Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućeg zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, a sve u cilju približavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, na šta se Republika Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njenih članica.

Mi smo već u ovom parlamentu doneli Zakon o transportu opasne robe koji se nadovezao na Zakon o zaštiti životne sredine što je vrlo bitno za Poglavlje 27 u smislu pridruživanja EU. Napominjem da je kontaminacija životne sredine radioaktivnim materijama postaje jedan od najznačajnijih problema savremene civilizacije, posebno aktuelan problem kod nas, jer trpimo posledice bombardovanja konvencionalnim oružjem sa osiromašenim uranijumom.

Prve rezultate o ovom problemu izneo je danas dr Darko Laketić, kao predsednik skupštinske Komisije, ukazavši na povećan broj malignih, odnosno hematoloških oboljenja kod dece do devet godina koja su boravila u kontaminiranom području, ali ću se zadržati samo na komentar člana 3. i člana 4. ovog zakona.

Članom 3. Predloga zakona se dodatno precizira odredba iz člana 238. stav 2. Zakona, u kojem je urađeno da danom stupanja na snagu zakon prestaje da važi, odredbe Zakona o transportu opasne robe, koje se odnose na transport opasne robe, ali su kalsificirane posebno kao radioaktivne materije na način da se jasno odredi član Zakona o transportu opasne robe, koji prestaje da važi i tako otkloni svaka pravna nesigurnost u primeni navedenog zakona.

Članom 4. Predloga zakona dodatno se uređuje radnopravni status inspektora za zaštitu od jonizujućeg zračenja, kao i pripadnost predmeta opreme sredstava za rad i arhive koje su potrebne za vršenje regulatornih i inspekcijskih poslova u smislu da se precizira rok za njihovo preuzimanje iz direktorata u direktorat iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Zato ove izmene i dopune treba doneti, jer smo svedoci mogućih opasnih nesreća na autoputu, rekama i železnici, kao što je najnoviji slučaj kod sela Jasenovika u neposrednoj blizini grada Niša, kada može da dođe do rasturanja ovih opasnih materija i zagađivanja životne sredine.

Ali, inspiracija mi je i ovaj deo prazne sale, pa ću nešto reći i o toj tzv. kvazi eliti.

Time što je otvoreno protiv strateških interesa Srbije, tzv. elita, oličena u jednom delu opozicije, ne Vladi Srbije, već Republici Srbije, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srbije, nego isključivo do uzimanja vlasti. Oni su primer revolucionarne svesti, kojima nije bitna sudbina zajednice, već da se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova elita uspešno produkuje u upravljačkom i finansijskom smislu, a to je za nju jedino i bitno.

Ovde se nažalost radi o nedoraslim pojedincima, koji su ušli u politiku preko nasilnog rušenja pretka ili su preko privatnog biznisa kupili mesto u politici. Problem je što su mnogi političari, praktikanti ostali u petooktobarskom stanju uma gde je zarad dolaska na vlast dozvoljeno rušenje države, građanski nemir i sukobi na ulici. Ti ljudi koji su sa ulice ušli u političku elitu i dalje nisu naučili razliku između rušenja vlasti i rušenja države.

Na kraju, DOS nam je uzeo budućnost, a sada se žali da te budućnosti nema. Hvala.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine, gospođo Gojković.

Poštovani ministre, gospodine Mali, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman broj 4 je poslednji amandman koji sam podneo na Predlog ovog zakona, sa ciljem da se dodatno definiše član 4. ovog zakona, a u smislu unapređenja zdravstvenih uslova.

Rezime mojih izlaganja mogao bi da glasi – Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja je preduslov za digitalizaciju. Da podsetim, za informatizaciju zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem opredeljeno je 700 miliona dinara. Na taj način izgrađujemo bazu podataka, odnosno servise koji mogu da služe građanima.

Kao što je završena digitalizacija matičnih knjiga, tako je krajnji cilj ovog zakona da šalteri odu u istoriju. Na taj način nastavljamo krupnim koracima na polju digitalizacije, što znači da je to jedan društveni proces koji traje i koji olakšava i privredi i građanima komunikaciju sa državnom upravom, a to je prioritet.

O Centralnom registru, koji sadrži i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, je govorio i predsednik Vučić u svojstvu premijera, kada je u ovom visokom domu izlagao svoj višečasovni ekspoze, a nastavila sadašnji aktuelni premijer, gospođa Brnabić, u svom programu. Vidite Odeljak 5, strana 65. do 77. Rečeno – učinjeno.

I samo još da kažem, pošto kolege nisu prisutne ovde u sali, kada mrziš, oduzimaš sebi nešto, a kada voliš, postaješ bogatiji. To treba da bude moto rada. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Mali, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova i uspostavljanje i vođenje centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze koje se vode za istu grupu korisnika, u oblasti socijalnog osiguranja.

Da podsetim, ciljevi zakona su obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

U članu 2. su definisani pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu i njihovo značenje. Tako na primer, jedinstvena baza podataka jeste elektronski vođena baza podataka o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, osiguranicima i osiguranim licima u koju se podaci unose i čuvaju u skladu sa zakonom. Na osnovu tih podataka možemo planirati prihode i primanja za sastavljanje finansijskog plana RFZO za 2019. godinu u ukupnom iznosu od 7,7% budžeta.

Što se tiče tendera za KC Niš koji je pomenut u prethodnim diskusijama, mogu reći sledeće, objavljen je tender za izgradnju heliodroma KC Niš, u vrednosti od 5,5 miliona dinara i to će biti prvi klinički centar u Srbiji koji ima svoj heliodrom, izuzev VMA. Paralelno sa heliodrom biće izgrađen i veliki parking koji spaja novu zgradu sa starom zgradom KC Niš, kao i pasarela koja će povezivati dve kompatibilne klinike, ginekološku i dečiju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman na član 3. je nastavak na amandmane koje sam podneo na predlog ovog zakona.

Najbitnije načelo, principi u svakom delanju su nezavisnost, efikasnost i ekonomičnost što je u Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i sadržano. Tako, na primer, ekonomičnost podrazumeva postupak registracije i prenosa podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja bez odlaganja i uz što manje troškove za budžet od 16.448.551.000 koje je i planirano za zdravstvo. Tako, na primer, za unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite romske populacije, u iznosu od 45 miliona, razvoj infrastrutkture zdravstvenih ustanova u iznosu od 6.211.939.000. Uspostavljanje nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa u Republici Srbiji u iznosu od 80.000.000, kao i za informatizaciju zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem u iznosu od 700.000.000, o čemu mi danas raspravljamo.

Ali ono što je za mene najbitnije, to je izvršenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog lečenja alkoholizma i zavisnosti od droge u iznosu od 200.000.000 dinara, što je za mene posebno drago, jer sam se u svojoj kliničkoj praksi suočavao sa ovom problematikom i mislim da bi ovaj iznos trebalo duplirati, pa čak i uvećati višestruko, jer, kako sada stvari stoje, ovaj… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Mali, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, danas govorimo o amandmanima na Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Osnovni izvor finansiranja obaveznog socijalnog osiguranja, penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i osiguranja u slučaju nezaposlenosti predstavljaju doprinosi i u tom smislu sam podneo amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. U članu 1. Predloga zakona dodaje se stav 2. i glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Naime, članom 1. Predloga zakona propisana je oblast koja se uređuje zakonom, a to je osnivanje, organi, delatnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, kao i njihov odnos sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno sa institucijama koje su od značaja za obveznike uplate doprinosa.

Predlogom zakona utvrđena je redovna mesečna analiza i usaglašavanje podataka iz baze Centralnog registra o obveznicima uplate doprinosa poslodavca i osiguranicima u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i obaveštavanje Poreske uprave o svim uočenim nepravilnostima.

Radi daljeg postupanja može se zasigurno postići visoki nivo naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i unapređenje zdravstvenih uslova.

Tako na primer, pored novog Kliničkog centra u Nišu, predviđena su sredstva iz budžeta za rekonstrukciju Kliničkog centra u Nišu od iznosu od 10 miliona 461 hiljade, kao i budžetski fond za lečenje oboljenja stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Srbiji, u iznosu od 475 miliona i 161 hiljade dinara.

Ovako velike investicije moguće je voditi kroz Centralni registar, tj. elektronsko vođenje baze podataka, koji se zasniva na IT tehnologiji, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta podataka o zaposlenim licima korisnika javnih sredstava, što će imati kao krajnji cilj unapređenje zdravstvenih uslova i što se dodatno definiše ovim mojim podnetim amandmanom.

Međutim, moram da kažem nešto o jučerašnjem nastupu jednog dela opozicije. Time što je otvoreno protiv strateških interesa Republike Srbije, ta kvazi elita oličena u jednom delu opozicije, znači, ne Vladi opozicija, već Republici Srbiji opozicija, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srbije, nego isključivo do uzimanja vlasti.

Oni su primer revolucionarne svesti kojima nije bitna sudbina zajednice, već da se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova kvazi elita uspešno reprodukuje u upravljačkom i finansijskom smislu, a to je za njih jedino bitno.

Ne, ne, moram da završim.

Vratiću se.

Problem je što mnogi političari praktikanti su ostali u petooktobarskom stanju uma, gde je zarad dolaska na vlast dozvoljeno rušenje države, građanski nemiri i sukobi na ulici. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovana gospodo ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je danas na dnevnom redu najvažniji zakon za Republiku Srbiju. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije, Predlog zakona o budžetskom sistemu, kao i set drugih ne manje važnih zakona.

Kao što se vidi, Predlog zakona o budžetu je obiman opširan i sveobuhvatan, a ne kao što neki imaju da kažu da je materijal debeo. Samo su svinje debele, a knjige su opširne. Budžet Republike Srbije donosimo na vreme i u roku, a ne kao što su vlade žutog DOS-a budžet donosile posle ponoći u 00 časova i pet minuta, što bi se reklo, donosili su budžet za juče. Na taj način su nam uzeli budućnost, a sada se žale da budućnosti nema. Sa SNS budućnosti ima.

Da se vratim na budžet, neću govoriti uopšteno, već su se u okviru rasprave o budžetu za 2019. godinu zadržati samo i govoriti o prednostima koje se odnose na grad Niš. Predlog zakona o potvrđivanju aneksa broja 1 finansijskog ugovora železnička pruga Niš-Dimitrovgrad, od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Finansijski ugovor, kao što znamo, potpisan je 31. januara 2018. godine u Beogradu, a potvrđen 19. aprila 2018. godine u ovom visokom domu donošenjem odgovarajućeg zakona.

Dana 24. aprila 2018. godine Evropska investiciona banka je odobrila kredit u iznosu od 134 miliona evra, za finansiranje projekta rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad. Kao što sam ranije govorio u ovom projektu, koji je značajan za grad Niš i Republiku Srbiju, ukupna cena koštanja iznosi 268,28 miliona evra, od kojih se 134 miliona evra obezbeđuje kreditom Evropske investicione banke, 61,24 miliona evra iz budžeta Republike Srbije, a 73,04 miliona evra u vidu donacije investicionog okvira za zapadni Balkan.

Ne ulazeći u dalju pravnu elaboraciju ovog finansijskog ugovora mogu da kažem samo sledeće. Sporazum o ovom projektu definisan je na način sprovođenja javnih nabavki u skladu sa pravilima iz vodiča iz nabavke Evropske investicione banke, dok je za rešavanje u drugom stepenu po prigovoru zainteresovanih strana primenjuje Zakon o javnim nabavkama Republike Srbije.

Drugo, govoriću o naučno-tehnološkom parku u Nišu, Novom Sadu i Beogradu. Naučno-tehnološki park u Beogradu je završen, u Novom Sadu se završava, a u Nišu je postavljen kamen temeljac za površinu od 14.000 kvadrata i ukupno sva ova tri projekta koštaće oko 100 miliona evra. Naučno-tehnološki park čini jedinstvenu celinu sa inovacionim centrom na univerzitetu i start ap centrom na Elektronskom fakultetu u Nišu. Ovim se sprovodi ideja da se inovativno znanje transformiše u inovativne proizvode, na taj način ispunjeno je obećanje koje je dala Vlada i predsednik Aleksandar Vučić, tada premijer, prilikom sedmodnevnog boravka u Nišu, pre dve godine.

O budžetu, što se tiče zdravstva govoriću kroz amandmane koje sam podneo. Zahvaljujem.

Zahvljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre, gospođo Kuburović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 3. u neku ruku se nadovezuje na prethodne amandmane koje je podnela moja uvažena koleginica mr LJubica Mrdaković Todorović.

Da podsetim, prema broju pojedinaca koji su izloženi, vanredne situacije mogu biti: akcident, vanredna situacija u kojoj je izloženo smrtnoj opasnosti do hiljadu osoba, disaster ili velika masovna nesreća od hiljadu do milion ljudi i katastrofa, preko milion ljudi, što može imati za posledicu pandemiju neke zarazne bolesti.

Naime, u članu 3. stav 1. se kaže da načelo prioriteta smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet.

Na osnovu Zakona o vanrednim situacijama, koji je donet 2009. godine i izmenama i dopunama 2011. i 2012. godine, grad Niš je doneo sva dokumenta koja su propisana Zakonom o vanrednim situacijama. Tako na primer, i operativni plan odbrane od poplava.

Izdvojena sredstva za sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotokove drugog reda, za funkcionalne poslove – milion 249 dinara, za redovno održavanje Jelašničke reke – tri miliona i 300 i Velepoljske reke – 790 hiljada, što ukupno sa PDV-om iznosi šest i po miliona dinara.

Saradnja Uprave za vanredne situacije u Nišu i policijom grada Niša, kako kaže komandant Štaba za vanredne situacije grada Niša, gradonačelnik Darko Bulatović, je svakodnevna i na zadovoljavajućem nivou. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Marinkoviću, poštovani ministre gospođo Kuburović, poštovana gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 4. dodatno se definiše načelo integrisanog delovanja međusektorske saradnje. Odnosi se na upravljanje rizikom od katastrofa, zasniva se na međusobnoj koordinaciji i usklađenim procedurama i planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši se uz međusektorsku saradnju i partnerstvo.

Da podsetim, vanredne situacije se mogu klasifikovati prema poreklu na meteorološke, topološke, kopnene ili tektonske, zadesne, ratovi, terorizam. Znači, masovno bežanje pred terorom, odnosno masovno izbeglištvo. U tom smislu, masovno izbeglištvo nosi sa sobom potencijalnu opasnost od epidemija, odnosno pandemija, u zavisnosti od obima zahvaćenosti, jer nemamo uvid u vakcinisanju, o čemu je govorio moj uvaženi kolega prim. Babić.

Navešću samo jedan primer dobre prakse. Migranti bez roditeljske pratnje koji su smešteni u Nišu odigrali su prijateljsku utakmicu sa svojim vršnjacima iz FK „Radnički“ i štićenicima Zavoda za vaspitanje omladine u Nišu. Cilj nije bila pobeda, već druženje i uživanje u igri. Na taj način animozitet koji je gajila niška opozicija prema dečjem odmaralištu Divljana, kao prihvatnog centra za migrante, pokazala se kao nedobronamerna. U svim državama Evropske unije emigranti su smešteni van grada, tako da je ovo bilo optimalno rešenje za grad Niš, a grad Niš neće koštati boravak migranata ništa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Stefanoviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 2. definiše značenje pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu.

Moj amandman glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na sanaciju pandemije“. I dok je epidemija pojavljivanja jedne bolesti u jednoj populaciji, po pravilu, radi se uvek o infektivnim bolestima, dotle, kao širi pojam, pandemija označava širenje infektivnih bolesti u širim zemaljskim regionima kontinentalnih i globalnih razmera.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiji se može govoriti kada su ispunjena tri uslova. U nekoj populaciji se pojavilo do tada nepoznato oboljenje, uzročnici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice i treće, uzročnici bolesti se šire brzo i zadržavaju se među ljudima.

Što se tiče definicije vanredne situacije, ja bih je nazvao tako da je vanredna situacija ona situacija u kojoj je znatan broj ljudi izložen velikim, važnim i značajnim događajima koji narušavaju postojeću organizaciju života i određene društvene sredine, što dovodi do raznovrsnih i mnogobrojnih procesa i mera koje se primenjuju u svrhu intervencije.

U vanredne situacije ubrajaju se i masovne nesreće, koje nanose veliku štetu, patnju ili smrt velikom broju ljudi na određenom području, dok se u drugim područjima ili oblastima život i dalje normalno odnosno uobičajeno odvija. Nanesena šteta može imati oblik materijalnog razaranja i narušavanja čovekovog zdravlja. Sem toga, reakcija ljudstva se može raširiti i izvan područja nesreće, pa u tom smislu pozivam da ovaj moj amandman bude prihvaćen. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre gospodine Stefanoviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju u vanrednim situacijama uređuje predmet ovog zakona, te se, između ostalog, kaže – prava, obaveze građana, udruženja, pravnih lica, organa jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina Republike Srbije i funkcionisanje civilne zaštite.

U tom smislu je, pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i opština, 27. oktobra 2018. godine u Gradskoj kući u Nišu održan prvi sastanak predstavnika dvadesetak opština i gradova iz sliva Južne Morave sa čelnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Kancelarije UNDP-a u Beogradu. Cilj sastanka je, kako je istaknuto, upoznavanje sa inicijativom za udruživanje u bolju saradnju lokalnih samouprava sa ovog područja u situacijama prirodnih nepogoda i vanrednih situacija na preventivno delovanje, kako bi takvih situacija bilo manje.

U praksi se pokazalo da je neophodno ponovo uspostaviti sistem civilne zaštite koji je odlično funkcionisao u nekadašnjoj SFRJ i po tome su mnoge zapadne zemlje uspostavile svoje sisteme odbrane od vanrednih situacija. Potrebno je stvoriti sistem u kome će se opštine i gradovi udružiti i iskoristiti sve svoje kapacitete i zajednički koordinisano raditi pre svega na preventivi, bilo da su u pitanju čišćenja i uređenja vodotokova, šumskih puteva za gašenje požara i slične aktivnosti, jer poplave, požari, zemljotresi i sve druge stihije ne poznaju administrativne granice, pa zato u njihovoj preventivi treba delovati zajednički.

Do sada je pod okriljem Stalne konferencije gradova i opština već formirano nekoliko udruženja teritorijalnih određenih slivova reka, pa su se tako veće opštine i gradovi iz sliva Zapadne Morave, Drine, Dunava, Kolubare, a pokrenute su i slične inicijative i u slivu Velike Morave i Timoka.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je naglasio da grad Niš podržava ovu inicijativu i da je spreman da kao najveći grad na ovom području i grad kroz koji protiču dve najveće reke u ovom delu Srbije, Nišava i Južna Morava, sve svoje kapacitete stavi na raspolaganje i susednim opštinama, jer od prirodnih katastrofa nijedna opština ne može da se odbrani. O ovoj inicijativi u narednim mesecima treba da se izjasne skupštine svih opština i gradova sa područja sliva Južne Morave u gradu Leskovcu. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Konkretno ću se zadržati na jednom primeru kada je u pitanju ovaj Zakon o vanrednim situacijama i reći ću da pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i opština 27. oktobra 2018. godine u Gradskoj kući u Nišu održan je prvi sastanak predstavnika 20-ak opština i gradova iz sliva Južne Morave sa čelnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Kancelarije UNDP u Beogradu.

Cilj sastanka je, kako je istaknuto, upoznavanje sa inicijativom za udruživanje i bolju saradnju lokalnih samouprava sa ovog područja u situacijama prirodnih nepogoda i vanrednih situacija na preventivno delovanje kako bi takvih situacija bilo što manje. U praksi se pokazalo da je neophodno ponovno uspostaviti sistem sličan sistemu civilne zaštite…

U redu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo, put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva pored mnogih drugih reformskih procedura pripremu za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. Ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga.

Ocenjivanje usaglašenosti kao jednog od glavnih elemenata nacionalne infrastrukture kvaliteta podrazumeva proveru da li proizvodi, usluge, materijali, sistemi i kadrovi odgovaraju zahtevima standarda, propisa i drugih specifikacija.

U cilju usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru svojih nadležnosti na sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine EU treba da realizuje prenošenje, odnosno transportovanje uredbe o građevinskih proizvodima broj 305/2011 CRP u pravni sistem Republike Srbije, odnosno u zakon Republike Srbije, što mi upravo danas to i činimo.

Imajući u vidu da uredba utvrđuje harmonizovane uslove za plasman na tržištu blizu 40 familija građevinskih proizvoda, njen značaj za industriju građevinskih proizvoda Republike Srbije, za investitore, projektante, izvođače, tela za ocenjivanje usaglašenosti, nadzorne organe je ogroman.