nemojte da plačete i da kukate kako ne smemo da ga pominjemo, jer on nije tu. Vi ste tu, vi ste njegovi poslanici, svi ovde na gomili i nema nikakve razlike među vama. Jedina stvar koja vas zanima je da ponovo zasednete na grbaču naroda i ponovo da kradete.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 107, koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine, zato što čovek koji je sticajem nesrećnih okolnosti postao predsednik Vlade Republike Srbije 2003. godine, a pre toga, a možda i posle toga je švercovao bunde iz Bugarske, danas je izgovorio reči koje ne priliče ovom parlamentu. Rekao je da mi iz SNS i ministri u Vladi Srbije lažemo, da smo lopovi, pa je onda rekao da smo penzije ukinuli, pa se popravio, malo se popravio, pa je rekao da smo ih oteli.

Sve u svemu, čovek koji je bio otelotvorenje 5. oktobra, jedan od ljudi koji su naneli najveću moguću nesreću i ekonomsku i političku štetu državi Srbiji, evo, ima dovoljno hrabrosti da danas izgovara najbezočnije uvrede u Narodnoj skupštini Republike Srbije i čestita 24. septembar 2000. godine svima onima koji su, kaže, glasali, između ostalog, i za njega.

On kaže da su tog 24. septembra pobedili. Možda su pobedili, ali to ne može niko pouzdano da vam kaže, jer ja ne znam da li postoji negde jedna država u svetu u kojoj pobednik na izborima zapali kompletan izborni materijal izborne komisije koja, navodno, treba da proglasi njegovu pobedu. Ako mi kažete da postoji i jedna država u svetu u kojoj je jedna koalicija, kako on tvrdi, ubedljivo pobedila na izborima, a onda posle nekih 10-ak dana upadne…

(Marko Đurišić: Vreme.)

Vaše vreme je prošlo, gospodine Đurišiću, davno, i nikada neće da se vrati.

Pa, posle 10 dana upadne u Saveznu skupštinu i spali kompletan izborni materijal Savezne izborne komisije, onda ja postavljam pitanje – kakva je to pobeda iza koje ne postoji nikakav pisani trag?

(Zoran Živković: Replika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, evo javio se još jedan eksponent Dragana Đilasa, ovog puta to je krilo Vuka Jeremića. Samo da podsetim građane Srbije, pošto se ovde stalno priča o tome kako je SNS nešto nekome otela i zavukla ruku u džep.

Vuk Jeremić je na svoja službena putovanja u inostranstvo, na avione, na skupocene hotele, na skupocena vina, na razne vrste usluga u inostranstvu potrošio 3,7 miliona evra državnog novca, a za to vreme je uzeo ravno 50.000 dnevnica za službena putovanja u inostranstvo. I onda se javi jedan od Đilasovih eksponenta, eksponenata Vuka Jeremića, eksponenata politike u čije doba je Srbija doživela svoj ekonomski krah i spočitava nam kako smo mi nekome nešto ukrali.

Izbori su bili, želim da podsetim ovaj novi DOS, izbori su bili 2014. godine, izbori su bili 2016. godine, izbori su bili 2017. godine i narod je svoje rekao. Pa na kraju krajeva, rekli su svoje i penzioneri. Oni nisu rekli da im je SNS zavukla ruku u džep, oni su dobro razumeli ono što razumeti i vi, ali nećete da kažete da je to bila neophodna mera, da u ekonomskom i finansijskom smislu ozdravimo našu državu i zahvaljujući između ostalog i toj meri, mi smo danas u situaciji da možemo da ukinemo ovaj zakon o privremenom uređivanju isplate penzija zato što imamo već drugu godinu za redom suficit u budžetu. U vaše vreme imali smo jednu praznu rupu koja nikako nije mogla da se napuni.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je izrečeno niz neistina na račun SNS i Aleksandra Vučića. Pre svega, što se tiče Univerziteta u Novom Pazaru, državnog Univerziteta u Novom Pazaru, ako se sećam dobro, jedan od osnivača je bio pokojni predsednik Vlade Republike Srbije, Zoran Đinđić, i u vreme DS vama taj državni univerzitet ništa nije smetao. Sada vidim da vam smeta.

Dalje, što se tiče, kako kaže gospođa Jerkov, muvanja, ja sam ovde donosio indeks predsednika moje stranke i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Javno sam čitao ocene koje je Aleksandar Vučić dobio na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i vi do sada niste pokazali, vi koji stalno pričate o nekom muvanju, o nekim lažnim doktoratima, o tome kako je neko nekog prevario, kako država nekoga štiti, samo zato što je član SNS, evo, ja vas molim, pokažite vi indeks vaš, vaših političkih lidera, pa da vidimo ko je muvao.

Još nešto da vam kažem. Ti privatni fakulteti protiv kojih sada vodite rat, oni su osnovani, oni su procvetali u vreme vaše vlasti, u vreme vaše vlasti je tadašnji predsednik Republike držao ekskluzivno predavanje na jednom privatnom univerzitetu i to je tada bilo, onako kako da vam kažem, za pohvalu. Bila je stvar ličnog rejtinga ako upišete taj univerzitet. Sada odjednom kriv je ministar Šarčević zbog stanja u visokom obrazovanju.

Što se tiče lažnih doktorata, o tome pričate već nekoliko godina zato što drugih tema nemate. Jedini dokaz koji imate protiv ljudi jeste to što je na sajtu „Peščanik“ neki asistent u Londonu rekao da je neko plagirao svoj doktorski rad. Ništa drugo vi nemate.

Dakle, ja vas pozivam još jednom, evo mi koji muvamo, ja ću doneti ponovo indeks mog predsednika, Aleksandra Vučića, a vi donesite indeks bilo koga od vas, Dragana Đilasa, Zorana Lutovca, ne znam više ko vam je sve lider, pa ćemo da vidimo ko je bio bolji student i ko je zaista muvao u toku studija, a ko ne.

Video sam ja kako to izgleda, uzmete jedan tekst, pa uzmete drugi tekst, pa to kaže „Peščanik“. Da li je „Peščanik“ merilo naučne vrednosti nečijeg naučnog rada?

Bilo bi dobro da objasnite, evo, pošto ste nedavno doktorirali, vi ste magistrirali nekakve evropske nauke i bili ste magistar evropskih nauka, da nam objasnite, kakve veze ima tema iz nekakvih evropskih nauka, a priznaćete, ja sam možda glup čovek pa ne razumem o čemu se radi, kakve su to evropske nauke, sa temom vaše doktorske disertacije? Ako mi pronađete neku vezu, evo ja ću vam čestitati, ali nema veze.

Što se tiče ove teme oko vređanja, kada sam ja vas uvredio? Kada sam vam rekao bilo šta ružno? Samo sam rekao da je državni Univerzitet u Novom Pazaru otvoren u vreme kada ste vi vladali, odnosno vaša stranka vladala ovom državom. Ne znam, kako možete da otvarate univerzitet koji prethodno nije ispunio zakonom propisane uslove, još se time hvalite?

Tada su vam trebali glasovi Bošnjaka u Novom Pazaru, pa vam je bio dobar muftija. Sada kada te više glasove ne možete da dobijete, odnosno kada na njih ne možete da računate, onda vodite hajku protiv tog univerziteta i vi to tako radite od slučaja do slučaja, kada vam šta odgovara vi tako se i ponašate.

Što se tiče vređanja, evo ko je bio izložen, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, najbezočnijem vređanju pre nekoliko dana. Jedan od lidera ove vaše koalicije, neki Željko Veselinović, kaže ovako: „Baš me briga što je Ana Brnabić fikus premijer, lezbejka i to nikada nisam komentarisao, ali što tako zla, podmukla neznalica, član Trilateralne komisije i predsednik Upravnog odbora NALED sada staje na stranu narkomančine i ubice, Željka Mitrovića, braneći „Pink“ i „Zadrugu“, kritikujući ministra kulture kome kaže da mu nije posao da zabrani rijalitije, nego da treba narod da ih gleda bez obzira na Sodomu i Gomoru koji neki polusvet debila svakodnevno tamo primenjuje. E pa draga fikus premijerko…“, to kažu ovi evropejci civilizovani koji hoće da nam drže lekcije o kulturi: „E pa draga fikus premijerko želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u „Zadrugu“ u četiri zida bez ključa sa jednim…“, možete da mislite na šta se misli: „Obdarenim Afroamerikancem, tek puštenim iz zatvora, i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemaljski šljam.“

Ja sada pitam vas iz DS i sve vas koji ste pod kapom Dragana Đilasa, a koji imate žensku decu, šta bi bilo da je taj Željko Veselinović ovo napisao za vaše ćerke ili za vaše unuke? Ćutali ste na ovakve bestidne reči samo zato što su upućene na račun jedne žene, koja je predsednik Vlade, a koju je podržala SNS.

Dakle, ja koliko sam shvatio, ja sam jedan od ljudi koji je ubijao građane Srbije i koji sam zavio u crno mnoge žene i majke u Srbiji zbog politike koju sam podržavao tokom devedesetih godina. Da li je tako? E, dobro.

Vi ste, gospođo Jerkov, intelektualac, i to intelektualac iz oblasti društvenih nauka. Nedavno ste postali doktor nauka. Ima jedna dobra knjiga koju vam preporučujem, koju je izdao Institut društvenih nauka, zove se „Političke stranke u Srbiji, struktura i funkcionisanje“. Urednik ove knjige je sadašnji predsednik DS Zoran Lutovac.

Za razliku od vas, ja ponekad nađem vremena da nešto i pročitam, sem „Danasa“ i ostalih medija koji vas podržavaju.

Na strani 51. ove knjige, čiji je urednik Zoran Lutovac, a izgleda da je u međuvremenu zaboravio šta je sam napisao, evo šta kaže za DS, tih famoznih devedesetih godina. „Demokratska stranka ističe svoje zalaganje za parlamentarnu demokratiju i za demokratsku federaciju. Međutim, umesto demokratskog načina rešavanja nacionalnog pitanja, u programu iz 1990. godine, DS iznosi projekat uspostavljanja velike Srbije, pa onda citira iz programa DS, a nacionalna politika srpske države, baš kao i drugih nacionalnih država, mora biti usmerena na to da sve teritorije pretežno naseljene Srbima uđu u sastav jedne države. Ako posle provedenog referenduma, plebiscita i otcepljenja pojedinih delova Jugoslavije, tako smanjena zajednička država bude obuhvatala više jugoslovenskih naroda, ona bi trebalo da bude integrisana i dobro uređena federacija. Srpski narod će u protivnom uspostaviti svoju nacionalnu državu i zahtevati da nijedan deo jugoslovenske teritorije naseljen Srbima ne ostane izvan granica te države.“ Nadalje je rečeno da u slučaju promene prirode Jugoslavije, kao zajedničke države ili njenog raspada, DS, citiram, dakle, ovo je citat iz programa DS iz 1990. godine, kaže – DS smatra legitimnom težnju srpskog naroda, što više svojih sunarodnika da okupi pod jednim državnim krovom.

Dakle, pre nego što bacite kamen na bilo koga, uzmite malo, pa pročitajte, pa ćete videti za kakve…

Ne znam da li ste pratili izlaganje poslanice iz DS…

(Poslanici Demokratske stranke negoduju.)

Lepo vam je…

(Balša Božović: Po Poslovniku.)

Lepo vam je predsednik Republike čestitao to što ste formirali Vladu, nema razloga da budete nervozni.

(Balša Božović: Poslovnik.)

Ne znam što su se toliko unervozili.

(Aleksandra Jerkov: Nema pravo na repliku. Kome replicira?)

Gospodine Arsiću, nemam ništa protiv. Dajte reč vojvodi od Maldiva. Vidim da se javio za povredu Poslovnika, vidim da je mnogo nervozan. Inače, došao je u Narodnu skupštinu odeven tako da kada bi neki običan građanin došao izbacili bi ga napolje, ne bi mogao da uđe u zgradu Narodne skupštine. To je danas čovek koji nam drži predavanje o demokratiji, o kulturi, o penzijama, pa dajte da saslušamo vojvodu od Maldiva, pa ću posle toga ja da se javim.