Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospodo iz NBS, poštovana gospodo narodni poslanici, članom 3. uređuje se odnos zakona prema propisima i prema zaštiti podataka o ličnosti.

Podneo sam amandman gde se u članu 3. Predloga zakona dodaje stav 5. koji glasi – usklađivanjem ovog zakona sa drugim propisima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Evropski zakoni o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno o zaštiti privatnosti podataka pacijenata kao imperativ nalažu da svaki medicinski sistem ima obavezu da obezbedi visok nivo bezbednosti podataka. U tom smislu postoji nacionalni informacioni sistem u zdravstvu koji se sastoji od centralnog informacionog sistema u zdravstvu, nacionalnog medicinskog kartona povezane dokumentacije i Fonda zdravstvenog osiguranja.

Svi medicinski podaci pacijenata mogu da se podele u tri kategorije – opšti medicinski podaci, podaci o kontaktu sa lekarom i dodatni medicinski podaci. Deo zadužen za osiguranike podataka ima tri celine – deo zadužen za definisanje role osobe koja koristi sistem, deo zadužen za definisanje nivoa sigurnosti pojedinačnih podataka i deo sa informacijama o osobama koje se koriste.

Zašto ovo govorim? Zato što se tiče aplikacije „Izabrani doktor“. Aplikaciju je skinulo 34.000 ljudi, a bezbednost i lični podaci korisnika aplikacije nisu ugroženi. Međutim Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je da aplikacija za zakazivanje termina lekarksih pregleda „Izabrani doktor“ ima nedostatak jer se njeni podaci pohranjuju i obrađuju i na to je odgovorio ministar Lončar, citiram: „Ne znam šta je pesnik hteo da kaže? Ja ne vidim ništa drugo nego ljubav i obavezu da platim Medija centru novac iz budžeta da bi se vratio tajkun Đilasu …“

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani guverneru Narodne banke gospođo Tabaković, poštovana gospodo iz Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji definiše predmet ovog zakona.

Propisano je da se Zakonom uređuju prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i uslovi i načini ostvarivanja i zaštita tih prava. Ovim zakonom se nastavlja rad Narodne banke Srbije na unapređenju zaštite korisnika finansijskih usluga.

Osnovna novina koju donosi ovaj zakon ogleda se u tome što se sada zaštita prilagođava korišćenju finansijskih usluga putem savremenih informaciono-tehnoloških sredstava, kao što su internet i mobilni telefoni, a sve u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Medicina zahteva evidenciju velike količine podataka. Prikupljanje i čuvanje ovako velike količine podataka je nemoguće bez savremenih informacionih tehnologija i zato je grana medicinske informatike jedna od grana koja se najbrže razvija. Osnovi ove grane su standardi koji moraju da se primene kako bi bila moguća razmena i upoređivanje informacija i mehanizama interoperabilnosti između sistema i sistema zaštite podataka. Tako, na primer, novi informacioni sistem Fonda zdravstva preuzimaće podatke Poreske uprave o plaćenom doprinosu i automatski overiti zdravstvenu knjižicu. Na taj način i firma i radnik mogu elektronski da provere činjenično stanje.

Znači, da poslodavci mogu da overe knjižicu bez odlaska na šalter i da se na taj način pravi ušteda od oko 500.000 sati samo za privredu, koja je do sada toliko vremena gubila na šalterima RFZO-a. Poslodavci će uštedeti oko 1.500.000 evra u čekanju i administrativnim procedurama za overu. Do sada je odšampano oko 6.000.900 kartica, preko 93% od planiranog, što znači da poslodavci plaćaju doprinose. To je pravi put u borbi protiv sive ekonomije. Ugovaranje na daljinu korisnicima finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto prebivališta i koliko je udaljena najbolja ekspozitura.

U danu za glasanje zamolio bih i kolege lekare iz opozicije, ako ih ima, da podrže moj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, u članu 3. objašnjeni su pojedini izrazi upotrebljeni u zakonu kao što je pojedinačna lokacija, stambeni kompleks, stambena zgrada za kolektivno stanovanje itd.

Znači, u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi: „ Investicija u stanogradnju obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Na zahtev Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, svih šest gradova je dostavilo informaciju o neophodnim ulaganjima na izabranim lokacijama i neophodnim ulaganjima do granice kompleksa.

Jedinice lokalne samouprave dostavile su popunjene upitnike sa traženim informacijama o potencijalnim lokacijama za izgradnju. Izvršena je sistematizacija i analiza dostavljenih podataka i izabrane su najpovoljnije lokacije na kojima najranije moguće započeti realizaciju ovog projekta.

U tom smislu treba govoriti o realizaciji higijenskog minimuma stanovanja. Stanove treba graditi na pogodnom tlu i na terenu koji je unapred pripremljen za izgradnju stambenih zgrada. Takav teren treba da leži u povoljnoj stambenoj zoni.

Stambeni blokovi koji obuhvataju više desetina stanova, čak i onda kada su slobodno postavljeni i pravilno orijentisani predstavljaju higijenski lošiji način stanovanja. Izgradnja vrlo visokih stambenih zgrada, solitera je u poslednje vreme sve intenzivnija. Činjenica je da oni osetno doprinose otuđenju ljudi od prirodne sredine i međusobnom otuđenju stanovnika.

Zdravstveno prosvetni rad treba usmeriti na upoznavanje javnosti sa opasnostima lošeg stanovanja i razumevanja higijenskog minimuma tako da se on ne smatra za luksuz, nego da postane vrednost za koju će društvo biti spremno da izdvoji veliki deo svojih sredstava, što je učinjeno ulaganjem 64.355.716 evra. To je obećano u prethodnoj Vladi Aleksandra Vučića, a sada dolazimo do realizacije tog obećanja.

S obzirom da amandman i amandmane koje sam podneo definišu unapređenje zdravstvenih uslova kod stanovanja, mišljenja sam da u danu za glasanje treba podržati ove amandmane. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Marinkoviću, poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovana gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman na član 4. definiše zdravstvene uslove prilikom stanovanja i glasi – realizovanjem projekta stanogradnje, obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Sa stanovišta zaštite zdravlja, ostvaruju se određeni zahtevi koje planeri zgrada treba da poštuju i obezbede u planovima i praktičnim merama razvijanja naselja.

Higijenski minimum koji se mora ostvariti u naselju predstavlja u stvari niz mera za stvaranje povoljne živote sredine i za postepenu eliminaciju raznih uzroka bolesti.

Higijenske zahteve je najlakše obezbediti pri izgradnji novih zgrada u postojećim naseljima. Briga za rešavanje stambenog pitanja nije samo stvar lekara, odnosno zdravstvenih radnika, to je u prvom redu stvar političkih organizacija i društva uopšte, ali zdravstvenim radnicima pripada posebna uloga u borbi za postizanje minimuma zdravstvenih ustanova stanovanja.

U svrhu unapređenja narodnog zdravlja, moramo postići da se postojeći stambeni fond popravi i novom izgradnjom stanova, koji odgovaraju higijenskim uslovima. Ovi ciljevi se ne mogu postići bez razvoja stambene kulture, koja obuhvata stambene navike, odnosno stil života u stanu.

Zdravstveno prosvećivanje na polju higijene stanovanja je faktor pomoću kojeg se mogu ukloniti mnogi uzroci lošeg zdravlja, koje inače pripisujemo stanu kao takvom. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Vulin, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. utvrđen je javni interes realizacije projekta, kao i hitnost u postupcima koji su predviđeni ovim zakonom.

U članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 4. koji glasi: „Realizovanjem projekta obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Pripadnici snaga bezbednosti decenijama, kao što znamo, nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje. Prepoznavši značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti, te upoznavši potencijalne poteškoće koje se mogu javiti u samoj realizaciji, pristupilo se i izradi posebnog zakona koji ima za cilj uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta.

Utvrđeno je da na predloženim lokacijama u šest gradova moguće izgraditi 5.203 stana za pripadnike snaga bezbednosti i to u prvoj fazi 190 stanova u Vranju, 188 stanova u Nišu, 200 stanova u Kraljevu, 400 stanova u Beogradu, 200 stanova u Kragujevcu i 400 stanova u Novom Sadu. Znači, ukupno u pravoj fazi 1.578 stanova.

Ono što je bitno to je da je Građevinska direkcija Srbije završila izgradnju oglednog stana i, evo, ja imam ovde projekat kako izgleda ovaj ogledni stan, odnosno uzorni stan kako će izgledati.

Bez obzira na kakve arhitektonske i tehničke forme i opremu imaju stanovi i koliko se sredstava ulaže u njih, postoje neki osnovi higijenski zahtevi koje treba da ispuni svaki stan.

Minimum higijenskih zahteva za bezbedno stanovanje uključuje sve ono što je potrebno da se iz stana uklone oni faktori i one okolnosti za koje smo sigurni da mogu da dovedu do oštećenja zdravlja ljudi.

Stan mora biti izgrađen i održavan tako da omogući vršenje određenih fizioloških, psiholoških i socijalnih funkcija, te da pruža zaštitu od kućnih ozleda i infekcija.

Osnovne fiziloške potrebe koje treba obezbediti stanu jesu: toplotna izolacija, obezbeđivanje sa vazduhom dovoljne hemijske čistoće, sistem osvetljenja dnevnim i veštačkim svetlom.

Osnovne psihološke i socijalne potrebe su: 1) uslovi za pojedince da se odvoje i osame; 2) uslovi za održavanje veza sa susedima, prijateljima i rodbinom; 3) održavanje čistoće tela i odeće; 4) obavljanje domaćih poslovao bez neželjenih fizičkih i duševnih napora i 5) zadovoljavanje estetskih potreba u stanu.

Zaštita od ozleda. Izgradnja stana je od takvog materijala koji su otporni na potrese i jačih kretanja vetrova, obezbeđivanje od požara i obezbeđivanje mogućih evakuacija u slučaju požara i zaštita od električnih udara, kao i zaštita od trovanja gasovima.

Da zaključim, preduslov za izgradnju stambenih zgrada je postojanje i sprovođenje generalnog urbanističkog plana razvitka naselja, o čemu ću govoriti u sledećem amandmanu na član 3. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Gospodine Marinkoviću, poštovani ministre Stefanoviću, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, članom 1. propisani su uslovi, kriterijumi, način i postupak za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a naročito utvrđuje javni interes, kao i postupak eksproprijacije, propisuje obaveze učesnika u postupku donošenja ili izmene planskih dokumenata, određuje način za uređivanje obaveza, za uređivanje građevinskog zemljišta, određuje investitore izgradnje, uređuje postupak pribavljanja nedostajućeg građevinskog zemljišta i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa na zemljištu unutar stambenog kompleksa i izvan stambenog kompleksa u funkciji stambenog kompleksa.

Moj amandman na član 1. – obezbeđuje se ukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova. Stanovi su veštački stvorena sredina u kojoj se ljudi najviše zadržavaju. Deca borave u stanovi od 20 – 24 sata, školska deca 16 – 20 sati, odrasle zaposlene osobe 10 – 14 sati, domaćice do 22 sata, a isto toliko penzioneri i invalidi. Zbog toga su uslovi koji vladaju u stanovima važni za zdravlje ljudi od prilika u preduzećima, u školama, u kasarnama ili na javnim mestima.

Delovanje stana na ljudsko zdravlje je kompleksno. U stanu se vrši niz fizioloških, psiholoških i socijalnih funkcija na čije odvijanje mogu delovati nepovoljni i povoljni fizikalni, hemijski, biološki, socijalni uplovi. U stanu se čovek hrani, diše, odmara se, spava, obavlja svoje seksualne funkcije, deca rastu, uče, a svi ukućani tamo održavaju većinu svojih socijalnih kontakata.

Postoji niz bolesti koje se često javljaju kod osoba koje žive pod uslovima stambene prenatrpanosti u stanovima gde je dokazano postojanje faktora poznatih kao morbogeni tj. prouzrokovači bolesti. Kao najčešće bolesti koje su posledica nepovoljnih uslova stanovanja se navode tuberkuloza, visoka dečija smrtnost, bronhijalna astma, reumatizam, kućne nesreće, trovanja, respiratorne infekcije, infekcije crevnim parazitima, gljivične infekcije kože, te neke duševne bolesti, počevši od omladinskog kriminaliteta do psihoza.

Važno je, međutim, napomenuti, da statistička pozitivna korelacija između smrtnosti i obolevanja od nekih bolesti, sa jedne, i loših stambenih uslova, sa druge strane, ne znače da su oni jedini uzroci bolesti.

U nastanku bolesti postoji multipla kauzalnost u kojoj stanovi mogu da predstavljaju više ili manje značajan etiološki faktor. Sigurno je, međutim, da se dobro ili loše stanovanje može razvijati ukoliko svi životni uslovi ostanu nepromenjeni, sinergističko ili antagonističko delovanje u širenju ili suzbijanju pojedinih bolesti.

Na kraju da unapred obrazložim smislenost mog amandmana, jer se na medicinskom fakultetu u okviru predmeta higijena izučava komunalna higijena kao poseban odeljak, odnosno higijena stanovanja u svim mogućim aspektima o kojima sam ja sada govorio. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Marinkoviću.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ova tema odnosno rasprava o obrazovanju komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, može se, po meni, podeliti u četiri dela.

Prvo, to je dejstvo radionukleotida na ljudski organizam. Drugo, to su epidemiološka zapažanja, odnosno epidemiološka anketa. Treće, to je postraumatski stres i malignitet. Ovom poglavlju, koje je obimno, treba da se posveti posebna pažnja i da zauzme posebno mesto u izveštaju koji će pripremiti moj cenjeni kolega dr Laketić. Četvrto, to je analiza istorije bolesti osoba sa malignitetom, ali sagledana u ovim epidemiološkim anketama. Tek tada možemo doći do statističke značajnosti koja ukazuje ili ne ukazuje na uzročno-posledičnu vezu dejstva osiromašenog uranijuma na malignitet.

Najpre treba definisati šta je zapravo osiromašeni uranijum. To je proizvod koji je dobijen od iskopane rude uranijuma. Većina radioaktivnih izotopa, a izotopi su atomi istog elementa, koji imaju isti broj protona i elektrona, ali različiti broj neutrona. Znači, imaju ista hemijska ali različita fizička svojstva. To se upotrebljava za nuklearno oružje i atomske centrale, a ono što je manje radioaktivno, to je radioaktivni izotop 238, koji ostaje i to je osiromašeni uranijum. Znači, izotop 238 ima isti atomski broj uranijuma, ali različiti maseni, što mu daje svojstva da bude dva puta gušći od olova i zapaljiv je pri udaru, što ga čini efikasnim pri probijanju opruga.

Većina atomskih jezgara koja postoje u prirodi su stabilna, tj. ostaju nepromenjena beskonačno dugo vremena. Neka jezgra elemenata su nestabilna, imaju osobinu da se transformišu u drugo jezgro, uz zračenje određenih čestica koje sa velikom energijom izlaze iz jezgra i ova pojava je poznata kao radioaktivnost. Znači, po pravilu, svaki prirodni elemenat ima jedan ili više stabilnih izotopa, dok su mu ostali radioaktivni, a samim tim i nestabilni, te se pre ili kasnije raspadaju.

Uranijum ima izotope koji su nestabilni i raspadaju se. Poluvreme raspada uranijuma je 4,5 milijardi godina. Znači, posledice možemo očekivati u kasnijim generacijama.

Ja ću sada govoriti nešto drugačije u odnosu na ostale kolege, govoriću o dejstvu radionukleotida na ljudski organizam, da bismo shvatili sve posledice koje mogu da nastanu nakon sagledavanja svih slučajeva u ovim epidemiološkim anketama koje će se raditi.

Neki radioaktivni zraci, alfa, beta, gama, iks ili rendgen zraci, kao i neutroni, imaju takvu prodornu moć da razbijaju atomska jezgra drugih elemenata menjajući osobine tog bombardovanog atoma. A kada se jednom atomu promeni osobina, odnosno struktura, to više nije atom tog prvobitnog elementa, već atom nekog drugog. Ako se to dogodi u jednom atomu, u sklopu molekula određenog jedinjenja, menjaće se i osobina molekula.

Radioaktivni zraci mogu da pogode atomsko jezgro nekog kritičnog atoma u kritičnom molekulu, u jedru, odnosno da nađu hromozom, pri čemu će doći do promena osobine te ćelije. Slikovitije da vam objasnim – u normalnom organizmu javiće se neko drugi, nastao iz ćelije, čije je svojstvo promenjeno udarom radioaktivnog zraka. Takva ćelija, sa promenjenim osobinama, neće se više ponašati kao ostale u njenoj okolini, one će početi nekontrolisano da se razmnožavaju, stvarajući tkivo koje nema nikakve koristi za organizam. Takav bezoblični ili divlji organizam u normalnom organizmu naziva se tumor.

Ali, da nisam toliko, uslovno rečeno dosadan, odnosno da ne govorim samo stručno, reći ću samo sledeće, s obzirom na vreme koje mi je preostalo – maligni tumori mogu da se pojave 15 do 10 godina nakon izlaganja zračenju, što znači da oni koji danas oboljevaju, može to biti posledica bombardovanja.

Empirijski podatak, prema podacima iz 2014. godine što se poklapa sa periodom od pre 15 do 20 godina, u Srbiji sa karcinomom se pojavljuje 2,5 puta više od svetskog proseka, a za područje Kosova i Metohije, koje je bilo izloženo najvećoj količini zračenja, čak i za 50%.

Latentni period, to je vreme koje je potrebno da se bolest razvije od trenutka izloženosti agensu za leukemije i limfome, je pet do deset godina, odnosno 7,5 godina u proseku, a upravo je toliko vremena prošlo od NATO bombardovanja 1999. do 2006. godine kada je registrovan visok skok u broju obolelih od leukemije i limfoma. Taj skok je 70, 80% veći u odnosu na 2005. godinu, a kada se sabere ukupan broj obolelih od 2006. do 2010. godine, onda je to 80% do 90%. Veći je broj obolelih od 2001. do 2005. godine.

Druga stvar, leukemije i limfomi čine samo 5% malignih bolesti, dok 95% čine solitarni tumori, pluća, grla, dojki, grlića materice i debelog creva. Latentni period za solitarne tumore je 10 do 20 godina.

Samo da završim, jednu rečenicu.
Na kraju, preporučio bih komisiji da prati rad međunarodnog kongresa preventivne medicine, koji se svakog septembra organizuje na Institutu za javno zdravlje Medicinskog fakulteta u Nišu, gde će biti sigurno prezentovani podaci o malignim bolestima u Srbiji, kao i uzrocima njihovog nastajanja. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani ministre gospodine Vulin, poštovana gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Predloga zakona o vojnom obrazovanju govori o vojnom obrazovanju koje je od posebnog značaja za odbranu Republike Srbije.

Moj amandman na član 2. glasi: „Vojno stručnim osposobljavanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.“

Kao što sam u amandmanu na član 1. Zakona o vojnom obrazovanju govorio o medicinskom fakultetu Vojno-medicinske akademije, tako ću u tom kontekstu govoriti o vojnoj bolnici u Nišu. Vojna bolnica u Nišu je prva zdravstvena ustanova osnovana na jugu Srbije. Vojna bolnica Niš formirana je 22. januara 1878. godine na inicijativu tadašnjeg načelnika sanitetske službe pukovnika Vladana Đorđevića. U ovu bolnicu, staru 140 godina, biće uloženo 125 miliona dinara za nabavku najsavremenije opreme. Jedna od najznačajnijih nabavki je kupovina digitalnog rendgen aparata vrednog 50 miliona dinara. Radi se na završetku dve hirurške sale za endoskopiju i sale za mikroinvazivnu hirurgiju iz oblasti hirurgije zglobova.

Kao što je u donaciju od 25 miliona dinara Direktorat sigurnog vazduhoplovstva namenjena za izgradnju objekta koji će omogućiti da VMA ima heliodrom sa najvišim evropskim i svetskim standardima, tako je najavljena donacija od Direktorata za civilno vazduhoplovstvo od 15 miliona dinara za izgradnju heliodroma KC Niš, koji je u neposrednoj blizini Niške vojne bolnice. Tako da će heliodromi biti na usluzi i jednoj i drugoj zdravstvenoj ustanovi. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Skupštine.

Poštovani ministre, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, članom 3. o vojnom obrazovanju ostvaruju se posebni ciljevi vojnog obrazovanja, kao što je školovanje i usavršavanje.

Moj amandman glasi – Ostvarenjem posebnih ciljeva vojnog obrazovanja, obezbeđuje se sveukupni razvoj Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova. Ovaj amandman na član 3. u neku ruku se nadovezuje na amandman 1. koji sam podneo i na amandman 2.

Osnovna delatnost Medicinskog fakulteta VMA su obrazovna i naučno-istraživačka delatnost. Studijski programi raspoređeni su kroz integrisane akademske studije medicine koje traju šest godina, šest akademskih specijalizacija, tri modula doktorskih akademskih studija. Aktivnost studenata kadeta, pored obuke i nastave, podrazumeva i učešće na istraživačkim projektima, seminarima i radionicama.

Predlaže se organizacija izvođenja programa i stručno-zdravstvenog osposobljavanja u smislu zdravstvenih specijalizacije i užih zdravstveni specijalizacija, radnika i zdravstvenih saradnika.

Posebno bih istakao časopis „Vojno-sanitetski pregled“, koji je na tzv. SCI listi sa visokim inpakt faktorom u kome naši lekari objavljuju stručne i naučne radove, što im služi za napredovanje u struci i visoku reputaciju u svetskoj medicini. Svaki dinar koji se odvaja za Vojsku, a to je na godišnjem nivou oko 600 miliona evra, je ulaganje u vojno zdravstvo što doprinosi poboljšanju kvaliteta života svakog građanina Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovani gospodine ministre Vulin, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovani narodni poslanici, posebna mi je čast, a i lično zadovoljstvo da u ovom visokom domu demokratije govorim o setu vojnih zakona. Kao lekar stažista u gardijskim jedinicama, služio sam vojni rok pod komandom, tada kapetana, a sada pukovnika gospodina Veselina Šljivančanina i budućeg generala Vojske Republike Srpske Momira Talića.

Vratimo se na amandman. Podneo sam amandman na član 1. gde se dodaje stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

U tom smislu, VMA je visokoškolska ustanova u sastavu Univerziteta odbrane koja izvodi studijske programe na polju medicinskih nauka. Na Medicinskom fakultetu VMA se organizuju i izvode programi medicinskih studija, zdravstvenih specijalizacija i užih zdravstvenih specijalizacija i doktorskih studija.

U vojnom zdravstvu radi više od četiri i po hiljade ljudi koji brinu o zdravlju 113 hiljada vojnih osiguranika i građana. Vojni lekari pregledaju godišnje oko 115 hiljada ljudi, vojnih osiguranika i 300 hiljada civilnih osiguranika. Stacionarno se leči oko 10 hiljada vojnih osiguranika i 20.500 civilnih osiguranika. Zato i ona dobro poznata rečenica, kada pacijenti kažu – pregledao me je vojni doktor, što može biti i rezime mog amandmana. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

S obzirom da dolazim iz grada Niša, ovde moramo da raščistimo neku dilemu.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, jer prethodni govornik je govorio, da kažem u blagom tonu, alternativnu istinu, da ne bih upotrebio reč iz Vukovog rečnika – laže.

Ja bih prethodnom govorniku postavio pitanje, jer ovo što se dešava sa aerodromom u Nišu treba uporediti sa 1996. i 2000. godinom, kada je gradonačelnik Grada Niša bio Zoran Živković. Posle toga je na mesto gradonačelnika došao Goran Ćirić od 2000. do 2004. godine.

Da li je tako, gospodine Ćiriću?

(Maja Videnović: To nije povreda Poslovnika.)

U međuvremenu je premijer zemlje bio od 2003. do 2004. godine, hvala Bogu, kratko vreme, Zoran Živković. Postavlja se pitanje zašto Živković nije preneo vlasništvo aerodroma sa državnog na Grad Niš, a to ste i vi Ćiriću mogli da uradite, da prenesete vlasništvo aerodroma sa državnog na Grad Niš, a ne sada, pošto je to sada dilema, nego je to uradio premijer Cvetković 2010. godine? Samo da se zna zašto se čekalo do 2010. godine. Hvala.

(Goran Ćirić: Replika.)

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Đorđeviću, poštovana gospodo iz Ministarstva, poštovane kolege i koleginice, na član 3. dodaje se tačka 15. koja glasi: „Načelo efikasnosti, koje podrazumeva obezbeđivanje sveukupnog razvoja Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.“

Ovaj amandman, koji se odnosi na načelo upravljanja sistemom javnih politika, nadovezuje se već na postojeći amandman koji sam podneo na član 2.

Načelo efikasnosti zdravstvenih ustanova definiše posebne državne programe u oblasti prevencije bolesti, ranog otkrivanja i efikasnog lečenja kroz definisanje mreže institucija u državnoj i privatnoj svojini, tehnologiji i medicinskog snabdevanja.

U zdravstvenom sistemu Srbije već postoji zavidan nivo razvijenosti mreže institucija i obezbeđivanja stanovništva zdravstvenim radnicima, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Koncept izabranog lekara, primarna zdravstvena zaštita, elektronskog zdravstvenog kartona, vodičima dobre kliničke prakse i farmakoterapijskim protokolima načelo efikasnosti će samo biti potvrđeno.

Takođe, uvođenjem elektronskog recepta, elektronskog uputa i drugih servisa baziranih na korišćenju savremenih tehnologija, poboljšaće zdravstvene uslove za lečenje naših pacijenata.

Za efikasan rad i bolje zdravstvene uslove koji se pružaju u Srbiji neophodni su, pored lekara, i medicinske sestre i tehničari. Broj medicinskih sestara i tehničara iznosi 572, dok je u EU taj broj za jednu trećinu veći i iznosi 745 na 100 hiljada stanovnika.

S obzirom da nemam više vremena, na kraju bih pozvao sve poslanike iz opozicije, a naročito lekare iz opozicije, ukoliko ih imaju u svojim redovima, da glasaju za ovaj amandman. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 4. definiše pojam i vrstu planskih dokumenata.

Moj amandman glasi: „U članu 4. Predloga zakona, dodaje se stav 3. koji glasi – Planskim dokumentima ostvaruje se sveukupni razvoj republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“. Planski dokument planira mere i aktivnosti za njihovo dostizanje. To je akt koji učesnik u planskom sistemu postavlja ciljeve, utvrđuje prioritete javnih politika.

Od planskih dokumenata treba pomenuti dokumenta razvojnog planiranja i to deo koji se odnosi na investicioni plan, a za to je potrebno dobro planirati budžet Ministarstva zdravlja za 2018. godinu i on iznosi 17 milijardi 380 miliona 99 hiljada i uvećan je za pet milijardi i 785 miliona 431 hiljadu dinara u odnosu na 2017. godinu.

Ja ću samo pomenuti neke projekte koji su planirani za 2018. godinu. U 2018. godini počela su tri velika projekta koja se finansiraju od strane EU i kojima upravlja delegacija Evropske komisije u Republici Srbiji - prvo, razvoj službe hitne medicinske pomoći u Srbiji 10 miliona evra, podrška Agenciji za akreditaciju zdravstvenih ustanova milion i 500 hiljada evra i podrška borbi protiv droge za implementaciju strategije za protiv droge milion i 500 hiljada evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. definiše pojmove predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije. Predložio sam amandman koji glasi – u članu 2. stav 1. predloga zakona dodaje se tačka 18. koja glasi – Efikasnost planiranja, odnosno planiranje u cilju sveukupnog razvoja Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

U osnovi efikasnog planiranja leži aksiom obnavljanja stanovništva. Obnavljanje stanovništva je stimulacija svih instrumenata i zdravstvene politike u cilju rađanja zdravog potomstva jer bez obnove stanovništva nema smisla država ni zakon ni zdravstveni uslovi. Zbog toga su doneti zakoni kao što je Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji i Akcioni plan nove ekspanzivne pronatalne politike.

Efikasnost planiranja se ostvaruje kroz mrežu zdravstvenih ustanova i kroz medicinski kadar. Da podsetim, u Srbiji postoji 375 zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, od toga 167 domova zdravlja, 16 zavoda na primarnom nivou, 40 opštih bolnica, 40 specijalnih bolnica, četiri klinička centra, posebno bih naglasio ovaj najnovijih Klinički centar u Nišu, i četiri kliničko bolnička centra, 37 instituta i zavoda koji obuhvataju delatnost na više nivoa, od kojih su četiri instituta, 23 zavoda za javno zdravlje. Ukupan broj postelja iznosi 38.590 čime je obezbeđenost od 525 postelja na sto hiljada stanovnika što je nešto manje od evropskog proseka koji je 570 na sto hiljada stanovnika. Takođe je postignuta obezbeđenost od 281 lekara na sto hiljada stanovnika, što je takođe nešto manje od evropskog proseka, znači 320 lekara na sto hiljada stanovnika u Evropi. Ali, zato u primarnoj zdravstvenoj zaštiti postignuta je obezbeđenost od 81 lekara na sto hiljada stanovnika što je sasvim dobar prosek, jedna lekar na hiljadu i 200 stanovnika.

Sve su ovo parametri koje moramo imati u vidu kada planiramo radi približavanja standardima koje nameće evropsko poimanje zdravstvenih uslova i zato se ovim amandmanom dodatno definišu pojmovi predloga zakona. Nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovaj moj amandman. Hvala lepo.